Narod

ча

БРОЈ 10 ЛЕПТА

■соиуп 1 штбрта^ -ф:-'** нуар

„Нпрод“ излази свакога дана по подне.

Штаипарија се налази у фр?.нко»ој улпци број 2о.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТ

НАРО

гединд II.

V г Нукописи ее не вра-ћају.

Фг.Јаси и белешке напла■ћлту се по погодби.

Редзкција јс у улици Фран<К 01 к 1 ј 6 ј>. 20 .

Главии уредашк ДРАГ. С. ГОГИТ

Један од дпровшпигих француских песника из млађег кола г. Пол Тампонијер. официр на нашем ф/.онту, нпписао је и послао нам ову песму у грози о Српсној Души. 11есма је посвећена шефу Ратног ПреЈ&Јроа ‘г. АГилану В. Т)6р-ђеви&у: СРИСКА ДУША — Песма у прозиСрдачан знак поштовања Једног француског официра тгрема капетану г. Милану В. 7ј орфеви-ћу при Српској Врховној Команди, У страви, зебњи, немиру.као и у спокојству, душа сриска оспиие иста: снажно трепери и оише но икад и изнао свега љуба Слободу. Велика душа једног маленог народа, изаткана од идсализма и племенити.х мисли... ДуШо Српска, сестро узвишене Белгије, ти ниси ни у колико промењена, изнурена, ослабила, утучено, СрпСка Душо, у овим страхсвитим и трагичним часовима када се судбина Чсвечанства одиграва на јуначкам гМегданима*, ти сва трепериш величином, отменашку, илеменитошћу и стојицизмом. >С«е је изгубљено осим части>, говораше у Павији наш Франсоа I. А лш си душа мученика, навикнутих на узаишена дела и способних за најлепше примере цожртвовања који се могу дати на овоме свету. Пол Тапонијер.

Метежи у Аустрији нису само симптоми тешког економског стања него, и извесно растројствО морала и политике. Изглед који даје двојна монархија нше пријатан. ОсеКају се да раде у један мах снаге реакционарне, револуционарне и центрифугалне. Осећа се узнемиреност услед руске ревОлуције, којазахвата све мисдене људе па и самог императора. Економска народна ситуација је врло тешка. У земљи има више од седамнајест милшар ди папирног новца у циркулацији сазлатним покрићем у касама које не достиже више од ^61 милиона. Цене се пењу, папирни новац г у б и вредност а ажиотажа опада. Овим финансиј ски.м тешкоћамл треба додати сскудицу у намирницама, и тада се можс? разумети зашто у овој земљи клијају нереди. , Док бечки радници праве манифестације и приморавају владу да их елуша, цооштрава се војни режим у Чешшкој и полиција расгура седнице чешког конгреса и смета публикацији његових одлука. У Угарској Вскерлов кабииет изгледа прими "ће изборне реформе. Тада ће се број бирача попети за читавих два милиона, што у исто време појачава надмо*ћнос. 1 '

будуће располагати са 62.7 процената гласова а удружени са Немцима у Маћарекој са 75 од сто. Но овај пројект не изгледа још довољно сигуран старом политичару као што је Векерле. Он је замишљао да у јеку рата потакне питање о националној војсци, које је било камен спотицања целе аустроугарске по литике пре 1914, и да гл придода 'изборним р.формама. Везане заЈедно ове су двс рефор ме ссигуране да зајед но про"ђу. Векерле тра жи да по овом дуплом програму оснује нову владину странку, и упиње се да за тренутак добије краљево одобрење за свој програм. На овај начин Карло IV биће први приврженик Векерлов а остало ће ићи само по себи, јер ако краљ одобри овај програм, то неће бити програмВекерла но краљев, а који амбициозни политичар може тада одбитр и да му не следује? Незна се још шта суверен мисли о тој комбинацији ; новости о овом предмету су противуречне. У спољној политици нису тако-ђе бољи изгледи. Италијанска офанзива прбизвела је промену у Бечу. Умо ран од држања руке у ваздуху пружене људима који је нису хтели сгиснути, Карло је по нова спустио у џеп. Прва жртва новога прав-

