Narod

СТР. 2.

Н А Р О Д

ВРОЈ 172.

.Јшне, у рудовању појединим пол.опривредиим машинама. Очевидно, не може се претевдовати на то, да се за та ко кратко време створи пот пуно савремена радвица у земл,орздљи. Али, на странумлекарство и круге послове, вма у пољу доста простих погло ва, које свака жена, здрава и добре воље, може да ради, као на пример: плевљеае, сетва, плашћење, жегва, берба поврћа и воћа. Чим се предкодна припрема свршн, раднице се одређују на имаша, дсбијајућа путии трошак, храну, издржаване и униформу. Разуме се, има и незгодг у орг. низацијп посла. На првом месту ностоји питање стана, јер многе ферме немзју га за све радчице, услед чега министарство подиже нарочите бараке за њих. После, и сами фернери прпмају у први мах са скептицизмом радниц*. А најозбпљнија је сметња у недовољној награди и у томе, што равнице у земљорадњи немају нн једне забтве у сло боднпм часовима коју ииају њихове друге што раде у ва

А^стердам. — Према вестима из Немачке спрема се народни покрет у целој царевини а нарочиго у рајнској области. Тамо с^ г већ почели опасни нереди. У Кракову сигуација постаје све несноснија. Власти нису у стању да осигурају ред и упутиле су предссднику владе овакав телеграм: »Хи.ваде жена сваког дана иде улицама и траже хлеба од општинских власти. У недељу, понедељак и уторак било нам је немогућно да нађемо хлеба. Има више од недеље дана како је варош без брашна. Свуда влада беда и очајање. Молимо Вас да одмах интервенишете.« У вароши је проглашено опсадно стање. Царска и краљевска полиција излепила је две прокламације на улицама. У једној од ових прокламација строго се забрањује становницима да излазе у вече. У дру гој се забрањује скупљање на улицама и јавним трговима. Јавне радње, кафане, пивнице ит.д. морају се затворити пре шест сати у вече. Берн. — Раднички делегати, који чине права Совјет, састала су се у Бечу, њих 300 на броју, и дискутовала су дуго о обустави штрајкова. Њихове одлуке радничке класе нису хтеле да признају. Рад није још започео. Социјалистачкн се шефови труде да у.мире духове, али су езгубили сваки ауторитет. Шграјковв су се проширили и на војне фабрике. Говорд се о оставци графа Чернвна и целог кабинета.

роши на муницвји. »У почетку је врло тешко, прича у фином салону, оско љеном спол,а ружама и јасмином, поргд клавира, млада девојка, која већ годчну дана ради земљоделски посас, а сзда је на од-уству две недеље код ролтеља. Устаталети у четири сата, то је дивно; али зиии када је у то доба мрак, снег, поледеца, то вије баш пријгтно. А краве треба и зими и лети рачо да се музу. Иосле, и та мужа ниј; лака. У прво време, вуци, вуци и једва кану неколико капи мг.е^а. Још се крава баци, те и то проспе. А увече уморна, изломљена враћала сам се сама у кућицу без свеглости, без ватре, без вечере. Није ви најмзње смешно, али кад се нешто започне, мора да се истраје. У осталом, сад смз нас четири заједно, па нам је лакше . Многе од тих жена већ помишљају на рад у Канади или Јужвој Африци, и због тога то све ипак врло корпсно пада- У том циљу постојј и нарочвта женски колеж за стручна тесрна знања из градинарства, ботанике, бактерологије

Берн. — Штрајсачки покрет, који је иабио у Аустрији и који се ртзвија у Немачкој, изазвао је код социјаласта централних царевина живу грозничавост. Тон њчхове штампе је врло карактериствчан. »Арбајтер Цај тунг« из Беча пише: »Немачки генерали хоће, као 1б66, 1871 и 1878, да савију сва политичка схватања пред тобожњим војничким концепцијама. Пруска јункери, рајвски магнати у<ља и челика, који траже победнички мир траже у исто време да ојачају своје господарство у рату. Они су, ззједно са интелектуалцима из северне Немачне, опвјени пангерманисшчким роаантизмом силе, најогорче нија противЈици мирг.« »Немачка царевина, кон статује на завршет^у »Ар бајтер Цајтунг,« у рату је са целим светом. Једна једина велика држава, Ауетроугарсга, њен је саеезник. Зато нека се узме на ум. Ни један народ, на једна држава не могу се нагнати да нас.аве рат која ће је увиштити. Ачо она хоће мвр, она га може добгпи. Ето то треба да разумеју у Берливу.« »Форверц« упућује царској влади опомену врло патетичним акцентом. Орган социјалистичке већине потсећа да је Немачха спасена само оданошћу својих с^фомашиах класа. Данзс те класе прежив љују врло дубоку моралну кризу. Две опасности прете Немачкој: Анехсионћствчке амбиције; више или мање преру шене, које ризикују да продуже рат и да га учане још опаснијим. Народу је потребно да му се да мир савести тиме, што ће се уверити да неће проливати крв узалуд. Влада му до сада није хтела дати ове гарштије. Она слуша наговоре привилегисане класе. Она треба да се узме у памет. Немачки раднвци ви

