Narod

ШР. 71

ВРЗЈ !0 ЛЕПТА

„Народ“ излази свакога ,дана по подко.

Штимпарк д се капази у Фрак . коаој улици ор. .20.

• Власиик КРСТА Љ. МИДКТИЋ

СОЈТУН НЕДЕД.А 8. ОКТОБАР 1917. ГОД.

ГОДИНА С »пи 10 » !«■!■■■>I I —гтт ч - • - агг—гм Руколиси :е не вра^ају.

Огласи и бслешке капла^ују се по погодби.

Рсдакција је у уллци ‘ФралКОЕОј бр. 20.

Гли*В» УРСЈ.ЛИК ДРАГ. С. ГОГИЋ

Бурашгка н Румуанја Лондон, 7. окт. »Моринг Пост » добио јс из румунског илвора информације, да су бугарски изасланици у Швајцарској предложили засебан мир изме:1)у Бугарске и Румуније и то преко једне личности која је у сталном контакту са румунским делегатима, који су у Шрајцарску дошли ради побољшања стања румунских заробљеника. У тим предлозима износе се услови, да се Бугарској поврати Нова Добруџа и да се Румунија одрекне сваког утпцаја на односе на Балкану. Румунски дописнпк » Мо■ ринг Поста » додаје да не треба ни спомињати, са колико се презирања прешло пре.ко тога од стране ру мунских изасланика. У осталом иозната је с.твар, да Бугари покушавају на све стране, да дођу до мира и изгледа да је сада то главни циљ бугарских изасланика у неутралним земљама. Таке Јонеску са своје стране изјављује, да је у овом часу свака идеја о миру потпуно смешна. Кајзеров пут у Румунију, на састанак са бугарским царем у Добруџи, на територији која је последнмх 40 година била румунска, није ни мало уплашио Румунију, веЛ на против то је ојачало њену одлуку да истраје до кпаЈа. уНемци желе засебан мир са Румунијом — завр шава Таке Јонеску — и зато воде потајно пропаганду, али ови покушаји су само просто .дување у ветар. И ако су жртве које је поднела Румунија, врло велике, и ако ће можда под данашњим околностима бити и још в еАе, Румунија неће никада закључпти засебан мир. Савезници могу пмати потпуно поверсње у Румунију као што п она гаји према Савезницима .» РааОојници тмГ

Министар спољних послова г. Лансинг учинио је нова открића о акцији немачког амбасадора Бернсдорфа у Сједињеним Државама. Он је објавио три кове депеше које је Бернсдорф измењао са својом владом. Једна од тих депеша односи се на рушење канадске пацифичке железнице. Тај телеграм послао је немачки министар спољних послова и он гласи: »Главни генералштаб тражи енергичну акцију за остварење плана о рушењу канадске пацифичке железнице на неким тачкама, како би се саобра^ћај прекинуо потпуно и за дуже време. Капетан Бош, кога познајете, врати-ће се тамо кроз кратко време. Известите о томе нашег војног аташеа, да му стави на расположење потребна средства. Потп. Цимсрман .« Други телеграм улу•ћен је немачком војном аташеу у Вашингтону и он је занимљивији по томе, што одаје још неколико других саучесника. Тај телеграм гласи: »Потребна обавештења о лицима, која су готова да раде на разојзењу железнице у Ка-

нади, можете добити од Јозефа Мак Карега у Филаделфији, од Џона Китинга, (улица Мизигон, Чикаго) и од Јеремије Ороели (16 Паткров, Њујорк). Прва два лица су потпуно сигурна; њих нам је препоручио Роше Казмет. У Сједињеним Државама може се вршити саботажа сваке врсте у фабрикама које радемуницију и други ратни материјал, али не треба дирати вијадукте и друге железничке објекте. Амбасада не треба да буде компромитована ни у ком случају. Исто тако треба предузети и мере за појачање ирске пропаганде, у корист Немачке.“ ОваЈ телеграм потписао је шеф главног-генералштаба. Трећи телеграм упутио је амбасадор Бернсдорф министру спољних послова у Берлин. Он гласи: „ОдговарајуТи на ваш телеграм број 226., могу вам рећи, да је конференција о „амбарго“ била врло корисна за Немачку, што вам може потврдити и д о к т о р Хале. Она је нарочито допринела, да се у Скупштини и у Сенату могу придобијати људи за

стварање већине, која Те бити наклоњена Немачкој. Конференција тражи да јој и даље указујемо своју помоТ. Нема никаквог ризика одкомпромитовања. Одговорите телеграфски.“ Објављујући овс телеграме, Лансинг их пропраћа и са неколико објашњења. У њима, измеЈзу осталога, каже да су ови телеграми вероватно послати преко неког неутралног по сланика. ЗВЕЗДИЦЕ Ја мислим да је не.могућан одговор на ово питање-. »Далисе у пшеницу за солунски хлеб сипа песак или се у песак сипа пшеница ?« Гаргантуа ШШ КД ДОГОВОРУ Париз, 8 окт. На пацифиспшчкој конферснцији у Всрну, ма1)арски белегати су предложили, да сс умоле делегати других зараКених држава да учествују на конгресу, како би могли радипш стално на остварењу мира. »Мир! Мир!« узвикнули су мсгђарски делегати, »мир је неопхо дан.а а&ор зд т? Цирих, 8 окт. На пацифастичкој конференција, коју је организовала бечка општина, најјачег учешћа узели су хришћзнски социјалисте. Шеф странке кнез Лихтенштајн, најбогатији човек у Аустрији, отворио је збор једним говором пуним похвале за Чернина, »који је изложио непријатељу аустриј ско гледиште на мир«. Други једаи товорник је рекао. »Ма смо уморни од рата али владе противничких држава нетачно тумаче ову нашу исповесг. Ми хоћемо мир али частан мир, који ће нам обезбепати слободу«. КАЈЗЕРОВ САВЕТ Париз, 8 окт. »Матен« има ову депешу из Амстердама: У немачком главном штабу стално држи седнице крунски савет, који је постао перманентно тело. Њега састављају цар Виљем, Хинденбург, Лудендорф, Михаелис и Килман. 11ре неки дањ одржан је један велики крунски савет на коме 1 е, осим ових, био и Бетман Холвег и Билов, бивши канцелари.

