Narod

БР. 184'.

V

БРО.Ј 10 ЛЕПТЛ

Г ОЛУЈ 1, ЧЕТВРТАК 1. «|.о6|)уар 1018 ГОД.

— ■

ГОДИГ1А II.

»Марод« излази спакога дана по подне.

Шгампарија се налази V улици Коломбо бро| (ј. Нласник КРСТА Л>. МИЛЕТИЋ

Руколиси се не нраћају. Огласи и белешке наплаТ.ују се по погодби.

Редакцијаје у улици Коломбо број ().

Гла(ши уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

ПРЕД КРАЈ ПРЕГОВОРА *С*3«ЛОНДОН. — »Дејли Хроникл« јавља из Пегрогпада: Да би епречили да вести о унутрашн.им нередима у Немачкој пе оду у иноетранстно, Нсмци су преоекли телеграфску линију Петроград—Брест Литовск. Четири дана Троцки није могао да ступи у незу са Лењином. Лењин је предузео репресалије тиме што је прееекао не.чу Верлин—Петроград.

1ИГ0ДПА (КУ11111ТННЛ

Народна Скупштина, која није била на окупу нише од годину дана. састаје се у Крфу. Полдраил.амо њен састанак и пс]Јујемо дубоко да од њеног рада мора да буде само користи. Заблуда је, ми смо то неТ> једном казали, да парламенат у јкггу нема шта да ради. Дош би нећа заблуда била, нсровање да за нашу Народну Скупштину. данае нема поела. На страну њен законодавни рад, гшједним делом и чието политички рад. У спољној политици постоји један начин рада, један прапац, јсдна идеја: с наслоном на Савсзнике подити нашу ствар до нашег народног уједињења. У унутрашњој политици, иЗнад снега одржати устанност и пVну законитост. Го су осноннс идеје, у којима Т.е ее сни сложити. Али састанак Народне Скупштине сам собом п])едсганља двс крупне стна|)и : и то је оно што је нарочито нажно: одржа ње парламентарног реда и од])жање слободне говорнице. I 1(1|)одни посланици ии гшд најизузетнијим приликама нису ни за нладу нити и за кога обични, п])инатни г]>а'1>ани или чак, ако хоТ ге, енентуални нојни обнсзници. Они су чланони парламента на снаком месту и у свакој прилици, и то је оно што се мора увек да истави на супрот снентуалној тсорији о приватн.ом грађанину. Они су делови п а рла м е нтарне зај едн и цс, која је осим Круне једини фактор п]>и обраповању владе.,— Ни шгампа ни јапност нема могуТ.ности ни пра ва да ])аспранља све ства])и, без обзира на употребљени тон. Ме ■јзутим, има многрства ри о којима треба да се тнори, и зато је ту ларламентарна слободна говорница кроз коју ке да се чују све потребне ствари.

И поред оснонне сагласности која 1>е данас постојати нзмсђу снаке с р п с к е нладе и Скупштине, ипак 1)е, п о т п у п о одбацујуФ.и ситну лолитичку борбу и с и т н е теорије, цео рад адм и п истратинног тела у опште свакојако бити претресан. Он је недоступан кр и ти ц и јавности и профанс пубулике, чак се то сматра и као пробитачно, али парламснат се, и по прабу и по дужности, мора тиме да занима. Може да се догодибаш — ово није никакав парадокс — и да се парламенат слаже у оснони са нладином политиком, па ипак да издојствује измене и у самим нрхонима администратимне упране.

3 Б Е 3 ДII Ц Е И;1 Хајнса: 1т ВегНп, 1 М 1 аИсп ЗсМозке ЖсШ сз, аиз Есћт $с«ое1/1, \У1е сјп \\'сН) тН с1пет Ноззе $оЈотШзс1) к 1 с 1 1 сг$ое1/1. Гп(1 тап з: 1<(1 <1аз.ч јспс 1)аше Оје ег1аисћ1е Ми11сг л\ агП Г Т пзегз Коепј^з. Ја, Пег 8ате 1'је1 (шчуаћг шсћ! аи!’ 8апс1 Гаргантуа.

ЗАРОБЉЕНИЦИ Лондон. — Одгоаарајући на јсдну индсрпслацију лорд Н>утн је илјавио у Доње.м Дому, да V Енглеској има укупно 49.817 ратних заробЉеника, од којих с.у 28.().')0 употребл.сни аа разне радоие. Остатак сс састоји од официра, подо(|)и цира, болесних л.уди, не способних за рад и л.уди који Кс бити враћени према послсдњој конвснцији.

