Narod

ВР

БРОЈ 10 Л ЕЛ Т Ј

„Народ“ излази свакога дона по подне.

ШгашЈа 1*ја се нвлази у Фрн?.ковој улиЈл* бр. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

^у1У11,>гаг: ж ■кздЗБШПкгод.

Руксписи се не вра^ају, Огласи и белешке напла*ћују се по погодби.

1 Ј сд; кдигја је V улици ФранЈ О !Ој бр. 2б.

Гл»»не урекиик ДРАГ. С. ГОГИТ.

Румунија

Јаш, 1У октобра »Службени Ј1ист * доноси нову листу српских редова, подофицира и официра из 1 дивизије, које је одликовао румунски краљ. Овом приликом • Ендепанданс Румен*, службени орзан румунске владе штампао је ове редове-. » Нека наши ратни другови, Срби, понесу ова од личја са уверењем да могу увек с правом рачунати на нашу захвалност. Нска их зав/штају свајим потомцима. И ако доцнчје, једнога дана, њихови праунуци кажу нс.ши.ч праунуцима : *Ево крстова, које су ваши преци дали наишм прецима, који су се борили за њих< нека српска јунаци, наши другови по оружју и патњама, буду уверени, да -ће потомци њихови наћи у нашчм потомцима браћу, којо ће их дочекати рааги рсних руку, и која ће им помоћи као што су нама њи хови преци помогли. И тако ће Велика Србија и Велика Румунија битп довека две сестре, уједињене најдубљом и нераздвојном љубављу. « Керешва Шт

и један дечак од 14 година, син једног великог пољопривреднпка из околине Констанце.

УМОР ОД ГЛАСАЊА Лондон, 19 окт. Из 0 д е с е јављају »Т ај мсу«: У целој Русији били су избори за земства. Сељаци показ}'ју крајњу равнодушност. Од бирача гласало је само 20 до 30 од сто. Ова је равнодушност последица непрекидних избора за разне одборе, конгресе и депутације, као ипооледица многих скупова, манифестација и конференција. Сад сви траже одмор.

БРИТАНСКА СИАГА Лондон, Њ окт. Председник владе и Лорд ЈКерзон изнсли су важну статистику о британском раду у рату. Петнаест милиона људи прешло је мора, а само 2000 нестало је због нспрнјатељске акције. Сто двадесет милиона тона хране и другог материјала пре нето је за нашу и савезничку војску у свима крајевима света. Вританска експедициона војска од 160 хиљада попсла сс на три милиона људи, а особљс на флоти од 126.000 на т.ооо.

Отварајуки Припремни Парламенат, Керенски је држао један дуг говор, у коме је рекао: »Први пут од почетка Револуције влада се налази у могућности, да ради са преставницима организоване снаге руског народа, који је постао слободан и господар самом себи. Ми се надамо да се нико, нккаква политичка група и ни један појединац, неТс усудити да насрне на суверену вољу руског народа, који •ће дати своју одлучну р е ч у Уставотворној Скупштини. »До сада провизорна влада је имала пуну. власт коју јој је дала Револуцша. Заклетвом везана, да 'ће верно предати ову власт ор гану, који ће представљати вољу свега народа у Русији,Уставотворној Скупштини, влада је бранила ову вољу против сваког насртаја и до сада је у два маха успела да је одбрани. »Господо, тренутак је крајње тежак и пун одговорности, кад почиње наш рад, у коме ће влада сара^ивати свом снагом, свима срествима, трудећи се заједно са вама да не утичемо на вољу будуће Уставотворне Скупштине. »Два проблема, проста али крајње тешка, треба да привуку вашу и свачију пажњу као и пажњу владе: Одбрана отаџбине и рестаурација наше борбене снаге, како би она одбила све насртљивијег непријатеља, који триумфује не по евотј

снази ве-ћ по нашој неактивности. Влада •ће вам то изложити на једној од идућих седница и ви -ћете видети, да руски народ, кад хоће може да иза^е из тешке ситуације далеко брже, него што то мисле наши непријатељи.ог Даље је Керенски уз бурно одобравање целог скупа, одушевљено похвално руске морнаре за њихов рад. Он је изложио осасности и изјавио да руска демократија, и ако она жели мир, никада неће капитулирати пред силом која насрће на принципе права и правде. Лредседник Привременог Парламента изјавио је, да се Русија никада не-ће одрећи одбране своје отаџбине против непријатеља. Он је затим поздравио савезничке државе, тесно везане са Русијом, старим аспирацијама и вољом да се добије частан мир. После избора председништва, максималиста Троцки јако је напао владу као и буржоаске елементе. Он је додао да максималисти не могу сарађивати ни са владом ни са провизорним Парламентом. На то су максималисти изашли из сале Парламента, вичући : Живео демократски мир! Скупштина је поздравила њихов одлазак узвицима: Сре-ћан пут! ЧЕСИ ПРОТИВ НЕМАЦД Берн, 19 окт. Ч е ш к и посланик Странски држао је недавно један врдо оштар

