Narod

СТР. 2. • . . мгтара, најшаренијлг је њебрШПСШСКОг фроНГПП. изглеца: булевари, који чине. Између једне Ч доЦЗе пва велика коуга, епоменрци, врХОвне КОМОнде доШЛО дрвене кућиц.- ко)е се прпљу- седо прелчминарног СПО блују уз див ве о,в 8 ко 1-' разуМО 11 ОН ке бћшч спратова, торњес » од 000 цр јп/7 ПвОрСН 1 Ј НиЈКрчквМ кава и девет кагедрзла, којс вреМСНр. Осим ШОдЧ, ИО причају о с.тавној прошлости, бвдч Н(1 Кни једни ЈС од сведопи иет пожара (послед нојсјајннјих 1 Ј ОвОМС р( 1 њи 1*12); олачеше ве.шке ру-ј/пу и, иСПрОвЉајуки НЧШ. скс душе, коју нису иопи ни , фроНШ Н ПобоЉИШвЧЈуТатари, ни бојерп, ни црни Чш НПШв ПОЛОЖаје у ОСЛОвекови роСоваша да угуше и ' б&ђава НПМ вПШС днвиубију, олтари љубавн и бс-ј зијп. смртне наде. I I грађаии Москве в Пе • трофтда Сит.чо се рааликују. Петрограђанин је интершционалиста каг» и варош у којој живи, пасивлн, хладан, резер висан, охол н блазираи као што долнкује доороч Квроиљанину. Московљанин је слободан, активан, добар до безазлености, добродушан, и носл непоколебљиву всру у себе и живот, веру која је иост итмсђу велкких речи и келн-

ВЕЧГГА ОБМДНА Париз, 3 нов. Пјер Бертран пнше у ли сгу „ЈТ Евезиан": »Кајзер се ке заварава више вредношћу и трајашев шегових ратннх успехг; не обмашује се ваше судбином која очекује све будуће нехачке оредлоге. На прзтив. Оа се још нзда да, нод повољнијим условима него што су раније били, интераенција Папе небе ких дсла. Алн пе привлаче бити узалудна. Н>сму се ч ши само људи, него и сам жавот да јс у графу Хертлингу нау М'.сквр. У шој 1>ете наћа шзо човека који Ке бита у вечнту лепоту Паргза, шегову стан.у да придобије Папу. снагу и љегов исарки

занос; гргозачки вртлог ЈТондона, мугичку тишану Веиецаје и вре ву шпанских ссла. Сва рус :а онтадтна саша о

ДМЕРИКД И АУСТРИЈА 1 Бујорк, 3 нов. Хавасова Агенцнја јавља: Админисгративни савет аме-

тој вароши, чији ј е уметнич- р ИЧ(<е Народне Одбране иокп жпвот пун привлачности. слао ј е депешу нредседиику ^ метничкО позориште је при- Вилзону, којом се моли да узнато као најбоље драмско ск0 р 0 сазовс ванредну седни позоришге иа свету. 1о исгојцу Конгреса, како би се ооважп и за бале-. Музшчко | ј аВ/ЈО р ат Аустрији и »ојнич друштво такође је ј*дно од . ки помогла II а шја. првнх. ј Америчка Нлродна Одбрана постала је одиах иослс просасти »Лузитаније« у цил.у ;да се потпсмогну војле припреме, пошго је било у изглсду да о-једиљенс Државе стуне у рат. Н>.јни углед шја чтанови су: Руавелт, Бјкон и у Не-

1 А ЗДПАДКСГ ФРОНТА

Париз, 3 нов. Председпнк владе је изјавпо, дч је најваж није питање, које има ди иривуче сву пажњу ХиЛ) 0ИВ1ЦЈ аиоасадор парламента: проишрс- 1 мзчкој.

У ПЕТРОГРАДУ

Тек накнадно и са задоцњсљем сазнају се појединости о макси.малистичкој побуни. Побуњеници су, заузевши држапне институције, састаоили владу искључиво од максималиста а на челу владе био је Лењин. ()н је преко поручника Зиновјева покушао да извести амба* садоре савезничких др жава о образовању нове владе, али Зиновјев није био примљен код амбасадора већ је свој мандат могао само предати секретарима. Савезничке амбасаде чувала је војска. Максималисти су одмах укинули званичну агенцију »Вестник« и место досадашн>ег персонала посгавили су максвмалистичке присталице, који су одмах отпочели са прављењем лажних вести'. Политички обавештени кругови у Русији били су оптимистички расположени већ од почетка. Неколико дана максималистичке разор-

