Narod

СТР.

нвре пргма сеом рЛјакуп а; о Ј т-спрнјатељи у»пде, да што рат Оуве д»же трајчо, да ће и услови бптв гге тежи за енх,

рРвнтељЕ Фргдрпхз Лео~от;д ексу тс .тсобрзватг У паревој паредон ~и'■ д ПрљВЦТ «Ј ; ре Т, .): Ј лЛјГј 'ј» 40 : 'ЈО иарзш [ирпшае а-п да ту суму првиа нр.егсв тутор иуковник фон Хајден. Принчев отац одОнје ту ногодоу и давао је, преко своје жене, новац непос|>ед 11 о своме спну. У исгн мах је заиерао фон Хајдену, Што се брута.шо солаша нреаа н,еговпи сину. Пуковник фон Хајден, која је рарио у ине царево, поднео је Тужбу против оца Фриуриха ЛеопОлда и тражво да он положа суну. која је н>ему поверена на расиоред. И тако су дошла на суд траже п,е нлгдог прикпа Фрндриха Леополда и тужба куковника фон Хајдена. Осам осталих здвокатн, ко ји су бранвли прпнпа, био је и социјалистнпки посланик Волф анг Хајне. Он је у сд браии изнео, да је пуковник фон Хзјден, по царевој наредби, продао на липнтација уиетнвчку збврку и сјајан намештај. којл је имао принц Фридрих Леополд. Суд је одбио захтев пуксвника Хајдена и решио је да принчсв отаи има ирава да свои сину даје годишше 00 хаљада марата, колпко ву је раније било одређено. Тако је пала једна Кајзерова наредба. ЧУДНЕ ЖЕЉЕ Цирвх, 18 окт. Немачка шгампа тражи једнодушно, да се наименује један канцелар, који би имао диктаторску власт, као Керенски и који би био у сгању да изведе Иемачку из ове несигур не ситуације. ПУТ КА МИРУ Лопдоц, 18 окт. Министар фкнаксија г. Бонар Ло, држао је у Доњем Дому једач дужи говојт, у коме је изнео сво)« тпедиште о данашњој ситуацији. Између осталог рекао је: 11 аши непргјате.љн н дал.е са самохвалисаием изкосе оно што они називају св >јом р«атном картом. Они су у праву »а тако раде пошто улрав.љају великим савезничким територијама које су подјармили, али згборав.тају немачке колоније у нсточној и западиој Африпн као и државе целога свега, које су прс.т.тв ншх. Свет, који је п}>екмнуо неутралност с Немачком. то је онај г.сти са ко«м је Немачка имала трговачких веза, коме је продавала своје манифакгурне и^хтизводе и од кога је добнјала робу најбо.ге врсте. Према томе, ако иидустрпјски жавот у Немачкој треба понова да отиочле, то је јсдово могу!»но а о она обнови тр-.оЈачке кезе са тим светом. Нстииа, ја не знам када Ке доки мир, и не кажем да наш задатак није тежак; аш» ја не вадим другог пута којм ба аодио мжру оси.м кобеде. Та Ке поСеда До1ш Срго када наши

