Narod

ЗР. 203. 1’>1 > <).1 10 ЛГЛТЛ

С()ј1УН, ПОШУЕЛјЛК 10 ФЕБРУЛР Г.)18 ГО Д.

»Народ« излази свакога даиа по подне.

Штампарија се налази улици Коломбо број (5.

» Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА II. Рукописи се не нракају. Огласи и белешке наплакују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број б.

Главни урсдник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Председник југослопенског клуба у Бечу, др. Корошец, гонорећи у аустриским дслсгацијама П|)ед нојном комисијом, повео је праву истрагу протин ауОтроугарског режима у току рата. Нарочиго је у с т а о против мађарског нарварства. »Мађари хоФ.с — рекао је Корошец — да баце на другс народе највеки део терета .овога рата. Међутим, највсћи део терета морали би МаЈзари примити на себе, јер они се још налазс у друштву изазивача овога рата. Најглавнији п одстре ка ч светскограта налази се још увек у Маћарско]: то јс гро;{) Тиса. Маћарски утицај све вишс р а с т е у војсци. Мађари тврде, да су се шихови војници у току рата понашали на н а ј от м е н иј и н а ч и н, а л и ми ћемо доказати, да су мађарски војницп уцсњивали и п.вачкали граћане монархије. Њихопо је владањс било исто у Галицији као и код нас на ју! у. Безбројне су тужбе протпв зверстава ма•Јјарске солдатсске за време последње офанзиве. Сва хапшења и сва интернирања Словена, као и све мере, којима се тежи за уништењем словенске шгампе, морају се приписаги мађарском упливу у министарској к о м и с и ј и министарства војног. Једна жалосна страна исписана је о страшним прогонствима, ко-

ја је над Југословенима у току рата извршила војска. Концепција, да је Аустрија исто шго и гсрма н изам, ко н цс п циј а, коју је помагао један широки систсм денунцијација, проузроковала јс страшна и грозна прогонства против цслог југословенског народа.« Говорник загим наводи читаву једну серију случајева, где је маса невиних лица бачено у тамницу, осућено у пркос невиностн, а често и убијено без пресуде. »До сада — наставио ,је Корошец — нико није предузео анкету о томе, шта се догафало у овим југословеиским провинцијама. Нико нијс дао ни најмање задовољењс Југословенима, док многобројни разбојници, од простог војникадогенерала Брауна, слободно шетају као особе за поштовање. Нико нијехтео да чује што о патњама Ју гословена. У овој држави Југословени нису нашли ни најмање законске заштитс.к Д|). Корошец је завучио: »Ми трпимо много хлед ових огромних жртава. Али крв, проливена та.мо доле у нашој југословенској земљи, истрсбљивање и прогонства родила суунашем народу велику жељу за слободом, независношћу и за слободним самоопредељењем. У оваквој агмосфери мп смо издали нашудекларацију, и нико неће биги више у сгању, да ишчупа из срца нашсг југословенског н а р о да идеал слббоде, независности и слободног самоопредељивања.« »Словенски Н а р о д» доносећи овај извод из говора Корошецовог, додао је: »Кад је говорник довршио, двораном је за дуго времена владала гробна тишина. Доцније разнинемачки чланови делегације посетили су Корошеца и изјавили: »Ако је све ово. истина, онда вас потпуно схватамо, вас Југословене!« »Да! еве шго је Корошец рекао, истина јс, а било би још много тога и више да се каже!« 3 ВЕЗДИЦ 1 Нова редакција Старог Завета : — И рече Вог, и комаидопа командир рсфтекторског нделен,а, и бн светлост. Гаргантуа. ДЕМОРАЈМеАЊЕ ТРУПА ЛОНДОН. Морал ауетро-угарскз војске и код ОФицира страшно је опао. Војници и офици ри на Фронту Пјаве не крију сзоје узбућење при помисли на будуће губитке. Заробљеници са приморског сектора кажу, да су прилике тамо несношљиве. Трупе живе у води до појаеа, док над њиховнм главама виси непрестано опасност од талијанске авијатике.Не треба се за то чудити, ако су се мађарски пукови на доњем делу Пјаве отворено побунили и одрекли послушност. — 0, генсрале, зацвркутала Доза, кпжите ми сиоје овдашње жртве. Уаеравам вас, бићу црло скрсмна. — Верујтс, одговорио је Пјер, и лоред иајбол.е жсл,е нисам }’ стању да иа.м испуним молбу. Малочас посматрао сам ваше матроне и нисам наишао ни на какко познато лице. Л међутим, мислио сам, у крајн,см случају IV би гребало да их буде бар пот-шеет, којс сам некада познавао сасвим интимно. Али љихова имона, генс])але? Зар ви нс памтите ни једно имс? Пјер је размишл.ао врло мало. - Уверавам вас, не. Заиста, не могу да се ееги.м ни једне. У осталом, ни јсдна од мојих овдашњих авантура није ни достојпа пажн.е. А послс, ви знпгс нашу официрску л.убаи:

