Narod
БРОЈ 10 ЈЕЛТ* „Народ“ излази свакога Цшв по подке. иНаАспаоаја ее налаап у Фр*нко»ој у-Јшца 6р. 20.
Вла снЈ| к КРСТА Љ. МИЛ»ТИ'К
. .■у- Ј &»Шј».иаии .^ - — -
• “ - 'ТДДДЈВЛ _ НукодквЈ* се не враћају. Огласи *! бслешке на нлић.ују се мо погодби
Ред; кц уа је у улицн Франгошј 6р. 20.
Глагн« урсдник ДРАГ. С. ГОГКЋ
СРБОВАЊЕ
Солун, 18. октобра. Јуче у 11 часова пре падне, гпри стотине Срба добровољаца аз Аустрилије положили су војничку заклетву у присуству команданта енглеске војске на солунском фронту и представнчка наиге војске. Заклетва /е извригена врло свечано у кругу дивизиона Краљеве Гарде. Двор је заступао г. Бер. Б. Тодоровић, ирт. пуковник. И ако су католици, Срби Аустрчлијанци молили су дч их закуне српски свештеник. Заклетву је извршио игуман г. Методије, који им се захвалио говором на великом роди љубљу. По жељи Наследникч Престола добровољцима је прирсђен ручак, а но подне весеље с музиком Краљеве Гирде. Ово весеље иосетио је Престолонислсдник и разговарао с добровољцима. Око А часа но подне добривољци су с музиком на челу и са својом заставом отишли до пристаништа, а одатле лаћом у Микру. Добровољци су свч младићи од 20 до 25 год.
Рв
' 1
I
На данашњи дан се навршава четири стотине година од онога дана, када је Лутер на црквена врата у замку, у Витенбергу, приле пио своје чувене тезе, коЈесу имале онај силан одјек и дале она1 огроман подстрек реформаторским идејама. Ове су идеје ве!. иостојале у околном ваздуху и већ биле нашле израза у разним европским земљама. Велики акт саксонског калу ђера био је, дакле, у из весном смислу развијање тих идеја, али исто тако и почетак изнова. Већ вековима ирипремала се Реформаци ја. Албижани. Хенрих Лозански и Пјер Бријески, Пјер Валдо, Клаудије Гурински и Савонирола, Џон Виктор, Јан Хус и Чешка Браћа, а и још многи други, створили су клицу у току Средњег Века. Светска њива већ је била поорана и опло ■ђена крвљу мученика. А и у време Лутерово или чак и пре њега, нли 1512, Француз Лефевр д’ Етапл, проучавајући свете књиге, извео је протестантске пшшципе из самог Св. Гшсма. Исто тако, оп-
позната Је ствар да |е Цвингли спровео своју акцију потпуно иваависно од Лутера и де својих идеја дошао јв сам, пре него што се и *туо глас с оне стране Еајне. Ове напомене имају за циљ не да потцене Лут*ра ннти да пореку
величину његове лич ности и његовог дела, већ само да покажу да Реформација није дело Немаца већ дело целога света. То је спонтана и са свих страна м о ћ н о подстрекавана тежња за бољим, за лепшим, за ослобофељем од заблуде и јарма, која је под именом Реформације прохујала у Ху1 веку кроз цео свет са таквом силином, да је нико није могао зауставити. Конференција лутеранских цркава у Швај царској, која је дуго дискутовала сна ова питања и која још одавно припрема јубилеј Реформације, решила је још пре рата да се прослава изведе ове године и да отпочне од идуће недеље низом свечаних служби у свима храмовима. После тога у току неколико дана доћи ће низ предавања и широких дискусија црквених и научних, за које су ангажоване најбоље снаге. Да би се прослави ,дао карактер што општији, она ће обухватити не само личност Лутерову, него и Цвинглиа, Фарела, Виреа и великог Калвина, чије је дело било тако пространо и тако велико. Датум ирославе везан је баш за акцију Лутерову због тога, што је од момента његових теза борба уведена у последњу и одлучну фазу, и што на тај начин Лутер представља најмаркантнијуличност у целом оном духовном
ирепороду ш го се зове Реформација. а Никада се. глсдани из близа, ниеу светеки нокрети довољно разумевали. Верска еманципација, ко 1 у не треба потцењивати, али која ни по обиму, ни по замаху, ни по величини својих циљева није равна данашњем времепу, тако-ђе се, док се одигравала, схватала као гежња ка евему другом, више нсго ка ослобоћењу људске савесги. Глсдани изнајнепосредније близине, и данашњи гигански догађаји губе се у ехватањима о територијалним добитима и исплатама у новцу. Али већ све постаје јасније да се не ради о томс, да је мала земља и да је нестало новаца, који 'ће моћи накнадити досадашњи губитак човечанства и да су ост: ;е једино могућне нгншаде: правда и слобода за све народе. Б. М. ЗВЕЗДИЦЕ Ево одушевљења за оне, који бозују ид /игог &егтагпсиз-а: Фринц 1 Ј>и називају своје лађе: Валдек Вусо. Едгар Иине, Репцблика, Слобода... а Нсмци: Морски Орао. Пантер, Тигар, Непобедни... ♦ * * Понудили су шројици Срба добровољаца из Ауетпралије да се приме за тпумаче, пошто знају неколико језика. .4 они на шо: — Ма смо овде дошли да тумачамо Шваби и Бугарину , с пушком у руци.шта је то Србин! Гаргантуа Атина, окт. Парламентарни анкетни одборвода истрагу над Гунари совии кабипетом проучиће овапитања: 1. Зашто је одбијена енглеска понуда да Квпар уступе Грчкој? 2. Качо су текли пре говори са силама Споразуиа да се напусти неутралност? 3. Зашто је одложен сааив парламекта и 4. Зашто влада, после пораза на нзборима, није одступнла? ПаСАРОВ Цирих, 18 окт. Познате су ингриге бугарског посланика у Берну Пасарова, који је ангажовао читаву гомилу проблематичних бугарскихличности, ра-
