Narod

БР. 202. БРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Народ« 1 злази свакога дана по поднс. Штампарија се налази V улици Коломбо број 0.

. Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУП, НЕДЕ.ЂА 18 ФЕБРУАР 1918 ГОД.

ГОДИНА Ц.

Рукописи се не нраћају. Огласи и белешке наплаТују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6. Главни урсдник ДРАГ. С. ГОГИЋ

»Југословенски Свијет«, клји излави уЊујорку, Чик ггу и Питсбургу, објавио јс овај леп чланак о нашој б])аКи Словснцмл: Више пуга су наши н п родн и неп риј атељи изјавили, да Словенци немају права на самосталнос г и независност, са разлога шгонисуна довољно високом ступњу образованости, 1 >ису културан ни духовпо довољно зрео народ. Тако што м о ж е сс тврдити или из нетолеранције или из непотпуног познавања словеначког културног богаства. Код Немаца постоје оба ова фактора, јер њихова је мржња прогив Словенаца тако велика, да им и не дозвл.пвл да упознају словенчку кулТУРУ- Правило је, да ако се хоке да упозна један народ, треба познати његову књижевност. Кад је то истина, онда би морали сви образовани к])угови проучавати словеначку књижевност и историју, како би на тај начин нестало сваке предрасудс. Словс на чка политичка и књижевна историја почиње управо у доба протестанетва. Дух енергичнс Ј)ефоЈ)мацијс п{)обудио је успавану словеначку снагу, такода јс за кратко в|>сме преведено на словеначки језик цело ])ефоЈ)ми])ано Свето Писмо и Д])уга в е р с к а дсла. А од тада се развија права словеначка књижевност, која је у пр-1

ВОЈ ПОЛОВИНИ П]К)ШЛОГ столека дала мпогобројне песнике за које се до данас у страномсвету на Жалост тако мало зна. А колико им је тек песника и списатељп дало новије доба! Ко не зна Цанкарове новеле, дела елегантногаинај.чодернијега писца, којега помињемо због његових одличних ствпри кпо словеначког Ги Мопасана? Ко не зна изврсног лирског песника Жупанчика? Ко не зна за Ашкерца, песника слободе? Коме није познат Кетс; горишки славуј Грегорчић, слатки и омладински песник живота и радости; или нежни и меланхолични Мурн? Ко није чуо за Прешерна, првака словеначке поезије, за словеначког Хајнеа Јенка, или борца за народну срску Водника? И друге писце, као: Јурчика, Керспика, Трдину итд.? То је свеж и зелен венац песама, приповести и духовних творевина. Ово је потпуно нов свет, оригиналан и егзотичан, који сезаљуб.вује, који нам се показује у љубави, мислима и плакању. Сем уметника илтесника, Словенци имају и много научењака и филолога, који су прави понос и слава словеначка. Помињемо само Миклошика, К о п и т а р а, Плегершника, Јанежика и Чопа. Сва дела ових науче-

н>ака права су част за обдареносг Словенаца, који таком лакоком и финоком науче најтеже ту ке језике. Зар народ, који има овакве духовне великане, који су разнели његову славу по далеком свету, нијс културан и зрео за самосталности независност? Словеначки на])од са својом културом може да се мери и са многим веким народима. Опет Словенци не би били криви, кад би и билинекултурни,јер им влада намерно нијехтела дати школе. Сигурно је пак, да ке Словенци у слободи још више кулгурно напредовати, него до сад, јер ке имати све што је потребно за напредак једнога народа. 3 Б13 Д И Ц Ш Разгонор на улпцн: — Нема нас нигде. Ми смо тл Срби способни за све. 'Гргујем еа вино.м, продаје.м штофове, мајетор са.м за кожарстзо, стручљак за оран.е. И еве иде као под конац. Мотин за нону главу Сремчсвог »Панегирика Српском Генију.« Кад би се ставило у стихове ггевало би се иа исти глас као: »Строј с у лево, полулево лсле Дуп.е ралкс...«

Рарг^ттца.