КРАЈЕЕВА РЕЧ Лондон. — Онакан је је текст Преггоне Бе седе, коју је прочитао енглески краљ приликом отварања енглеског парламента: »Лордони, господо, Велики су се догађаји одигрцли од времена кад сам вам последњи пјгг гонорир. За то вре ме су сс Америчке СједињеПе Држаме одлучи ле, да ее стане на стра-

ну наших савезника и нас за одбрану принципа слободе и пранде. Њихов улазак у рат, за којим су дошле и друге неутралнс држане, ујединио је, тако реф.и, цео цинилизонани снет у лигу Народа против безобзи ]) н и х н а срта ј а, додао снагу нашем оружју и улио нам ноно поверење у крајни триум(Ј) наше ствари. С друге стране Русиа скренута са снојих циљена, нија могла изцржати у борби,доврсмена, кад би пожњела плодоне сноји.х жртава м за тренутак, она је престала да доприноси сшоју помоФ, еанезничким тежњама. Мефутим прековори, које је она запбчела, само су послужили да докажу, да ош лостоје амбицијс, којс еу изазнале овај нее])еФни рат. Они трагични догађаји понећали су терет т друге санезнике, али мису умањили ни њихону силу, ни лојалносг са којом сни они на-

стављају да иду за заједничким цил.ем. Посред оних, тако разноликих догађаја, одлука демократије да добије п])анедан и сталан мир сне се јаснијс истиче. Моје помореке и нојне снаге дале еу целе оне године и на сви.ма ратн им позо])ницама доказа о племенитој храб|)ости, високој сталногги и несаломл.ивој ]>ешеноети, чиме су заслужиле динл.ење мога нај)Ода. Непријател. је у нише махона одбачен из Француске и ја еа понерен.ем гледам на буду1,и разпој еукоба. Најстарије и најсланиије нароши Истока отете су од Турака, док је неп])ијатељ у Аф]>ици изгубио оегагак снојих колонија. На енима оним бојпим пол.има војска мојих домрнија, као и Иидијеке Царениие уложила је еној део [)ада и слане.« (' н ]) ш ета к краљене Престоне. Беееде још није стигао.

ИТАЈ1ИЈА И ЈУГОСЛОВЕНИ

»Ко])ијера де да Сера« од 22 јапуара пише: »Не може бити мира ни сигурности у будуће, ако пут Оетане огворен Немачкој за господарење народима Блиском Истоку, а тај ће пут остати отворен спе док буде пбстојала једна германо-маћарска Аустрија. Следствено потребно јс) успоставити споразум измећу Италијама и свих народа на Блиском Истоку, споразум који би се завршио са прецизним територијалним разграничавањем и са тако интимном подударношћу конкрстне одговорности да нико вишс не би могао лосумњати да је ту у питању заповсдничка вол.а народа. Тај споразум је могућан само тако ако се Италијани и .1\гословсни мећу собом сложе и отклоне сваки повод за неслогу, па макар и услови за то били такви да сс морај.у учинити једној нли другој уговарајућој страни и сувише горки. Ми се нс смсмо уструнаги да жрг^ујемо извесан дсо нашега тела ако је само том жртвом наш живог спассн. »Коријере де ла Гера« примећујс затим да се бечка и берлинска штампа пашти да подгрсва нсслогу измсћу Италијс и Лужних Словсна, док сс свуда где Италија има пријатеља очекујо да <>на учини једаи велики политички гест, јсд;ш племенити мајсторски гест. Ако сс Игалија нс ода\чи иа тај гесг, она ће

изгубити сваки изглсд на свој долазак у Грс г и Пул>. Трсба бирати: Или Италија хоће да престанс да сс интсресујс источним пародима и да одус гаие од сваке тежн.е која би премашада оно шго је сачин.авало предмет преговора са Биловом - Трентин и Гочу, или је њој одлучмо стало до Трста и до Истрије са поморском, во.јном и трговачком бсзбсднош ћу на Јадранскоме Мору. У том случају оиа треба да зиа да хоће распадање Аустријс и сгварање аустрискога наеледства, а оио није мог\ћно без потпуног и трајног споразума измећу наследника. грнка и тш Поподом посете крал.а Алексамдра код наш с г П рестоло н а сл едн и ка солунски лист »Ла Тј)иоин« доноси уводни чланак у коме каже и.змефу осталог: »Пезависно, дакле, од обавеза које погичу из угово.ра о савезу, па чак и да тај уговор нше по сгојао, животни разлрзи нарсђивали су Г[)чкој да притекне у по моф ( рбији која је била узста измсфу дне ва г гре«. ■Чланкк се зав])шава оиако: »Заједница грчко с])пских интсреса одрсфсна јс јаки.м ])а.злозима историским.гсографеки.м економским и нацио-

налним. Према гоме она мма сталан ка])актер, V данашња борба у којој Срби и Грци, једни уз друге, проливају крв, још 1\е више учинити нераздвојном ову зајсдницу ин гсреса.«

НОД НЕПРИЈАТЕЉД Париз. У нсмцчкој штамни мзбила јс вслика иолсмика нзмсћу социјалиста из всГ.инс н из. ман.инс, чијс из.мирсњс нијс било дуга вска. Царсва личност сс јако иапада. Због тога су многи оеућсни у Берлину и унуграшњости. Листовима јс забрањсно, да доносс извспггајс о томс, а сведоцима се забрањује да прсд судо.м поиове уврсдљивс рсчи по цара.

