Narod

ВР. 95. - —~ ^ 1 ЕРОЈ 10 ЈЕПТ1 „Народ“ излази свакога дана по подне.

Штаипеомја се налазв у Фраккивој утгвта бр. 20.

Власнлк КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОЈШНА I —^—гДи ■ ■■ - . . г ии а Рукописи се не враћају. Огласи и белсшке наплгЛују се по погодби.

Редакција је у улиц* Франковој бр. 20.

Глввпи уреднвк ДРАГ. С. ГОГИТ.

НЕПРИЈАТЕЈВ ЈЕ СТАО

Рим, 1 нов. Јучераити дан, може се реки, био је у главном карактеристичан нашом реакцијом према непријатељу, захваљујући још сталном агресивном држању наших трупа, које се користе природним теренским препрекама за непријатеља. Морал људи даје сигурне изгледе за будућност. Јучерашњи дан је прошао на више тичака фронта добро по нас и показао неповољне резултитс за непри јатеља. У ствари је најпре велики број непријатеља успео, псд повољним климатским околностима, да продре у област Гаљо и на околне висове, покушавајући да пробије нашу линију. Намера је била очевидна, пошто је Гаљо центар комуникације за седам општина. Запрекено је било нашем крилу и саобраћајним правцима прсма Азјаго. Наше трупе смело су омеле ову опасност, одбивши јаку непријатељску снагу наневши му велике губитке и добивши заробљеника. У борбама код Гаљо показала се још једном величанствена отпорна снага и агресивни дух наших пешачких бригада из Пизе и Тоскане, берсаљера и нових одељења за напад који, издржавајући сталну артиљеријску ватру и страшне непријатељске пешадијске нападе, сими су прелазили у бесне противнападе, враћајући положаје и потискујући непријатеља од корака на корак, из куће у кућу. Сваког дана све се више осеЈм васкрсење духова код трупа. У долини Сугана наша одељења су се одупрла надмоЈ\нијем непријатељу. одбивши га на његове положаје. Агресивне борбе наших трупа су утврЈ>ене и близу ушЈм Пјаве. Целом дужином Пјаве непријатељска активност је тучена нашом реакцијом. Тршо 01 ШТИ Џ Рр|

II. Допустите да вам још кажем, да садашњи рат има своја гри разна основна елемента, а то су: стратегијски проблем, који војска има да реши, проблем активне политике и економске везе и односи у садашњости и будућности. Пре но што бих прешао да са становишта Русије говорим о тим трима елементима, ваља најпре нешто да напоменем о садашњој ситуацији у неприЈатељским земљама. Што се тиче стратегијске ситуације, категорички се тврди и одговара на питање, да ли су Централне Силе победиле на бојноме пољу или нису. Ја мислим да оне нису победиоци. Лотпуна победа значи остварење свога разорнога плана и уништење противника, а устро-немачке силе нису у томе успеле и њихов је план одавно промашио, још од битке на Марни, када су те силе задржане испред Париза. Отада је непријатељ прешао у дефанзиву, јер није могао да оствари своје планове. Сада противник дејствује на осталим странама на којима наилази на мање отпара, пустоше-

ћи области, или наваљује онде где је, услед наших заблуда или наше слабости, могао лако да доЈје до успеха. Непријатељје ипак промашио у своме великом плану, са којим је ушао у рат, а који је био убрзо устављен и ометен. ТаЈ је план требао као једним ударом маља да обезбеди триумф жељама немачких империјалиста о хегемонији у свету (живо одобравање). Немачки народ доживео је потпуно исту стратегијску невољу и неуспех, када смо ми својом офанзивом омели и зауставили несрећу, која је задесила нашега савезника Италију. Из тих епизода опште борбе види се да противник није могао да обезбеди себи дефинитивну победу. Он је затим покушавао са поновним напорима, који су све више и све јасније показивали коме све он крајњем циљу тсжи. И заиста, за време рата нше се то лико дебатовало о питању односно мира, колико то чине органи немачке владе према немачкој публици. Само треба констатовати, да немачке изјаве о томе нису увек искрене и да

