Narod
Одговорни уредвцк, ДРАГ. С. ГОГИЋ
ШташгаршЈа, АКУАРОНИ
СТР. 2.
ч
6РОЈ јЕ2.
ТЧГ
Н А
Р
ЈА.
грешла 65 хиљада, и број се стјлко г.ео. Тргбз напомевути дт пс упи нксу јурачуНати у озу статистгку, а вмало би их бар још трипут толико.« Једча слушкиња од 15 годнна осуђена је од ратвог суда на трп годзне затвора за• то што јг запалила једчу житвнцу. Два млад! Ка из ГЈотсдала зауставилв су један камзон, премлатш.и ппвским флзшвма шофера и отели му паре. Првог маја 1915 један дечко од 9 годвна убио је своју једпсгодигању сестрицу. У Елсу, у Шлезвји, једш мл.дгћ од 17 година, сгзнавши дт је једна његовз сусетка, чији је муж био на фронту, продала скоро коња, где њеној кући и не нашавши је гокрадг јој новац- Али пре одласка гз те куће, он ј'дн<м мотком убије троје деце да га не би децт одзла; за вре ме суђења он се апсолутнО никако није кајао. У Б-рлину, у то исговреме, јсдна де војка заклала је своју рођену сесгру кухинским ножем, да би мотла узе;и њену уштеду. У јулу 1915 две девојке, једпа од 17 а друга сд 15 годана, уппе су снлом код једне даме уХомбургу и почрале све што су могле да понесу. II тако се то ређа, ређа, све лепше од лепшег. Али да би се цафре што боље схватите, сд внтереса јв знати каква изгл*да сразмера између поједвнвх злочина. Рачуна се да је сд осуђених мтадтћа ис под 18 годана било 1912: 107 зт убкство, 8987 затепкепо вреде, 952 за сиповање, 2938 за злонгмерни п ништај ствари, 148 за паљевину. Проссч но било је младића осуђених на по једну годану дана затвора од 1907 до 1912 сваке године по 27 хиљада. Хајнрах ф шТрајчке писао је још пре четрдесет годига: »Крвожедност узима облик епед'мије у саромашнам класама у Немачкој, а тако исто и бешчастећи злочвни«. Овом растењу злочина џ>. Хелвиг у својтј књ-зи ^ц овакве узроке: економска беда од самог почетка рата, не срећни утацаја самих ратних првлика (одсуство очево, лабављење дисцаилине у школи, рђаве књиге и опасни гичематографскчЈ фзлмовиј, смањење брзја аЈента службе без бедности, и најзад, амнестија за мшде кривце дата у почетку рата. Поред тста један од крупнах чинглаца то је и мржња којом се деца запаја ју против садашњих ратних протввнзка Немачке, у коме је смислу издато Б> јануара 1918 нарочито наређење вла де свнмЈ учитељима, а која »мора да створи тежње за осветом и све друге рђаве ре зултате«. Треба напомевуги да су сва ови поданици узети. само до половине 1910, а после тсга је тек зацрнило. ТРУМБИЋ Ј^ОРЛЈНДО Милан. — Дописник »Секола < јавља из Лондона да енглсски политички круго ви врло симпатично комснтаришу посешу, коју је учинио Орланду, за време његовог боравка у Лондону Др. Анте Трумби-к, југослооенски во$а, бивша пред
седник општине сплитске и подписник Крфске Декларације. Ризгсвор измефу председника министарског савета и др Трумбика био >е дуг и. каже се, врло интере сантан. 0 резултату овога разговора нпшта се незна, али се мисли, да њих двојица у разговору о питањима за једничких интереса за са да нису улазили у појсдиности. Лондон. — Рајтерова Агенција саопштава изјавудр. Трумби-ћа, председника Југословенског Одбора, о шеговом састанку са Орландом у Лондону. Садје ИталиЈа први пут I званично дошла у додир са Југословенским Одбором. Тоје најбол>е јер заједнички интереси наре г ђују обојим народима да заједнички раде. Аустрија је заједнички непријатељ Италијана и Југословена. Савезници треба да свом снагом помажу независност Југословена
и других народности у дуалистичкој монархији. Мој дуг разговор са г. Орландом потврђује ово гледиште. РРШ. — Код Реведолв (ушће 11ј»ве) ј<дна јача ескздрила наших мзр :нских хидро плана успешпо је бомбард )вала непријатг љље ровове и логс ре. СРПСКМ ЗВАКИЧАН ИЗВЕШТАЈ 28 јпнупра јача артилеријска акцпја у пределу Сокола и Ковила. ИЗЈДВА Г. БИСОЛАТИ Рим. — Сви листови репродуктују интервју, који је дао италијански министар Бисолати листу »Виторија« у Риму о односима италојугословенским. Бисолати је истакао, да је он велики присгалица сло ге Италијана и Југосло вена. Та је слога сстварена јер и Италијани и Југословени имају исти циљ: да ослободе цодјармљене народе у аустроугарској монар хији.