Сви заробљеници се жале на недовољну храну и не показују никаквог одушевљења зарат, док изјављују паду, да би после мирамоглаАустрија скупа са Италијом марширати против Немачке. ШЋ У ДЕИЈАТИЦИ Лондон. — Војни уредник »Бирмингам ГТоста« Едгар В а л а с пишс: »Никад нисам озбиљно узимао приче о ноним <{)акторима, који бп имали одједном да сврше овај рат. Али што се рат више продужује, свс је јасније да улош авијатике постаје све важнија, и, ако рат буде још трајао, Немачка ће бити отерана из ваздуха као и са океана. У осталом, Немци нису ништа савршеније пронашли у авијатици од нае. Њихов »гота« само јс копија једног енглеског апарата. Има код нас људи, који тврде да еу нас Немци превазишли у ваздушној науци. Али ја вас уверавам, да ми резервишемо тамо горе у ваздушним сферама за Немце врло неугодна изнена-ђења. 1единГшГ Лондон. — »Пел Мал Газет« доноси интсресаитан чланак Нладимира Носека, секретара чешке канцеларије за штампу. У чланку писац доказује, да је једини услов за одржање мира V Европи: уништење Аустрије. Традициоиална политика хабзу])гова »подели па владај,« која јс до сада омогућила Немцима и МаДалеко од очију, далеко и од срца. И почео је да пева неки весели мотив... Ја сам изгубила свсст. Зашто сам дошла к ссби? Зашто живнм? ■ (Крај) П7ИЗНАНИЦЕМЗ С?ШЕ Обавештајпп Биро Српског Црвеног Крета у Солуну добио је нову партију оргиналних признаница из Србије, за следеће улагаче. Умол.авају се г.г. улагачи да изволс обратити сс овом биро-у лично или писмено, како би им се оригиналне признанице послалс; дужни су назначити комс су новац слали као и место где. Нарочито се улагачи умољавају да при јавл.ању своје адресе ставе читко и јасно исписан свој потпис, б])ој поште и имс лица коме су новац слали. По сви-

ђарима да тлаче всћииу словсно-латинску, не може да спасе Аустрију од уништења. ('адашњи рат отворио је очи потлаченим народима двојне монархије и сјединио нх у борби против заједничког неиријател.а. Први су сс осветили Чеси и Јужни Словеии, којима су се доднијс придружили Пољаци и украјински Рутени. »Да би сс неутргписао нсмачки импсријализам потребно је да се сви немачки народи из централне и Јужнс Европс. — Пољаци, Чехо-Словаци, Јужни Словени, Рутени, Румуни и Италијани — уједине. Приближење Италијана и Јужних Словена доказ је евс веће н.ихове жеље да униште свог заједничког непријап л.а Ауслро-Уарску. Али њихов програм није само негативан. Он је основан на идсји рсконструкције Европе на основу пол ити чко г са м ооп редеље п.а сваког народа.« ЈАПАН У РАТУ Париз. — Из Токија јаиљају »Тајм-су«, да јс јапански министар спол. них послова учинио у парламенту врло важне изјаве о јапанском д])жању с погледом на ново стање на рускоме фронту. П рема тим изја вама Јапан је решем да много активније учествује у рату, тако да 'ће Савезницима даги номоћ у тој мери, да ће се моћи да накнади руска ослабљеност. ПОВЕТчАЊЕ тонаже Вашингтон. Завршена је оправка сто и две немаче лаНс, које су се затекле у Америци у почетку рата, а које с} г њихове пома писменим тражењима овај бнроодмах шаљс и|)изнанице, а за оне чије нризнанице још нису приспеле биро ће послаги иа означену адресу кад исте буду дошле. Поповић Мирко, Поповић Спасоје, ПрокиК Никола, Протић Др. 'Бока (2), ПротиГ. Јеремија, П])отиГ. Мил., ПуриГ. Л>уб. Р. Радешевић Пера, Надисаг.л.свић, Вук, Вадивојс])п Г. Милан, Вадичсви Г. ( гсва, Радовић Мил., РадопановиГ. Андра, РадовановиГ, Радован, Радовановић Сава, Радојевић Младен, Радојковић Воривојс, Радон.ић Илија, Радосављевић Драг., Радосавл.свић Душан, Радосаил.евиГ, Јзорђс, Радосавл.свиГ, Мил., РадуловиГ, Вад., Рајчић Илија Ра јчи ћ Таднја, Ракегић Војислав, Ракегић Свет., РаковиГ, Доброслав, Ранко-

