Narod

БР. 176.

СОЛУН УТОРА К 2Н. ЈАНУ АР 19 1» ГОД.

ГОДИНА II

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ“ излгзи свакога дана по подне.

Штанпарија се ралази у ФрЈНРовој улицп број 2 у.

Власник КРСТА љ. милетит;

НАРО

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке напла•ћују сс по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20 .

Главнн уредпик Д Р А Г, С. Г 0 Г И Тч

Душан Поповић новинар предао је јесенас холандско - скандинав ском социјалистичком комитету у Штокхолму један меморандум делегата српске социјалисгичке партије из Београда, који је у исто време и одговор разнии изјавама бугарске штампе, која захтева потпуну анексију Добруце и целе Македоније. Меморандум каже, да ће политичко уједињење распарчаних делова српског народа, који броји виша од десет милиона (према томе више него Чеси или Ма'ђари), битидобитза цивилизацију. Према томе ујсдињсње Србије са Босном и Херцеговином има за Србију ве ћи значлј него, на пример, Алзас и Лорен за Француску. Етнографска културна језгра српског народа налази се између р г ке Мораве и Јадранскбг Мора. Окупација Босне и Херцеговине од стране Ау стрије према томе је империјалистичка отимачина и послсдица тајне дипломатиј \ Ауетроугарска не може ничим ла правда окупацију Б- сне и Херцего винс. исто као и окупацију Далмације. Тај поступак према ерпском народу у Босни и Церцеговини био је један бруталан акт империјалистичке жеђи за пљачком ; од значаја је да је читава једна група у угарском парламенту протествовала противу санкционисања окупације, коју је означила као пљачку. Коо минимални захтев, меморандум тражи потлуно васпостављање Србије, накнаду политичке и економске штете нанесене од стране Аусгроугарске, финансијску п моћ коју би јој да зе све велике силе за обнављање произвођачкс снаге уништене аустроугарском и бугарском окупацијом, и најоосле: Излаз на мо

јест да буде уједињена са Босном, Херцеговином и Далмацијом, и само би тада артерија саобраћаја моглп бити упу4ена ка Јадранском Мору. Али данас ]е цео економски живот Србије сконцентрисан у долини Мораве, без које Ср бија не може да живи, као и без приступа Јегејском Мору преко Со луиа. Према томе Ср бија треба да влада це лом вардарском долином а Солун треба да постане желелничко пристаниште за Србију, ГрчкуиБугарску. Али то би било само једно привремено решење македонског питања. Македонија је гео графски, стратегијски и економски центар за све бплканске државе, и за то је она природна допуна свих делова Балкана. Права је националистичка утопија говорити о бугарској Македонији. За тим меморандум опширно разматра албанско питање, противећи се одлучно поде ли Албаније, која је способна да живи самостално, а исто тако посвећује један одељак и италијанским интересима на Балкану, До доласка српских делегата у Штокхолм гледиште бугарскихсоцијалиста, захваљујући потпори Шајдеманове групе, ве^ћ је било у многоме усвојсно од стране Штокхолмског Комитета, пошто ]е једино делегат румунских социјалиста, Крста Раковских побијао шовинистичке претензијебугарских широких социјалиста на крајеве поседнуте данас бугарскзм. Д о л а з а к српских Социјалиста направио је потпун обрт, и Комитет је највеЈшм делом усвојио гледишта изнета у њиховом ме морандуму. Озлојеђење целе бугарске штампе било је због тога тако велико,

ПОБУНА У ЛАМИЈИ Атина. Г. Венизелос дао је ову изјаву листу »Хестија« о недавној побуни у Ламији: о>Покрет у Ламији до казује да се ми налазимо преддобро спрем љеним реакционарним покретом против мобилизације. Он је нагнао владу до предз 7 зме озбиљне мере за брзо угушење ове реакције. ГЈобуњеници из Ламије биће кажњени озбиљмо и без одлагања, али влада мисли да не може о ставити слободне ни њихове потстрекаче, ко ји су ширили 'отров и који су морално одговорни. Прва мера коју је вла да предузела била је, да се уклоне из Атине сви они политичари, који су погрешно тумачили наше дссадашње стрпљење. Носледњи побуњени чки покрет у Ламији принудио је владу да из основа измени своју политику према овим ренегатима, који сејош једнако надају у повратак Константинов у Атину и који желе бугарску победуд

