Narod

БР. 54 Т1—иг-пг1 1-п ———а I БРОЈ 10 ЛЕПТЛ „Народ“ излази спакога дана по подне.

Штампарија се налази у Фуан ковој улици бр. 20.

Власнкк КРСТА Љ. МИЛЕТКЋ

СОЈТУН. ЧЕТВРТАК 21. СЕПТЕМБАР 1917. ГОД.

—■ ■ М '!■>■■■ 1" ј' ■■!.* Г ■■ .И..Ц I. ■

годин а т.; Рукописи се не враћају.

Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакција јг у улици Фрннковој 6р. 20.

Гиаанп урвкмик ДРАГ. С. ГОГН'Јч

ЦАР КАРЛО 0 МИРУ

Одговор Аустро-Утарске на Папине предлоге за мир дословно гласи овако: Свепш Оче, Са дубоким поштовањем и искреним узбуђењем сазнали смо за ваш нов корак, који је Ваша Светост, врше■ки свету дужност, коју јој је Бог поверио, предузела код нас и код осталих заракених држава у племенитој намери, да доведу народе до споразума, који 'ке им донети мир. . Захвална срца ми смо дочекали овај нов доказ очинске бриге, коју сте ви увек имали према свима народима, без разлике. Ми из дубине душе поздрављамо позив, који је Ваша Светост упутила владама зара-кених народа. За време овог суровог рата, ми смо увек управљали своје погледе према Вашој Светости, као према највишој личности к о ј а, по в и с о к о ј мисији, стоји изнад свих земаљских ствари и захваљујуки високом вашем схватању дужности, које лебди над свимазаракенима икоје је изнад сваког утицаја, може да на-ђе згодан начин за остварење наше сопствене жеље за трајан мир, частан за све. Од како сам дошао на престо мојих предака, потпуно свестан своје одговорности о судбини аустроугарске монархије, ја нисам никада губио из вида велики циљ, да мојим народима дам што пре сва добра, која мир доноси. Кратко време после мог доласка на управу, пало ми је у део да, заједно са мојим савезницима, предузмем један корак за часан и трајан мир, какога је схватао и припремио мо1 велики претходник, цар и краљ покојни Фрања Јосиф. У престоној беседи, коју сам изговорио приликомотварањааусгриј- ског парламента, ја сам изразио жељу, да ми тражимо мир, који ке у будукности сачувати народе од срцбе и од жеље за осветом и који ■ке сачувати генерације од употребе оружане силе. За то време наша

заједничка влада, у више поновљених и хитних манифестација, које је цео свет знао, показала је моју вол>у и вољу народа аустроугарске монархије, да се прекине са проливањем крви миром, оваквим, какав је предложила сама Ваша Светост. Срекан, што видим, да моје жељстеже истом циљу као и жсље Ваше Светости, ја сам Ваше предлоге подвргнуо дубљем испитива.њу, који су довели до резултата који одговарају практичним и конкретним схватаљима Ваше Све'ГОСТИ. Са енергијом дубоко укорењеног уверења, :а поздравл>ам главне идеје Ваше Светости, да будука о рга ни зац и ј а света треба да почива на искључењу оружане силе, на моралној снази права, на суверенству правде и на ме■ђународном споразуму. И ја сам пун наде, да ке човечанство, развијајуки осекање права, бити морално препоро'ђено, зато ја делим идеје Ваше Светости, да би преговори заракених држава могли и требали да доведу до сагласности, како би се знало, како би се могло смањити једнако, симултано и пос.тепено, у тачно утврђеној мери, разоружање на мору и на суву и у ваздуху, и како би се широка мора која, по праву, припадају свима народима на земљи, могла ослободити од господарства и хегемоније појединаца и отворити мора на начин, да она буду подједнако на расположењу свима. Уви'ђајуки потпуно, колико су ради закључења мира важна средства, која предлаже Ваша Светост, да се међународни сукоби подвргавају обавезној судској арбитражи, готови смо да уђемо у преговоре о предлозима В а ш е Светости. Ако се, као што ми желимо из свег срца, међу заракеним странама треба да дође до споразума, који ке цртварити велике идеје и огарантовати аусгроугарској монархији увекањебезикакв.их препрека у буду кности, не може биги тешко доки

