Narod

огпј 130.

шповјетан са смртном осувом. На стотнне их так.о погану. Ја ћу споиенутц, радп краткоће времена, само двојипу. На ностаји Раштелића устријелцше неког Дчмића, као таоца, без осуде. На прузп ДоСој —Тузла убише, гсто. без процеса, попа Ђорђа Петроввћа. V Лрад. Из Мостара одведоше преостале биједнике у Арад, гдје је већ бпло иа тнсуће и тисуће живах покопаних из Босне, Херцеговине и Срнјема. На путовању пх је мађарска свјетина проклињала, попљувала, грозпла се и камењемударала. Гладне, голе, снене, догпаше пх ударцима кундака и убодиаа бајуаета, кано нијему стоку у казамате све тврђаве, гдје ио стјенице и уши врвљаху на милијоне. Не том би несретни усауди, пробудила би нх вавала ове гамади, која би им покрила и кожу и одијела. чшкГшрет” Борба Чеха против њихових угњетача постаје све жеш-ћа. Посланици Шурф и Лангенан у име 90 немачких посланика упутили су интерпелацију министру председнику Са јдлеру и министру народне одбране о држању Чеха у овоме рату. Ова интерпелација пропраћена је једним меморијалом од 640 страна, у коме су изложена сва дела која су Чсси учинили на штету Аустријске монархије. Из Будимпешге не престано сетраже енергичне мере против Чеха. Овим мерама жели се, да се угуши сваки нелојалан рад Чеха против Аустрије. Мађарска долази у помоћ Аустрији. Мафарска влада, која је за ове три године употреб.вавала најстрашнијисистем против Словена и Румуна, налазн да је политика Беча према Чесима слаба и с тога нуди своју помоћ Нсмцима из Аустрије, да би тако паралисала опасан рад Чеха. Мафарски парламенат посветио је неколикоседница чешком питању. Говорници свихмађар ских странака држали су всома оштре говоре против држања Чеха. Андраши и министар председник Векерле изјавили су, да би остварење чешких аспирација значило распарчавање Аустријс. И3 РУСИЈЕ Лондон, — >Дељи Иреникл< јавља из Петрограда-. Немачка делегација, која је била опуномо-кена да преговара о примирју, имала је и једног дипломатског а гента из Немачке Врховне Команде. Овај се веома за чудио над је видео да у ру-

ској делегација нема нијсд ног дппломатског представ ■ ника Официри из Руске Врлоане Команде изјавили су Немачкој делегацији, да Ае расправљати једино о војничким итехничкимпи тањима. Немачкиделегати тражили гу од руских информације о унутрашњем стању у Русији, али без икаквог резултата. Лондон. — Агенцији >Рајтер < јављају из Петрограда: Криленко је упутио про глас војсци и марини у ко ме препоручује, да се на што векем делу фронта закључе примирја под усло вом, да непријатељ не пре бацује ниједан свој одред с једнога фронта на други, а нарочито не на савезничке. Криленко додаје, да су таква примирја век закључсна на западноме фронту и делимично на источноме. НЕМЦИ НЕ ВЕРУЈУ Цирих. — Пада у очи, да немачка штампа почиње са све мање оптимизма, да пише о могућим коначним резултатима Лењинове из даје. »Франкфургер Цајтунг« препоручује, да вест о руско-немачким преговорима треба примити са великом хладноком, пошто је немогуће предвидети ш т а крије будућност. »Фолкштиме« каже: »Била би највећа грешка мислити да је Русија пропала. Она преживл>у 1 е једну велику кризу, али то не значи и свршетек. Данашња ситуација Русије може да се упореди саситуацијом Пруске из 1807. год. Нсмачка дипломација мора водити строгог рачуна о овом стању ствари. ДЕЛЕГДЦНЈЕ Царгх. — У аустријсхим парлаиентарним круговима кружа упорно глас, д* ћеДелегацијз бити закључене. Инцаденти, које су на црвој седнеци изазвалн Чес/, вз гледа ца су убедили владу о немогућчости иирног развајања дескусије. Чеси намеравају да воде опструкцију иодносећи небројене интерпелацаје у погледу својах националних аспирација. ТОРПИЉЕР БР. II Царих. — Миого се расправљало о аустријском торпиљеру број П, за који и Немци и Маџтри тврде, да се добровољно препаоТалв јачима. О томе се говорало н у Аустрнјском Сабору и пово дом тога било је неколико интерпелацаја. Говорнгци Немци, тврде, да се посада торпиљера у великој већини састојала од Чеха, који су у последњем тренут ку, управљајућа током лађе према Италији, осујетили сва-

