Narod

БР. ШБРОЈ 10 ЛЕПТЛ »Народ« излази свакога дана по подне. Штампарија се н; лази*у улици Коломбо број 0.

Власши КРСТА Љ. М; 'ИЈТИЋ

СОЛУН, СРЕДА 1} ФЕБВУЛР 1918 ГОД.

_ ГОДИН А II. Рукописи се не враТшју. Огласи и белешке наплаТ.ују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број (). _ * Гдаини уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

НОВЛ ДШ.УИКНТЛ

»Пти Паризиен« нставља објављивање докумемата о немачкој акцији : Главни марински шгаб и;:даје 28 новембра 1911 г. циркулар маринским агентима: Дата вам је заповест дп одмах мобилишете све агенте за надзор и свс агенге за рушење у трговачким и војним пристаништима, у којима се могу товарити лађе ратним материјалом за Енглсску, Француску, Канаду, Сједињене Државе и Русију, као и на местима у којима су слагалишта овога материјала или где се задржавају маринске јединице. Неопходно је потребно да ее преко треТих лица, али без икакве везе са званичним немачким представницима, регрутују поступно агенги за стварање експлозија на лађама које иду за непријатељске земље односно за проузроковање задоцњења и забуне. У овом циљу, препоручују вам се нарочито истоваривачи, меТу којима има велики број анархиста и одбеглих криваца, затим немачке и неутралне транспортне агенције, као и агенти непријатељских земал.а за пријем и огправљање ратног материјала. Потребне суме за куповање и потплаћивање лица за означене цњвеве биће вам по вашем захтеву стављене на расположење. Бр. 93 обавештајна кпнцеларија Маринског ђенералшгаба — Кениг. Наглашавање да се има

да избегне званично учешће Немачке нарочито је важно, јер се при таквом раду увек може да одриче свака акција. Циркулар главног штаба од 16 јануара 1915 свима војним агентима у Сједињеним Државама, а као додатак цијжулару од 2 новембра 1911 о обавештењл’ и раду на територији Сједињених Држава: Скреће вам се ппжња на могућност регрутовањп агената за рушење ме1зу анархистичким радничким организацијама — Генерални војни саветник, др. Фишер. Циркулар главног штаба од 25 еептембра 1 ‘.> 1 (> свој војној полицији на руско-шведској граиици: Препоручујс вам се да међу Финцима, који су изјавили жсљу да служе у немачкој војсци, регрутујете агенте за рушење и да их упутите у Петроград и на друге концетрационе тачке на железници, а за извршење програма који вам је дао војни агенг — Генерални војни саветник, др. Г. Фишер. Сад долази докуменат о немачкој дефетиетичкој про паганди којом руководе књаз Хоенлое, Бјернсон дегенерисани син великог норвешког књижевника, Фирнстенберг и Парвус. То је циркулар директора штампе у министарству спољних послова од 23 сј>ебруара 1915 свима амбасадори.ма, пуномоћним министрима и конзуларним властима у неутралним земљама: Ставља вамседознања да су на територији

земљс у којој сге акредитовани основане нарочите канцеларије за орга н изова ње пропага н де у непријатељским земљама. Пропаганда бм имала за циљ да изазове социјалне покрете, штрајкове, револуционарне експлозије, сепаратизам и графански рат, као и агитацију за разоружање и за прекид рата. Би ћете штитити и помагати сицма средсвима ше({)ове ових канцеларија. Та ће вам лица дати потребне податке — Бартелме. У документима који се односе на разорпи рад у Русији фигурирају имцна 'Зиновјева и Луначарског. Зиновјев је Лењинова десна рука и председник пстроградског совјета, а Луначарски народни комесар за јавну наставу. Први се обрагио за новчану помоћ немачком банкару Рубиишгајну, главном лиферанту Распућиновом, а ‘други уз топлу препоруку Парвусову, немачком баикару Варбуру. Циркулар Царске Банке од 2 новембра 1911 прсдста в н и ц и м а Н и а-Ба н к е н а, Диеконто-гезелшафта и Дајче Банк. Зазршзни су преговори између овлашћених агената Царске Ванке и рускнх револуционара Зннозјева и Луначарског. Ова су се лица обратила на изззсне фи нансијере, а ови на наше заступнике. Ми прнетајемо да потпомогнемо агитацију и пропаганду, која нам се предлажз у Русији, али само под нзричнигл условом, да се та пропаганда Зидозјева и Луначарског прензсе и на војску на фронту. Ако се агенти Царске Еан-

