Narod

Одговорни уредвик, ДРАГ. С■ ГОГИЋ

ШтампаршЈа, АКУАРОНИ

Н А Р

БРОЈ Ј 77.

СТР. 2, извели ово велико народио дело«'. После овога пледоајеа, комс равна нема, дошла је и Парвусова изјава у »Политикеву«: Моје књиге показују да сам против сваког импери* јализма па и немачког, ма да ме неки називају мнлитаристом. Али напади против мене неће ме у моме схватаљу померити ни за' савтиметар«. Да је велеуважеви Парвус само једнооруђе из Вилхелмштрасе, види се не само по томе, што су са њим радвле разне немачке компаније (железничке, рударске и т. д.), већ и по распрострањеноств оваквог начина рада. То није само у Данској да су раднич ке класе и њихови шефови искоритћени као немачко оруђе. У Шведској два посланвка Риксдага образовали су једну компаннју од четврт милиона круна у циљу стварања огрева за раднике. »Парвус се вије мешао у посао«, изјавшш су они кад су листови дигли хај<у на њпх, нарочито лист Брантвнгов. У Норвешкој су Немца били предузели истоветну акцвју«. „У пролеће 1916, прича „Социјал Демократен 11 из Христијаније, дошао је у Норвешку један преставник немачких синдаката, по имену Јансон, којн је средложио нашима да их снабдева угљем. Мало доцније стигао је и је дан берлински новинар, по и мену Баке, који има неку социјалистичку агенцију. 11о ње говом тражењу шефови норвешке социјалистичке партије држалп су два скупа, на којима им је он понудао 40 хиљада тона угља, тражећи од њих као накнаду да се социјалистичка штампа покаже благонаклона према немачкој

Цирих. — Пре неколико дана, Министар Председник Са^дгер одговорио је на ин терпелацвје немачких послашка о манифестацијама чешких посланика у Прагу, који се боре за независност чешко-словеначког народз. Сајдлер је изјавио. да у прашким манифестацајама није могуће наћи ни сенку поштовања према дивастичној целини и принципу једанства монархије. »Та нам манифестација рекао је Сајдлер — шкоди у међународном погледу. Непријатељ може да нађе у њој подстрека да истраје у својим захтевима, упереним против јединства аустро-угарске моиархије. Захтевом, да се примени пранцип слободног самоОпредељења варода жели се, да се од Шлеске, Чешке и Моровске створи суверена и везависна држава. Та резолуција тако је вепријатељска према Аустрији, да је сваки Аустријанац мора одбити са највећим презрењем а свака аустрајска влада мора да се протвв ње бори свим могућим средствима. ('одобравања Немаца. Добацввања Чеха и ЈугословенаЈ. Свака аустријска влада мора овако да поступи, јер је код велике ве ћине народа, верне цару н домоввни, дубоко урезава вдеја

влади и да раднгчки попаници поведу опозицију протвв свих ствари, које би бнле од корвсги Савезнииима. Н>8гове су понуде одбијеве, а и министар спољних послова извештен је о овоме. Тако је Немачка, водећв преко Парвуса и њему подобних типова полвтвчку трговину, по.<ушавала да купује људску савест, али су ипак и ови и сви други овакви покушаји на време откривени. ЈАПАН _У РАТУ Лондон. — Јапански министар спољних по слова Мотоно држао је у скупштини овај говор: »Рат, који је загњурио у крв Европу за време последње три године, наставља свој ток пустошења и немогуће му је предвидети крај. Јуначке војске на мору и на суву свих при јатељских нам и савезничких држава, за ове дуге три године, усред страдања сваке врсте, борили су се несаломљивом срчанопгку и по уздањем, зашто им се диви и одаје им част цео свет. Јапан, веран својим мећународним обвезама учинио је све напоре да потпомогне савезнике у остварењу ратних циљева, и суделовао је свим могуким срествима са војском и марином.« Говорник је срећан што може изјавити да савезнички народи и владе високо цене ја панску кооперацију.

о јгдинству монархије. А да се то јединство одржи, то је воља — што варочато и по изричном одобрењу истичем и највећег фактора у државг, који је позван да имевујевладу. Свака друга политика била би потпуно неразумљива.« Сајдлер даље наставља, да влада не идентификује цео народ са људима, који су донели ову резолуцвЈЈГ. Он се на да овај опасни бакцил неће прећн на здраво народно тело. Затим је Сајдлер прешао ва штрај« 01 е. Вели, да није било опасних нереда, али да је било озбиљне бојазни. Споразум са радницима не сме се схватити као резултат класне борбе. Влада је настојала, да заштити интересе државе и друштва. Нема ни побеђених ни победиоца, јер су узети у обзвр интереси свих класа. Учинило се све, да се што пре поврате нормалне прилике. Влада је обећала разне реформе, које нису могле бити ускраћене народним масама. На завршетху говора Сајдлер позива цео народ да напусти унутрашњу борбу и да се уједини, док је домовина у опасности. »Може да се мисли — рекао је — што се гсд хоће о данашњој влади, али мора јој се признати, да она гледа да уједвнм све оне,

