Narod

БР. 141

АМЈЈ И* 1ЕЛТА „Народ“ 1 *.?лази свакога дзна ло подне.

/Ј.1т»дШа',;’ггје .••*!*!»•>.« у Фршгко«а] ЈГ'1киа (>;■. 20.

Вла вп КРСТА 'Ч ЖИЈГ-ЈТК«

СОТГУћ НЕДЕП.А 7 ДЕЦВМБАР 1917. ГОД,

ГОДЦНА 1. Рукопнсн се ае враОДу

Огласн и белешке ■» адаћују се по погодбн

Редахција је у уа«ж* Фра нковој бр. 20.

Глшлв |Р«1Ш ДРАГ. С. ГОГИИ

том-иична је побуиз у Килу), и друго методско и прогресиано усавршавање срестава за бороу против сумарена код нашах Савезника. Говорећи о будућности сумаренске акције, г. Русо долази до овог закључка : * Г. Ерик Гедс, рекао је пре неки дан у Доњем Дому да сумаренска акција није још савладава, али је додао да се рат протвв сумарена сваког дана води са бољим резулта тииа: да линија, која обележава савезничке губитке, опада; лкнија, која обележава конструкцију лађа које Ке за меинги потопљене, продужује се, а исто тако се продужује и ланија, која обележ’.ва број лотопљевих сумарена. Само о једној од твх лннаја обавештена је јавност преко званичних извештаја, и то о туовцима бродожа. Из тц* се взвештаја види та је број потопљевих бродова спао

од два на један. Констатујућа ово, опште је машљење даиас у Немачкој, да сумаренски рат, који је повеаа Немачка без милости, вије нукактв успех, гато ни стручњацв внше не крију«. ВОЖИТх У ВИТЛЕЈЕМУ Париз. — Г. Пико председавао је божићвој свечаности у Витлејему као преставник сала заштитнвца Светих Места. Он је свечано у®ао у варош Хркстовог рођења ва Бадаи дан. Француска коаица вршила је свечаву службу. Француска је, одмах по уласку савезничких трупа у Јерусалим, поново нрнхватжла своју мисију као сала заштитвица Светих Места. Та мисвја није престајала већ више векова, осим сада за врене непријатељстава. Зато је г. Пнко још 2 децембра са церемовијалом прнмл,ен у црквн Светог Гроба.

ДАХМАЦИЈА

У Паризу је изашла п д насловом »Нсмачке, користи од рата и нсмачка формула без пнексија и оштета«, јсдна брошура, коју је написас одлични критичар пангерманизма г. Андре Шерадам. По о вај брошури може лако да се р а з у м е сва журба, коју Немачка показује да што пре закључи мир. Из те интересантне брошуре саопштн-кемо неколико занимљивих а нових откри-ка о немачким тајним намерама, које су сакривене у целој њеној акцији за мир. Г. Шерадам почиње овим: Чак и кад 6-л немачка формула »без анексија« била искрена и без резерве, ипак би мир, како га она жели, дао Немачкој не само контролу кад Аустроугарском, Турском, Балканским државама и Малом Азијом, ве-ћ 6и такво закључење мира дало њој могућност да задржи с а в огромни плен, који је сна дигла са осво 1 ених територија. А та 1 плен је превелики. Немачка је под обликом материјала за рад одузела огромке ко личине ратвог материја а, подвозног матери јала и свих среставаза тр нспорт. Само белгијске железнице вреде до две и по милијарде франака. Па онда неизрачунљива цифра, коју престављају коњи, стока, производи за исхрану, основне потребе као што су угаљ, уље, миверали, гвожђе, бакар, слатно, памук. Само у индустријским варошима на северо - истоку Француске Немци су одузели за шест стотина милиона франака платна, индустриског материјала,мотора, машина, конструкција свих врста, намештаја, и т. д. Крађени су уметнички предмети из цркава, из музеја и код приватних, у Белгији, у Француској и у Игалији. Разни ратни намети у облику оштета, на силних вајмоза и раз них пореза износе на стотине милиона фра нака, не рачунајући у крађени новац, драго Цсиос 1 и и хартије од вредноси.

Други облик користи Немачке од рата састоји се у њеном економском владању над својим савезницнма. Немачка је њима позајмила банач ке новчанице а за то се осигурала, да јој се те хартије врате у намирницама, у првим потребама и у војној помо•ћи. Ови зајмови за њих престављају једну огромну немачку хипотеку и стављају их под потпуну зависноет Немачке, која је добила искључив монопол за извоз свега што има у отоманском царству. У исти мах она се припрема за експлоатацију Русије и њених пијаца. Очевидна политика Немачке је, дакле, да о сигура. свима срествима и док још има времена за себе Један мир, који - ће јој донети све ове користи. А да би то осигурала, нема никакве сумње, она је готова да врати оно што је војском огела. На тај начин би се немачки циљеви рата збиља свели на ствари, које би она имала рашта да крије: светски рат, са мореи проливене крви и милионима разорених добара, пре сгављао би за разбојничку државу Један поход, у коме је успела да доста упљачка и чије се све данашње старање састоји у томе да очува покраћене ,и упљачкане ствари. Готово је невероватно, да у времену, кад се с једне стране исгичу светла начела о сло боди и праву, да се на другој страни не тражи ништа до пљачке. Али, равуме се, да се не мисли свуда као у немачкимуправнимкру говима. Чак, вероватно, не мисли тако ни немачки народ. Зато је велика обмана, кад се помишља да ће се пристати на ма каква поравњања са разбојницима, којима јесамодо њиховог плена, и који би и доцније пошли у пљачкашки поход. Мо гућншсти за то не см • им се оставити а то -ће се постићи потпуном пббедом. Пре тога, ннје само прерано, него и неразмишљено мислити и говорити о миру.

