Narod

м— -

Н А Р О Д

СТР. 2 ..

сгапник рајнско - вестфалске индустрије. Ламаш, говорс-ћи о односима измефу Аустрије и Немачке, изјавио је да Аустрија има извесну обавезу, да брани Штрасбург и интегритет немачке царевине, али из тога непроизлази, да она има да подржава немачки устав, какав је био пре рага. Ако је мир могук под условом да АлзасЛорен постане конфедеративна аутономна држава са уставом, који ће сам народ изабрати онда нсма разлога наставиги рат, да Елзас остане и даље царска проиинција, под искључивом пруском упрлвом. Ове изјаве мирољубивог професора дигле су ужасну буру. Барон Пленер изјавио је, да он не може у овом смислу схватиги савезничке дужносги. Аустрија нс може једно чисто интерно уставно немачко питање узети као разлог, да променисвоје војничко држање,јер би То била повреда савеза.

МИНКСТАР ГЛАДИ Цирих. — Цар Карло је уважиб осгавку Генерала Хефера, мипистра 'за исхрану, прогив кога је во•ђена вслика бо|)ба због рђаве организације. ЗамениКс га, како се чује, Алојз Паул. СТАЊЕ У РУСИЈИ Лондон. — Дописник »Дејли Телеграфа« из Петрограда јавља: Руски мир еа Немачком такав је, да га сви прави и искрени Руси сматрају као зло и као невољу, али пролазну. Најбољи елементи у Русији верују у то непоколебљиво, и нада их ни најмање неоставља, и ако они још нису у >ста њу да земљи помогну. САРАДЊА АМЕРИКЕ Париз. — Амерички војни министар Бскер у пратњи команданта америчких група генерала Першинга посетио је председника републике Поенкареа и маршала Жофра. Бекер је донео маршалу срдачне поздраве од Вилсона, уверавајући га, да се председник Сједињених Држава радо ссћа победиоца са Марне. Бскер је са одушевл.ењем говорио о све тешњој француско-американској коопсрацији. РАЊЕНИЦИ ЗА СЛОБОДУ »Хрватека Држава« доноси ово интересантно писмо југословснских рањсника: »Потписани синови Хрватске и Славоније,

који лежимо рањени у бол ници милосрдн лх сестара у Загрсбу, мирно али с целом пажњом пратимо ток борбе за наше народно и државно уједињење. Одобравамо декларлцију од 30 маја, 1917 и прилажемо за споменик покојног Др. Јанеза Крека 114 круна и кличемо нашим народним посланицима да истрају нспопустљиво и одлучно при декларацијским захтевима; нека нам проливена крв, жртвована младост и здравл.е не умноже затирање, нсго нека нам се- јави из тога сунце слободе за сва времена. Нека се сваки држи лозинке др. Јан.еза Крека : »Сада или никад...!« — У болници милосрдних сестара у

Рим. — »Агсиција Волта« извсштаиа, да је из сигуриог извора добила оие имформације: Послапик словеначки Равникар и другови пбднели су убечком пај)ламснту једну И1Јтерпелацију о поступању са ратним заробљеницима. У интерпслацији се вели да ауегријска команда није никада водила рачуна о хуманпгарним хашким конвенцијама, и да је нарефивала тсшке и нечовечне казне на штету културе и човечанства, Пбзнато је, да су ратни заробљеници употребљавани на радове у ватрсној зони, изложени артиљериској ватри. Број погинулих заробљеника на фронту најбоље показује, како су се поштовале иефународне конвепције. Нечувено сс поступало са заробљелнцпма који еу покушавали да побегну. У једном циркулару команде југозападног фронта (.5 армија, 24 јануара Ј91Г>) препоручује се, да се еа одредима ратних заробљемнка поступа веома строго, и да се нема никаквог ©бзира у човечанском погледу. Да ее заробљеници ( натерају на најтеже радове, употребљлвале су се нај-1 стЈ)оже мере, па и телесне казне. Руски зарб.љеници, који су покушавали да беже, били су стрел,ани. И ако су се заробљеници бранили, да они нису иокушавали бегство да којјисте својима, већ да ее ослободе претешког ]>ада, војни судови на разним фронтовима , осудили су на смрт стотине и стотине ;шЈ)обл>еника, који су били стрељани. Тако је, на пример, војни суд на Сочи осудио на смрт једном приликом чети])и руска зар.обљеника. Они су стрељани у ОпКини у 191)6 пред једним одредом руских заробљеника. Место, на коме су били погубљени, познато је под именом »долина суза«, је|) из н.е често пута допијзу пуцњи из пушака и запомагања нссретника. Изгледа немогуће, да се меКу су-