ке обрате вама, молимо вас да н :.1 отзорите 'иотребнз кредите, који ће вам .бити исплаћени у Берлину, чим сз обратиге — Рисер. Циркулар једнога од најмоћнијих капичалиечичких синдиката %Рајна - Фестфалија« цснтрали Ниа-Банкен у Шгокхолму, заступнику банкн Дисконто-Гезелшафт Свензен-Балгеру у Шгокхолму у Копенхагену и заступнику Дајче-БанкЛ. Кирху у Швајцарској. Индустријски рударски синдикат Рајна-Вест Фалија ставља вам у д/жност да на основу текућег рачуна синдикатапотпомаже те руске елементе који желе да воде пропаганду у руској војсци и међу руским заробљеницима КирдорФ. ЗВЕЗДЕЦ& Једав заробљенм бугарски кандидат за официра, спадало и у оггшчс жовијалне природе, испричао је оио на саслушан.у: — Ничега иије било комичнијег, него кад једном дофе неко немачко иаасланетво у шетн>у по Бугарској. Нластп су већ биле научиле гра-ђане да се скупе и да при дочеку вичу: хох! хох! И сад аамислите оис наше паланчане који су навикли да вичу: ура! ура! кад се продеру: »Ох, Ох«! Имају и зашто... Гаргпнтуа. Адлер и Сајдлер Цирих. — Обнова непријатељетава еа Русијом изазвала је јако незадово.љство код бечких социјалиста и оии се спремају на оштру опозицију противСајдлеррве владе. Вофа аустријских социјалиета Адлер изјавио је у разговору са уредником »Ароајтер Цајтунга«: »Ако влада

понова узме оружје против Русије, то ће биги за владу велика опасност.« Говорећи о 15илзоновој послан и ци, Адлер је додао: »Уско[)о ће се догодити један велики догафај. Наша влада биће принуђена да у целини усвоји Вилзоновс демокрагске услове.« изјдза мшаша Париз. — Руски амбасадор Маклаков у Паризу изјавио је уреднику Агснције Фурније следеће о последицама максималистичког пораза: »Русија је најпребила разоружана, загим је, без оружја, п])едата непријател.у. И онај, који је довео до тих резултата, усуђује ее сада, да сеое прикаже као спаситеља и као узор реда. Али заслепљеноет једног превареног народа има своје границе. ()чекивани преокрет доћи ће, али рат, за постигнуће тога биће велики. Борба против Немачке није довршена. Она ће наново уекоро бити предузета и то ће бити борба до истраге за опстанак једног угроженог народа. Руски народ ’ће отворити очи; Русија је еилно пространа земља и њено је становништво и сувише велико, а да би га Немачка могла икада подјармити силом. Народ 'ће у мржњи противоних, који суга преварили, који еу га издали, наћи потребну снагу, да пође против подлог непријатеља, ко-

ји се послужио тако ерамнии срествима. То ће бити програм свих руских влада, које доћу. Ми морамо без оклевања започети народни препорођај. У том раду наши напори и наши интереси биће уско еиојепи са Споразумом и еавез ће бити погребнији него икада до сада«.

РАД СКУПШТИНЕ КрФ. — Јуче је држана прва сздннца Народне Скупштине. На дневном реду је био избор целог скупштинског преседништва и утврђивање дневног реда за идућу седницу. Осим тога изабране су секције.

СХВДТАЊЕ НДМЕНЕВА Штокхолм. — Камснев је дао листу »Полигикен« ову изјаву о одлукама Брест Литовеку: »Ситуацију Р с и ј е требасматратикаостално лримирје. (Зна није снажна да настави рат јер не располаже војн и ч к им а р гу м е нти.ма који једино важе код Нсмаца, али зато она се никако не одриче свошх принципа о демократском миру, које ће она најенергичнше бранити на конгресуза мир. Ситуација Русије је боља него украјинска, јер Украјина неће учествовати на конгрссу. Офанзива против Русије теоријскије могућна али је практично неостварљива. Војска не'ће хтети да се бори п[)отив ове земље.