најзад и до духовне једнакосли и, еобзиром на узајамне животне потребе, и до задово љавајуке одлуке и у другим питањима ме-ђу заракеним држпвама. Ако народи, сагласно предлозима Ваше Свегости, уђу у узајамне преговоре, моки ке да се створи грајан мир. Тада ке моки да сествори потпуна слобода на широком мору и да се избегну тешке материјалне жртве. Отворике им се нови извори благостаља. Будуки инспирисани овим осекањима умерености и помирења, ми видимо у предлозима Ваше Светости основицу за преговоре о трајном и правичном миру за све, и желимо живо да се и наши данашњи непршагељи одушеве истим идејама. Ради гога, ми моли мо Свемог ега да благослови дело мира који припрема Ваша Светост. Имамо част назвати се покорним сином Ваше Светости. Нарло. ~ЗВЕЗДИЦЕ У једној овдашљој продавници потреба за српски свет, свакога дана купује једна жена по килограм чоколаде. — Свакако да је због тога и појевтинила чоколада у улици где та дама станује. * ♦ * Пошто је. два нута нокуишвао да се ни сриском језику об'н 1 сни у нашем кон зулату, један господин, Србин, дошао је трећи пут са тумачем! Гаргаитуа јГратке депеше Женева. —Министар спољиих послова у Маџарској, др. Грац наставио је еконокске преговоре са делегатима немачкии. Векерле се привремено примио за министра финансија, док лреговори са гувернером Мађарске Банке не буду завршени. Рпм. — На румунском фрон ту погинула је јуиачки једиа жена, Катармна Теодорић. Она је ушла у војску као добрсвољац још од почетка рата с Аустријом и учествовала у свима борбама. па је и равена два пута. Храброшћу је досгвгла до чина потпоручника. Ротердам. — Јутрос је стигма у Риндхевен једна група од 129 немачких војника бегунаца.

спамзуш рад Париз, 20 септ. Данас се тврди, да с[Ј Корнилов и Керенски ридили заједно, и да је, по наредби Про визорне владе, бивиш генерилисим био кренуо труие ни Петриград против максималиста. Из Петрограда телеграфшиу »Матену«, да су открића Савинкдва и <1тлоненков<1 о завери Корнилова изазвале велику сензацију. кзлази , да он није радио по својој личноЈ иницијативи него по плану, који је добио на више.ч месту у циљу да се спасе држава и слобода од диктатуре скстремиста. ПРОТИВ АГШТА Лондон, 21 септ. Дописнак »Дејли Мела« јав л.а из Њујорка, да америчка влада намерава да предузме нарочите маре протпв немачке пропаганде у јужној Америци. Немачка је до сада, код великих јужно-америчких предузећа, која су у већини случајева основана каипталима немачким, налазила грдне суме новаца, које су биле потребне да се ефективно развмје Сорба, коју је пропаганда водила, а која је била ој * ганизована у Берлину. Добит од овнх предузећа износи годишње око 260 милиона франака. Амернчха влада гледаће за то да паралише акцнју ових великих предузећа на тај начин, што ће забрапити сваки извоз угља за Јужну Амерчку. Лађе, које

плове за рачун тпх кућа, под ов ,кзим усаовима, пеће моћи више изаћа из аргентинских пристаништа; а немачка влада биће онда лишена једне вел! ке финанспјске помоћи, какгу за љу представљају пркходи озпх јужно-амервчких предузећа. предТшлшк Париз, 21 септ. Гоњења у Бслгији дастигла су врхунац. У Бругу покупљени су сви људи од 1 4. до 01. године и натерани да раде за немачку војску. Иемачка жандармерија врши праве потере по вароши. Људи се хапсе на улици, код кућа и по кафанама. Професори, лекари и свсштеници уклољени су. Отитиие су добиле наредбу, да смаље персонал за 7Ј процената, како би што вчше лица остало на расположељу завојевачу. ГЕИ1РДЛ ШКСИЈЕВ Петроград, 21 септ. I снералисим Керенски издао је једну на редбу, у којој истиче. изврсне услуге генерала Алексијева, чија је заслуга што је покрет генерала Корнилова завршен без проливања крви. Керенски је усвојио оставку генерала Алексијева на досадаиини иоложај и ставио га на расположење Провизорној Влади. У наредби се каже, да ће се њсгово велико искуство искористити за војне операције.

На бритаиском Фјоиј

Немачка штампа прича, да је криза у ефективима иотпуно непозната ствар за љихо■у војску. Међутим постоје несуињиви докази, да је то велика неистина. На многвм секторима снага појединих чета осцилира између 40 ц 60 људи. Да би се доскочило недостатку у људству, свака чета је појачана са два млтраљеза а исто тако и батаљонска митраљеска одељеља. ПриметиКе се, може бнти, да Немци, знајући важност и над моћност машвнског оружја, уносе га постепено и колико је то могуће у пешадију, а ■а тај начин добијају једаи претек у људству од кога образују нове јединице. Али ова примедба апсолутно би била без икаквог основа, пошто оделеља за обапештајну службу, већ више месеца, иису констатовала на фронту појаву никакве нове једпнице. Оно што још боље показу-

је, да би оваква иримедба би>ла речена напамет, а што у псто време нссумљаво утврђује да криза у ефективима заиста посгоја у немачкој војсци — то јс наредба генерала Луденпорфа од 20 августа. У аој се препоручује, да се, због најпрешније и неодложие потрсбе, штеди муииција свих врста и иа се шго више штеди »људскк материјал, који је мпого важкији него муницзја«. Трећи одељак овога докумеита, који се односа на авијатику, каже да »иемачка авијагичка снага мпого је слабија бројно од протнвничке, те је особито важно да се она разделп на разне фронтове, у оној сразмери, у којој је распоређема и снага прогивничка*. Пошто је на правно објавила, ва је долазак Америванаца у Француску блеф, немачка пропаганда сад се латила другог оружја. Не могу-