Narod

6Р„ ш

5 Р 1) Ј !& 1ЕПТ1 ' „Народ“ излази свакога дана по подне.

СОЛУН ЧЕТВРТАУ 14 ДвЦЕМВаР 191?. год.

Штамшфија се када и у Фрпа»оиоЈ улвгЈн бр. 20.

Власнвк КРСТА Ло. МИДВТИЋ

ГОДИНА 1. Рукописа се ве враКај} Огласи п белешке иа> ала-ћују се по погодбе. Редакција јв у улвна Франковој бр. 20.

Глм?л Јгрехшк ДРАГ. С. ГОГИТ*

ЧЕГА СЕ ОНИ БОЈЕ

Док се у листовима надугачко више напада него са подацима коментаришу резултати, који би се добили изменом заробљеника између Русије и Централних Сила, дотле Аустрија и Немачка нису још ни предложиле Лењиновој влади, да се изврши размена зароб љених и интернираних. И док се у овим коментарима губи у нетачним и произвољним цифрама о броју заробљеника, далеко је занимљивије проучити, зашто Централне Силе нису навалиле, да што пре сврше са том добити у људској снази, за коју сви знамо да јој је крајње потребна. ирви а главни разлог за Немачку и за Аустрију, да избегне тешње мешање са свим оним што долази из Русије —■ па били то и њени заробл:>енкци јесте у бојазни од реЕолуционарногдуха, који отуда долави. Онесу тај страх одале пре неки дан наредбом, да се забрањује свако братимљење са руским војкицима и ако су го недавно систематски наређивали да се врши. Немачки и аустријски заробљеници, које 1 е рат измучио више него друге а који су данас наслутили тежњу за слободом и познали пожртвовање људи у тој тежњи, унели би нај тежи неред у редове њихове во,ске. Нарочито у том погледу најгоре стоји са Аустроугарском. Велики део њених заробљеника у Русији чинеРу муни, Чеси и Југусловени, који су у ствари према хабсбуршкој моиархији били револуционари и пре него 1 ШО се заратило а до цније самом сеојом пре дајом. (Јни се давас не би ни вратили у Аустроугарску, нити би их Ауетроугарска смела примити, у несрећним приликама, у којима се она данас налази. Она би изменом зарсбљеника само имала много да изгуби и зггго она не покушава да га покрене. , . Но и мимо свега тога Цеитралне Силе не би могле ни брзо ни лако да употребе заро-

бљенике за појачање своје људске снаге. Упоредо са физичком изнуреношћу и морал би код ових људи само нашкодио другој војсци више него што би је помогао, а да се оставе на страну све остале тешкоће око њиховог наоружања и опреме и ако се зна да мемачка данас не стоји сјајно у том погледу. За сада, дакле, питање о измени заробљеника посгоји само у претпоставкама и оно и кад буде решавано, решиће се само са осталим условима. И зато се питање о појачању немачке снаге своди на решење данашње ситу ације, и у њему Њ.мци много више помишљају на ослобођсње својих трупа са руског фрои та. него на употребу заробљеника. Па како стоји у том погледу ? Одреди козачких, украјинских. румунских и пољских трупа, који ратују са Немачком, морали би непрестано држати Немачку на оператк вчој нози на овој стрзни. Сваким обртом или изненаћењем у унутрашњости Русије или у положају немачке војске на неком другом фронту, отворени бок немачког царства могао би прегрпети тежак ударац. Али није то главно. Немачка и Ау трија имају посла са огромаим народим, који се нала зи у пуној револуцији, која се неће скоро свршити. Верује се да ће у руској револуцији завладати глас о вољи народа а зна се да руски народ не воли Немце. Претпоставља се да се на то неће дуго ни чекати; то ни Немцима није сакриврно. А може ли се од психолошки непријатељски расположеног народа у пуном јеку његове револуције, заштитити од њега кор доном царинских стражара и инвалида ? т НАР0ДШЈС1И Царих. — Аустријскп Парлаченат одобрио је са 14-0 против 132 гласа хитност предлога чешких, ју гословенских и рутенских посланит, да свака народ ност у Аустро-Угарској по • шаље своје представнике на

конференцију са Русијом. Тако исто прихва1,еи је и предлог социјалиста, којим се тражи, да се на конференцији примени принцип *без анексија и одштета « и да се позове руска влада, да понуди непријатељима централних сила мир. Чешки посланик Штак изнео је назоре Чеха о пра ву свих норода у Аустри ји, да слободно реше своју судбину и захтевао је да на конференцији суделују сви народи. Рутенски посланик Петрушкови-ћ енергично је протествовао против уједињења малоруских делова Галиције са пољском држа вом. Адлер, соцшалиста, изјавио је, да је предлог социјалиста потекао из жеље, да се до!је до општег мира. Валднер у име Немаца протествовао је против суделовања народности, а псобито Чеха и Југословена, на конференцији. Вели, да би они само спречавали, и евентуално, омели рад конференције, што би била најве1\а несрећа за Аустрију. Тражи, да се очувају данашње границе и будућност Аустрије и даНсмач ка и Аустрија буду солидарне у прсговорима. Корошец, Словенац, говорио је у корист предлога, да народности упуте свака своЈе делегате на коиференцију и одбија приго вор, да Југословени, тра■ жећи право народа да сло бодно управљају својом суд бином, раде у корист Споразума. Хаберман, чешки социјалиста, каже, да пролетаријат тража општи а не. сепаратсн мчр. У иШДИЦИ Цирих. — Прсма ппсању аустријске штампе: екононске прплмке у Аусгро‘Уг»рској моаархнји постају свакам даном све теже. У Мађарској је пао велики снег. Услед тога је поремећен редован саобраћај и Пешта је остала без хлеба. У Грац” се осећа велика оскудица у хлебу. Грац Ке до БожаКа мирати остата потоуно без брашаа. Симптоматично је, да у Мађарској, која је да сада бмла у много бољем положају, питање исхранепостаје сваким даном све озбил,није. Поред тога, мађарска престоница нема угља. Ових дана отиКи Ке једна депута цнја цару Карлу, у Беч, да гж молн за интервенцнју. У Салцбургу, услед немања угл>а обустзвиле су сваки ргд месне железнице и фабрике гага. Пошго нема осветљења, уиотребљују се једино сшеће, које су веома скупе и тешко

