Narod

СОЛУји СРЕДА ?0. ДеЦеМБАР 19И. ГОД.

ГОД11НА 1 Рукопнсж се ве ниаилју

6У. 1Н <Р»ЈЈ б 1ГГ.Т*

„Н'фОд“ кзлакл свпкога дпна по подме.

Штаапнрвја « з^лааа у Фј?к»<виво) /Ла';л 6р. 26.

ВК8С1-1КК «Р.ЈТА Љ. МИЛЕТИИ

Огла<-к н бечешке ■*плакују се ао' а«»го«Гга Редамлнда јс » »»»о* Српнчо^о; бр. 20

Г • .». »;- * урвИКвк ДРА1'. С. ГОГИ'А

ђВШПП ОЈШВОЈ1

Почело је да се догафа оно што се предниђало. Две бескрајно различите владе и политике, каква је немачка милитаристичкавлада и револуционарна Русија, на првом покушају да до% до споразума, нису нашле ни додирне тачке. То су два електрична пола који су се морали одбити, чим се довољно привуку. Не може се сумњати да су обе стране, са разних разлога, искрено желеле да дођу до споразума, те је у толико ово њихово полазно потпуно размимоилажење од још ве•ке важности. Лењинова револуционарна влада за коју се не може ре •ћи да је са довољно свести, нити са потребном уздржљивошћу радила на санирању прилика у Русији, све своЈешансе V игри бацила је на једну идеју: што пре и ма како мир са Немачком. С почетка је сзма та идеја могла задавати и задавала је бригеи руским патриотима и руским пријатељима. Постојала је доста основана бојазан, да 'ће људи без скрупу ла и без обзира ићи до крајње недопуштеног, да издаје својих принципа, па и до издаје Русије. И можда, по људима који данас управљајуу Русији,таква могућност није била искључена. Али и овом приликом показало се, да далеко сигурније рачунају они, који рачунају са ства рима него са људима. Јер Лењина и његове другове, као нионе пце њега, ни оне који ће доћи после њега, није довела њихова лична вредносг, већ су сви они привремени израз тежња због којих јеРеволуција избила, а које се извесно све више учврнгћују. И само док су и у колико су из вршни органи тих тежња, у толико ће и до тле они и бити пре ставннцн Револуц^је. А које су тежње Револуције? Ако оставимо на страну утопи стичке и нихилистичке примеске, који су се, као крајња реакција, створили под терором

царизма и ако хоћемо да се задржимо на најпречим н најхитнијим потребама Револуције, њене би тежње биле: Стварање крајњеслободоумног режима у Русији и што скорије узакоњењеновог стањч; Залагање све снаге, да у непосредној бли зини крајње демократске Русије не постоји милитаристичка држава са империјалиетичким тежњама,заснованим на сили и оружју; Искрена преданост жељи да свршетак овог рата не остави клицу за скори и будући рат, што 'ће се постићи само одлукама, заснованим на правди и сло боди. Да ли је Лењин до сада поштовао коју од ова три латентна револуционарна ци.ва? Није. У сва три поменута случаја, он је најпре, ако не и искључиво, водио рачуна о свом режиму, без широког погледа у будућност. У место постепеног корачања ка сгварању слободоумног режима, он се одупро првој опозициш и на улици и у изборима за Уставо творну Скупштину и завео терористички режим, који је довео до анархије и гра-ђанског рата; у место осигура ња револуционарних те ковина од' будуће немачке милитаристичке снаге, он се не ужасава ни њене евентуалне победе, само ако се тиме и привремено може одржати а са истих раз лога врло мало се стара о изгледима на будући рал. Цела досадашња Лењинова политика а нарочито његова метода рада, одају овакво ње гово схватањс. Али ипак, на првоч састанку дпа света се нису разумевала: руска демократија, ма колико попустљива и немачки империјализам, ма колико перфидан. Оно што влада руском владом и оно што влада немачким у п р а в н и м круговима, никако неће моћи да иде у један суд. И ма колико велика била Лењинова тежња за миром и ма колика његова готовост за жргвовање у том по-

гледу, он неће ни моћи Ј ни смети ни да се при ближи не.мачким условима. Из овог из. агања из лази да Јебашутежњи за миром клнца Лењиновог крајњег пораза. Он је, у почетку, фасцинирао и војску и сељаке и ра гнике једном ј једином мишљу: мир. То је у широкој маси могло да има угицаја. Али се одмах показало да гпатонске жеље више шкоде него што користе, кад немају реалне подлоге. И зато са падом покушаја :п мир — а они ће извесно пропасти са падом јединог и искључивог програмаЛењинопог, доћи ће и његов пад. Можда трагач нији неЈ'о шго је био и Керенсков. Рок би томе био 28 децембар и тако п< и биги V колико он не будс одложен провизорним п р о ду ж е њ е м примирја, како је то већ предвиђено. Само и те операције са продужавањем не могу дуго трајати и у њиховом току руско немач ко непријатељство мораће постати веће него икада раније.