(1 Д Г О ц , ц ки рад офацара. На то је на родни послачик Хаберман доказао, да су тврдње немачких посланпка потпуно лвжне. Нссада торлаљера бр.11, коју суТалијан« заробнли, састоја се Iд десет Немаца, четири Хр&ага, два г 1еха, једног М»ђара, једног Словенца. једаог Талајана и једног Пољака. Стога Је немогуће — каже Хаберман — да су два Чеха, од којих је један кувар а други покоћник машанисте, могли силом или на други начин успети да саветују другове на бегствЈ. Пгедаја торпиљерв, мора се прнпесати другом узроку а ошужбт за издају коју немачки посланици бацзЈ'у на Чехе, нарочито је спремљена, да поведу политичку борбу против Чехв. иЖГГптш Париз. — Г. Пашаћ је дао у Пиризу један интервју сар(^днику листа >Ле Пеи<. у коме је изјавио: • Мир, како га максикалисти схватају, немогућан је: Они су проклимовали да желе демократски мир, без анексија и оштета, мир који би сваком народу за гарантовао право да управља својом будућношћу. Ако би непријатељ усвој о тикав мир, немачки Поља ци морали би имати право да се уједине са својим су народницима из других делова Пољске и да седи длду устав по својој в >љи. Исти принцчп мора бити при мењен и за друге народности у Аустрији. Југословени морају се ујединити са Србијом, а исто би то морало бити са Италија нима и Румунима. Мађари би добили своју незиаисност. Аустрија би доживела распарчевањг а и опстанак германске конфгдерације био би такође компромитован. Такве су последице принцна које су миксималисти прокламова ли. Ја не верујем ди А, Централне. Државе усвојити ове услове. Пемачка је ире говарала о примарју само да би добиЛ’1 времена у ци љу да раздвоји Савезнике .« 0 Курландији и Литва наји Пашик је рекао да Ае се ови народи жалати на немачку управу и тражити своју аутономшу. (Нарочити взвештај »Н-фода.«,) ЖЕЉА СРПСКЕ В9ЈСКЕ Приликом роћендана Престоланаследника Александра, начелник штаба Врхонне К >манде упутио Му је овај телеграм: Врховном Команданту, Његовом Височанству Наследнику Престола Александру. - Бач. Као веран тумач осећаЈа дубоке захвалности, верности и одано сти официоа, подофицира и војника опера тивне војске према сво ме витешком Врховном Команданту.ВашемКра-

љевском Височансгву, који, на челу и са својом храбром војском, дели са њом срећу и несрећу и о њеном се благостању непрекидно са очинском л>убавл>у стара — молим: да, о данашњем своме роЈјен дану, изволите примити наша најусрднија честитања са жарком жељом, да као будући Краљ Југословена, поживите у иајвећој срећи и зздовољству дуго и дуго година на славу и срећу целокупног Ју-

|на чесгитци, коју сте | ми данас у име официра, подофшдира и пој ника опсратинне војске иоднели. 1 Убеђен у крајњу победу наше праведне ствари, Ја верујем, да ће ме мојидични официри, подофицири и војници СВОЈИМ пожртвовањем иисграјнош, ћу и до краја г.отпо! моћи за постизање на*шег заједничког идеа|ла ослобо-ђења и уједињења нашег под јармље-

гпглпненсткл.

нс г народа.

Задахнути овим осећајима кличемо из дубине душе и срца: Да живи наш Врховни Командант Његово Крзљевско В.:Сочанство Наследник Престола Александар. Нач?лнвк нпаба

САОПШТЕЊА Г. Министар Просвете и Црквених Послова прима само у Делегацији Министарства Нросвете — улица Евзонон бр. 11. од 9 и по до 12 часова.

ђенерал, Бојовић. Начелнику Штаба Врховне Командс -ђенералу Бо јоаићу — Солун. Срдачно благодарим

Зариј': Милосдвљевчћ из Врање, учи ељ Дубичкн, да се јавл иа адргсу ТраЈ‘ку Ми ловановчћу иареднаху штаба бр. п. IV.

I Ш1 ћ I И

ФРАНЦУШ4 Фраћцус: е патроле у области Сен Кангела доаеле су заробљеника. Јужно од Жс венкура покушани испади против иаших сптвих положаЈ'?, г.роаалз су услед иаше ватре. Артиљерзј жа борба бнла је доста жива прзшлг воћи уоблгсш Канала од Роне до Рајне. енгмш коимникЕ

Јутрос су непријатељска од >љења напала дза на ша положаја у близини т налп Ипр Комен. У једн<м случају су нападачи одбајени, у другом, непри јатељ је успео да продре у наш положај и заробио не-\ колико наших војника Ове смо војнике понова ослобо дили противнападом, којим

су наше трупе повлатиле положај и побиле или заро биленешто непр зјатсљских војника. НТАјШМСНИ ШШНИКЕ Јуче, седмог дана бит- 1 ке измећу Бренте и Пјаве, непријатељ је скон ј центрисао својенапоре: скоро искључиво на| гребен Монге Салароло. I У 11 саги, после јаке ватре од вчше часова од кланца Орза до Порте Салтоне, пешадијске

колоне нападале су са североистока и са севера ка наше иодожаје. Прва колона, која је наступала југоисточном страном Монте Сгшнонче, дочекана нашом ватром и концетрисаном ватром француских^ба ■ терија, морала је прекинути напад пре него што је достигла наше линије. Друга колона, коју су сачињавали један цео батаљон немачких јегера испред ко 1 их је ишло једно јуришно оделење, напад> ла Ј*е на Монте Салароло и на севецне стране долине Калчино. Наше трупе давале су снажан отлор. тако да 1 е непријатељ, после очајне борбе, сломљен нашом ватром и изнуреч нашим протнвнападом. морао пгекинути борбу и вр тити се на своје положаје. Задобили смо з .])обљеника и запленили неколвко митраљеза. У области кланца Берете, разбили смо нашом ватром један напад непршатељске пешадије. На осталомделуфронта умерена акција.

АЈНоВИЈЕ Г,ЕСТИ

ПЕТРОГРАД. — Ко месао за правне послове одбио је да потпише декрет, којим се стављају у прчтвор чланови кадетске странке. ПЕТРОГРАД. - Чланови кадетске странке обја вили су јсдан манифест против Максималиста. ПЕТРОГРАД. — Једоа козачка делеглц тја догада је у Петроград в захгеаала одЛе

њииа да се ве меша у њвхове унутрашње сшзри. Лењчн им је одговчрио претњом да ће им о лввити рат. АТИНА. — Корнилов и Каледин ће кроз кратко време заузети трансибирску железницу и имају под собом сву војеку јужне Руси је. Енглеска флота. са јаком снагом, спрема се да помогне контрареполуце.онарни поћрет.

Одговорнв ур-дпнк ДРАГ- с. ГОГПЂ.

ГЦтампарвја АКВАРОВД,