ШКОЛСКИ ЗАДАТАК У Сслу.ЈСкој гвмназвј« дат је б^о школски задатак са насаовом: Сг. Сава у дсмоввни и у туђинв. (Успомене, осећања и размишљааа.) У дир љивој изради овог задатка једна ученица пише: »Тешки су дани у ТЈђвни а нарочито гразницг. Онда се чов*к највпше сети данашњих недаћа и некадашње среће. Тако нам је ове године взгледао тужан Свети Савз. И ако смо овге имали и жито и колач и ако је свештеник св;тио водицукаои у Србији, и ако је дв°рана била лепо окићена и у њој пуно гостију, и ако су ђаци лего пева-

ли и декл’мовзли, ипак то наје бло онај Свети Сава, кога мн прагнујемо у Срзвји, у на шој отаџб. на, у нашим српским школамп Да, били < мо тужни, али смо ипак помисли ли, како је тек оним ђ ц м*, којп су сстали у Србаји. којл не могу да славе Свегог Са ву, па чак може бити нл да помсну његово име, Као им*, сигурно су и они помишљши, како смо не.чада славили тај шкјлски празнак у нашој Србвји, слоб.дзо, весело и безбражао ? - Опда висао знали, шга је то нематл от< џбину, нематв слободу! Сад смо све то дзгубили, потуцамо се по свету и ценимо оно, што ви ше немамамо. Често пута нам дође, да у себи помислгмс: ззшто живвмо, кад немамо огаџбине, слободе и наша огњашт:? Али те црпе мисли су тако тренутне, тако брзо прођ/, јер нада затим испуни све наше бвће. Нада нас теши и обећава нам много лепше сретннје дане. Та иста нада в дух Свегога Сав; шапућу нам, да се праблнжује велики дан Слободе и Уједчњењт све наше браће. Тада ћемо опет моћт као и пре, сллв 01 и још веселије и велкчанствениј; нашег великог Просветвтеља, Светога Саву, у нашој увећаној и дзвној Србији. Зорка С. Стајикева

НА ЦРНОМ МОРУ Лондон. — Један радиограм руске владе даје ове детаље из СевЈСГопоља о примирју на Цраом Мору: »Предгедник немачке комисије за закључење оримЈрја на Цзном Мору взјлвио је да руска 1 омисија не усваја предложену основу за споразум и да је одбила да призна право слсбодне пловадбе грговачке флоге на овом мору. Тражим хитно обагештење и уоуства како бзх могао да дам потребан одговор генералу Хофману, који ми је упутио званачну изјаву о овом питав-у Беренс.

РУСКИ ДОГАЂАЈИ

Оружили су се и предлог Каменева од јачсн је. Пацифистички лист > По ваја Жизн < донео јечланак који се много комснтаришс а у коче се снергично пориче да је Русија нсмо!\ на са војничке тачке гле дишта. Петроград. — 3 б о г штрајкова у својим зе мљама централие су силе измениле своје пред логе, који се односе на Пољску, која је требала политички дл буде всзана за Аустрију а царинском унијом са Немачком. Литванија и Курландија биле би независне под аналогим условима царинске и железничке конвенције са Пруском. Центрзлне силе одбијају да евакуишу све територије док бољшевики не признаду тобожње локалне власти, сгворене за време окупацијс. Петроград. — На захтев Руса да се Пољаци пусте на преговоре за мир, фон Килман је одговорио, да је Једано Пољска надлежна за питање о њеној независноста и да руски делегати немају шта да се узнемиравају због тога. Ово тврјјење је нетачно, јер ругка влада има права да тражи за све мале на • роде да располажу сами собом. Руска дслегација је додала да она не признаје као надлежну владу Кухарцви• ског, коју је поставила Немачк (1 и која ни у колико не преставља вољу пољског народа. Овај народ у осталом протествује штрајкачким покретом, који је од пре три дана узео огромне раз мере. Са свих страна Пољаци траже да немачке трупе сдмах евакуишу њихове територије. Под притиском овог покрета и са ■ ма влада Кухарцвиског изјаснила се за евакуацију.