КОД НЕПРИЈАТЕЉА
Берн. — Телсграфишу из Цариграда, да је турски министар спољних по:лова Халил беј изјавио у парламентарном одбору за спољне послоЕе, да преговори у Бресг Литовску наилазена великс тешко-ће. Осврћући се на говоре Лојда Џ о р џ а и Вилзона, Халил беј је рекао: »Ми остајемо на гледишту да се о судбини народности у Турској, које пре рат нису имале аутономију, можеод лучити само на основу турлсог устава. Мореузи ће бити огворени под истим условима, као и ранијеог. Најззд је министар одбацио сваку^ идеју о страном мешањуууну трашње ствари Турске, а нарочито што се тиче питања о народностима. РИМ. — Како јавља дописник »Кориере д‘ Италија« са италијанског фронта, маршал Конрад фон Хецендорф аустријски генералисим повлачи се са ратне позорнице. На његово место до"ћи ће генерал Кевеш. На место Боројевића, који је постао генералисим, прими-ће коман ду генерал Вурмс. Цвр х. — Г. С««аџијан, дјрехтср »Балкгнске Агенције« упутио је листу - Ла Серби« ј дан внтересачтан жокуменат немачко бугарсквх диплоиат ских трш ова. То је једна депеша, коју је Ризов, посланик бугарски у Берлину, упутио буга^ссој влави 13 октобра 1917 год. Депеша гласи: »Нд позив фон Квлмапд стишао сам дд вас у мцннетарство иностра нах дела, где ми је мвнастар,
у присуству барона Розенберга, проч-.тао ову изј ву: »Веома је мсгућно, да ће нас евентза:на промена владе у Русвји довести до пртозора о сгператном миру са руском републиком. Предвађајући сву иог,ћност сроучавали сдо демотратске прпнцапе, на основу којих ба се мотаз ов ј мир закључити, узамајући, наравно, у обзлр дандшш- ду шевно расположење у Руслј Без су.мње, ми немамо накакве нвмере да сшгетимобугарски народ у његодим вчтатним вн ересима, али је наша дужност да ставимо д > знања Ссфијд, да ће наша задаћа у одорани бугарске ства ри бити много олакшана, ако се буг<фТ 1 а влада заузае да осигура првенство бугарској идеји. Нарочито на економскои псљу, влада треба да да доказа о бугарском карактеру покрајана, које она тражи. Цтрска влада увек је мислила за бугарске захтеве да су доказани и праведн*, али се овде тиче питања, за којд м шљење ј-дне втаде, па и неилчке, није довољно дд им осигура легалност. . Потребно је, с тога, да проговоре на роди из Добруџе и Маћедоније. . Царска влада мислг, дд бугарски управн« кругови треба да пов'ду рачуна о постепеној трансформација рата у борбу принципа, и да би би ло опасно, I ад се за нар.дносги проблем не би унанргд припремио терен за његово поволно решење саобразно о вви принципима. Ова взјава учињетп је у кн тересу саме Бугарс.е, у чијлм је рукама власт у заузет*н гањрајинама и која је, с тога, у могућкости, дд се њом енергично послужи«. Зафажно сам од мвнистра кспију ове изјаве и од ми је одмах дао. Пре но што сам се с њвме растао, гзјавиосач сетјечуђеае, што нам царска