тздј буду разумслн н на^пу ра)Ну кзрту в »ага »мчпусзми д-ј говоре: *Ц 1 то рат дуже буде грајао у толнко је «ероватквје га ће на нас гледатм пост.е рага као и за време рата, а то Ке рећи као губу целог човечанства.*' СОЦИ-ГЕНЕРдЛИ Париз, 18 окт. »Пмините • јавл а са фронти ■ Иемачки заробљеници на фронтр код Ене прича<у да су немачки социјали стички во1е Шајдеман и Давид недавно о 6 и ш л и фронт према Фринцузима. Они су нарочито послити да раде на поправци морала код иојпика. ЕДУАРД СЕКРШН Ових дана умро је у Лозани у 63 годиви старости Едуард Секретин, директор лвста - Газет де Лозан* »саветвик у Народном Нећу и пуковник федералне војске. 0 ,ч почетка овог великог рата Секретан је храбро ставио свој лист и своје перо у службу права и Слободе. Човек прлродно добар и одан правди, ов није мотао а да се не интересује за велпку сраску с»вар. Ал« он је учвиио и вшие. Ским својим снзгама он је братшо Србију к делом и речима. 11 >егов јелист нзазвао велмкн покрет у корасг Срба у Швајцарској и допрпнео је да се тај пок}>ег 1 »}>е» 1 есе и у друге земље. Он је волео Србе н днвчо им се као демокрагском народу слвчном шеговом и имао је апсолутну веру у тоначну иобеду јунаштва и самопреЈОреЕаша сраског народе. Србнја ће !а се увек сећати као једнога од највећих странаца која С У јој у овим тешким временвма били одани. Слава м/. СОФИЈСКИ састанак Лопдон, 18 окт. »Дејли Мел« паше да се у меродавним грчким круговима састанак у Софији сматра као доказ да су Турска » пугарСха веома забринуге за солунски фронт и да траже од Немачке појачаша, бојећи се скорог уласка у акцију грчке војске. Алв Немачка, која је пЈЛтрпсла веома велике губитке на западаом фронту, пре би желела да повуче своје труие из Македонпје, него да тамо пошаље нова појача ша. Овакво држање Немачке навело је Турску и Бугарску да јој заирете засебним зак:кучењем мвра пре него што Грчка уђе у акцију. Пз овога се вида, да је главни циљ са станку био тај, да Немци иатерају Бугарску в Турску да наставе рат. Могућност засебног нира забрннула је фчке у 1 равне кругове, јгр знају, да би закључе^ке сепарагног мира са Турском и Еугарском, лишило Грчку сваке територнјалне добвти у овоме рату. Грчка се влада нада, и ако није закључита Ш1какав спе-

11 А Р. О Д , » граду за судело 1 ање малог броја грчке војске провазорне владе у Солуну, повратити сзе термторај'-, које је задоо »Ли ми}>ом у Бук'/р»ешту. 1а сувепованл пак целикупне 1 рчке војске, и ако у постезњем моменту. Грчка верује, да ће добнтн много вгће ковцесије. ЛРИНУДНД ОФШШ Рпм, 18 окт. Офанзивом на Трентину управ.Ђа генерал Лудендорф. Пре напада цар Карло је, са Хинденбургом и Лудендорфом, посетио фронт на Трентину и на Сочи. Италијанска штампа чврсто се нада да Те генерал Кадорна сузбити Аустријанце. »Кориере дела СеЈ>аа пише: иКриза у исхрани и унутрашња дезорганизација створили су у Аустрији несносну ситуа ц ију. Де морализа ци ција се увукла и у војску и зато је главни штаб покушао ову велику авантуру да би подигао морал код својих трупа«, ИАЕИЗ. — Из 11 етрограда јављају да Нусп и даље напредују на сектору Риге, не наилазеки на велики от пор. Ово напредовање је важније него иипо се шо види из званичних извештаја. Рус.и су вск отишли у наиред 80 киложтара. Држи се да ке нспријатељ евакуисати и саму варош РшуДВШЕЈЕСТИ ПРИЗНАНИЦЕ Јуче је Српском Трговачком Друштв}' приспела ве"ћа количина признаница с територије, која је под Бугарима. ОБЈАВА Кавцелараја комесара Мииистарства Грађевина (Иоштанско Телеграфског Одеље ња) г.г. 1 им. Станимировића и Дчив. Стошића налази се у улици Хајамерас бр. 1 (други сарат) до Санема Паласа. СРПСКА ДРАМА Г. Чеда Мирковаћ поштар, пздао је познато дело Фери Пизанија „Српска Дра.ча“ у којој се описују капора српсхог народа у току последњег рата. Књига ће бити готова до 10 новембра, укусне је из раде н, у претплати. цена ће јој битв 3 драхме. Пшетчкм МИР Лоидои, 18 окт. На једном велзком митанту У Портсмуту свр Идвард Керзон рекао је: Никада ми не ћемо закључнта мир без одобрења нашах аутономних колонија, које су нам притекле у помоћ у овој великој борби. Никада ми нећемо преговарати о миру без наших савезника. Наша је част везана са аиховом. .\ 1 и ћемо пристана победнички мир.

