Narod

Г>1\ 211.

СОЛУН, УТОРАК 27 ФЕБРУАР 1918 ГОД.

БРО.1 10 ЛЕПТА »Народ« излпзр свакога дана по подне. Пћампарија се налази у улиди Квломбо број в.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЉ

ВАР6

ГОДИНД, 11> Рукописи се не нраћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број 0.

Гланни уредиик ДРАГ. С. ГОГИЋ

СРБИЈИНА ПРИВРЕДА ПРЕД 1912 ОД КОСТЕ СТОЈАНОВИЋА

— —

»Ла Герби« допоси онај одлични чланак о скономској ситуацији у Грбији нрод 1912. који јс и нама пшма добро дошао као подссл ник и као информација«. I Од три м и л и о н а становника колико јс Србија бројила пред 10112, 10 од сто занима ло се тргонином, индустриЈом и другим слободним професијама, остало, 90 одстоприпада пољопривреди. Ситн а сопсгвеноет, коју су одржале сргн ке :ладрз г ге, битна јс одлика зем.вораднинке Србије. .’Јемља јс подељена овако: оо од ето земл>е за орањс која је раздсљена на поседе од г.о Г) хектара ; 27 од сто гредставл>а поседе од Г> ,о 10 хектара; 14 од сто су поседи од 20 хектара, л једна 4 од сто као поседи од преко 20 хектара. Земљорад је још у екстензивној фази. Ш го се тиче капитлла за ек- ј ; ллоатацију, главни ослонац била је радна снага задруга, а не.ма много вречена како је земљорад почео да се помажс зем.Ђорадничким задругама, од коЈи.ч је: 01Г) кредитних, 62 потрошачких и 133 набављачких. Од другцх задруга т])сба поменути 43 за узајамно помагањеи 40 задруга за заједничку производњу вина, млека и осталих производа. Укупан број чланова ових задруга у 1910 достигао је 34.()()(); већина су сопственици земл>е и кућне старешине. Управа Фондова и приватни кредитни за-

води помажу становништво, нарочиго у куповању зсмљс, чија се цепа, не толико због економскихколикозбог психолошких ранлога, попела била па 3 до (> хил.чда динара хекгај). На површини од 48 хил.ада квадрагних киломсгара. колика је била Србија до 1912, два милиона хектара је приватна евојина, оггало предсгав.ва шуме, воде, брда или државну и опшгинску својину. Према ста I истици од 1903, земл.а за орање овако је подел>ена, у хектарима изражено: цереалије 1.020.000. баште 23.800, виногради 33.000. воћњаци 130.000, ливадс 322.000. пашм.аци 93.700, гора и забра ни 130.400, ш\’ме 100.000 угар 30.000, у разним облици.ма 00.000. Укупно 2.043.000 хектара. Од цереалија кукуруз заузима 40 од сто, пшенмца 30 од сто и зоб 9 Од сто. До 1884 виногради су заузимали 800.000 хектара.али (|>илокссра је свела ову цифру. Мова лоза је американска. >' извозу воћа шљиве до.чазе на прво место. У 1908 извоз је износио 490.000 цснти, а у вредиости од 10.000.000 дииара и 149.000 центи пекмеза у вредности 1.000. 000 динара. Према статистици од 1903 стање стоке у Србији б.ило је овако: говеди 903.000, свиња 908.000, оваца 3,100.000 коза 310.000; укупно 3.341.000. За послсдњих двадесет година број стоке варира око те

цифре. Ако сенеки пут *и смањио, зато се побољшао квалигет, јер укрштање.м са страном расом, добијала сс сваке годинр све боља врга. која је следсгвено преде гавл.ала и већу вредносг. Извоз стоке у 1903 достигао јс до 30.000.000 динара, од којих 22,000.000 динара за говеда, 13,000.000 динара заевиње. 1,000.000 за овце, и 2,000.000 за псрнату живину. Извоз мееа био је око /,000.000 динара. Шуме захвата ју у Ср бији 1.317.000 хектара укупно.од којих 330.000 судржавне шумс,030.000 општинске, 17.1)00 мамастмрскеи300.000 привагне. Четииа]>а има 10 од сто; односно: 302.000 хектарл под б\ квом, 137.300 под храсгом, 82.000 под бором и 27.300 оетллога дрвсћа. Извоз дрвета није био блш велики: 1909 извезло се 14.000 гона, а у вредноети 1,230.000 дипара. БУГАРШ АПЕГИТИ Вазов, бугарски посланик из групе Гешовиста, написао ј < у -Миру«, један чланак, у коме говори о бугарским тежп.ама, По његовом, треба да Буга[)ска постане јака држава и то толико јака да се може да стави на супрот свима интригама и да се заштити од напада као шгосубили они из 1913 године! Ако Бугарска не будејака и даље Ке постоја ги атмосфер (1 интрига. Једино јака Бугарска може донети мир на Балкану и пресеФ.и све експанзивне тежње које жеде да пређу преко Балканског Полуос трва; јака Бугарска знач-и стварање политичкИх, сксномских и културних веза

