Narod

БРОЈ 10 Л1ШТА

СОЈ1УН ПОНЕДЕЛјЛК 15. ЈАНУ АР 1918. ГОД.

ГОДПНД II Рукописи сс не вра-ћају.

БР. 168.

„Марод“ излази свакога дана по подчс.

Штампарр.јг се калази у Фр ико вој у; нци број 2(Ј.

Власннк КРСТА А. МИЛЕТИИ

Огласи и белешке напла•кују се по погодби.

Рсд кција јс у улици Фраиковој бр. 20.

Главнн уредник Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

Идеја је у ваздуху, она се прецизира сваког дана, постаје све силнија, све одреЈзенија. Шта више, она и дејств је, она већ урезује трагове на стварима. Савезници схвагају најзад дл они имају у рукама одлучују-ће оружј(. и да га (ад само требл хгети упогребити. Го решавајуће оружје то је оружје економско или блок за снабдевање осмовним животним потребама. Д -1 ли Је публика рцзу мела његову капиталну впжнсст и будућу по беду која се" у њему (адржи ? Једина од свих индуотријских народа, Немачка је у погдеду снабдевања основним животним потребама у потпуној зависности од иноетранства. Њена сил на индустрија, база њ(ног иресгижа и њеног богаства, може да живи само под условом ако јој, и са континента и са мора, долазе оне си ровине, које троше ње не многобројне фабрикс, а • које она пружа с в е т у -к а ц немачку робу, 1’ат )е, дакле, показао да јс збиља исгина, како је један народ ззиста јак само онда, ако он на своме землишту и V зсмљама себи потчињеним има све оно што је битно за а;ивот. Један народ ке може дз има праву самостал ну државу, ако нису независни од иностранггва и његова индус трија и његов живот. А Немачка није таква држава. Она мора да даје трибут целоме Свету, и то внше непријатељима него пријатељима. Ето истине, оне свирепе истине. коју можда ни сами Савезници не за пажају како треба, ади ј.- немачки економисги познају врло дсбро, и з6-јГ ње дрхте, кад год помисле на будућност. 1Јар. доке савреме/те Не мачке тај је, што је она подигла највећу и најученију вндустрију на свету, али није у стању да прибави себи за храну. Па како се Немачка у Јдату одржала до сада? П( зервама, које је н.ена канцеларија аа снабдевање најбитни-

могла још и да створи, благодарећи помоћи неутралних држава. Али данас су ге резерве ис црпљене. Следствено је оао: Ако, одмах по закључењу будућег мира или бар првих месеци после тога, немачка ин дуегрија не добије хитно, из целога свега, сировине које јој недостају, већина њених фабрика неће ни прорадити и вишемилиона дгмобилисаних радника биће ооуђено на бес послицу. Само шест месеци овакве сечудице, и слсм ће би ги потпун. Да би поново створила своје богаство, од кога ће, дакле, Немач ка тражити потрцбе и сировинр? Од Савезника и само од Савезника. То је адут који они имаЈу у рукама. То јс, свакојако, добра карта, карта што добија. Да ли може да се она одигра? спмих. Савезници ћеим рсћи: лВи знате шта вас чека после ових споразума. Али ваша индустрија ипак може процветати, ако желите. Не зато, прво, поправите све неправде из прошлости и све штете из садашњости; и друго, дајте вашим народима преко потрсб не слободе. То су једине гарантије трајнога мира.сс Ако они (Јдбију, игра ће бити одиграна.

јим живо*гним артиклима, под руководством индустријалаца и филозофа ВаЛтера Гатенау,

Да .би сс она одиграла како треба, потребно је да Савезници изведу један велики напори да образују једко економско удружење или, најгенералније речено, неку врсту једин ства еконо.мске експлоа тације. Хитнг ст што ширег (азезничкогеконо.чк ког пакта Мемци сами сугерирају. Умирући од страха при помисли на ову жкономску смрт« (термин је Фридриха Наумана, теоритичара »Средње Европе«), коју 6’л им могла проузро копати савезничка еко номска заједница, они се храбре вичући: »Немачка не узида ове претње трагично. Да би се оне оствариле, потребно је да Савезници дођу до слоразума, и они то, цеће моћи. Али оно што Н(мци незиају, то је да се тај споразум мало по мало остварује сваког дана, да он долази од рата сам с ј6ом. Данас гише нема ни енглескс, ни француске, ни С^рЛчке ф п С?е^ 1;)С тоји за уред-1 гребу свих савезничкик народа само једг!а заједничка флота. Посто1и данас само један кррдит за све ратне зај моне, шншо је у овом иоглсду Америка гаран товала за све своје савезникс. А Немци? н>лхрва судбина зависи од њих