не управеубрзо су разочарале и саме њихове присталице, те је максималистички покрет почео нагло да опадс. Депеше из Петрограда и Севастопоља јављају да је Керенски овом приликом задобио најве-ћи део Русије и до дају, да Лењин овога пута неће моћи да гшбсгке. При уласку Керенскових трупа у Петроград, војни командамт петроградске. области Малевски, шеф главног штиба Дукоњин, прокуратор републикс Ковалевски и иредседник војног комитета издали су једну прокламацију на; оду, у којој се каже: »Наше трупе ушле су у Петроград. Да би се избегло проливање крви, ухватите све побуњеникекоји желе несрећу земљи.« Најновији извештаји о току догафаја у Петрограду даје Рајтеро ва агенција од 1 новем

бра. У њему се каже: »керснски је понова М*‘^

НА-РО Д . ; . узео владц и заузео цео Петроград. Телеграф је подњеговом контролом. Седиште владе је Мо■ еква. Керенскови укази шшампани су у петро градским листовима. Сви листови празнају да јс покрет »бољше вика « иронао. Цела Р усија, сем најмањег дсла Петрограда, у рукама је Провизорне Владе. Каледин је дикшатор јужне Русије. Владине наредбе потписују се: Керенски. Корнилов, Ка ледпи. Путници причају да су, у шоенушку њихоиог поласка из Петрограда, били сукоби ни улицима између стиновништва и максими Јшста. Максималисте су тучени и отерини из Летње Палате. Савезнички амбасадори васпоставили су односс са Керенским«. , ИА РЕЦИ ПЈДВЕ Ним, 3 нов. Непријатељ је појачаосвоју акцију на фронту Монтано, од Азјага ао доливе Пјаве. Ноћу 1 новевбра напао је сектор Монте Сиземол Мелега Деванти, која је дзо снажан очпс.р. Ми смо предуаели оротив напаге да одб«ј*мо иеарвјатељска одељења, која су гјошго су заузела неке истакну ги је делове нашпх коложаја, покушквале иа се на љима задрже. Јуче у јутру неграјатељ је нападао секерниј-. на сектору Мелета Девпнти-Монте касгел Гомберто. Одбијен, он је у в< че поновхо св >је покушаје са веКои јачином и всКим снагама. И иоред велшких напсра био је понова одбијен. Одел.еља, којз су наступзла пре.ма фронту Фризони, задржЈНа су нашои влтром. Многобгојпим фупамане рајатељ је шшао напас пста нутије положаје иамеђу Чиземоиа и Пјазе. На вису Ронконе одбили с.мо противпика. На Монте Томатико наше су ес претходиице повуклена одређене положаје, погито су дале ЈЈК отпор. Борба се продужује у равнпци. Одбнли смо нове непријатељске покушајс да пређе Пјаву. Ожељељз, која су ус пела да пређу реку код Цензона и да се заврже између Пјаве и Старе Цјаве, противнаиадима су одбијена и ту чена од нашг артилеријс и фтоте. новости ИСПРАВКА У јучерашњем дру« ом чланку »Добровољци« омашком је пропуштено да се каже, да \е то гопор вофе добровољаца Владислава Мрвоша. ~ 0 ДБРАад нттје" Рим, В. ИОВ. »Ђорнале д' И^алвја« пише: »Споразум је добро рааукео да Не се европски раг решигв на фриулским пољима, на којима је непријатељ развио велике немачке, аусфвјске, турске в бугарске снаге. На ова су поља дошли савезнички војници да бране с нама будуКност скегске дечократвје. ■ Р- ГОЈ ”■ ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШГАЈИ

ФРАНЦУСКИ комининг Нагпта важно осим јаке артил.еријске борбе у о<Јлзсти сееерно од Бреј ел Лаонол и на десној обати Мезе. Источна Војска- - Осрсдља актввкост артиљеријс на целоме фронгу. У области језера сукоб патрола. Извештај Штаба Источне Војске. Многе озбиљне борбе. — Доста јак артилеријскп дрел у облпсти Дојрана и Битоља. Пепријатежке изеиднице у зони ПоОградца заустављене су натом ватром. 1 новембра оборилн смо 4 непријатељска авиона а 4 друга оште1>еаа су и пала у н>и хове линије.