Зргребу, 18јану«ра 1918. (След) т је 124 потпмсп рањених Хрвпта, Словснаца и Срба).% ПОШТДНОИА СЛШБА Вашинггон. — 13 априла - почећс да се врши аероплани.ма поштанска слуНчба измеКу Њујорка и Вашингтона. Министар пошга саопштава, да Ке ско|)о бити уведена оваква служба између свих америчких веКих вароши. П0ШРСКА БИТКА Париз. — Из Копенхагена: Одиграла се једна поморска борба у ал а н дс ком а р х и п ел а гу. Нападнута су два немачка трансцорта и потопљена. Детаља још

дијама налазило гфлвпика, који су стрел.ање заробљеника правдали $ј 327. вој. каз. законика. Овакво посгупање пј)отив заробљеника било се тако одомаћило, да је против ове срамоте У 10 ])ао интервенисати и сам врховни командант, који је наредио да сваку смр гну казну мора даеанкционишс дотична команда. Али, ова се нарсдба донела, пошто су хиљаде заробл.епике изгубили споје животе. Поредтога многи се команданти нису ње ни држали. НЕМЦИ О ЈАПАНУ Париз. — Јављају из Хага: »Фосише Цајтунг« објављује врло оштру кригику немачке полигике, »која, у место да води државу ка миру, само појачава одлуке њених противника. Русија је ослабљена, али је зато Јапан потпуно променио своју стару политику, и у место да окрене своје погледе југу, он их окреке западу, на коме ће бити најмање отпора. Следствено, диференције измефу Јапана и Сједињених Држава умањене су, савез енглеско-јапанеки ојачан је, сигурност Енглеске у Индији порасла, а то ието важи и за колоније холандске и француске на југоистоку Азије. Захваљујући* немачкој полигици у Русији, за Јапан нема више никаквих разлога да тражи потпору Нсмачке.« К0НГРЕС У БЕРНУ Женена. — Потврђује се вест, да социјалисти припремају међународни социјалистички конгрес у Бсрну. Највероватнијс је да ће на конгресу учесгвовати само социјалисти из централних и неутралних држава. нсма. НЕМАЧКИ ЗЛОЧИНИ

.,1 ј. ч■ —!_-".д —'Ј—. 1 ■■ 1 -■ ћ , --ЦЈи--А !■..» Одговорни уредник Драг. С. Гогић.

Дневне Вести ФЈИАНСИШ ДЕЛЕГАдИЈД Датегат М и н истра Фи \ нансија у Солуну г? Срећко С. Тешић, начелник администрагивног оделења Мпн. Финансија, позват је на своју редовну дужпост на Кр*ф. Овде, у Солуну, замени ће га г. Ђорфе Дидић, конгролор Глав. Држав. Рачуноводства. ЈАВНА ПРЕДАЗАЊЛ Фраицуска лаичка мисија прирефује серију јавни.ч и бесплатних предавања у школи на Марсовом Пол.у. Прво Ке предавање бити сутра, а иа тему: »Исток у француској литератури 18 века«. ОСИГУРАЊЕ СОЛУНА Пре пожара Солун је био осигуран код енглеских др\ г шгава, код којих су ос.игурања износила близу 80милиона драхми. Поред тога и грчко осигуравају ће друштво »Пациомал« учествовало јс у осигурању Солуна за суму од 2,850.00 дрх. Одмах послс пожара сва с.у еиглеска друштва образовала у Солуну јсдан синдикат својих представиика који има анкетом да утврди узроке пожара и њсговог ширења. Пе зна се какви су дефинитивни резултати ове анкеге, јер она још није завршсна. Али еу сва друштва, знајући бедпо сгање погорелаца,одлучила да »из милосрђа« привремено исплате оштете, о чијој ће се оправданорти ипак накнадно решаваги. У овомс моменту Солун није више осигуран, јер су спа друга осигурања поништсна. шт под нддзоррш Пнриз. — »Њујорк Трибин« пише: Од данас један део немачког становнишгва у Сјсдињеним Државама добиће готово утиеак, да се налазе у Немачкој.Сви мушкарци прско 14 година, који су немачки поданици, биће региетровани и етавл.ени п о д н а д з о р а м еричке власти, управо тако као да је под оком каквог пемачког жандарма. Ово ће бити једна уобичајена сензација за немачке подаНике, али јасно је ипак да је они неће тако радо примити, пошто Немац у Сједињенмм Државама постаЈе напрасит, иротествује, кад му се ограничује његова лична слобода, док у Немачкој он је помирл.ив и трпи сш малгретирања власти. Али покушати, да се Немци укроте на који други бољи -начин то е метода, која никада са немцима не успева. Са Немцем треба поступати опоро, па да слуша.