мга Н> 9 МА Цир^х. — Мађарски лисх »Аз Ешт* објавио је један жучан чланак против Аустрнјс. Тај чланак, како тврди »Франкфуртер Цајтунг« кзазвао је најмучнији утасак у Бечу. Рђави односи, који данас сгварно владају изиеђу Аустрије и Мађарске потичу поглавито због рђзве исхране. »Ове две државе, пише »Фракфуртер Цчјгунг”, требале ба да ичају преча цос а него да потпомажу покушаје који ииају цчљ да поделе ионархлју«. пасмо лојда џагџл Лондон. — Приликом конференције о циљевима рата, коју је држала странка Рада у Лондону 15 децембра, прочитано је једно писмо председника владе којим се одговара на резолуцију конгреса радничких синдиката, као да 6и британска влада требала ускоро учини једну изјаву о циљевима рата. Г. Лојд Џорџ каже у свом одговору: »Изјава о савезнич ким циљевима рата, разуме се по себи, не може се учинити, осим са одобрењем осталих на ; рода, који се боре уз! нас у овом рату. Питање, да се објави нова изјава о томе предмету увек је пред очима савезничких влада али оно није питање о коме енглеска влада може да говори сама. По мени, идеали за које се ми данас боримо, исти су као и они, због којих је Енглеска ушла у рат. Ми смо примили изазивање Пруске у циљу да један пут за свагда о слободимо свет од несносне опасности милитаризма и да створимо могућним траЈан мир тиме, што ће се датислободаподјармљеним народима и што •ће се наредити поштовање свих закона и уговора, који су заштита свих народа, малих и великих.« НЕУСПЕХ СУМАРЕНА

Париз. — Познати војни крнЈИЧар »Тана« г. Русо, објавчо је једну опшарну статвстилу, којои доказује да је •шасност пд иемачких сумарена знатно смањева. Он др ж« да су две ствари проувро ковале овај немачки неуспех. Прво, и.цраљеност и невештнаа немачког особља (свип-

VII У по'рај*нски Сабор бирају се народни посланици на основу КЈрајалгог застарелог система, а бнрање је пссредко, то јест изборнвци бирају према разме;<у стато.иги број бирача, који сваки у својој курији бирају ојноснп број пссланика за Сабор. Има већ чатав децениј, да се води страшна борба око увођења једнаког тајног непосредног права гласа зз покрајинске саборе, али није се још успело, да се свлада отпор владивих кр)гова. Постоји курија великих посед шка и великнх порезнака; куријг трговачких комора, и курије градских и сеоских општвна. Највећи број посланика излази из курије сеоских општина. Бграње бирача за градске и сеоске општмне врша се у појединим општ-нама јавнвм гласањем, где су взборници подељени у три н.бориа тела. У III тело долазе изборнаци који плаћаЈу врло малу количину дирекгног државнсг по реза; у II тело они, који плаћаЈ - у од прилкке до 50 круна директног пореза, а у I они, којн плаћају више и интелн гснција, то јест: државнн и покрајивски чвноаници, адвокати, лекарп; свештеници и јавни бељежннци и поморски капетани трговачке мзрине, ако су навришли 2-1 годане. Официри војске и ра' 1 не марвне вемају нрава глвсг. За посланика може бати изабран сваки припаднвк провннције, који Ј‘е иначе способаа и ииа 30 годвва. Цржав ни чиновници могу бити бнраги у бнраче, али за посланика ве могу. Сабор се састаје у Задру.

Већнном гласова барасе председник Сабора, али тај је нзбор пузоважан, кад га владар пгтврди.Ј Царскк Намесник је као посреднак взмеђу Сабора и царске владе у Бечу. Он је дуљав, да присуствује седнвцама Сабора и да одлуке Сабора подноси па надлежкост влада. Законе, које донесе Сабор у свом делокругу не према пгтписује Намесник, већ ресорнм Минвстар у Бечу, те према томе намесвик в није јуркдичка одговоран Сабору. Он само политички одговора, јср је држав, да одговара на внтераелације. Намесник царскам указом, према потписаним од Министарског Сзвета, сазива и распушта Сабор. Сабор доноса законе о основним школама, о учитељнма и њпховом материјалнсм стању, о подизању вародасг здравља у покрајини, в законе о разгранечавању ошнгива и десба општинског добра; одређује стопу за разреаовање цокрајинских приреза на државнн рорез. Има и свој покрајхискх буџет. Сабор има х један одбор, зван »Земаљскн Одбор«. Сабор бира из своје среднве рет члавова за земаљски одбор, а шести члан и уједно председннк одбора је саи председник Сабора. Овај одбор врши своју фунхцују за целог трајаља законсдавне периоде Сабора то јесг пет годнва. Овај одбор вма н своје стал■о чиновништво. Одбору све опшгине достављају своје предрачуве и козачие рачуне вх одобрење Он врши надзор над општивском економијом, врши преко саојнх чиноиника пре-