в^ада скреће пажњу на идеју сд толике важности, а вмједном р?чи ие спомиње узроке, који су је навелн на овај взненадни корак. М нг.стар ма је на то одговсрго, дз ће бугарска влага у најскорије втем* разукети в ценати ви соке осећа.е, који су 1 авели царссу владу да гас упозоре. — Р и 3 о в«. Тако Немачка, која је вма ла у пројекту поделу Белгије, саветује Бугарску, да са мствм свстемом пргсила народ у Добр) 1 ,м и Маћедтвији да се изјасни за уједињегпе са Бугарском., ГАЕТДНО ЂДРДИНД Рам. — Генерал Гаетано Ђардина наименован је за италијанског члана Ратног Савета у Версаљу на место генерола Кадорне, Генерал Ђ г, рдина је у почетку командовао бригадама, које су сс одликовале на Сочи. Штампа Једнодушно поздравља његово наимено вање са одушевљењем. ПРКЗНАНИЦЕ ИЗ СРБ^ЈЕ Обавеш: ајчи Б^ро Срп. Ц: в Крста'у Солуну, добио је нову партију оригиналних призганх цт н? Србије за следеће улагсче. Умзљавају се улагачи да се обрате овом Бироу личко или писмено, како би им се пргспеле пр;знанице предтле. Лаца која се обра ћају Бироу писмено да им се признанице пошљу, дужаа су тачно да пазиаче коме су иовац сл .лз, место тде и време кад су слали, ј р се без тога пршн наце пе могу Еспослати. Из крајева под Аустријом Рсдаковић Дуппи, Раденковић Јован, Радчћ Владичвр. Р>дој<овић Павле, Радосављ*.вић В са. Радосављевић Милан, Рајевић Богдан (2), Ра кетић Светислав, Ранковвћ Војислав, Ритимовић Андрија, Ристпћ Милан, Ристић Ми хгило, С*вић Др„г., Савећ П. Мил; н, Сввић Света (2), Савнћ Тахомир, Симић М. Данило, Симаћ Свет! слзв, Сотировић Милви Стаченковић Драглша, Стам^нковић Малош, Стаменксв. ћ Трајко, Станксв ћ Глигорије, Сганковић Милош, Станковвћ Митушн, Сганковић Д. Никола, Станојевнћ Жчван, Свевановић Никола, Стева: оваћ Милош (2), Сте ВоН Ј»пћ Настас, СтоЈјновиН Ж«ван, Стокнћ Педа, Стој ковић Бранко, Стојнловнћ Петар, Стојвљк. вић В. Добрив. Ткранвћ 11 Н кола, Тодо рзвић Лазар, Томић Мил., Ту фегџић Драгом., Туцаковаћ Милан. Ћатсћ Светислгв Ћубић -НиколаУзшн-Мирковић Драгол., У рошевић Чеда, УрРић Сава. Цивџановић Добр. Ш-вковкћ Милан, Шићансви Г. САОПШТЕЊА ВЕНЧАББЕ. — 8. ја, 1 уара венчао се у руској цркви у Парезу г. Рад ш р Пашић, син иинистра председника г. Николе Пашића, са г цом Ка тараном Затос. Часницт су били г. Гавридовић српски пос-.аник у Петрограду, и г. Бгназ. МногОбројни сватови, међу којама Члансвл српске
париске легације, грч и посланик, г ђа Веснић и м- оге ввђене личности из српске и фчке голонаје. * Мијаито Јов ц-вић- Делвћ рашеник, (наргдни посланик
у оставци), из Ме;.нице срез мчавски окр г Псже 'вачки. Моли све своје вругове а пријатеље да му се Јаге, а на адресу 3 чета нсбор ш 2 бат. допунске команде ц. бр. XX. Микра
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ
А 1 ИНА. — Јављају из Берлина, да је поново сазван немачки Рајхстаг. БУЕНОС АИРЕС. Аргентинска влада упутила је бразилијанској влади ноту, у којој изЈављује, да 1 'еобјава рата Бразилије Немачкој потпуно оправдана. Аргентина исто тако одобрава и одлуке републике Перу и Уругваја против Немачке. Аргентински војни изасланици у Бечу и Берлину опозвани су. ЦИРИХ. - Немци у Чешкој прелазе у отворено непри јатељство против владе. По варошима се држе велике манифестације у корист независне н е м а ч к е Чешке. ЦИРИХ. - У Рајхсрату има читава гомила интерпелација против Чеха. Групанемачких радикалних посланика питала је предеед