Narod

БРОЈ 10 Л Е П Т Д

ГАК' 13. 6КТ0БАР 191-7. ГОЈ

„Народ“ излази сванога дана по подне.

Штампарија се нааази у Фрккко»ој улици 6р. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ДРОД

• * ГОДИНА П П I ИЧТП-Г — 1- I - I 1411 Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплакују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Глакнж урсхник ДРАГ. С. ГОГИЋ

БИТКА НА ЗАПАДУ Лондон, 13. окт. Французи су пробили непријатељску линију миљу и по у дубину, а на фронту од пет миља. ОсвоЈили су утврђење Малмезон, које доминира Лаонском равницом, и северније, села Аленсон, Ле Валон и Шавињон. Ова операција приближује Французе важноме положају Анзи, и допушта им да редом узимају непријатељске положаје на северним падинама Шмен де Дама. ГРЧКА И СРБИЈА

П10М манифесту се каже-. *Пошто јеГоспод спасао Немачку од три опасности, ево где се појављује нова велика опасност: то је унутрашња опасност. Немачка, која је давала диван пример унутрашње дисциплине.постала је.под управом пангерманистичке већине, сирота држава која, за тањир сочива, продаје све своје победе «... ПОДМЕТАБА Лондон, 13 окт. Неиачки лист »Есенер Генераланцајгер« пише, да је у »Цукунфту« изашла вест, *а је у цоследгае време белгијски краљ више пута живо радио да се отпочну иреговори за мир, као и да је покушао да ступа преко, Шааније у преговоре са ... Белгијска влада званично јавља да у тим вестима нема ни трунке истине. Белгијски краљ потпуно се слаже са својом владом у пктању о иреговорима за мир Такве преговоре могла би Белгија повести само у сагласности са својим савезницима. " БЕЗ ИЗЛАЗА Цирих, 13. окт. Председник аустроугарске владс Сајдлер и даље преговара са ПоI љацима. .У нсмачкој националној унији настала јс криза. Добернинес, досадашњи п р едседник дао је оставку. Грос ке такоке поднети оставку као председник Рајхсрата.

у БРИЗИ Рим, 13 окт. Дописник «Идеа Национале« из Берна телеграфише да је пре неки дан држан аустријски велики ратни савет на фронту Соче. На шему су били командантн разних сектора и генерал Конград. На савету се детаљно проучило колику су снагу Италијани употребили у офанзиви и колвка је била аустријска одбрана. Наступила је врло јака дкскусија о италијансхом напредовању и о тешкој ситуацвји због опасности за Трст. О губзцима констатовано је, да је трећнна аустријске снаге избачена из строја. ШЕНК И СОФИЈА Атина, 13 окт. »Ечефтерос Типос“ објављује ова нова открика одједног старог дворског чиновника: »Краљица Софија звала је ,,Малу Палату“ престоницом барона Шенка, јер га је тамо обично звала телефоном. Све дворско особље било 'ј с нс_ мачко, а међу н>има и три дворске даме бивше краљице, јер она кије имала никаквог поверења према грчкој послузи и у опште Грке јс јако мрзела. У Двору су се давали сам° немачкн квнематографски филмови, којм су ирестажљали Кајзера, Хинденбурга и целу немачку војнвчку касту. Кад је извршена мобилизација 1916 Шенк је известио Кајаера, на основу изјаве краља Константина, да се Еојае припреме не чине цротив Немачке. Текст конвекције са Кајзером, бивши краљ је увек држао код себе н није никоме пОверавао.

»О, несрећна Грчка! Ти 'ћеш бити миран посматралац једног великог рата за велику ствар, који ће се водити натвојим границама, а све због твоје страшљиве политике«... Колико пута су ми, за време црних дана, које је Грчка преживљавала, падале на памет пророчке речи Торквата Таса. И колико ми данас постаје светло зашто је велики песник »Ослобо-ђеног Јерусалима« одвојио политику од народа, данас, кад је грчки народ стресао са себе »страшљиву политику« и започео рад који доликује његовој прошлости. Односи изме^у Србије и Грчке, од времена од када су постали интимнији, тојест, од балканског савеза, врло су прости и за несрекан поремекај тих односа 1915. једва би се што могло додати грчкој Белој Књизи и признањима у грчкој Скупштини и јавности. Није ни време ни место за пребацивање а у садашњем периоду рата ми, и као демократи и као њихови пријатељи, можемо се само радовати, што су Грци, уз помоћ Савезника, успели да савладају једну заиста велику тешкоћу и да спасу своју будућност од катастрофе. Наше добре жеље према њима морају бити у то лико всће, што ми потпуно појмимо велике интересе, који -ће нас у буду-ћности морати чврсто везивати. Као држање народа према народу може се поуздано констатовати једно: за све време нашег изгнанства ми смо сви, а нарочито обични војници, били најбоље примљени код свега грчког становништва. Сумњам да 1 е било јед ног случаја изгреда, увреде, па чак ни нецаж-