који су верни династији и држави. Дужносг втаде је хвљаву пута тежа него што народ мисли. Опа ће моћв взвршити своју дужвост само «. нда, ако буде потпомогнута јавивм мнењем. (Одооравање; протесги код СловепЦ. После тога настаје вискусија. Немачки посланица Бахер, Елверт и Оберлајтнер, у име Немаца из Чешке, Шлеске и Моравс! е, протествују против прашке резолуцвје. Захтевај/ да се установа засебна немачка провивц.ја у Чешкој и да се Немцима у Моравској да потпуна аутономија. Чешки и југословензки говорници поново наглашују права својах народг и критнкују преговоре у Брест-Ллтовску и начин, како се тумачи пранции о праву народа за слободнвм самооаредељењем. Гломбински, Готак, бојисе изјава генерала Хофмана и протествује протгв прохтева Немачке. Вели да је једини начан да се осигура будући мир: задовољење пољсквх захтева. Лондон. — Телеграм из Копенхагена Јављају да сс врши најстрожија цензура над свима вестима, које се односе на штрајкове. Ипак се сазнаје да се покрет сваког дана све више шири. Немачка врховна ко манда објавила је један коминике у коме нарег ђује да власти, кад буду принуђене да употребе оружје, не праве никакву разлику измеФ}у радника који штрајкују и оних који изазивају неред. Да се сузбије раднички покрет ратно стање је објављено у свима индустријским центрима. Штрајкачи се хапсе у маси и шаљу на фронт. Цирих. — уБерлинер Таг блат* у једном чланку о Чеиисој вела, да је један виши чиновник ив Прага изјавио, да власт коју данас има бечка влада у Чешкој, скоро је једнака властипе троградских народних комесара у Финској. Цирих. — Раднички покрет, који је водио Адлер — син, сада води народни посланик Ото Бауер, који се скоро вратио из Русије, где је дрго времена живео као заробљеник, и покрет узима све ваше маха, како се није у први мах ни слутило. Телеграми из Прага јављају о велико / манифест ацији која је била 9. овог месеца. >Наје Фраје Пресе « рачуна да је бро< мани фестаната, који је учес твовао на манифестацији, прелазио шесет хиљада. У градском парку гово рили су најпознатији чсш ки народни говорници. Исти лист саотитава затим, да је у Острови у Моравској, против сваког очекивања, огроман бро ј

ФРОНТ НА ПЈАВЕ Рим. — Јављају са фронта: Непријатељ се активно спрема у својим линијама. Овеприпреме су искључиво дефинитивне природе Јавља се и за концетрацију трупа на горњој висоравни виса Грапа, дуж Пјаве и до Таљамента. Наименовање генерала Боројеви-ћа за генералисима на италијанском фронту значајно је за аустријске намере. Аустријанци сад имају на фронту исто онолико снаге, колико су имали у нападу од 25 октобра од Нјаве до Стелвио. Немачке неке трупе повучене су и замењене другима. — Заробљеници причају да је садашњезатишје због рћавогвремена,али чим буде лепо време напад •ће се извршити у исто време на француском и италијанском фронту.

радника из тог краја од лучио, да штрајкује. Упркос одлуке у прав е странке у Бечу, хиљаде радника из рудника и угљених мајдана Вптковиц одлучили су, да не долазе на рад. С друге стране се јавља да је у Кракову проглашено опсадно стање. Амстердам. — »Форверц« јавља да је у Бечу изгореонајвећи млин са свима магацинима. Штега је огромна. Овај млин играо је важну улогу у снабдевању Беча. Берн. — »Берлинер Тагеблат« објавиојејед ну д.:пешу из Беча, која је изазвала сензацију у Немачкој. У њој се каже да народи у Аустрији и у НемачкоЈ траже одмах мир и у буду-ће ратовати само за мир без анексија. Берн. — Не.чач„а шгампа врло је вестрпљива због спорости преговора у Брест-Литовску. Она чвнл зато одго ворнич руске делегаге, чије држање сматра за непопустљвв-5. »Келнише Цајгунг« пише: Стриљење немачког народа има своје границе. Ако се преговори буду и даие отезали наша ће војска напасти Гусију понова. САОПШТЕЊА ВЕНЧАЊЕ. — Г. Страхи ња Петровић, члан Српског Позоришта венчаће се у не дељу 26 јануара у Водену са г ђицом Даницом Милићевић, чланицом Позоришта. Мирко Бајић, инж. нареД. н‘ бр. 41А моли да га извес ти ко би знао, где се налазе Вукашин К. Животић, техни чар који је бно 1916 год. на техничкој школи у Паризу, и Жвка Ј. Марковић, ђак која је био у 1916 год. ђак у лицеју у Бастији, Корзлка, јер њчхови родитељи питају дали су живи и где се налазе

