Narod

„Народ“ излази свакога дана 11 о подне.

Штамларија се палази у Фр«цковој улици 6р. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЈ1КТИЋ

СОЛУн НЕДЕЉА 17 СКПТЕАБАР 1917 . ГОДЗ ВДРОД

Рукописи се не враћају.

Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Главнв уредиак ДРАГ. С. ГОГИК

За Велику Србиј; Лондон, 15 септембра Г. Асквит држао је данас један сјајан говор, ре кавши да Србија мора бити не само васпостављени век да јој се мора омогућити и природно проширење. „Ие смеју се заборавити, рекао је говорник, захтеви Јуж них Словена. Овим ратом решиће се проблеми национални на основу племенског сродства, историјских три диција и садашњих жеља становника“. Сва штампа одобрава једнодушно овај говор, из јављујутш да је то жеља целог британског народа. „Пел Мел Газет“ вели„Мучионице и тамнице цснтралне Европе морају бити отворене а жртве гпев тонско-мађарске тираније добити слободу. Србија има да будс проширена тако да окупи око себе све своје саплеменикс истих тсжња и осе&аја “. (Нарочити извештај Ратног Пресбироа). Италија и СрОија

так ослобођења Србије и нов

и социЈална, не сме меша-

Г. др. Р. А. Рајс пише швајцарским листовима: У више махова сам вам писао о потреби тесногспоразума па чак и савеза изме^у Србије и Нталије. Тада сам изложио да су главни интереси обеју земаља истовегни, јер главни циљ мора да им буде одбрана против германске најезде, а затим трговачке и индустријске размене. Обе земље имају исте непријатеље: Немачку, и нарочито Аустро-Угарску, чије је распарчање по гребно и за Италију и за Србију. Када је Италија ушла у рат, овај је савез за многе изгледао врло проблематичан. Али је време учинило своје. Срби и Италијани дошли су у ближи додир. Њихови војници борили су се раме уз раме. Они су искрено признали једни другима ме”ђусобне заслуге и пријагељсгво које се изме% њих развило, сваким даном све веће. Ти људи, кош су се пре тога знали само по борбама које су ме-ђу собом водила њихова неослобсуђена браћа, борбама коЈе је изазивала АустроУгарска под чијим су јармом грцали и једни и други, убрзо су увидели да се, као синови подједнако демократских земаља, мора ју споразумети. Италијанско - српска сарадња на маћедонском фронту имала је одлучног утицаја. Никаква тесногруда империјалистичка кампања неће више моћи да наведе те ратне другове да прекрше своје пријатељство. Дипломација је пошла за примером војске. Мало по мало она је постала приступачнија и попустљивија. И она је разумела да ме-ђусобна трвења могу само да послужезаједничком ненријатељу. Стари и поштовани Пашић, разговарао је са својим италијанским колегом најпреу Паризу, а после и у Риму по срдачном позиву који му је учињен. Нешто мало пре одласка Г. Пашића у Рим, Краљевић Александар је послао генерала Васића, да однесе његовом ујаку српску медаљу за храброст и висока одли ковањаиталшанским генералима. Солунеки изасланици су били врло срдачно примљени на фронту од генерала Кадорне. Они су се тамо дивили организацији италијанске војске и храбрости трупа, а оданде су се врагили одушевљени и више него икад уверени у искрено пријатељство Италије према Србији. Све су то знаци великог зближења између обеју земаља. Али има још један факт, који то очевидно доказује. Југословенски комитет и српска влада, објавили су у јулу месецу један манифест у комеје изражена воља Срба, Хрвата и Словенаца, да у будуће буду сједињени једну краљевину која е стајати подскиптром демократске народне династиЈе Кара-ђор^ђевића. Познато 1 е подозрење коЈе је један део италијанске штампе показивао према југословенскојидеји. Питање је било како ће Италија да

прими оеа‘| толико важан чин? И ето целокупна Италија га је примила са великим задо вољством. Сада је италијански народ уверен да јето борба на живот и на смрт између Југословена и њихових аустро-угарекихугњетача. Тај је народ решен да овим последњим а помогне у борби против заједничког непријатеља, а како би могао то боље учинити него помажући им да организују њихово национално јединство, као што је то Италија почела у своје време и као што сада своје уједињење завршава. Разуме се, да ће бити деликатних пИтања за решавање, нарочито у погледу граница. Са обе стране мораће бити попустљивости. Али обе стране ће унети добре воље, јер знају, да су данас прија гељи који су своје пријатељство засновали и аапечатили крнљу у етрашној борби за право и слободу против тираније и ропства. Ауетрија потпуно осећа важност промене која је извршена у италијанеко-српским односима. Она је шпекулисала на завери измеЈју обеју земаља. Срдачан споразум, који је извршен, а који ће, надајмо се. довести и до савеза, страшно их плаши. Довољно је читати њихове новине па се о том уверити. Њихов званични лист у окупираној Србији, »Београдске Новине« отишао је дотле, да је издао један додатак штампан ћирилицом, и ако је ова последња до сада била најстрожије забрањена од бечке и пештанске владе. Тај додатак, који је намењен српском сељаку, не садржи ништа друго до страховите нападе против Пашића и југословенског манифеста. Циљ тих напада јасно је провидан и они ће италијанским пријатељима показаги, да нису своје поверење р^ђаво поставили. Др. Р. А. Рајс КАЈМ/ГКЧАЛАН На джнашњн дан проиле године наше храбре трупе заузеле су Кајиакчалан, најјачи и најутврђенији положај на солунскон фронту. Падом Кајиакчалана објадлен је поче-

