Narod

ЂВ.М>\

, , Јј 1 1 » М СОЛУН, УТОРАК 3 ОКТОБАР 19П. ГОД.

БРОЈ 10 ЈЕПТА

,,Народ“ излази свакога дана по поднб.

Штамг&фвја се валази у Фргико^Цј’ УлиаУ бр. 20.

Власнвк КРСТА Љ. МИЛКТИЋ ) Ни М 1 1 М\ Ј »»1 I'

*•- * 1 ГОДИНА 1. Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке на пла-ћују се по погодби.

Редакција је у у ици <Т»1>анков()Ј бр. 20. Гла»нв урсднпк ДРАГ. С. ГОГИТЧ

Ган-Вввсвл-Намив Лондон, 3 окт. Говореки о операцијама на западном фроппЈ војна критичар, пуковник Гспингтон, пише у »Тајмсд«: После последњег савезничког наиида Немци неће имати више где да се задрже и биће нриморани да се иовуку на линију Ган Брисел — Намир, коју су одавно утврдили. Малодуишост немачких трупа стално расте. Војник се стално жали на оскудицу у храни«.

црвеног крста и у коме је болница још од почетка рата. Рањеници су се могли спасги само захваљујуНи јунаштву калуђерица н лекарског особља. Цирих. — Дустријски цар, у својим напорима за мир, послао је старешину језуита, Лендоховског, у нарочитој ми сија код Паие. Ленвоховски је одцеђен да деталшо изложа Папи услове, под којима би Аустрија закључила мир, а које она на захтев Немачке

НА ПУС 1 —.^»ј Аустријска штампа у последње време ни мало срдачно не пише о немачком канцелару Михаелису, па чак ни о Килману, који је до скора и уживао нешто кредита код ње. Занимљиво је да се њихо^и говори далеко више претресају и критикују у Бечу него у Берлину. Од куда долази то? Из превелике жеље и потребе за миром, на ко ме тако неуморно у Аустриш раде сви,од цара Карла до најмањег гра 'ђанина. Да се брзо до-ђе до закључења мира, најживља је жеља код становништва у Аустрији и Угарској. Кад је Бенедикт XV, по Черниновим упуствима, разаслао своју ноту од 2 августа, нигде она није дочекана са више симпатија него у Бечу. Кад је Волфова Агенција пре неколико дана изнела немачке услове о Белгији, у Хабсбурговој држави збиља се поверовало, да се учинио један корак ка миру. Наједном,Михаелис и Килман уништише све те наде. Аустријска жеља за миром само је сувише разумљива, али се зато тешко може да разуме њен’о схватање, да се тим платонским жељама може нешто и постићи у том питању. Ве-ћ има толико месеца од како су утвр-ђсни принципи, због којих се овај рат продужу 1 е; због којих -ће се продужити док год они не победе, а уАустријисе на све писање и расправљање о томе праве глуви и стално истичу неодре^ене и расплинуте голе жеље. На то аустријско упињање да се очува на старим традицијама, па ма и са нешто жртава, Споразум, наравно, не обра-ђа пажњу. Аустриј-

:е наде ска жсља за миром нема додирме тачке са реалном теЖњом за миром. Ако би се могло предпоставити да би Аустрија пристала, да закључи мир и по на челима правде и слободе, онда би то значило, да се она решила на самоубисгво. А го се још не може поверова ги, ако ни због чега другог, оно због предрасуда о старој круни Хабсбурга и сувише укбрењене заблуде у Бечу о Аустрији, која је гарантија за равнотежу у Европи. А/строугарска се неће сама убити, она ће погинути. Оту да све њене жеље за миром немају никакве практичне вредности, па ма колико оне биле искрене и јаке. Али и са других разлога аустријска агитација за мир нема много вредности: сви акти аустријски не важе без немачког потписа. А Немачка је оличење све га зашто се овај рат води, због чега су биле толике људске и материјалне жртве. Она јс преставник светског империјализма и без уништења свега тог система, на коме она почива, не може се ни почети разговор о миру. А он неће и не .може бити срушен докгод се Немачка са тим системом може да брани и чак да га истиче као победиоца. Само побе^ена војнички може милитаристичка Немачка престати то да буде; само кад јој сувише јасно буде да је груба сила убијена силом, моћи ће да се говори о будућем трајном миру. КРДТКЕ ДЕПЕШЕ Јаш. — Праликом последн>ег бомбардовања вароши Галца, најјача ватра концентрисана је на институту Нотр Дам де Сион, на коме је био змак