ца био је гроф Ползер, интиман поверениккраљев, који је пао у немилост што је, како се каже, тражио јавно мир. Према Немачкој је Аустро-Угарска у погледу спољне политике потпуно зависна. Она је хипнотисана идејом да добије Пољску 1 и због тога 1 е готова да чини Немачкој и ној геже кон-' цесије и да даје чак и такве економске привилегије које неличе много на независност- Поредтога, берлинска влада, тероришући бечку вдаду, нагони је да непрестано одлаже своје унутрашње реформе,, без којихнема унутрашњег мира. По обилатом међусобном оптуживању аустриске и немачке штампе, види се да ово туторство изазива огромно народно неза довољство. Али и ако је влада по нужди морала да обећа разне реформе, »које не могу биги уекраћене народним масамаа, као што је изјавио министар председник Сајдлер, ипак ће данашње несносно економско и ПОЛИТИЧЈКО стање у Аустро-Угар,ској морати само да, појача борбу, и жласну и народносну. Они који у Аустриш спречавају рад Чешког конгреса и анатемишу захтеве о ослобођењу подјармљених народа; они који у Угарској, под фир мом демократије примају један назадњачки изборни закон, и напрежу се да мађаризују вој ску и тиме још више отежају јарам Словенима тиме само прокла мују нову борбу про тиву наказне своје државе, борбу у којој ће сви потлачени са катонском непомирљивошћу узвикивати, да Аустрија мора да буде уништена. УЗШ1ШШП0РИ Пре нсколико дана било је речи у енглеском Доњем Дому и о интригирању бившег грчког краља Константина по Швајцарској. Посланик Линч питао је, да ли влада зна да се бивши краљ налази V Швајцарској окружен читавом групом најбтворснијих неМачких пропагандиста, м е ћ У к о ј и м а је и Теотокие бивши грчки посланик у Берлину; да ли зна влада да је та група у сталној вези са Биловом икњазомХоенЛое; и кој*е мере мисли

влзда да употреби против ове а(кције. Балфур је одговорио, да влада и сама има о Т,оме истоветне пнформације, и да она са успе хом осујећује ову про пасднду.

ДОЧЕК ГРЧКОГ КРАЉА п.с- 1 , ч м Н - : / рчки краљ стигао Је у Солун дџнас око 9 с ати. Специјални воз дошао је до Беле Куле. где су краљадо чека.\^.све граЈјанске и војне власти. Лред Белом Кулом биле су иостројене труие соих уавезничких војсака, над ко јима Је краљ извршио нре глед. Нослс тоги краљ јс. оти шао у префектуру, где је прпмио савезничке власта. Грчке власти прпмиће сутра. Крдљ Александар остаје у Солуну сдмо два дзна а после иде да посетц грчке т р у п е на ма-кед~нском Фронту.

МАЂАРСКА КРИЗА Берн. Из Пеште се еазнаје да су уставна странка, странка графа Андрашнја и нсзависна странка одлучиле дапостану владина странка и да бране програм новог Векерловог каби нета. Пет чланова нсзависне странке одбили су да потпишу тај програм. Парцз. — Нредседник владе Векерле, преставл>ајући парламензу нови кабинет, изјавио је да Централне Силе ис крено желе мир, али се не зна да ли ће преговори у Брсст Литовску усаети.

ИЗ РУСИЈЕ - Лондон. — У Доњем Дому питао је пацифистички послпник Кинг министра спољних лостова, да ли је Русија , у погледу рата /ош савезничка држава. Т. Бал фур је одговорио : >У колико уговори имају саоју вредност, Русцја је савезкичка' држава«. Кинг је за тчм питао, да ла држање Русијс према лондонском уговору не мења ништа у њеном по ложају. Балфур је рекао• Ов’о држаЊе, д кб.тко ја знпм, ништа не утиче на оажност овбг дговора «. ПеТроград. — МаКсималисте су публиковали меморандум о преговорима у "Брест Литовску. У ме,мо!раидуму се ве.ли, да су Руси присилили Аустро - Немце да открију своје анексионистичке прохтеве. Пошто Руси нису у

Сгању да прцсиле Ау<Јтро-Немце пз се одрекну империјалистичких циљева, то више нема никакве наде у услск преговор>а. Петроград. — Лењин је изјавио својим пријатељима, да преговори нису довели ни до каквог резултата. Јутрос је званичан орган максималистичке владе »Известија« обја вио један чланак, из кога се да разумети, д/гцу, преговори прекцнути.