ветерине, познавање терена, ђубрета и главиих начела за вођење земљорг дње. Директор школе је Мис Хамилтон, жена силве енерглје, у годинама, импозантна од првст погшдч, Шен живот је читава лешија активности и чврс евзље. Она је Шкоткиња по рођењу, доктср медиципе и хирургије. Провела је дуго време у Индиј г, 1 де је организовала преглед одојчадг, деобу сгерилнзованог млека и спасавала сваке године хиљаде и 1 дуске деце. Затим је посгала лични лекар Авганистанског емира, створила у тој земљи хвгијенске устаноге, завела вакцин!.сање, сама спремала вакцине и бавила се земљорадњом. Одатле је отишла у Јужну Африку, где је освовала и водгг ла велика земљорадничка пре дузећа. У међувремену путо вала је кроз цео свет, студирала, упоређивала, научила неколико језика. Најзад је постала управитељка овог ратарског колежа, шго јој ипак није сметало, те је почетком рата и за време сграшног повлачења била на служби у Србит! са је.ном енглеском лекаржом масијом.

су бољшевики, али овај народ, најсгрпљввијн и најмирнији на свшу, способан је за највећу одлучпост, ако открпје да му систем данашње владе ке гара т/је његовд правз. Сваки нок>шај да се народу наметне програм, коЈЈћепродужити рат, свака тежња да му се одрекну обећана права, поднћи ће масе. Такав је данашњи чгс највеће опаснссти. Помисги нз то, Немачко! Да ли ће твоје претеће гласове чути или презрети они, који данас управљају твојом судбином? Народпи покрет траје; он се кеће зауставити од једном. Та се констатацнја може од мах и поуздано учинити. Рад начка класа аз Неаачке и Аустрије тража мвр и хлеба, док реакционари вз двеју царгвана траже стално развиће анексионистичког програма. Берн. — По писању не мачках листова нпјразлич нијих нианса не може се ни мало сумњати о дубоком утиску који су у Не. мачкој изазвали нереди у Аустрији. *Минхенер Поспи, лист социјалистичке ве-ћине, го вори о овим не.редима као о највећем народном нокре ту, који се у централним царевинама догодио од ночетка рата. С друге стра не нангерманистички » Дајче Цајтунг « пише о томе■ • Догађаји у Аустрији ба цају нас у најтежу кризу за све време рата. Ми се налазимо пред акцијом великог стила, коју је мећународни револуционарни социјализам нредузео против немачке царсвпне. То ’е непријатељски акт, који се догодио у границама централних царевица. Мето ди и принципи усвојена у преговорима у Брест Латовску дали су агитато рима прилике, која им је до сада недостајала.*

Два бсрлинска листа забрањена су. гФорверц « каже да су вести које долазе из Аустрше тако узбудљиве и тако противуречне. да јс иотребно сачекати да се оне расветле. Цирих. — Један неутрални дииломата, који је јутрос стигао из Минхена, изЈавио је: »Ситуација у Немачкој је особито озбиљна. Никада централне државе нису преживљавале тако тешку кризу. Општи иипрачс.про кламован у Берлину, шири се на начин који задаје бриге. Рудари у Шлсзији, велике штампарије у Лајпцигу и све фабрике муницше у берлинским предграћима обуставиле су рад. Чувена фабрика челика у Солингену, где ради вите од 40.000 радника, фабрике у Дармштату са толико исто радника, фабрике у Франкфурту на Мајни и у Диселдорфу као и велики рудници у рајнској области затворени су од 16 јануара. Власти у Есену предузе ле су енергичнемере да спре че раднике из Круиових фабрика да узму учешћа у покрету. Велике манифестације држе се у свима великим индустријским центрима. У Дармштату око 20.000 радника демонстрирало <е улицама, тражећи мир без анексија. Трупе су одбале дапуцају на манифестанте. Лондон. — Према вестима из Амстердама штрајк је објављен у огромним бродарницама »Вулкан« у Штетину и у бродарницама у Данцигу. Власти су немо-ћне да еавладају покрет и да спрече његово ширење. У току 15., 10. и 17. јануара ухапшено је више стотина лица.Јављају да је у крвавим сукобима између војске и манифестаната било много мртвих и рањених и с једне и с друге стране. Лондон. — Потвр-ђује се да је објављен штрајк у Круповим фабрикама. (Т. Б. Ж.) Берн. — Немачки листови јављају да се по крет живо развија у целој царевини а нереди су избили у Берлиг ну. Социјалиста Хофман рекао је у пруском Ландтагу: Ми смо као у Аустрији, на десет мину га пред катастрофом. Париз. — Из Амстердама јављају, да за по следњих 24 сата није стигла никаква вест из Немачке у Холандију. Берн. — »Берлинер Тагеблат« и »Дајче Цајтунг« забрањенису због писања о штрајкачгма. САОПШТЕЊА Војаслав М. Марковић пешадчјски кап. I класе, митраљ. одељ. 2. б. бр. п. 52 моли Раду Симића коњич. каиет. да му се јава на горњу адресу и пошље му Јозину адрес)’.