га нема никакве сигурно стн. М:трајмо у својим напо рима онслико. колико је по трсбно за стнлрање мира правде, како ва оили добри светски грађани као и доори патриоте. Измг'оу им перијалиста с јсдне стране и дсмократа с друге, искоиана је провалија на којој се, па ма шта ко ре• као. јот дуго нсће. моћи да ппдигне никакав мсс.т.<

0 Б Р А Ч У Н Цирих. — дФранкфуртер Цајтунгсс доноси уводни чланак под насловом »Братство ! оружју« з 7 коме говори ј о речима грофа ЧерниI иа \' делегацијама, да ј Аустроугарска прима [ формалну обавезу да | пошље на француској енглескифронч' аусгриј ■ ске трупе, у колико их I б\ т де на расположењу. Овај лист најпре сумња у аустријску спо-

собн .сгдато и учини, али и налази да се Аустрија и не залаже ссобито за то, па завршава овако: »СпасавајућиТрст ми смо послали у Беч један обрачз г н, који треба да буде исплаћен«. ЦАРЕВА ЛКГА Царах. — Лига верквх Кајзеру издада је једат .млнефгст, који је у сгвара објавд рата социјалистама и већгПа у Цахсгагу. Ми се морамо, »еле ови верни, наор>жтти још одиах да спречиио расшд не иачке царсвине и да заштитимо нашег суверена. Покушајд да се у Немачкој заве' де парпамеатарни режим, саао су увод у де.мократску и социјалну револуцију, коју тра>ке и протежзрају наши непоијател>а Витзон и Лоја 1,1 >рц. После рата споља ми ћемо им;ти рат уиугра и он ће из бвти са силином о којој нико а не саша - Будлмо, дакле, готовн кад наши неиријатеља д > ју знак за борбу.

КА ПЈАВЕ Рам. -- Маршал Х цсндорф иеарестано гомила на нашен 4’ронту мађ рске и бссгн ке трупе. У псто време он доиоси велнке колачине муниције за тош ве ! з нрге лпнп е сд којих су многи гремгшгани на возе положаје, и ако је пгенос тешккх оруђа бло врло тежак, због великкх тгшксћа у путезпма, који су постали готово неупотребљкви због псследше аустрпјске акције. Према прачашу једног заробљеног офапнра »з 7 јггерског пука, нехе неаријателс.е дг-внзгје, после последље акције, нису веће од пука.

ДА.ИМАЦИЈА

КЛЕМДНСО 0 МИРУ Њујорк. — /’. Клемансо је дао дописнику »Њујорк Ворлда « ову изјаву : >Ја се потпуно слажем са лордом Ленсдауном. кад он каже, да Ае цело дгло које имамо пред собом остати несвршено, без тра< ног мира. Али какав тра јан мир 1 Мир Јцсно одре 1>ен, мир који нсће вређати ни >сдну класу, као низах теве потлачених народа, а која неће ни оставити о пасност од нових напада. Једном речи мир, каја гр х • знаје сва права, а ван то-

X. У ва^в м прмликама Д\дмацнја је упућена 'едвно нз море. Морем снг одржавапЈе ко Трсга и Рлјеке велу са о стали.м крајев ма дуалнстичке цаоев ше. II ов 1 ,је у мог ћности да ради прииорје, ала тужна Загора потпуно је од ечена од света. Постоја једна локална приватка железница, која спаја Салит са Кни. ом ; Сишс.м и то је св*. Становници у крај в 1 ма ' оз Д-.наром и дуж б >санс е гр>нгце су сточарн. Ача услед недостатка паше на д- л атин ском :-.ршу, привуђ'нт гу ти ексномска мучгници. дз го е своја сгада у пограничну Бос ну, да је исхране. У крају између Ккина и Задра у такозванкм равн^м котарима ста овништво води домаће госповарс.в> и земхвораднвцн с/. Ингче у осталом делу заторја нма мало плод не з-мл,'. Сиаско поље п до ли'а реке Це кне, као и ке ретванска долина, кад бз бкла регули ани и гр^сушени, могли би исхранат* целу Д лмацију житом глв Аустрија су били пр чи мплијоии за друге сврхе, него лп да помаже овај »нехарни« народ. ПриморЈе готово св; своје мгивотне намврице добавља из Трста, па к-д се узме у обзпр данашње, о <ште сташе у погледу исхра-.е у центрлл ним силама, г.а к то„;е још оежан транспорг мор;к>'м путем из Трста т оже се до бити јасна савка бгде, у којој се да: ас Дзлмацг ја нал*зи Буквално глвдује.

Главни продукт приморја осозито острва # је вино: не услед тешкоће у извозу и услед раззих царннских тарифа, које кааећу и Аустрија и ћПђари, та главка цровзводња грака не пружа становништву сиг>рност за спстанак. Бало је годг-на, кгд је далматиксги сељак поред нуких подума внна скапавао код своје куће. Б. ло је то деведесстих година за цсо једаа децениј. Аустрија је склопила била са Игалијом такс зв >ну винску клаузулу, по којој је талијансхом влну био омогућен нсограш чеа \ воз у Д .лмацију и у опште у све остале земље оез царане. И чако су јефтииија и лакша татвјанс.а вина преплавгла била с»а тржишта. II то је Далмацвја сносвла. Настала је очајна борба, у којој је -Аустрија морала, да 11011 ) сти и почетком овогастољећа укинута је та мора са руди дзлмативсквх. Она је одатнула, али на то наступвше нови јаци. Вћио је добило сзоју тржошчу цезу, да иодагге е.чономскп сељакт, али дођоше још црња данп, по јавз се болест на лсза, фалоксера, и похара дтвне вивогриде, н селас очајш, наставио је, за клаузуле гапо чету, сеобу у Америку, да тамо својим звојем заради корапу хлеба за своју порг дкцу. .Но пребродн се и та невоља и сељак је ивтензианс, враттвша се јз саета, прионуо, да обнова винофаде. Дагматхкски прмморск« сељак баев се к друтвм пос.то-