Париз. — »Тан доноси ово: Превишеданау Солуну је одржан реви јсдног веке!' одељења југословенских група,коме је присуствовао Престоло н а сл сд н ик Ал е ксандар, Одсљење је састав.вено од Срба, X])вата и Словенаца и једног малог броја Чеха. Историј ска фатал ност присилила их јс, да сс Сада, кад се час шг1)ен>а приближује, обуаи.ча ме немир. У успомени Пјсровој жини млада, двадесетпетогодишња жена — а мени јс сада близу четрдесет. Како ми је тешко да код њега уништим своју префашњу слику и заменим је садашњом остарслом. Откинула сам из албума свој портрет, рафсн од при.шке у то време, и сравњивала га са својим ликом у оглсдалу. Писам се много изменила, тим п])е што сам задржала и прекашњу фризу])у а колкко јс могуће, и прсђашњу тоалету. Не, нисам се променила: исте цртс лица, исти стас, иста фризура. Па ипак све кажс, да сам постарила читавих десет година. У чему*је недокучна тајна тс промене? Опа сс налази, може бити, у самој кожи мога лица, којс

у почетку рата нафу и у ауст])ијској војсци. Сретним случајем пребегли су из аустријске војске, у намери, да ступе у борбу против веко вно г не п р иј атеља. У Русији створили су дивизију и дивно су се држали уборбамауДобруџи, где су изгубили скоро половину својих ефектива. Кад је обустављена борба на источном фронту, захтевали су да дофу на соЛуНСКИ (})])ОНТ код својс српске браће. Руска влада у почетку нијс дозвољавала, али је доцније испунила њихову жељу.« Дописник »Тана«, који из Солуна шал»е ову вест, додаје, дазападни народи не могу на први поглед да схватесву дубоку искрсност, идеализам и пожрртвовање, којим су задахнути ови храбри и одлучни л>уди. »Н и к а д колективна душа, наставља »Тан«, никад^ духовни принцип, о коме говори Ренан, није био Изразизитији и силнији него код Југословена. Говори.ти са индиферентношку о аспирацијама ови.х народа, значи всровати да је дипломатија у егању да задовољи аспирације ових људи, а да нс дирне у и н те гритет а уст р иј с ке мона])хије — значи: задовољити се рсчима. Порицати тешкоке које се имају решити значи: не познавати озби.ван карактер овог проблема. Сваки покушај, да се југословенско питање реши у границама монархије, унапрсд је осуђен на неуспех.« Дописник додаје, да у неким државама споразума има толико Јује, сачувавши префашње црте, ипак увенуло, изгубило своју свежину; и очи моје остарилс су за читавих десет година. Почнњем да сумњам, да ли сам срећна, што Ку поново видсти Пјера или не. 19 јуни Десет сати. Овога часа п о л а з и м у префектуру. Страх ме јс да мислим на то што ме чека. А ако Пјер опет као и пре једанаест година, почне да ме моли да напустим еве и да поЈзсм с њим? '1'о би значило уништити сав свој жинот, изазвати опште п])езрен.е. Но ја бих живела етално поред њега, за н.ега јединог, за тога човека, о коме сам мислила свим спојим бике.ч пуних десег година. Боже, Боже! Помози ми! Иетог дана но-ку Поадс моје неснестицс одвезли су ме на колима ку-

гословена, да би се могло формирати неколико дивизија, које би одлично могле послужити против заједничког непријатеља. СДВЕЗ НАРОДД Лондон. — Подсекретар Сесил дао јс агенцији »Рајтер« нове податке о пројекту савеза надода, на ко ме он ради. Пије хтео дегаљно да говори о том пројекту, век је, у главним ц])тама, дао своје мишљење о користи и тешкоћама такве мећународне о])ганизазије. Главна је тешкока у питању, како ке се изршивати оддуке савеза. Сесил мисли, да су економске мерс најзгодније. Сесил држи да би се учинио велики корак ка дефинитивном решењу овог питања, кад би се државе спораумеле, да сс пре објаве рата- дотично спорно питаље да на мсђународпо испитивање. Другим речима, у почетку, разне спорове расправл.алс би међународне конферепције, а пе мекународии с у д о ви. Пајважније је, д;> се пароди нривикну да разне несугласице решавају другим путем а не ратом. И ако је за савез народа потребно да му прику сви народи, игтак би сс могло почсти и са ман.им бројем народа. Сесил је завршио са речима, да би потпун економски споразум између главних народа био најмокпије оружјс против свих оних, који су спремни на зло. ЈЕДДН ^НЦИДЕНАТ Петроград. — Италијански послапик у Петрограду примио је од руског народиог Комесара за спол>ну политику писмо, у комс се изјављује жаљење, што је нсколико бољшевика о-