величанствен подвиг опорављене Српске »ојске, коие се задивео цео свет. У овој великој битки на] очито се одликовали пукови Дринске Ј1,ивизије и VII пук, која су својим јунаштвом и самопре! ореван>еи надмашили и највгКа нрегнуКа те врсте. Нека је слава и част Сорцима, који у овој битки положише своје животе, за част и величину Отаџбипе. ЗВЕЗДИЦЕ Амсрикански » Србобран « објављује, да је потребан свеичпеник за једно тамоииве сриско мссто, па додаје: „Могу се јавити само они. који никада нису живели у томе месту“. Гаргантуа КРАТКЕ ДЕПЕШЕ Атнна. — Г. Венизелос је одлучио да се сума од 170000 драхии, која је скушкена прилознма за иодизање споменика бив. краљу констан^ину, употреби за прославу сгогодмнпкице независности Грчке. Царих. — Турски министар војни, Енвер Г1аша, конферисао је у Берлчну са генералииа Хииденбургом и Дудендорфом, и одмах је отпутовао за Царшрад. Амстердам. — Због велике оскудице у угљу, сман.иКе се знатно фабрикација хартије у Холандији, почевши од 1 октобра. Вашппгтон. — Француској је дат нов аванс од 40 ммлиоиа долара. Свега је С&везницима дато аванса две милијарде и 468 милиона »олара. КЕРЕНСКИ И СОВЈЕТ Петроград, 17 септ. Делегапш Совјета изјавили су Керенском: »Интерес опшџбине захгпева, да се ни једна стран ка, како политичка тако

Једно маневарско поље, опкољено баракама м кућицама од црвеннх цнгаља, читаво село војничко, које врло лепо изгледа у зеленим рудинама, уоквирено зеленом шумом и плавнм хоризонтом, а у дал.ини, у дну пеизажа, кривудава и сјајна линија реке. Маса света у иразнинном оделу дошла је на свечаност, која се држи поводом унапређен.а но ■их офииира у официрској школи у Форт Миеру. После трм месеца рада и вежбана, пук слушалаца добија данас своје официрске дипломе мз руку министра »ојног а у присуству председника Гепубдаке, ти у воЈне послове. Наша странка осгпављи вама сву власт , која вам привремено прииада као војном диктатору, и цео наш посао бпће чисто конзул тативан. Мчћемо радити за добро наше отаџвине, и нећемо вас напустити до крајње победг «. Г. Керенски захва.шо се делегатима Совјепш, ноји је без прекида радио за добро отацбине. ЗАРАЗА У БЕРЛИНУ Лондон, 16 септ. »Морген Иост« јавља, да се епидемпја дизентерије, која бесни у (јерлнну, компликовала појавом епидемије шарлаха и дифтерије. Последње педеље забележено је у Берлину 160 случајева дизентерије и 200 случајева шарлаха м дифтерије. АЛЗАС И ЛОРЕН Цирих, 17 септ. Немачка штампа опширно пише о решењу питања о Алзасу и .’1орену. »Франкфуртер Цајтунг« каже: »Радикално решен.е питања о Алзасу н Лорену било би. да се овим провинцијама да најшира аутономија под управом Немачке. Парламент који би се усгановио, имао би да реши сва унутрашња питања.« Чује се, да ће Рајхстаг, у првој иду-ћој сесији, дефинитивно решити пигање о Алзасу и Лорсну. СТРАШНА ПОПЛАВА

Лондон, 17 септ. Због скорашње поплаве у Кини остало је без крова три милиона лица. Неизрачуњив је број потопљених. У Хонону, Хупену и у Хули може се ићи на северни део Кине само лађама. Кинески Црвени Крст обратио се свима државама за помоћ.

Оштри звукови малих америчких труба поздрављају долазак председника Вилзона, опкољеног вечито истом пратњом мотоциклиста, прибијених уз сам аутомобнл, и малих кон,аника у великим шеширима. Врло просто одевен, прав, внсок, снажан, у лицу румен, председник свуда око себе својом личношКу улива поштовање. Према вековној традицији, која постоји свуда у Сједин.еним Државаиа, и ова је свечаност отпочела молитвом. Пуковник Фентон. командант школе, очевидно горд на свој посао, држао је трупи иосле молитве сјајан говор о војнач