Ф Г Љ Т О Н 0 д Стев. Матијашевића у'Ј ХИЉАДУ - МАЊЕ ЈЕДНА Ж

По вијугапим счазама кре-, таху се уз херувимску чи- I рку и милозвучну гк .;\' дивне хурије, превијаф ћи телом према лепим мл ., ићима, што стојаху мс ачабастарским стубовим , а у којима Абдулах познаде младс чланове скоро изумрла племена му Азра. Око прссгола клањаху се у златогкана гкива одевеие измећарке и одалиске; лежаху дивни лавови и пантсри; пролажаху напућени паунови и златне птицс, а иад самим престолом, ви. соко, била су изрезана у жежено злато т])и арапска слона, која гораху сјајем јарког сунца: 999. Абдулах је разумео шта

8 ) је чо и гдс се налази. Кроз тихи шум тад се зачу дубоки глас Пророков : — Слава Богу Азро! Ево ти твоје Заире. И она сс издвоји из венца вилинеких цура и нри1)е му стидљива као зора, бела као љиљаи, нежна као ружа и сјајна као Даница на нрозрачиом небу жаркс Арабије. Опај дубоки глас дал.с говораше: — Два су пута пред тобом: Или ћеш остати овде са њом у небесној љубапи, или 'ћеш јој се дочаћи усана земаљским жаром, и тад ■ћеш заспаги сном, можда п|)с него што иадне иољубац, сном од хил.адс мањс

једне ноћи. Абдула.х стајаше замишл>сњ Руке јс спустио низ бедра, а огртач му падашс дугим борама до на хладни мраморни под. Иајзад упита озбиљним лицем: — А шта ће бити, Велики Врачу, по истеку деветстодеведссеч девеч с п о ћ и, кад сс будем пробудио? И оиај дубоки глас одговори му: Понови ћс сс исго: Можеш остати са њом овде у чистој безгрсшној љубави, а можеш је и пол.убити, и тад ћеш опет заспатн и спаваћсче обојс хил.аду мањс једну но'ћ. Тако је кисмст. Уздахну млади Азра исагну главу. Пиз образе потече му јсдиа суза, која, капув на сјајиу огрлицу, заузс најсјајније место мећу другама својим, бисерним

капимаод најбистријег кристала. Али опет проговори онај дуооки глас: То је судбина, Вогом додељена, твога племена, за прасгаре грсхе његове. 'Го је племе увек знало само за л.убап и ни зашта друго; м свс својс младачке снове, сву величину и снагу мужаства потчинило је л.убави, пријатељству, завичају. Код њега је све било само љубав и оно јс на цео свет гледало еамо кроз с-чатки занос својих маштанија, и ирстварало свс, и мржн.у и борбу, и јунаштво и наду, цео живот и цео снет, свесамоу љубав. Оно је тиме стварало и трпс.чо неизмерна страдања, и зато га је Алах проклео и одузсо му тај највсћи дар земаљског и небеског живота. Јер јс бог тражио само јунаке, који ћс најпре

ослободити земљу, најпре и пре свега, па тек после помишљати на себе и своје радосги. 1’лас умукну. По целом огромном простору владала јс дубока тишина. Чииило се, да и ваздух дрхтиод узбућења слушајући широке и дубоке акцентс божанствена гласа. И шумни водоскоци престадоше за трснут са својим жубором и нечујно нуштаху своје сребрњасте капи упростор пун мио.мира и побожности. Све јс управило погледе прсма престолу, свс и сви. Па и млади Азра, чије су очи пламтсле испод полу гаме н.егових дивних већа. Стајао је ту еа својим младачкн нежнозаокругљсном гловом, леп као херувим и мио као какав млади бог љубави. Мај ка твоја, честита сулчани ханум из потом-

сгва божанског Пророка, долазила је амо и плакала предамном. Клела ме је успоменама оних, који сусилазили са својих престола да положе животе своје за веру и славу, а чија кј>в тече у дамарима њеним. Молила ме је, да скинем старо бреме проклетства са племсна вашег. И ја сам обећао. И опет умукну онај дубоки глас и опет прогово])и: — Сви који су овде, могли су се спасти, али са.мо један пут. Теби је, Абдулах, тодопуштено небројеио пута, док не остариш, сваког хиљадитог дана, на молбу твбга родитеља. Можеш спасги и себе и свој род, лако под незнатном погодбом, самотиме, што ћеш пољубиги руку своје мате])е са онолико поштовања као што то чиниш свако јутро. (Наставиће се)