0 ИЗБЕГЛИЦАМА

ре. У овом последњем да С у сви листови осу питању меморандум на- ли Д р ВЉе и камење и лази, да излаз на Ја- на Србију и на српске дранско Море, дат на , С оцијалисте, у чему су

оенову вештачке дипло матске базе 613 реалних услова, неће имати никакву економску, по литичку и културпу вредност. Пресвега Србија треба да постане јодранска држава, то

се сви ревносно утркивали почињући од најреакционарнијих владиних листова па до органа тесних ооцијалисга. (Свршиће се)

Петроград. — Конференције у БрестЛитов ску отпочеле су поно,ва 1/ Јануара под пред седништвом великог везира Тадат паше. Цела прва седница, посвећена је испитивању надлежности украјинских делегата. Петроград. — У Брест Литовску руски делегати су гражили од гра фа Чернина овлашћење да иду у Беч да конферишу са аустриј ским радницима. На то им није ништа одгово рено. Вести из централних

држава Јављају да се Троцки вратио у Брест Литовск, али Руси демантују да је он у опште отишао из Петрограда. Петроград. — У централном комитету бољше вика показале су се три струје: једна са Лењииом, која /V за мир, добили је 17 гласова; друга са Троцки јем, који нс1хе ни мир ни рат, добила је 7 гласова и најзад трећа са Каменевим која потпуно одбија немач ке услове и трижи Уставотворну Скупштину, добила је 23 гласа. Али Троцки и Лењмн у-

II За солунсие избеглице регулисано је и пит&ње о огре-. ву и о:ветлењу. У логору вз беглице добијају бесплатно а једно и друго. Избегл> це у вароше могу да набаве, према одређеној скали, б ила 10 лптара петролеума на месец, а по цеци 16,45 франака за је дну кгнту. За огрев избеглица у вароши добијего је вз Живоње 200 тона угља, који ће присш та кроз најкраће вре.ме и рагдатће се сиромашним породицама бесплатко а вмућнијим всподпзјачае цеке. Иабсглвце у осталум мести М 1 саме се брану о огреву и осветлењу. Прилике под којима се евакуисао наш свег учвниле су на је ретко остала породгца којд није осећала оскуд цу у оделу и сбући; ово је питање постало иарочито анутно по сле пожара у Солуну. >Сек«биаи Релиф Фунд« учи нио је у том погледу јгданствену услугу избеглицама у Солуну. Дчректор друштва, г. Греј одобрио је да се упутс сва лица из солунског логора у друштвена магацвн, како би се снабдели оделом, рубљем а по могућству и обућом. Кад је то свршено, друштвени су чиновинци однели одело у Лу тру, ге га и тамо раздавалп, а сосле тога упућнване су у магацин и кзбеглице гз варошз, а и сада се непреставо унућуј/ по 00 лица дневно. До сада је друштво дјло по моћ у оделу за абОО лица, а обукло је и 200 ђака. Нј амернканска мнссја ин је взсстала у овом шхсммш том послу: Она је обукла и одела 6о-оро деце пред њихов □олазак у француске школе, а

Н 1 бадњи дан псслала као свој дар за наше сиромашне ђаке 75 пара дечијих цвиела и чарапа. Поред тога у више махов! послала је неколико бала одела, кад се указала каква саецвјална потреба за помоћ. Француска хумана- мисија »Коордпнасион де скур« послала је пет колета ствари за наше поданике у Кожану, а учинвла је и знатне услуге у оделу за ђаке којл су одлазили у Француску. Француски Црвепи Крст послао је директно из Париза као помоћ нашим избеглицама 31 сандук рубљз, одела и о буће. Преставник Русксг Црвеног Крста, пуковник др. Софатеров, управник руске болнвце дао је 24 бале разних ствари, које су послате у Корчу а у Воден. Иначе бригу о одевању избеглгца у Водену примила је акериканска масија, која сваком нашеи оскудном поданику набави одело, рубље в најнужнпје постељне ствари. По другим местпма избеглице се сами старају за одело и обућу. Држава указује и новчану помоћ избеглицама. У Солуну им* на 900 породвца и самаца, који редовно уживају ту помоћ, а подељено је нешто помоћи новчане и рзбе.глицама у Водену. За последњих шест месецв држава је разд>ла за ову циљ 110.000 драхми. На ту сврху трс ше се и првлози добрих л.уди, који у току прошле пола године износе око 16.000 драхмв. Саиитетске првлмке код нашег света су задовољавајуће. Зараза никаква ве влада међу н.пма. У Солуну постоји , цившша избегличка болница