није изнела у свои раниЈе од говору на Папину ноту. Женева. Пуковник Фсјлер, познати швајцарски војни писац, објавио је у Жур нал да Женев* под насловом • Бројно сгање зараћених војсака у 1918* један важач чланак, у коме доказује цифрама да ће надмоћчост Споразума идуће године (шти страшна, нарочито кад се има у виду да су Немачкој недостаЈале резерве прош 1 е зиме и што је већ исцрпела класе од 191о и 1917, и делом ктаса он 1918. ЗВЕЗДШЈЕ Поштпвани читаоци: Вч 'ћете нам опростити ако једног дана звездица и нема. Гаргангуа ПРОТИВ СДУЧЕСНИКД Лондон, з. окт. Један телеграм из Вашингтона јавља, да се савезничке државе спремају да објаве један декре г, по коме се забрањује сваки извоз за Скандинавске земље. Једна висока личност у Америци изнела је мишљење, да би се рат свршио за шесг месеца, кад би се могло потпуно спречити шиљање муниције из Шведске у Немачку. АМЕРШД С1РЕМД Вашингтон, 3 окт. Конгрсс је већ изгласао буџет са расходима више од 50 милиона франака дневно. 20000 аероплана свих модела већ су у конструкцији. 100000 пробраних авијатичара слушају курсеве за авијацију. У Евроли ће се отворити 24 америчке авијатичареке школе. ПРАВИ_МИР Париз, 3 окт. У уЛ Ом Аншене « објавио је Клемансо један врло енергичан чланак, у коме калсс, да мир неће закључити ни социјалисте ни дипломатске дискусије, већ војници, који, свесни да сви ови го вори не водс ничему, непоколебљивд продужују победничку борбу. Војници су ти, који ће рећи последњу реч у овоме риту. Наши

славни покојници жртво вали су своје животе за мир права\ а то је мир, који Француска жели. Мир, који би се заснивао на празној фразеологији. био би увек извор нових компликација. чГдаГздкон Амстердам, 3 окт. Лист »Телеграф* јавља, да немачка влада спрема један неошчан законски пројекат. Због оскудице у нлмирнипама ева'.уисаће се из Немачке сви сгранци, који не р:де у фабрикама за муницију. Овај закон почеће да важи кроз 3—4 недеље. ПР0ДУЖНТЕ ВЕШАТИ Загребачке »Иовости« од 10 септембра доносе чланак, који је цео забрањен, но »Аграмер Тагблат« од 11-IX има у рубрици »Гласови шгампе« кратак извод из њега, у коме се вели: »Извесни немачки лисгови оптужују Словене, да они траже исто шго и Вилсон. Ми можемо на то да кажемо само то, да сва наша борба последњих педесет година није ишла ни за чим другим, него да постигнемо право самоопредељивања. На то, што нам се прети велеиздајом, велимо да се не бојимо прет њи. Велеиздаја 1 е држање оних, чији рад води к уништењу државе. Ми се немамо че-

га бојати, јер оно што смо имали да изгубимо то смо и тако већ изгубили. Зарсејошније доста вешало, стрељало, интернирало, затварало? Зар нису наши крајеви опустошени, попаљени и поробљени? Ако ни то још није доста, нека се продужи, процедура је врло једноставна.« ОБЕСТ Базел, 3. окт. ЈављаЈ‘у из Беча: Аустри јскисабор дискутовао је хитно питање, упућено мтшстру Народне Одбране гшводои смрти једног војника, наисточној с-аници у ћечу. Интерпелант је изјавио да је тај коњаник хтсо да се опрости са једним пријатељем нред полазах воза, али га је један потпоручник зато ишамарао. Војнак је покушао да се брани, шго Ј - е раздражило официра, те га је иа месту убио бајонетом. На предлогпослвника Стаиска сабор је решио дз одл'. жи дебагу о томе, док министар не да прецизнији одговор. У“С0ФИЈИ Атина, 3. окт. Из Римајављају »Патрису«: Прошлог четвртка краљ Фердинанд давао је вечеру у своме двору у Софији у част Кајзерову. На вечери су били присутни 6угарски министри, посланици централних сила и н.ихови преставници на конференцији у Софији.

једвог 1врја

О смрти капетана Гзнмеа, храброг француског авијатичара, постоје разне верзије. Према једној пао је у море, према другој потпуно је изгорео; али нико не помишља да је исто тако могао пасти у непријатељске редове, а да се његово тело не нађе или распозна у оном хаосу од рупа, које су изриле гранате. Да би сазнао праву истипу париски лвст »Матен« отворио је анкету о томе догађају. Г. Брокар, шеф одељења државног подсекретаЈта за аеронаутику, дао је ове занимљиве податке: »Налазио сам се на фронту у ескадрил и »Годе« онога дана када је Гинме направио излет, са ко га се, на жалост, није више вратио. Чим саи сазнао за његов нестанак одмах сам повео најсавеснију исграгу. Она још није завршеиа; према томе се још ништа тачно не зна Све што се ао сада при чало уопште Ј - е нетачно. До[вђај јс текао овако:

29 августа, око 9 ц по. сати пре подне, Гинме је пошао у лов на своме аероплану, а пратио га је, као п обично, на другом аероплану поручник Бозон-Вердира. На висини од 4600 метара Гинме примети један непријатељски биплаи и одчгх се упустио с њим у борбу. Готово у исто време поручник Вердира угледа четири непријатељска моноплана како *олећу сграхогитом брзином. Он им одмах полети у сусрет, да би им скргнуо пажњу. Аероплани учинвше неколико кругова, иа са изгубише. Онда се поручник Вердира врати на место, гдс је био остао Гипме са саојим противником. Али овде више није било никога. Ето, то је све; ништа се више не зна. Овз се догодидо на 10 километара североисточно одПпра, а од прилике на ћ километа( ра иза немачких редоаа. Зато је искључена могућност, да је I инме могао пасти у море, које је удаљена око 40 кнлометара .