ника парламента, да ли су владч познати манифгсти, који су под потписом чешких и југословекских првака растурени по целој земљи, а у којима се по зива словенско становништво на побуну, све докле се год не оствари југословенска држава. ГГредседник је одговорио да влада ово зна и да су по тсме предузете потребне мере. ПАРИЗ. — Дежгати сенатског војнсг одбора отпутовали су на италијански фронт, где ће посгтити фгранцуски експевичиогш корпус. Н>вх прати вјјни инспектор генерал Валабрен. ЛОНДОН. -- Министор рада Робертс изјавио је, да је прцликом којзеровог одласка у Цариград потпи
син Један турско немачки уговор. У њему су ове тачке: 1. I урска ке задржоти гве територије, које је и мала нре рапт и очуваке потпуцу нсзависиогт: 2. Немачка, Аустрчја и Бугарска учинпке све напоре да поврате Турској изгубљеке обласпхи: 3. Султан ке сачувати титулу калифа и Ф. Питање о Јермен ској и Арабији решиће сс како Турска жели. АТИНА. — Близу К>рента ухапшена ј; јсдна аустријсча шплјунка, која је била у ве ама са го'уњег-ццамг. ДЕПЕШЕ »НАРОДА« АТИНА. - Из Цириха: — Немачки делегати отиш■ ли су поново у Брест Литовск. Добили су јасне и еи ргичне инструкције. Троцки ке морати издр жати велике н 'паде; прсдви$а се оиипра борба измс■ ку њ°га и Немаца. АТИНА. — У једно.ч про гласу Лењин тврди, да је цео Крим у рукама месних Совјета. АТГ1НА. — Огам представ ника грчких- соцпјалиста и радника от .уговали су у Лондон па радничку когференцају. АТИНА — Центрзлви одбор Совјета заседаваће у ТаУ 1 ндској Палати, где су се држале седнице Дуке. АТИНА. — Вемизелос је сазвао мкнистарс>.и с в;т да га обавести о до)ађ >јима у Ламија и Фввозу. РИМ. — Хертленгов орган »Герма пја« нап, да гргфа Чернгна и квже да су њетсве идеје у говору страпе за Немце АТИНА. — Из Париза,: — У школи за оријенталске језике држао је г. Миодраг Ибровац уводно предавање за курс за учење српскохрватеког језика.
ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ
ЕНГЛЕСКМ КОМННИКЕ Време је привремено <гра тичило ваадушну актквност, али се јавља, да је на аталвганскот фровту бборено го слезње пед*ље 1бнепрвј»тељ ских аааонз. Енглески губаци су: један авион и један ос матра-жи балоа. ФРАНЦУОКИ КПМИНИКЕ Доста јнка артилеријска борбз у збласти Њепора, Живенкура и у Шампањи у области Меронвилерса. Северно од Краоне, према шуми Шепти и на трима тачкама у Вогезима, Цемци су вршили препаде. Наша ватра зауставила је напа даче. Француске трупе про дрле су у нсмачке ровове у Шампањи.источ-
но од Тетона и добиле заробљеника. Извештај Штаба Исгочне Војске,—Доста јака артидеријска борба на секстору Мајадаг. МАЛИ ОГЛАСИВинарска радња Ириклис Зарчевика — Б тољца Препоручује добро природно вино, коњак и ракије по најумеренијим ценама. Радња се налаза у улицв. - Макс Хардгна Бр. 13. — у близиви »Олимпоса«. 14—30 Српско Трговачко Друштво Улица Александра Великог број I, обавља све бгнкарске, трговачке и трансиортне послове. Препоручује нашем свету, да се корнсти услугама овс новчане установе за све своје послове. Вршн на својој благајнн размену свих вовчанвх монега по повољнмм дневмни курсевима, 4—10