говор протнв аустрин ске политике. »Треба, рекао је он, укинути узроке који стварају сукобе ме"ђу народима и не допустити да се у центру Европе наместе две немачке царевине, којима се управља из Берлина.« Странски овако завршује: »Каже се да је савез са Немачком неразорив. Ничега у свету нема што је неразориво. У осталом, Немачка има своје нарочите циљеве који се нас не могу тицати«. ЗВЕЗДИЦЕ Митрополит, г. Димитријс, тражио је од саих манастирских старешина да му положе манастирске рачуне. Да лиће се онима, који су у Швајцарској, признати плата, коју су они себи одредили V Гаргантуа АМЕРИКА И СПОРАЗУМ Вашмнгтон, 19 окт. После конференција са предсежнпком Вилзоном, г. Лансинг је иајашио, да ће Сједпнене Државе битц заступане на идућој савезничкој конфереицији у Паризу. Г. Лансинг је потом приметпо, жа још није утврђено ни место на датум за ту конференцију. Једно од најважнијих питаља, која ће се на њој претрести, јесте питање о америчкој тонажи. Овога часа готово је укупиа америчка тонажа употребљена за пренос америчких војника у Француску, као и за пренос материјала и намирница за њих. ВУГАРИ У КОНСТАКЦИ Амстердам, 19. окг. Јсдан угледан Холан•ђанин, који је пролазио кроз Констанцу у тренутку када су бугарске трупе улазиле у ту варош, стигао је у Амстердам, пошто је до данас задржан прво у Бугарској потом у Немачкој. Он је дао опширне податке о зверствима која сузавоЈевачи почикили и којима је он лично присуствовао. Он тврди да су 30 румунских официра, који су всћином били тешко рањени те се нису могли евакуисати, на заповест бугарских официра сви послани у болницу где су лежали. Преко 100 лица стрељано је и обешено; међу н»има и деретак жена

ЦРНА У Војном Суду за официре прекјуче и јуче расправљала се на јаваом претресу крвввца ђенерал-ттабног пуковника у пензијп Милутина Лазаре вића, као саучесника осуђе них коловођа тајне превратне оргахшзације. Судили су: коњички пуков ник г. Жав. Бабвћ као пред* седник; пешад. пуковник М. Филиповпћ и судски ппуковнпк г. Јован Јовановић као судије и г. Бож. Катанвћ рез. капетан и суднја крагујевачког првостепеног суда као дсловођа. Пошто је државни тужилац г. Ж. Весовић, суд. ппуковник прочитао тужбу, којом се Лазаревић тужи за делапз §§37 тачка а., »7. а. и 104. Казпеног Закона—радње противу живота Престолонаследника, прнпреме да се изврши преврат и владалац спречи у вршењу уставних права и увреда суду и Врховној Команди — оптужени је узет на испит. Он се бранио да никада нпје био противу 11рестолонаследника и Династије. На против, још раније, по повратку из Француске, и пре но што је ступио у организацнју, кад је видео да су неки његова другови из завере, са пок. Димитријевићем на челу, ударили странпутицом, радио је по сопственој иницијативи, да их врати, због чега се тада носвађао са Димитријевићем. У 1915 годинп на Торлаку и 1916 на Крфу, радио је, вели, на једикству официрског кора и ангажовао се нарочито код пуковиика Димитријевића да се окане и са својом клпком да не поткопава углед Престолонаследнику, већ да се у интересу земље васпостави слога и једмнство официрског кора, на чему је радио и ђенерал Мирко Мплосанљевић. Пуиоивици Димитрвјеввћ ■

РУКА

хМиловановић привпдно су пристајали, али је и тада осећао њихову хладноћу, а после се уверио да су га варали и компромитовали. Истиче дијаметралну разлнку између њега као часна човека и честита официра ираније осуђенпх пре вратника, које је назвао мрачним л.удима, с чијим плановима није био упознат и с којвма пије могао радити против живота Престолопаследнпковог. Положеном заклетвом празиаје да је »предао душу ђаволу«, алп са ограничењем, јер му нису прочитали страшне одредбе устава организације, које би могли извршити само непрпјатељи Данастије п злочинци, а он то није. Признаје за своја три ппсма, нађена код бив. пуковника Димптрвјевића, која му је 1914. год. упутио из Скопља као начелник штаба команде Нових Областп поводом питања о приоритету, где има и оваквих пасуса: »клупче се овде почело да одмотава, на вама је тамо да то искористите. Ма вас сви поздрављамо са девизом напред«, затим извешће како се неки гарнизони насу још јавили, па онда где се грди пуковник Живановић због неактивности и т. д. Брани се да му је писао не као члан органнзације, већ као офвцпр у једном официрском пнтању, које је мислио да се реши само легалиим путем, за доказ чега наводи своје писмо истом Димптријевићу, којим је са другови.ча Плазвиом и Глишићем одрекао да иаврши његов позив о смени полицијских власти у Новим Областима, називајући то цретори јанством. Пуковника Жпвановнћа дотакао се у писму стога, што се тада приликом официрскох протеста противу уредбе о приоритету показа* као ку-