саде, пре но шго су америчке власги моглс спречити, исквариле, да их Америка не би могла употрсбити. Данас су потпуно готорс ове лађе, да врше прекоокеанску службу. Целокупиа њихова топажа износи Г)00 хиљада тона. Американски су инжин.ери својим радом успсли, да за осам месеци изведу све оиравке, и ако је изгледало, да ће бити потребио најман.е две годиие рада, и гимс су нспријател.у побркали рачуне.

СТЕВА СТОЈКОВИЋ Као интерниран у Мађарској нсдавно јс умро Стсиа СтојковиЈ - ., један од најсимпатичнијих и најпознагијих новинара из новијег новинарства. Због болссти и из породичних обзира нијс могао да иза'ђс са осталима за врсмс повлачења, али је одмах интсрниран и за све време до смрти није ни једног дана био слободан. Стева Стојкопић јс готово све време новинарског рада провсо као сарадник »Политике,« којој је, порсд њсног уредника, знатним делом дао модерно обележје, дотле нсзнано у нашсм новинарству. Он јс први а у највећој мери, обрадио репортажу по европском ехватању: изворну, и истинигу, са широким опсервацшама и врло п р и ј а т н о м духо витошћу.Он језавео читаве новине јавној речи, као што је била њсгова всчито занимљива рубрика »Женски Свст,« по којој јс био нарочито чувен. Писао је п више козсрија којс вић Д])агољуб, Рашић Алскса, РашиГ, Мил., Рашковић П. Миливоје, Раксгић Душан, Ризнић Богдан, Ристови ћ Никола, Рожћаловски Јосиф (2), Рувидић Др. Жарко, Ружи Г, Никола. С. С.авиГ, 'Б. Драгутин, Савић Миленко, (.авић 11сдел.ко, Сави ћ Б. Снст., СавковиГ, Радојс, Сандић М. Нојис., Симић I. Милугии, СимиГ, Свет., Скубиц Н. Драг., СрсјовиГ, Нслимир, Станковић А., СтанковиГ, Н. Кост., СтсваповиГ, Гаврило, СтевановиГ, М. Атапцсијс (тевановиГ, Нлада, Стевановић Живојин, (!тсвановиГ, Милан, Стсвановић Стефан, СтојковиГ. Павлс, С гојковић Нладимир СтојановиГ, 3. Алсксанда]), Стојановић М. Мил., (2), СтојановГ, Радисав, СтојиГ.свиГ, М. Милош, СтошиГ, Стсвап, Савс.виГ, Макен.и.

Ф I': Љ Т О II осел Прево : П Р 0 Ш /1 0 С Т Из дневника једне провинцијалке 3) ћузаборавити ни јсдан звуи

Зар мс није познао? »Мс, говорила еам себи, није мс видео. Али зар он нијс дужан да зна, да сам ја овде«? Срце ми се болно етегло. Пришао ми јс начелник и почео ми говорити баналпс ллбазности. Нисам га пи слушала, глсдајуГ.и за Пјсром. Пидсла сам, како је отишао од камипа и прешао у суссдну салу. Замолила сам једногдруга мужевл.свог да мс превсдс на балкончиГ, и да мс остави саму. Пско ми јс п|)сдосеГ,ан,с говорило да Г.с Пјср доћи овде. Кроз нсколико минута чула сам њсгов глас: он сс разговарао са Жили Доза. Цслога свога живота не-

из тога разговора. Јс ли и у вашс врсмс било тако жалосно овдс, гснс])а. 1 с, кокстио јс питала Доза. Да, одговорио јс Пјср. У осталом, ја сам умео себи да нађем разомофсња. 'Греба само умсти на'Г,и. - Извссно, жене? Пи сте вероватио увек били такви Дон Жуан? — 0, сада сам сс поправио. Нрло је мало таквих (он је пољубио ])}’ку Жили) могу да ме натерају да заборавим на своје годинс. Ллп ја раније нисам много истраживао. У опште и овде као и свуда провсо сам врсме врло добро.