Билов је био на одмору у Тараспу и позват је у тако хитном тону, да се тумачи да Виљем жели, да претреса врло важна и нова питања. „Матен“ доводи овај савет у везу са састанком владара у Софији и са мистериозним и свечаним коментарима Чернинова говорауаустријској штампи. “среТГвЖе Петроград, 8. окт. Припремна скупштина зва-ће се: Провизорни Савет Руске Републике. Он Фе моТи да поставља питања влади, али неТе имати права на интерпелацше. Осим тога има&е право иницијативе у пигањима, коЈа се тичу државе. РАЗОРЕН МОРАЛ

ни да би на тај начин нс би личили на немачке пробране стрелце и њихове митраљесце, који су међу њима омрзнути. тппТриТе Цирих, 8 окт. »Фремденблат« пигае, да се сад ради на одлучним догађајима, који скгурно ноће бита слични платонској ноти Ватикана нити Черниновом говору. «Непријатељска коалвциј а, вела >Фремденблат“, мооа да мисли на нешто сасвим друго“. Коментаришући ово пнсање и састанке у главном немачком штабу, ,,Матен“ каже: „Открпће немачких интрнга показује НемачкоЈ да она мора напустити идеју, да може деморализацијом успешно развити пацифистички пог.рет у иржаваиа Споразума. Зима јој не обећава никакав одлучан војнички успех, напротив, француско-енглески нападн стално је узнемирава-

Ловдон, 8 окт. ДописникРајтерове Аген ције јавља са британског фронта : • Очајни напори Немаца да спрече, да њихови вој ници не падну живи у наше руке, учинићс само да код ових људи остане тешко огорчење, које ће једнога дана слободно избити, када се буду вратили у сво ју отаџбину и кад буду моглч говорити пстину. За време последње борбе, док су неки немачки воЈници носили своје рањенике, два непријатељска аероплана летели су врло ниско над њима и из митраљеза су побили више њих, сматрајући да они избегавају борбу. Исто тако примећено је, да немачки заробљеници ре довно бацају одмах своје шлемове, чим буду заробље

ју и стежу. Огромни кредити у Америци и њсно живо спремање за рат задају Немачкој страх за будуће пролеће. Пангерманистичка пропаганда, потиомогнута лиферантимз, више неаа никаквог успеха Све то обећава да саветовања у Кајзеровом главном штабу престављају нову и озбиљну слтуаЦиЈУ- С Л Д Б А Н А Д Д Цирих, 8. окт. Победнички мир о коме говоре аустријска Немци, ;:зазвао је протесте бечког социјалнстичког органа „Арбајтер Чајтунг", који каже: „Мир са освајањем и са ошгетом био би могућан само ако би наши противници бвли уништени тако, да им не остаје ништа друго до да моте за мир као за милост. А има ли кога међу нама који верује да је тај тренутак близу, да ће он у опште доћи једног дана?‘‘

ПАЛИ ЗА СЛ0Б0ДУ

У рату за уједињење Југословена у једну државу подједнако су у Србији сарађи вале све класе и, у принцнпу, није било никаквих разлика у гледвшту на наше циљеве. Радници, исто као и сељаци, показали су изврсну оданост према овој тежњи и са пуно пожртвовања вршили су своју војничку дужност. Најинтелигентннја наша радничка класа, типографи, према свом броју, сразмерно су и сувише много изгубили. Преко стотине њих положило је свој живот за слободу југословенских народа. Здслужили су да се помену уз имена то ликих других који су славно пали: Александар Сердаревић, Антон Хорватцн, Александар

Игњатовић, Александар Смиљковић, Александар Јов. Симић, Андраш Тодоровић, Божа Бојвћ, Бошко Андоновпћ, Божа Милосављевић, Божа Најдановић, Војислав Пантелић, Василије Драгичевић, Влада Лазић, Влада Стефановић, Василије Бразпчевић, Војислав Манојловић, Василије Баричић, Вукашвн Петровић, Драгомир Љ. Поповић, Дамитрије Дмнић, Душан Вуковић, Драгољуб Станојевић,Драгољуб Марк-'Вић »Првка«, Драгол,уб Марковић, Димнтријс Станасављевић, Драгиша Јаковљевић, Драгомир Стојановић, Драгољуб Ћосвћ, Драгол.уб кесић, Драгиша Валожкћ, Живојин Мнјушковић, Живојин Брад, Звонимир Милановић, Иван Акрап, Јован Васиљеваћ, Јосиф Плић,