ЗВАНИЧНИ ФШЦУСКИ коминш 1а. сати — Доста жнва кановада на неколико неста северно од Шмен де Дам. Одбијено јс једно немачко одељење. Авиатика. — Француски апарати за гоњење имали су 21 ов. м. леп успех. Водиле су са немачким пилотима праве ваздушне битке. Осам немачких апарата је оборено, а пет су се моралиспустити,пошто су тешко оштећени. 93 сата. — У Аргони гз вршчли смз један препад и добили нешто ззробљеника. Доста жива артилеријска бор ба у обгаста коте 34 < , десна обала Мезе Међусобаа танонада на осталсм фронгу. Иззешта » Штаба Ис точне Војске. — Сукоби па трола на уш-ћу Струме. Западно од Преспанскаг језе ра, непријатељ је, чосле ја ког бомбардовања, покуишо један препад, ала наје могао допрети до наших линија. Наша артилерија је ус пешно вршила разорно гађање непријатељских батерија и трупа. Наши авиони су бомбардоваш аеродром у Драми и логоре између Драме и Сереза. ИТАЛИЈАНСКИ КОМИКИКЕ Артилерија је била активнија у Вал Лагарина и према обали. Наша извидничка одељења успешно еу извршила изненадне нападе код Кастионе, ју

БЕРН. — У Брест Литовску је Радославов изјавио једном нованару: Као и сви за раћени народи п Бугари желе мир. Преговори у Бргст Литовску наилазе на многе тешкоће, али ће се оне савладати. Централне Силе су нам дале обећање да ће нас по магати у нашим захтеввма. БЕРН. — Немачки и аустроугорски министри спољних послова, фон Килмон и граф Чернин отпутовали су из Брест Литовска у Берлин и Беч. У Бсрлину 'Ае се држати Крун ски савет да дискутује о последњим руским предло зима на конференци1и у Брест Литовску. РИМ. — Аустријски губици приликом последњег италијанског напада на фронту Азјаго цене се на 15.000 погинулих и рањених. ЛОНДОН. — »Тајмс« сазнаје, да се савезничка јконференција у Паризу бавила и питањем о наименовању једног генералисима за све са везничке војске. ЛОНДОН. — Предсе дник владе Лојд Цорџ одговори-ће у Доњем Дому на говоре Хертлинга и Чернина. РИМ. — Командант италијанских трупа у Ма-ћедонији г е и е р а л

ИЗВЕШТАЈИ жно од Мори и код Капо Силе. У тим нападима добили смо заробљеника. Наши аероплани вршили су много јаких бомбардовања иза непријатељских линија. Прошле ноћи наши авиони, кооперишу ћи са ескадрилом са флоте, бомбардовали су железничкетранспортеисточ- но од Пјаве и вратили се неповрећени у своје базе. Непријатељски авлј-.твчарн су оп т бомбгрдЈвали Венецвју н друга насељева места у венстској области, нападајућа места, у којииа се већином калгзи цивално становнв" Ш 1 ВО и где ретко има војних објеката. Падсва, Треввзо и Местре бомбардовани су више пута, у зору, увечеипреконоћ. Приватна својина, као и обично претрпгла је најве ћу штету а међу приватним л цима има и најваше жртлва. Погођ-на је грађанска болница у Тревкзо. Има 8 погинулих и 10 рањевих. У Венецији нвје било ни штете ни жртава. ЕНГЈЕСКИ КОМИНИНЕ Извелл смо срећгн испад прошле I оћи, јужно од Флер Бе и у близиви пуга ИорСтаден. Зашенили смо ивтраљезе и доста Немаца поубајали и зар^били. У току ноћа и ј/трос зором велика активност непријатељске вртилерије јужно од Маркоен и северно од пуга Камбреј Бапом, а тако исто северно од Ленса и северозападно од Ипра.

Момбели постављен је за почасног аћутанта краља Виктора Емануилц. ПЕТРОГРАД. — Дописник »Тана« из Петрограда јавља, да је Турска предложила засебан мир народном комесару у Гранскавказу. ЊУЈОРК. — Листови пишући о Хертлинговом говору изЈављују да је пун надутости и да је неискрен; док у говору графа Чернина виде знак ослабљења Аустроугарске, као последицу затегнуте унутрашње ситуације и жеље за скорим миром. Мисли се, да Аустрија није само ратом изморена, већ је дошла до ступња исцрпљења. СРПСКИ ЗВАНИЧАН ИЗВЕШТАЈ 23. јануара у реону Со кола растерсли смо ват■ ром пушко —митраљезаједну непријатељску патролу која се приближила нашим препрекама од жице и успела да баци само једну бомбу, МАЛИ ОГЛАСИ Ванарска радња Ираклије Зарчевића, — Батољца Препоручује добро природао внно, коњак и ракије по најумеренајам ценама. Радња се налази у улвци." Макс Хардена Бр. 13. — у бл <звни »Олимпоса«. 11—30

САЈДЛЕР 0 ЧЕСИМА

К0Д НЕПРИЈАТЕЉА

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