ИЗ СПБРАЊА Ц«рвх. '*+- *Фосиш* ЦЈјтунг* жоаосн дсталан извештај еа седапше Собрања Од 17 ј*нуара и из тог взвештаја еб »>дт5 иа Је иебата бипа Ерло бурна. Шеф : бпУзиције Блато јев др*ао је осозито оштар говор, рекавши да се мир јНС иоже закључита све дјк се ЈОЛ бугарска в.ада не сдте^ве својјпс планова. Говорлик' ј: затии врло строго критико вао т.емачке циљеве рата, Т*Р' дећа да је неиачка влада данас прзва сметња за мкр.

Зчтиц је Бдагојев енергачно 'рротестрвао цротав држањд Центртлцах Сила лрема Бугарстој. у ДОБРЕ ЖЕЉЕ Лондон. — >05сервер« објтвљује внтервју, којн јепапа дао једцрм амгричком листу. Папа је рет ао: »Једна од ствари за коју цео свет треба да се моли Богу, јесте да се ускоро поврати правда и браство на Р"-мљу, Цеправда је уве« бнта вдаор баде за човечансгво. Надависно од другвх резулгатд рвоц рата, он ће, надајмо се, удити народима и уско бдтаствр народа*. АМЕРИЧКА ВОЈСКА Вашинггон. — Амерички министар марине Данијелс нзјавио је да марина има довољно лаћа да осигура пренос 500.000 америчких војника у Француску првих месеца ове године. Америчке трупе већ заузимају један део борбене Диније.

I Један гартб.љеник пос г.с 2 јгодане ропства успео је да се спасе и врата у своју отаџбвну. Оц дтје у своме описавању повробности о стању заробљенака у Нетпчкој. Посте храНе најаеће је пи тање постгља, која на : више интересује еароб.љенике. За време од трндесет пет месеци постељна сла.М1 није ни Једном промењена. Пуна га*?, више је шков.љива но корисна< тако да сам више волео да сптвам на голој даеци влч на старим простртвм новзнама. Ала онп гојц су имаћи само покргвач, нвсу се мотли ра?Д 80 Јвти од ове постеље, која ипак у неколико штити од зиме. После дугог времена проведеног у Сенелггеру, б*о сам у Мвндгну затим у Готбу в нааос;.С 1 ку у Вархемб:вгу. Очевввац сан не сано *ввот* у једцом догору но у в-ше њих, а и разне крајев: сам лрошао. Чач а у најбољим логоргм-т м:ста која су одређеаа за заробл|енц г .е и Оара ,е укојимд стгпују, недовољк*с| < гУп ^ П ?Л з робље.шко^Ј^ШђЈ рЈтеи^у^СЈк^} г^^јеЈ^р^љар сламљччу. Право је, чудо, како сам остао незаражен,, јер стама нвје бвла прокеаена. Жагор, узвици, сузе. с»е се то иомешало .род рефле. сом слабе светлостг, кло нпр. у Вартембергу најгорем зароб љеначком ппгору К,.јв сам део. Негде светлв прРста ло-

јана свећа а нн де ул,е од сарди 1 е кс/је распросгире страшан смрад. У татвом просто:ру проводе пзгнаници своје Дуге часове очекујући једнву рад*ет — пошгу. За време зиме оскудвца у угљу чвнв жквот несношљивам. Слабуњави који не могу да се пргвакну овоме спорту: да трпе^ псСгају ускоро пра|в т' бблесници. Вадео сам да |оне кбјт избгцују крв гааљу у Логор мртвих у Шлезају. рш^ћају добро шта вх тамо чека. Нашта жа.тоснвје но ови свакбдневНи спроводи, где кбеколико другсва прате неСретника, који нема ни оне последш: Јгехе да ће вндети сзоју ^емљу. Казна је поошгрена два и три пута. Нехада три дана сада чине девет дана, десеп трг^есет дааа. Прљава супа свајког петог дана, других да< а само порција хлсба и вода. Не могуће је бстати друкче до ртбјећи за време целог дана у мрачној хамшоца. За веколвко дана оваквог гоступања заробљенпк постаје анемичан и потребтЈо. је,да се однесе као ролесник^рде су казне орц^ 1 ?њвва^е ( најмаае узроке. рно шго може да се најсрехзије догоди^по заробљеника, о је да буд: позват на рад а какво пјљско добро. Ја бам имао Ту Срећу у ВвртембеЈГу. Један заробљеник кажјвен је двадесет и један дан ш ц је пушпо у бараци. По дофицири се кажњавају затво ром у ћелија. ћСрмвддир дете у којој сам рам бил. гатражио је ј:дног давв суму од'1.200 марака за