са истоком Бллканско пи•гање не би могло да ее реши помоКу споразума изм е4>у балкапеких народа. Оно ее' може скипуги с дневног реда само погпуиим уједин>ен,ем Бугарске, што би њу оспособило физички и (орално да учини крај овом чотичном стању. У томе смиелу наше питањс служи иигересима енропеким а пре свич иптересима паших еавезника.«

Париз. — Поводом Пишонових огкрића јсдна личносг из Лозане јавља лисгу »Свис:« »За свог боравка у Нср.чину при крају месеца ју.ча 1914 констатовао сам, да сс цсо псмачки народ, сигурап у рсзултат, бојао само јсднога да Француска нс 6и одусгала да у!>с у конфликт. .1 сдан бсрлинскилист том п|)иликом је писао, да Француска, и ако једегенерисана и трула, ипакјесачувалау корену нешто витешког духа; пошто је дакле позната њенаташтина, Француска се неће усудити да одрекне своје савезе и онда ћемо је просто оглобити. Цео немачки народ, сигуран у победу. одахнуо је кад је Француска примила бачену јој рукавицу«. Права лудост! НЕМА ЖИТА Лондон. — »Тајмс« објавл>ује члапак Хибаков о стању цереалија у Русији, у коме се каже: »За практичпе цил.еве руске резерве у жигу, данас се ограничују само на Украјину и области Дона и Кубана, где сел.аци још имају жига, која су били сакрили од инспектора Ке-

Ф Е Љ Т О Н

КАТАРИНА ЗРИНСКА

Прескачсмо историју Петрону, она је и сувише позмата. Муж јој је у Бсчу заробл,ен са братом њезипим, а Катарина, сада једини поглавар земл.е, сама се брани са слабом одбрамом у Чаковцу нрогиву царског ћенерала. Опколе је и заробе и одведу у Грап у самостан. V вечити затвор. »Гилно златб и сребро, што се налазило у многобројних градови.харинско-франконанских, будс однесено V Беч«.

- 3 ) Голуб беше срце Петринице Зринске, А душа јој соко Што лети писоко, Гавран беше туга Што долете с ропског Гнезда н>ена друга. Јов. Аран.. Са Катарином не посгупају као са владарком, пи кнегињом, ни властелипком, ни високом племиКком. Једва јој призпају у почетку неки граћански прије.м, да је после прствој)с у обичну хапсеницу заједно са млаћом јој (.'’|жом. Али она и гу остајс достојанстнена н одважна. ( пуггим правом поручује цару: »Ако сам ве). изгубљена. мог\' барем то ‘чахчијеваш, да самном посгупаге као с чсститом госпојом, а тако и с мојом кћерком«.

Девет месеца је »расута са својом дјсцом«. По средњсвековном обичају, који је у Аустрији још трајао, погубе јој мужа и брага јединца младог Франкопана. 41 као шго Марију ( гуартову погубе тек у 10. години робовања, тако њу сгавл.ају годинама на муке, да јој тек тад отргну кћер, Зору Всронику, коју затворе у други самосган у Целовцу. У то времс спада трећа, иоглсдп.а хсројска улога овс славну кнсгин.е. Иезнајући за погибао мужа и брата, а да би их спасла, са.ма всК смртно болссна, при.ма сву кривицу на ссбе. Ирава жена, права сестра и супруга! Она јс >ила вл;н"гол,\бива, не н.сн муж; она га јс наговарала, ма да га јс управо народ јсдногласно дозивао; опа је бунила пук, а не њсн муж; она' је и.мала утицпја, а нс

н.ен нејаки брат, она је крива, а не Петар. То се једва дочека у Бечу. Два поносна изданка хрнатског племена већ су убијена, она се узалуд жртвује. Да није веК била на прагу смрти, погинула би и она. Овако су само ускорили њен к[)ај. Одузимлл’ јој природну чуварку, тада пећ јсдипу кКер; поош грс јој затвор и одрсдс јој 'јсдиу гну.сну и сурову баб\. Оно што сад наступа. пијс заописивање ма овом месгу. Око ис го])икоко чкреће слојс погледе од ових мрачних призојш. КатариНа, ова.ј некадан.и нсжпн пупол.ак, плавнх очију, д\те златоплаие косе, нсжно заокЈ>угљеног вигког 'н а, јодна од најлспших сгкброва сви.ч нремсна, слаба и нсзаштићсна, б|)зо се губи. Нестаје јој присуствб духа, порсмсти