пљачкало италијанеку амбасаду. Тога истог дана, кад се италијански посланик вракао колима са седнице држане у америчком посланству, на Михаиловом тргу напали су га три непозната оружана човека и однсли му све дипломатске дскументе, новац, капут и друге ствари. Свака одбрана била је немогука због брзине, којом је напад извршен. У моменту напада један аутомобил зауставио се испред кола и спречио их да даље насгаве. Овај догакај изазвао је велике коментаре у дипломатским круговима и страној колонији. Изгледа, да више нема никакве гаранције за безбедност дипломагских представника и странаца. Дипломатски кор испитаке случај са италијанским послаником. БОРБА ПОЈаАКА Цнрих.—Одлука пол>ске парламентарне групе, да прекине сваку везу са аустршским кабинетом учињена је и под утиском манифестације у Кракову, где је народ на јавном збору изгласао резолуцију, позивајуки п редставнике у Рајхсрату, да п])отеетвују против мира закљученог са Украјином. У једној другој резолуцији, о којој данас имамо текст, реченоје, да преговори у КрестЛ итовску.за кључени без присуства по.веких делегата, не могу важити за Пољску. »Владе, немачка иаустро-угарска, каже се у резолуцији, учинилс еу очито насиље, откидајуки од Пољске Литванију, неколико хиљада квадратн и х к илометара

Ф Е Љ Т 0 II Марсел Прево : ПРОШЛОСТ Из дневника једне провинцијалке

Почасти које је он дојао, весги о њему из Аје, где је он задобио сла, његови ордени све то био и мој успех. Зачена у овај нровинцији крајичак, ја сам у своз сањаријама преживл>аза авантуристички живот га отсутиог идола. Јашто му никад писам сала? Толико пута почи1 ла сам писмо, успевала напишем две три врсте да кажем : »Мислите на пе; а ја никада, никада сзаборавити неку« и пала писмо. Зашто писа? Живот нас је раздво) и никад нас више несјединити; ми само момо да мислимо једно о

2 ) 1 другомс, ја са грижом савести, а он, може бити, са пежиошку. У њсга, у њсгову душу увек сам имала пуну веру. Он ме је толико много волео да ме ме би могао заборавити. Сама романтика тога неочекиваног успеха мора сачувати у његовим успомеиама нетакнути спомен на меие. Блиетав, славан, обожаван, он се није женио — а то је доказ. О, драги, драги мој пријатељу! 18 јуна Он долази сутра. У вароши ксбити само један дан. Изјутра бике смотра, гатим ручак уштабу, вечера V префектури, а по вечери бал на коме ку видети Пјера.

ки, пренели у моју собу и положили у постељу. Морала сам да подносим пажн.у мужа и послуге. Упала сам у ноду, стала тонути, извадили су мс, но врло доцно — и ја полагано умирем. Као завештање мога срца, хоку да напишем, шта се догодило вечерас. Тск што сам ушла у салу прсфектуре, видела смм га п познала. ()н је стојаз, галакгивши се на камгп, и ]>азговарао са сскрстаром и инжин>ерима. Ништа се није промснио. Као и пре, млад, леп. Само што му је коса потпуно оседела. Како ми се прохтело, да му се бацим на груди, окикене орденима, и да му шанем на уво: »Ево ме. Ја те волим као и пре. Познајеш ли ме?« Али сам се осекала исувише узбукена, да бих му

могла прики и разговарати с њим пред толиким све\том. Села сам поред неких својих познаника и, не учествујуки у разговору, посматрала. Све присутне госте приводили гснералу и представл.али их; он је одговарао равнодушним, хладним осмехом. Нешто више пажње обратио је само на малу Доза, која је, као и обично, била и сувише деколтирана. • Одједмом поглед његов пада на мене. Осетила сам како мс оставл.а енага. Он ме посматрао, затим прешао погледом на друге, и потпуно мирно продужио разговор. (Свршике се).

Штампарија »Народа« налази се у улици Коломбо бр. 6.