наш тшт Вслики број нсших '/> ка нилази се у Швајцарпсој. То су махом студенти који су раније били у Аустрији и Псмачкој. а сада су на кр 1 Ју сво/их студија, те јс потребно да буду у Швуцарској због немацко$ Језика ‘ Д јиоги су сд и>их држапни иитсмцч. Ђака средњих и стручних шко ла има 60, а студената у ииверзитстских 160, о$ кајих нпјвиие мсдецинара и правника. У Енглеској има 300 гимнпзиста који су најлепше збринути: њих издржавају ириватна снглеска друш тва. Од прији. 1 'љеиих 30 кандидата, послс матур скгг течоја, положило је испит зрглости 2а. У Вусији има око 350 %ака, од којих 50 богослова и нешто студената. У Италији такође има и.шсссн број наших & 1 ка, махом кид својих Јодитеља, о чијсм се трошку и издржавају. Државних стч иендчспт има 8. Мспиетарство Просветс има нсд сеојом упрааоМ у Фј анцуској. Енглеској, Русчји. Швајцарској и Ита лчји и у својим школама на грчкој теритприји укупно '/806ђака. Министар ство привреде има у Фран. цуској 300 *окд (у ибљо прчерсднчм школама 166. у трговачким 1,7.. ц занатским 51\. Министарство Унутрцшњих Дсла има 33 питомца (23 медицинара, 3 аиотекара и 4 студената за зубну технику). Ми иистарство војно има 2'/ питомца медицинара. Ми нистарство гракевина има 00 пи ; очсцч (83 за железничку службу, 6 зе^ иош танску жс -гјничку службу, \ гЉ кшротехничпр). Укуино 1}ака свих школа има око 5500, од којих 3700 у Француској.

нппе тојс е и рум нског гра ђанског становниш вт. Аси 1 у не мпже би н реч .1 о глад-, нити се т ; .еоа бојата мл какве опасности т; врсте. Ж '.вотне намирлиц' су ску пе у Јашу и та нгокулцаној румунској територији. Неких производа нем-, али брдшна и жита, као и сј вог поврћа ихд у д вољкој количини, д» за д.в,ља све гогребе. Оцаш чптл су завтдена саао из сба зр; восги- Не т^еа губити из в. да да се ии гранншмо са житсвцама у Бесарабт- јн м јужној Рус ј л. Шгј се тиче муниц је треба забележити, не улазе1јИ у дттаље, дг на нашем фрснту владг мир већ в.,ше мессцг и дз р -зерва наше војске, с^воре а у вргмг наше сфанзиЕе, м ра биш још вглика. У том погледу мсже се вмгти п>н> поверегве у наш Г..зђни штаб и у < фЈпире, кој I упрзЈл,»ју фрагц,ском војном м сијом .

ЗЕVЛ>А ЗЛОЧИИА Д<, ндон. — Занимљкве су иајпве, којејеаустријски војни аташе у Хагу објавио у јсдном свом комуникту, у ксјем се трудч да умањи открића, која се односе ца тгрцр и свирепства а}сгри1ских власги у Босни и Хсрцсговини, а која је изжо на видело далматинеки посланик др, Тјееић Павкчић, Војни аташе признаје да су аустријске трупе починиле ексцеса против графанског станов ннштва, јср се оно непријатељски држало. ПризнаЈе и да је: 700 лг-ца умрло у логору у Араду, услед жалосних хигијенских прилика и најзад да је 1000 дица погинуло у догору у ДобоЈу од епидемије. Према изј'пви војног аташеа аустријска је влада учинила све могуће, да спречи ове не среће, али признатецифре и сувише су трагичне, а да не оставе вечнуљагу па убицама потлачених народа у монархиЈи.

0(Ј ИЦИрИ, НПШ 0({)ИЦИ|) ски кор, грађани и војници. Н>. В. Пр. Митрополит поздравио је скуп жељом Д 1 нас идући Св. Сава дочека у увећаној отаџбини. Д0Г0В0Р ДВА С8ЕТА

Цпјпгх — У Бечу је о држан један збор, на коме је иос.изник Елгкел гсворио 0 незадовољству и индигнацчји, к(н'у је изазвао у Ау стрији инциденпт у Брсст Литовску. *1\ад прегсвори нриметио је иослиник — наилпзе на такве теш ко1\с и са Троцким и дру говима који су без сваке сумње, пстпуно незаинпге 1 есчвани, како 1\ез • се онда^ моки спор •зумети са осталим. нфврџЈатељскпм држа ва ч<У« Посланик Фолксрт иозвао је Чгрнина и Иџл чана да о иворено тјазе св јс ритне циљеве, као што су то учинили Лењин Јц Троцки. Њсга су бурно иоздравили а публика је виксии : »Жи вго Троцки <. >Арбцјп\ер Цпјтунг « пише, да зна зашто пЈ)сгови рц у Брест Литовску не долазе до никаквог резултата. Буси су послали на К( пф(ренцију демокЈЈате, а ц(нтрапцс држаас присто црате. Једни и други ту маче на сво / начип право наЈ>ода, да слободно одре

'1>ују свуу судбину. Буси захтевају дл то питање реше наЈ)оди,Цснтралне Државе — орисшократске класе. >1{ад тако стоје ствари еели лист — тсшко је да се до1)е до повољног резултата и изгледи за спора ■ зум, како вели Килман, нису ружичсста. Ми мирамо дакле, да рачунамо са могукношку, да 1с се пЈ>еговпри прскинути и да ке се рлт наставитп свс дотле, док с руске стране не буде п сп ав.икха н г ае услове аристокрацит, или с немич ке и аустршске стране демокрација ».