ренскових. Али всровагно они немају нише пего шго Ке биги погребно цет ралној и ссверној Русији до прве жегве. Због климс и транспррта тешкоКс су псизмсрне. МогуКс јс, да Црно Море постане најзгодније срсдсгво за г|)анепо|гговање на запад, али путсви нсКе још за више недсл.а биги слободни_од леда, азагимземља остаје нсупотребљива за још јсдан месец дана због великог блата. Мало има изгледа, да Ке Централне Силе моКи осетно увеКати своје сиабдсван>е житом«. БГ?А 1 РАЈХСРАТУ Базол. — Појединости, накнадно приспеле о ссдници аусгријског па[)ламента од 7 фебруа])а, показују, да је у правој атмосфери битке фон Сајдлер држао овој говор о закључен>у опоразу.ма са Украјином. На почетку седнице, кадје председник почео да чита царев одговор на адресу, коју

је парламент упутио цару приликом споразума са Украјином, сви пољски, чешки и југоеловенски послаиици корпоративно су напустили дворану. Нратили су се, кад је фон Сајдлер почео свој говор, и у претећем ставугруписали се око трибињса које је он говорио. При првим речима м и н и стра п редседн и ка, чешки посланик Сукуп почео је рукама, ударати по такту један буран марш, изговарају1>и у стиховима оштре псовке против владе. Владини посланициса своје стране такође, да би евентуално заштитили фон Сајдлера, поставили су се у групи од стотине око грибине. Фон Сајдлеров говор био је стално прекидан изразима: »Није истина! Лажете!« Фон Сајдлер је иише пута ћутао и није могао да прослови ни |>ечи по неколико минута.

НАШЕ ЖРТВЕ

Друшгно Учитеља К|)агујеиачке Ласенице задесила је још једна зла коб. По|>ед неданно премицулог у ВеЈпекопу, ПЈ)едседника упраие Гаврила П. Јованонића, учитеља из 1>))езоаца, пешад. подна[)'едНИка у 111 позиву; јуначки палог у бојзби са Немцима (>. окг. 1915 код села Врбовца, члана управе Лазара Ђурчинови ћа, учитеља из Вожурн>с, резерв. пешад. капетана I кл. и командира четс \ једном шумадиском пуку; ум])лог у повлачењу, у Подгорици, члана Владимира Павловића, учител>а из Вожурње — умро је ових дана у Баници један од најактивнијих чланова Друумо.м и као умоболна уми]>е пре пего што би оста]>ила, у својој 17 годиии. Сахране је у Гр.ацу, у домИниканеком манастиру кнежевским почастима. И по овим крагким, сувопарним потезима може се видети, да је ово једнб од оних судбина, којс су достојне об])пде само једдног шекспирског иера. ■ Својим животом Катарипа Вринска чини част истој)ији човечансгва, а својим каракгером она је у1 <|)ас наше посебне повсснице. То се б])зо увићало и на страии, чак и код непријагу.ка. Важносг њена рада еве се вишецени. Она јс предметобраде уметника писаца, иесника ирврга ранга. Да напоменемо самото да и Јоиан Арањ, чија се гепијалност не може епоритк, и ако је на пепријате’љској сграни, посвсћује

штва, а може се рећи и један од најактивнијих мла1>их учитеља, Драгомир Ф. Ескић, учитељ из Загорице, резерв. пешад. капетан II класе и командир у пуку Београћана. У врло мало времена, коб је отргла за навек Друштву Јасеничких Учигеља, најактивнијс члапове, у најбољим годинама живота, и онда када су били најпотребнији породици, друшгву и Отаџбини. Они су били светли примери вршења своје учител>ске дужности, као и неуморног рада на просветном, културном, политичком и војничком пољу нашег народног живота. ЈоваиоииК је био творац

н.еној успомени једну од својих најлепших балада, чији први сгих прсведосмо на челу ових врста. Њена је успомена и нама драга. Њена слава озарава нашу тамну историју. Њена је личност једна сгшла више нашег југословенског јединства. Плоча која покрива прах овс несућене кра.пице хрвагеке, један јс камен темељац вишс наше слоге и наших надЗ. Ст. М.

С АОПШ ТЕЊ А Косара С. Ристић са децом даваће полугодишн.и парасгос своме покојном мужу Сретену Ристићу пешадиском потиуковиику, у среду 28 ов. мес. у 10 саги V цркви Св. Саве. Маредник-ћак Урош Урошевић, миграл.еско одслсње 1. багаљона п. бр. II. моли снаког ко би знпо за извешгај о нареднику-ћаку Миодрагу Г. Стојановићу, који јс раније био у 2 чсти батнљона п. бр. 84.