се доста пута чак сасвим разликују од праве истине. Довољно је сетити се тога ради скорашњег говора немачког државног секретара фон Килмана, у коме је он, изме^ђу осталога, рекао, да Немачка неће више пружити руку за измирење. Ме-ђутим, ја вам могу [одмах и категорички да изјавим, да је то неистина и да је Немачка то вршила и гшсле папске ноте, а можда ћете ускоро сазнати и за друге њене сличне кораке. Ако се на савезничкој страни често захтевало објављивање политичких уговора ранијих влада и ако се претпостављало да су они у супротностиса интересима тих држава и земаља које су у питању, ипак ваља, насупрот томе, рећи, да ми до сада нисмо никако успели да сазнамо нити детаљне обавезе, што су их међу собом попримале Централне Др жаве једна према другој, нити њихове циљеве у овоме рату. Да бисмо дошли до сигурних података о томе, морамо употребити друга ередства и начине. Пошто познајемо политичке шефове немачкога народа и знамо да тај народ послушно и слепо следује њима, ми можемо, према саопштењима њихових државника и научника, да утврдимо програме, о којима су они дискутовали и износили их у евојој штампи ове и прошле године, или можемо да сазнамо из дискусија у Рајхстагу политичке идеје оних људи, који управљају немачком политиком. Треба, дакле, према томе утврдити немачке жеље и планове у овоме рату и у том погледу се могу Немци поделити у два табора: у анексионисте и ангианексионисте. Прве предводе војвода од Мекленбург-Шверина и адмирал Тирпиц, и они суусвојим освојачким тежњама упрли најпре погледе и тежње на запад, као и. на белгијске и француске колоније. Друга група, која 1 е узела за своје главно начело познату девизу »Дранг нах 0 стен«, тежи проширењу Немачке путем мирног економског освајања, гурајући ]е тога ради

на Исток са својим великим и пространим планом од Анвера до Басоре и са још нарочигим намерама према Русији. Ова друга група има за сада уза се претежну већину немачкога народа и поставља ееби циљеве, који се ипак не могу да обележе као анексионистички, и ако су сви од реда империјалистички. Такву своју политику Немачка нарочито мисли да примени према Русиш, тежећи да је изолује од европскога запада, само не помоћу анексија, него мирним раздвајањем и освајањем, стварајући у Русији политичке аутономије и целине, које би биле привредно и полигички слабе и коЈе би сгога гравитирале Немачкој, сачињавајући на тај начин као некакав бедем око Русије, који би је одвајао од осталог запада. За Немачку је главно да одстрани ону опасност, у коју би је довело собом уједињење целе Русије и њене везе са западом, и да олакша мирно продирање немачкој роби. То је главни план Немачке према нашој земљи. Стога не само чланови умерених партија у Рајхстагу, не-

го и извесни представници немачке социјалдемократске в е ћ и н е придају нарочито велики значај томе проблему стварања политичко-аутономних области у Русији. На супрот томе, »Русија има да изјави енергично и одлучно, да неће никако трпети да на тај начин буде лишена својих излаза на онај део Северног Леденог Мора, који и зими остаје незамрзнут.« (Живо одобравање на десници и у центру и само на неким клупама левице). ЗВЕЗДИЦЕ Век је толико времена, пет година, од када се у борби за отаџбину и уједињење, одвикло од редовног посла... Неколико 1>ака, који треба да иду и да продуже школу, давно су већ. добили јаку браду у рову. И сад пред полазак нашли се у једној кафани стари по • знаници из гимназије и са Универзитета. Говоре о свом будуЈхем школовању. Весео, свеж младиЈмки разговор. Један Ј\е од њих: — Да је нешто да устане Свети Сава да благослови Сричад ! Гаргантуа

Д0БР0В0ЉЦИ

Марсељ, 20 септ. Долазак првог батаљона југословенских добровољаца уз Америке у Марсељ дао је прилике да се манифестују, с једве стране симоатије наших моћннх савезника а нарочито Француза према нашем троименом народу, и с друге, наше искрево призвање према свему ономе што се чини да се олакша тешка судбина нашем намученом народу. О томе смо добилн овај извештај: У 7 и по часова 12 септембра, са музиком на челу, креауо се батаљон из касарне на овдашљој префектури, пред којом се, на тргу имала обавити свечаност око дочека добровољаца. При проласку кроз варош, батаљон је био предмет одушевљених овација Трг је био прекриљен масом света обојега пола, који је дошао да види и поздрави срп ске добровољце. После говора генерала Рашића, председник Југословен ског Одбора, д-р. Хин ,о Хинко а ић, Поздравио је добро вољце овим говором:•Драга браћо, мила јунаци моЈи!

Срце ми се шири у грудима од неописаног миља, што вас у име Југословенског Одбора могу да поздравим свђе, у Француској, на класичном тлу слободе. Ви похрвисте преко океана, да у име троимсног али јединственог нашег народа хрватско-српско-словеиачког који јоште чами у тамници аустро мађарској са пушком у руци очитујете наше ратне циљеве. Хрвати међу вама окитише сврју чету славним именом Зрињског; а уз наше љубљене народне вије се пред редовима вашим поносно и барјак амерички. Ова два символа означују вјерно зашто ратујемо. Име Зрињскн је бунтоаначки крик нашег потлаченог народа против стољетних крваика наших Хабсбурговаца. А на звјездану заставу написао је онај велики муж, који је на челу Сједињенпх Држава, лозинку: Сваки је народ ковач своје среће; сваки, био мален вли велик, има по Богу право да сам опредељује. своју судбину. Ево дакле шта хоћемо. Хођено да с$ дслободицо, цсцод