се налазе. У Млђарској уведене су карте за свеКе. Очекввало се, »а Ке се оброк кромпира у Немачкој иовећата од 3 и по кг. на 5недељно. Али ова се вест зва нично демантује. МАЂАРСКЕ ФИНАНСИЈЕ Париз. — У ма-ђарском горњем дому повела се расправа о прекомерном емитирању папирног новца у Аустроугарској. Фон Гал захтевао је енергичне мере и напао је на данашњи систем, што се емитовањем папирног новца подмирују државне потребе. Тражио је објашњење, зашто је закључен последњи зајам од милиарде и по круна код аустро-угареких банака. Министар председник Векерле одговорио му је, да је он радио на хитпом закључењу једног зајма на рачун аустријске владе, која је имала да исплати пот-

IV Као што је племе Хрват гвам истокрвним словгнским племешгма у свом дохвату власта намегнуло своју власт и име, тако је Хрвату встокрвно племе Срб, које је са Хрватом и осталим њима истокрвним племенвма дошло на југ иза Карпата, намегнуло свзм околним словенским пле менима своју власт и своје име, а на исток од хрватског. Али племепа словенска, која су се налазила између Хрвата м Срба, у оно доба услед манег или већег утвцаја једног или другог племена била су у току векова и под једпим и под другвм племеном, или су чак постала и независне државе, као што је била Босна под Тврткои и Дубровачка Републича. Мађарска онасност одвратила је хрватске краљеве од мора и упутила их, да учврсте своју власт више на север, да баодољели Мађарској ИпВДЗ ;ји, Алл у том часу почиње, да залазв њихова звезда и самог плеиена. Занемарише краљеви море, извор богаства, а Венеција је само вребала, да зграба што за себе. И дође Гвозд, данас звава Петровж гора, и паде у боју последњи краљ народне крвв, син првморске земље, Петар. Свачић, а хрватски велможе предадоше народ свој вдасти мађарског краља Коломана. Коломан са хрвагским велможама преко мртвог трупа Свачићевог и њему верних палих јунака силази Бнограду

поре фамилијама мобил исаних вој ника.»Ова обвеза силно погоршава нашу ситуацију, али због специјалних разлога глорамо да је се држимо« НЕМАНКЕ НАМЕРГ" Лсвдон. — У последње време швре се везти о пројектовавој немачкој офанзвва на западноме фронту. Енглески војни критичар Фразер, који је веома добро обавештен, и који је до сада дао толмко доказа у предвиђању будућих војних догађаја, мислв, да Аустро-Немци нису у стању да пробију западни фронт. Он је уверев, да ће они сву своју снагу употребити на италијанскоме фрон ту каже: Немци немају обичај да обустављају своја војна предузећа. Пошто су онеспособилм Русију и Румунију, употребиће све могуће да униште и Италију. Истина је, да је нталијанска војска у величанственој борби спречила напредовање непријатеља, али криза још није сасвим прошпа.

на мору и круни се хрцатском круном за хрватског краља. Од овог тренутка примор ска област престаје, да води главну реч. Поједини жупани осилкше се и владаху попут самих краљева под севои краљева Арпадовића. Настало је прзпадање ■ у том пропадању моћ се Венецаје диже. Мађарско-Хрватскн краљеви мало по мало постају играчке у рукама разних банова и велможа, и тако од центра најудаљенији крај држа* ве, далматннски део и Бијела Хрватска почињу, да формално отпадају од целмне. Дижу се поједини кпезови ■ влждају иа своју руку ■ унаштавају се у међусобној борбн. А Српско племе вије блде још толико прошврило своју моћ, да би било у стању, да ове словенске крајеве подвргне својој власти ■ дж их спасе нација од туђинског утицаја. Н тако надође Венеција, да у мутном лови; да граби варош по варош, крај по крај словенски, лепе крајеве наше. И впдисмо још једном из> дају у историји народа. Већи део наше прикорске обдасги, целу данашњу Далмацжју са острвима, од Неретве пи до Велебита, мађарско-хрватскн краљ 11етар II. Орсеоло, од мајке иваче Мпечанин, продаје Венецији за 100.000 дуката. То је било горе издајство од Јудиног. И пада словенска област,

ДАЛМАДИЈА