КОД НЕПРИЈАТЕЉА

Одговорнн уредник, ДРАГ. С. ГОГИЋ

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУШ НОМШКЕ Францускс патроле, оперишући на разним тачкама фронга, добиле су заробл»еника. 1бјануара један Фран цуски авион бомбардовао се са мале висине станицу Тиокур, где је изазван велики пожар. Извештај Штаба И сточне Војске. — Ар тилеријска борба на више тачака фронта. Наша тешка артилериЈа јс отерала непријатељскс топове према Хуми и запалиле један депо му н и ци ј е у Гра де ш н и ци. Један непријатељски биплан оборен је и пао је јужно од Сереза. Источна Војска. Близу Дојранског језе ра британске трупе извршиле један успео ис пад и добиле заробљеника. У области Битоља узајамнл артллср.Јска акција. Један не пријатељски апарат оборен је у области Дојрана. ИТАЛНЈАНСКИ КОМИНИКЕ У зони висоравни, на позорници сјајне акције последњих дана, наша одељења и даље врше енергичан прг.ти сак јужно од Азјцго и западно од Вал Френ цела. Она су поправила нове положаје помсривши се мало североисточно од Дел Ро-

со. Наше су батерије тукле стално позадину и пролазе, којима мора да се иде. На о с т а л о м дслу фронта била је Јака артиаеријска живост обе артилерије у Вал Лагарина и између Ади-ђе и Астико. Покушај једне јаче патроле десно од Ади-ђе потпуно је пропао. Срећним испадом у непри 1 атељске ровове западно од виса Асолоне, једна наша група је запленила два митраљеза. Наши и савс-знички авијатичари имали су нових и сјајних успеха. Оборили су седам непријатељеких авионзЈ За време бомбардовања непријатељских саобраћајних веза на висоравних Азјаго наши апарати су оборили један авион, кош је покушао да их нападне, наше сскадриле су обориле још два измећу Косталунга и брда Мелаго. Енглески авијатичари су оборили четири апарата на левој обали Пјаве. ЕШЕШ КСШШЕ Наше патроле су прошае ноћи довеле заробљеника у блвзина ЕаеЕ. Активност непрзјатељоке артилерије на сектору Ланса и Пасшавделе. Оборили смо г непријатељска авиона а 4 натерали ,да с« спусте. Ниједап наш апарат није пропао.

НАЈНОБИЈЕ ВЕСТИ

СОЛУН. — 14 јануара један аероплан из грчке ескадриле са фран цуским авијатичарима бомбардовао је станицу у Струмици. Њега су напала четири непријатељска авиона од којих је један оборен северно од села Менкичика. Грчки аероплан вратио се у свој аеро дром. ЛОНДОН. — Дооисник »Манчестср Гвардијана« из Амсгердама телеграф-ш’: Немачка цензура није успела да прикрије тежану ттрзјкачког покрета Најјаче погођене ин дустрије сд жинотне су важнсстл за војну и г.оморску с г >ужбу. Важност покрета не треба иикако потцењивати. БЕРН. — »Форверц« је забрањен на неодрс'ђено врсме јер је јуче изнео тежину ситуације и јавио да се штрајк проширио на наЈвећи део фабрике муниције. ЛОНДОН. — »Оосервер« каже да се руски микрои ши-, ри све више у Немачкој и у Аусгрији, где соцвјалистичке масе добијају стару кураж. Колико је руска анархија бринула Немачку, толико јој сад, и више, задаје бриге Ау строугарска. У Берлипу се бој« *а немачки радпици нису, у споразуму са друшвима из Аустроугарске, израдили програм за заједаичку акцају.

БЕРН. — Односи измећу Беча и Берлина су врло затегнути. Констатује се непријатељство и измеЈу Хабсбурга и Хоенцолерна. Берлински двор чини одго ворним сомог цара Карла за догаћаје у Аустроугарској, који су нашш одзива и у Немачкој. ПАРИЗ. — Прва седница савезничке конференције била је врло важна по питањима, која су претресана. На њој су учествовали саЕезнички председници влада и министри спољних послова. СРПСКИ ЗВАНИЧАН ИЗВЕШТАЈ Једно наше одељење уз припомоК артилеријске ватре извршило јеноћас препад на непријатељске ровове у оеону Сокола и по ичпо је нанело непријатељу губитака ручним бомбама, вратило се у своје ровове без сопствених губитака. МАЈ1И ОГЛАСИ Винарска радња Ираклије Зарчевића, — Бвтољца Препоручује добро природно •ино, коњак и ракије по најумеренијим ценама. Радња се налази у улици. - Макс. Хардена Бр. 13, — у бл^зинв »Олимпоса«. 7—30 На продају нова машина за писање са српским словима. Обратити се књижара Париској у улици Франковој. 5 5

Штшшраја, АКУАРОНИ