дећи с једне стране за засебан мир а с друге стране агитујући за Маћедонију. Сад се са њим догодила једна необич на поЈава: Сви бугар ски листови, као по наредби осули еу нападима на Пвсарова. То је наступило после једног његовог извештаја министарстиу спољних послова, чија се садржина не зна. Да ли није убедио свет у бугареку Маћедонију или од мира нема нишга? ЕНГЛЕЗИ НД Ј?10РУ Петроград, 18 окт. У једнои комикмкеу рускл г адмиралитета овако се описује рзд једног енглеског су.марена: Сумарен је оперисао са нашом флотом у операцајаиа у заливу Риге, кад се појавпше четпрн непријател.ска вредно та и више крстарица и лорпиљера. Сумарен је брзо бацио два торпеда на један дредкот и ако су га за то време хпауоавиоии јако бомдардовали. У исти мах он је морао да се спусти под воду, те није могао да констатује резултат ( торпедовања. II поред читаве кише метака са лађа, суVарен је, чувши јаку екснлознју, тзашао на иовршану и видео у даљини отроман облак дима и једну ескадру торпиљера који су га гонили. Ипак је он упогребио ову прилпку и, трећим торпедом, потоггио јенеаријатељски трансаорт. Најзад се неповређен вратио у своју базу.
ГУСАРЕВ КРАЈ Лондон, 18 огут. Према једној деаеши коју је вобило амернчко министарство марине, неиачка гусарска лађа *: Ј >еадлер< насела је и проиала Олизу острва Самоа. »Зеадлер« је био америчча лађа и Немци су је ухватили на путу из Њујорка за Архангелск. Наоружана је бала са два топа и шест митраљеаа а посада јој је Оила (54 чсвека. Оаа је оперисала у бразилијанским водама. Њомс је командовао калетан граф фон Лукнер, који је истицао норвгш л у заставу и давао сигналс за помоћ лађама које је намерагао да потспи. »Зеадлер* је торпедовао до сада ове лађе: ,,Лутецију‘‘, „Слад“, ..1,1онсон“ и „Манилу". Уз „Меве“ он је био једна од главних лађа из немачкпг гусарства за последњих дссет месеца. ДОБАР САВЕЗНИК Атина, 18 окт. У тајно.ч раду против Савезника, а за рачун бугарски и немачки, бивши краљ Константин ишао је до одвратни.е ствари. Утвр^ено је, да је он стајао са Бугарима у вс.зи и у питању о нашем повлачењу. Сид грчки главни штаб води истрагу да прона1>е докумснта у којима Константинов главни штаб даје Бугарама упуства, како ке најбоље пресејш повлачење Срба на грчко земљиште.
ЦАР НА СУДУ
У Берлину је био овмх дапа један процес иун сснзације Нарочити суд од петорице најистаквутијих пруских »еликодостојника, који увек суди о свима стварнма у које су умешани Хоенцолерни, судио је и овом нриликом. А ево шта: Принц Фридрмх Лебполд Пруска, рођен 14 августа 1895, најмлађи син принца Фридриха Леополда, царевог рођака и принцезе Лујзе Соф’лје, сестре царсве, одавио је већ надао у очи са свог необичног живота. До овот лета млади принц је становао у Минхену, где је радио као СЈШкар. Пре три месеца цар реши да се његов млади рођак лиши мрава пунолества и да се стави под надзорпконтролу једног тутора. Та је мисија поверена јсдном вишем сфициру, пуковнику Фон Хајдену. Принцу Фрпдрпху Леђг гголду бпло је иаређено да оде из Минхена у Касел. Цар је то учинио због огро.чних дугова, које је принц Фридрих Леонол* починио у Мпнхену. У својој двадесег првој годи-
нп он је већ успео да се задужи више од 1.200060 марака и поред годишњег издржавања од 90.009 марака. Садашњи процес иотекао је отуда, што ј! млади иринц тражио од специјалног суда да сепоништи царева наредба и да му се поврате сва права и пуна слобода. У том захтеву принц Фридрих Леополд пориче да је његов дуг онолики колико се тврди и вела да он дугује само 90Ј.СОО марака, додајући да га толико стаје издржавање куће у Ман-
хену. У осталом, додаје он, његов отац и његова мајка потпуно одобравају његове трошкове. Према томе, поњеговом мишљењу, нема никаквог разлога да се он лиши свога права пунолества. Н а ј* зан, принц тврди, да трошкоил у н>еговој кући можда могу изгледати претерани, али су они бм.ли због тога, што је он већ био на нуту да се венча са принцезом од Штрасбурга. А баш у вреле кад је требала да буде та свадба Вц' љсм II је сцЈсдузео тс строц