ње. Једино незнање језика чини те нисмо могли и формално да будемо уверени у симпатије Грка према нама, симпатије, у којима се осећало и нешто посрамљености и саучешћа. Српски народ, добар и поштен у широкој маси, заслужио нам је ретких похвала, какве су оне које је посланик г. Теодор Велијанитис штампао у »Месаже д’ Атен« као своје импресије о Србима на Крфу. А у политици ? У политици развој српскогрчких односа већ припада историји. Главни кривац већје кажњен, а осталима се суди; народ им суди. Грчка политика ушла је у нову, лепшу и за себе кориснију фазу. Грчка је данас члан заједнице у борби за право и за слободу свих народа. У тој новој фази Србији је дата генијално лојална сатисфакција у првим речима грчког великог премијера, кад је први пут изашао пред грчку Скупштину. То лико је било у моћи грчког народа и његовог представника. А о страшном временунашег принудног повлачсња, наша деца Те учити у историји за основне школе: »У то време, у Грчкој је био на пресголу краљ Константин, ожењен Софијом, роБеном сестром цара Виљема II. Заслепљен сјајем и моћисвога шурака.он није хтео да изврши дужности, које је имао према Србији, и чак је говорио да би се пре убио него што би на шурака заратио«... И будуће генерације •ће разумети. Д. 0 ШЦЕЛАРУ Берн. 13 окт. Вест о оставци канцелара Михаелиса још нијепотвр^ена. Берлин-

ски дописник »Франкфуртер Цајтунга« пише, да је пад канцеларов неизбежан, пошто он није умео да утврди свој политички програм. »Форверц« се такофе слаже са њим и каже: »Оставка др. Михаелиса је близу. Штета коју су Немачкој причинили канцелар и фон Капеле, ван сваког је спора. Она се може поправити само његовом оставком«. Опште је мишљење у Немачкој да Билов неће заменити Михаелиса јер, као што пише » Берлинер Тагеблат «, врло је вероватно да ће овом приликом до■ћи неки баварски политичар, и предвића се, да Бе канцелар бити Хертлинг. ЗВЕЗДИЦЕ — Солунски Белики Рабинер одликован је најве■ћим нишим просветним ор деном. А где је београдски рабинер? — Налази се у Швајцарској. Гаргантуа ПОСЛЕ ШТРАЈКА Мадрид, 13. окт. Чланови штрајкашког одбора Бестеиро, Ларго Кабалеро, Ангујано и Саборит, која су пре кратког времена осуђени на вечито заточење, биће послати у Махон, на острву Минорка. Војне власти нису хте ле да држе заточенике на самом полуострву из разлога, које је лако погодити. Капеган Матадо један од бранилаца штрајкаша, кажњен је са петнаесг дана затвора и затворен у једном утврђењу, зато што је прешао границе у својој одбрани. Хапшења трају и даље. Међу ухалшенима налази се и Педро Вергара, председнмк синдиката металургиста. 0ДГ0В0Р ГУСАРИМД Копевхаген, 13. окт. Капетан Амундзен, који се прославио открикем Јужнога Пола, вратио је немачкој влади све ордене преко немачког посланства у Хрисшијанији, у знак протеста што Немци убијају норвешке морнаре. ПОПОВА ПРИДИКА Цирих, 13 окт. Немачки листови доносе једно писмо, које се расту ра на фронту. Писао га је неки пастор Бо лингер, Швајцарац, отровани германофал и италофоб, У

Адолф Ландри пише у »Пти Паризвену« : Опште је мишљење, да има два срества која ће Савезнике довести до победе: савезничка војна акција, која ће, захваљујући сталном увећању ефектива и материјала, учинити крај тврдоглавој дефанзиви наших непријатеља, и друго, блокада која ће, слабећи морал њихов, олакшати успехе напшм трупама, ако оскудица и невоља не буду довољне да принуде наше противнике да моле за мир, хој* ће одговарати нашим жељама. Али ми располажемо још једним среством, о коме се много маше говори, али које би нас сигурније, можда, и много брже довело до срећног завршетка овог рата. Благостање Немачке основано је на њеној спољној трговини. Чак се може рећи да је Немачкој потребна спољва 1 трговииа дд 6а могла жшетжЈ

Немачка је пзвезла 1913. робе за 10.096 милиона мара?.а, Укупно је 1913. извезла Немачка само у земље, које су са њом данас у рату, око 6380 милиона марака робе, то ће рећи 63 од сто од две третрећине целокупног нзвоза. Дакле, ако би се пијаце тих земал>а дефиннтивно затвориле, то би за Немачку била најаећа пропаст. На жругој страни, Немачка је 1913. увезла робе за 10.770 ммлиона марака; и то за 2./)79 милиона животних намирнмца и за 5.000 нилиона најпотребнијег материјала за исхрану свога народа и за снабдевање своје индустрије. Снабдевање је вршила највише у савезничким земљама. Тако је Немачка 1913. само за потребе текстилне индустрије купила памука за 607 милиона марака, вуне за 412 милиона, сви ле за 158 милиона, и т. д. Памук је гото»о искључаво уво-