ЕНГЛЕСКИ КП1ИИНИКЕ Фрон! у Палестиии. — 1. нов. Генгрил Аленби извс.штава, да наша пешадија и коњица и даље наступају, и да је сада у нашим рука ма <кељезничка пруга у близини Манеха и Манзурзха, где се сасгаје линијп Бер Шерба—Да маск са пругом из Је русалима. 31 октобра задали см(Ј Турцима врло тешке губитке. Закопали емо 400 лешева еамо у Катраху. Тога дана смо задобили 1500 ззробљеника, 2о митраљеза и 4 топа.

НАЈН0ВИ ЛОНДОН. — Одговарајући на неке интерпелације у Доњем Дому, Лорд Цецил је изјавио да је генералисим Сарај шеф савезничких војсака у Солуну и да га помаже штаб, састављен од официра свих држава, које су заинте ресованебалканским ратишгем. КОПЕНХАГЕН. - Швед ски граљ је отпу говао у Скгрни, аа посети краља ХриС|Ијана. Ова ј* посета чвсто приватног карактера. КОГ1ЕНХАГЕП. — СканжинаиСки мчнисгри одржаће ч<»тврту конфергнцију у Копенхагену. Нг овој конферен цији преЈресаће се најважчвја екокомска и трговачка пигаља. П ■ РИЗ. - Жорж Оле пи * ше у »Ле Голоа«: Дошао је час кава морамо огрезнути у мржљи Нека се милост и саж.чљеље враге на нгбо. На земљн за љит Еише нема месга. Страшан посао има да се сврши. Знајмо мрзети ! ЛОНДОН. — Рајтерова Агенција демантује вест, ко>у је донела »Келнише Цајтунг«, да су Кнглеска и Француска понудиле мир Ауетрији. АТИПА. — Из Р има јављају »Пашрису«: И талијанскетрупе потпуно су зауставилс нспријатељско нанредовање. РПМ. АгекциЈа Стефани саоглптава: Не ,рајател,ске оцерације у Лоренцаго, а нарпчнто у и.чанинској зоии, између Пјаве и Брснте, у области васоравни Седам 0 1 штнна и у долини Ледра, грше се по иланудасе, попречним долниама, које полазе од Трентлна у 1 ечецијанску долину, зафози остацтма италијанске војске која се повлачи на Пјаве. Свв ови непријатељски покушаја пропали су. МИЛАНО. — Г рилнком доласка францусквх фупа биле су овде одушевљене манифестације за Фравцуску. ЊУЈОРК. — Допиеник »Унитед Прес« из Италије телеграфише: »Америчка влада требала би, после помоћи

ЈЕ ВЕСТИ коју указује Италији, да објави одмах рат Аустриш, јер би то било од великог утицаја како са војничке тако и дипломатеке тачке гледишта и охрабрило би оне, који се б о р е на фронту«. РИМ. — Авенцаја Стефжа демантује немачки званичаа извештај, да су бале упорне борбе по ул.чцама у Азјаго. АТИНА, — »Елефтрос Типос* жобио је лзвештај из Лондона, да је г. Вгнизелос уредио врло П' вољно питање о псхраии Грчге. ПАРИЗ. — »Жуонал« је дао паграду од 5000 франака г. Боатеу нз Бурбон лс Бен, који је заробно послугу са цеиелпна Бр. 49. ЛОНДОН. — 1\ Бонир Ло је изјавио јуче у Доњем Дому да ке савезнички Ратни Савет бити састављен од пргдседнпка француског, енглсског и ишалијанског кабинета, и једног војног стручњака. Совет -ће се састајати један пут месе.чно. ( Једињене Државе и други савезници могу та ко!)е учсствовати на тим седницама. Генерали, који Ке заступати савезничке државе, јссу Кадорна, Фок и Вилзон. СРПШЗВ.ШЧАНИЗВЕШТАЈ Ноћас смо у области Доброг Псља одбили ватром јаче непријатељско оделење пешадије. КШ ОГЛАСХ Фабрика > Нова Тирниву < продаје часту комовицу од једног квла на ваше, као и чист коњак н рум Налази се у улипа „Ввктор Иго" бр. 3 — испод хотел „Телеграфа". 4-10 Сриско Грговачко Друшшво Улица Александра Великог број 7, обавља све банкарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује иагием свету, да се користи услугама ове новчане установе за све своје послове. Врши на својој благајни размену свих новчаних монета по повољним дневним курсевима. 7 — 10 Др. Алберт Гатењо, зубни лскар с Универзитета у Паризу, вади зубе без болова. 13 година искуства. Савршен рад златнах зуба за 4-5 дана.

ШјмиијмЈ*