ИЗ ЗАГРЕБА Женева. — »Хрватски Днсвник« гопорећи о предавању д-ра Анта Тресића Павичића »О пјесницима у борби за слободу,« вели : »Послс тог предавањ 1 приредили су Југословени, Србохрвати и другови м;пу демонстрацију, кличући Србији и краљу Пегру... . ...Последице демонсграције снссила су и ова двојица : предавач др. 1 ресић-Павичић и главни уредник »Арватске Државе«, др. Будисав 1'ргзр Анђелиновић протерани с\ г из Загреба. Л Е Њ И Н

П0Ј10Ж1Ј РУВУИИД П.риз, — Р>мумски сослаиик у ГЈар зу Антолеско изјав о је ово о сна<"девтљу Р>МјЦ*ј : • Очевлжно. је рускн озлвбљена саобраћај на жслезаицама, 10Ј4ма смо се ми служиви, отежала снабдеваае

ПРООААВА НА КРФУ Крф. —Данас су школе на Крфу прославиле Св. Саву. Обред је извршен у д п орани владина дома. Сечец»е колача изуршио |е минирт$ф просвете са ћзчи ма. Прцсуствовали: Н>. В. ћр. Митрополит Ср бијс, Епископ Варнава, прсдседник владе са ми нцстрима, пуковник Ри шар, команданг фран цуских трупа на Крфу, народни посланици, чиновништво, савезнички

На д 1 В 3 аирила 1917 в а дала је г ар чвта жкв ст на финсксј желе.ннчкој сташ ци •у Петротраду, јер се счеки вао воз кој м, ће догу свати н;ки особити путниии. Пргд седкик Совјета Чмџе, но<абалитети социјалд м кратски, бурна маса војна>а и р;дн,ка п< д клас 1 .ч о раширгним барјацима скерлетно црвеним, нео један нес рпељиви свет, који је хтео да прослави поврата< I ро:кЈибованих, тискго се по шрону, у млсчној г.олусветлозти несакв ноћи. Воз с аје. Одј к>је »Јра*, марсељеза шнри своје металне звуке. С«е се руке пружа}у је дн' ј тридесткнн путш-к", које водч мјли , тргушасг, 1 елгв чооек са љубоп. тљпвим оч,-ма, р ђ м брадом и руж Нкм устима. То је п еф. Он прама братске з^грљвје, слуша встрене гаасре, оп посдс дугог нзгканова огута- сту нежност сслсбођ*не отаџбине. Сутра дан, »Извествја*, орган Совјета, г.оссећују му једно исд н,е 1 елвког стила п узиаају га од-учзо у одбрану против онгужоа буржоаске штач тс, Овн ем гоан 1 И, »ојс тек што су ,6и г и нрвмЈ-еги са саом и целскулном пом оа званнчне ревсл,ције, уливалл су оправдаио неп ;ве| ење многим па-рно-скгм духовима. За

шго су сви »пурнтанцн*, ОЈП паћеници гпсолуггзма,ове жрт>е мрске н*прагде, заниосу онн претпостављали да тра» е и да дзбвју запрепашћујуће одобрење за пролаз крсз Немачку ? Шта је ^е на основу 0 зога компромаса сковало изм< ђу царског ђ*нералштаба и професисналнвх побуњ'ника? И у колвко су теже биле оге загонетке в велгки мистераозав проблеми шго стежу а )уше јавио мишљење, у то лико је више ргвол,ција са гибала своје заставе пра пролазу Лењлна и његове пратње. За Лењина н његову школу рат је, п под новим као и псд старим режамом, представљао једно пљачкашко предузеђе, предвођено и руковођено од стране буржоаске влаге. Пролетаријату ирипада да, по својој ивицијатива и својш сопственим средствмма. ,'иквидира братоуби;ач<о крвоироЈиће. ДруЈим ретима, и поред сбарањапрестота, ЛеЈван је проповедао сргктн/ промену принципа I које је прокламовала н>егова 1 партија 20 марта 19|бу Бер| вут одбијање свах I редит?» 1 не<к в-рење премт свакој влаI д 1 , преобраћај нмперијалистиI чког ра!а у рат, нвр.дчи, а преха моделу, једи.,ом у историји, Парисге Комуне. Н*ке две недеље пслегвог