ВЕКЕРАЕ И НДРОЉИ Жснсва. Из Псштсјпвл.ају да је Карол.ијсва сгј>анка решила да заузме опозиционо држањс према новом Бекерловом кабинету, али да помогнс владу у иитању о изборном праву. У политичким круговима всле, да узроке овој одлуци трсба тражити у неслагању гра(Ј)а Карол.и и Бсксрла у вишс пи ган.а унутрашње и спољне политлке. Бсксрле је понудио графу Тсодору Баћани да задржи ној)г(|)сл> минисгра за исхрану, али под условом да иступи из Карол.ијсве странке. Гиме је створсн потпун раскид измећу Карол.ијсвс странке и владс.

НОВМ КУРС 1 5 им. — Лист »Епока« тнрди да посгојс повс тендснцијс у спољној политици. »Шта има пово, нита сс сваки послс Орландовог пута у Лондон«. Баш ништа — то ћс рсћи ништа за фо])малисгс из дипломати.је, јср сс плјс могло дискутоваги о Лондонском Уговору, али, с другс стра,не, мпого, јср јс Орландо примио Грумбића и конферисао са делегацијама чешко-словачким, 11 ољским и румуиским«. ПУТ ГРЧНОГ НРДЉА Оолун. — После посстс на српском сскго])у на маћсдонском фронту, грчки крал. јс, у прагн.м гснс]>ата Гијомс посстио Флорину. Послс тога крал, је обишао савсзничке положајс код Бито.т.а. Он јс најпрс био на ф])анцус.ком сектору и изразио сс врло повол.ио о сјајиом моралу француских трупа а затим је, у пратњи генерала Момбети посегио италијански скспедицибни корпус. Тољ"Ш)Г~ВАТР0М Нспријатељ је 30. јануара обасуо нарош Битол> кишом граната. На центар вароши пало јс 13 граната а на варо шку периферију преко 120, од којих је погинуо један човек а четири жене је рањсно. 11 кућа је које по]>ушено које оштекено.

ПИСМО ИЗ СРВИЈЕ

20 јануара 1918 у Ксналима. Господине Урсдниче, Послс т[)И године прослављен је Гв. Гава у Ксналима на ослобоћсној српској територији, всома пријагно. Иодоосвсћсн.с и рсзање колача изв))шио је намесник сре.та морихопекОг т. Л.уба Нранић, у исувишс оскудмој и трошној згради која је приврсмсно удешена за учионицу. На свечаности су присуствовали многн пријател.и школс граћанског и војног реда. Мсћ њима јс било и исколико учитсл.а из околинс, који су на разним војиим дужносттгма. Свсчаносги су присусгвовати и исколико паших савсзника Еиг.тсза, иа које је свечаност учипи.та лсп у гисак. Јсдно пријатно изпснафсње учииило јс Нјшсуство доета всликог броја наших суграћапа мухамсданаца, оцсва миогобројне дсчицс. И код и.их јс сама прослава српског п])осв( ттпсл.а изазвала пријатно расположсн.е и вслико интересован.е, парочито кад је један од шестогоди-

шњих ћачића мухамеданаца одекламовао лепу декламацију »Ђиха, Ђиха,« леиим сриским језиком. Па и роДИтељи оно мало ГрпчиГ.а, избеглица из Бигоља и околине и Дебра и околине, били су присутни и смирсно се молили Гвевишн.ем за скори пов])атак евојим домоиимама. Они су тога дана имали ереЂу да учествују у ])адости своје драге дечице. Пошто је извјпиено водоосвећење дечица су врло лепо отпевала наше омил.сно »Ускликнимо с л.убавл.у« и још неколико пригодмих дечијих песама; и, наизменично одек.тамова.ти неколико лепих деклнмација. Колико је суза изазвала у евих присутиих декламација, тугованка за завичајем, коју су дскламовали јсдан малп Грбип и једна Грпкињица. Како је тада еваки од нае осстио гтуно бола, али и пупо наде и поуздаЊа у што скорији повратак у обновл.ену и уједињену нашу »Југославију.« По свршеном концсртном дслу врсдни Гт еимпагнчни