цајалан уговор, да ће као на ти са»

Р1И>»?Ј?14 ДОИЈР, с, гопи

СГОЈ

ИЗВЕШТАЈИ

ЗВАНИЧНИ_ ФР1НЦГСКП КОМЛНИКЕ Ју.+ зо ој С.!ен Кантеил задобилп с.мо заробљеника и један мн»ра вез. На сектору Шавињон—Парња— Филен а тг вност артилержје. Патрове су биле актквне у области Канала. Одбили смо једно немачко охељеае, које је покушало да се приближи нашим рввовима, у областн Сернп. Непријатељ је претрпео губитке. На десној обали Мезе артилеријски двобој бво је врло јак на фронту шуме Ле ШомБезонво. Наше су трупе заузеле од Немаца г.еке рововске делсве па венцу Корвер. ЕНГЛЕСКМ КОМИКИКЕ Јутрос смо нападали северио од железничке пруге Рулерс—Ипр. Наше трупе напредују успешно. Доцније. — Успешне операције изиршили смо јутрос протин немачких положаја близу железничке пруге ИпрРулсрс. Канадске трупе заузеле су све објекте. Борба је била особито јака западно од села.... Непријатељ је извршио пет противнапада, које су наше трупе потпуно одбиле. Нарочито су успешно угштребљени митраљези приликом тог одбијања. ИТАДИЈАНШ КОМИНИКЕ Јуче су се наше трупе иовукле па утврђене положаје. ГГорушени мостова на Сочи и снгжна акцнја наших заштитница успорили су напредозање непрајатеља. Наша коњица је у козтакту са прет ходешцом келоијатеља.

НАЈНОБИЈЕ БЕСТИ

ПЕТРОГРАД. — Провизорна влада наименовала је револуционарног социјалисту Маслоја, потпредседника пол»опЈ)ивредног одбора, за министра пољопривреде. ПАРИЗ. — Француски листови су задовољни што је г. Барту дошпоза министраспољних послова, и нарочито истичу да је он донео, пре неколико го дина, закон о трогодишњој служби у војсци. ЛОНДОН. — Доњи Дом примио је иројекат закона, којим се краљу даје право да понтити сва досадашп.а одликовиња и патенте ко ја су дапга личностима непријатељских земаља. иАРИЗ. — Шпанска влада поднела је оставку. После саветовања о ситуацији, кјзаљ Алфонс понова је поверио састав кабинета досадашњем председнику савета г. Дато. ХАВР. — Белгијски краљ указом је установио место министра економије, коЈе ће бити поверено г. Полу Хис ману садашњем белгијском посланику у Лондону. ЦИРИХ. — Директорп немачких листова решнли су, због оскудп!}е у хартнји, да Не доносе говоре државника у пелинп ве 1 ) у извову. ЛОНДОН. — Доњи Дом усвојио је закон, којим се стављају под владину контролу сви извори петролеја у Еиглеској. РИМ. — Војни критичари уверавају да је повлачење извршено врло добро, тако да и талијанска војска није имала велике губитке. Аустро-Немци су платили своје напредовање великим жртвама. Италијанске трупе утвр^ујусена новим јаким

положајима. Италијанска заштитница, којој је стављено у задатак да задржи нелријатеља, врши јуначки своју дужност. Може се сматрати да је аустронемачка офанзива задржана. РПМ. — Белгијски минпстар правде г. Кг.ргон де Бнјар, у пратњи белгијског посланика у Р.гму, отворио је, у присус в/ г С-;кн. итллнјанског мвнисгра правде, изложбу фотсграф/.ја, које показују пустош коју су Немцн починилш у Белгији. ПАРИЗ. — Шарл Имбер, директор »Журнала >, до сада је већ вратио заступницима Боло иаш« * мнтнона франака. РИМ. — Јак циклон дувао је у месинском мореузу ц учанио велкке шгете на Сицилији. Има и једазаесг погинулих. ЛОНДОН. — »Дејли Мел* сазнаје из Швајцарске да је у макарском парламенту дошло до бурних сцена. Један иосланик из опозиције узвакнуо је, да је најенергичнији начин да се до%е до мира, ако се стреља председник ауспгријске владе Сајдлер. АМСТЕРДАМ. — Немачхи листови јављају, да су се у Берлгшу појавале црне богиње. Хладноћа је нагло иаступила н повећала оггшту беду. СРПСКИ ЗЗАНИЧАН ИЗВЕШТАЈ 17 октобра обострана ватра. шт ошск • ЗУБНИ ЛЕКАР париског ункверзитс-та Д-р С. де Ботон Преселио јс своју клинаасу V Булевар враљкце Олге бр. 189. 5—5 Српско Трговичко Друшшво Улица А.чександра Велкког број /, обавља све панкарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује нашем свету, да се кормстн услугама ове новчане установе за све своје послове. Врши ва својвј благајни размену свих новчаних монета по повољним днеанпм курсевима. 1 — 10

.7

Ш***к*џ»1* АКВАРОНИ