БРО.Ј 211 — 1 11 ' '■-■* " « ЗВАНИ-ЧНИ НЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ КОИКННКЕ Слаба артиљеријека јактивност. У токудана француски су авиатичари оборили три немачка аероплана. Француска авиатика за бомбардовање б а ц и л а је 9800 килограма експлозива на непријатељске железнИчке станицс, радионице и аеродроме. ЕНГЛЕСКИ КОМИНИНЕ Преко ноћ одбили смо једно неп|)ијагел.Ско оделење код Вакери. Паш успешан испад северно од Ленса. После озбил.ног бомбардовап.а, јак али безуспешан нспријатељс*и наттад на наш положај јужно од Армантијера. Доцније. Шкотске трупе еу изнршиле ју грое срећан иепад на јак непријатсл.еки иоложај југоисточ но од шуме Полигон, нанели непријатељу озбил.пе губитке, заробили 87 људи и узели 8 митраљсза. Одбијен нспријатељски испад југоисточно од Армангијера. Непријате.љска артилерија доста активна на пекоЛико сектора,- еа ларочиго јаком акцијом јужно од Ар.мантијера. За време овог

бомбардовап.а, једпо јпјј непрпјатељско одсљсп.е п зашгитом вештачке ма)| покушало је да продре* иаше ровове, али су га п< < тугалске групе одбиле. Источна Африка. 26 ({)сбруара нашс ава| гардс, којс- ; оперишу) Порт-Амелик, проте|| ле су тепријатељски дред из Поливу, 15 ља на исгок од Мезл та и око 90 миља уп тра. У области Ниа непријатељ се пов.ти на исток. Војници кот су Немци рекрутова.1 у Источној Африци д зертира ју у маси. Дост од таквих заробиле ( наше патроле. Палестина. На се^ тору брежуљака наш] су трупе напале на п| пркјатеља на Фронту « 11 миља и нгапредовал у дубкну од 3 миље. За}| зели смо села Рутпс-е> Либан, Доир Балут.М. ђел Јаба и Ел-Ћ.нр. Бр}1 тански су авиатичарј бомбама и митраљезиар растерали непријатељл ИТАДИЈАНСКИ КОМИНИКЕј Рад патрода и с.шба пјЈ тил.сријска акција.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Париз. — Министар председник Орландо и министар Бисолати стмгли су у Париз и дуго е конферисао са Клсмансоом. Цирих. — Прекјуче с држан крунски савет у Берлину, комесуприсус.т во ва л и X и н де н бу р г и Хертлинг. Штокхолм. — Козачки командант, геиерал Семенов продро је до близу Керпина. Берн. — Јермени дају јак о т п о р реокупацији турских обала ма Црном Мору. Берн. — Понова је затворена аустро-швајца])ска граница. ПАРИЗ. — Ккнеска влада јз објавила бољшевицима да улази у рат ради исправкз гра-

Добруце Бугарима. Пема 1 ) ка штамна тражи да ст, • I обзи])ом нц ову нову сит; ацију, изврши исправка н< мачко - бугарског тргонш ског уговора. Атина. — Из Б с р н <■ »Цајт« јавл.а о смени ау гриског амбасадора у С< фији. СРПСКИ ЗВАНИЧАИ ИЗВЕШТ/ 1. марта јача артил(| риска ватра у област ■ ■ 13етреника и јужно оа Г радсшнице. П])ОШЛе ноћи НСПЈ31 јатељ Је с и л н о 6о> бардовао Битол. са пр< ко 1250зрна мсфу којим велики број са загуи љивим гасовима; поп нуло и умрло од зап шл.ивих гасова (5 људЈ 5 жена, 11 дсце; рањ< но и на умору од п сова 3 човека, 4 жен * 8 деце; оштеФ.ено <• зграде.

ница. Берн. — Аустриска шта.миа развија све већу кампању против Немачке, пребацујући јој да наставл.а рат да ца рачун Аустрије остварује своје плановс. ДЕПЕШЕ „КАР0ДД“ Атина. — Основана је грчка легација у Пекингу. Атина. — Из Цириха: Цар Карло није хтео уважити оставку пољским министрима Чиклинском и Традецком, који.су хтели да иступе из аустријског кабипста узнак протеста протић присаједињсња Украјини јсдног дела Пољске. Атина. — Према информацИјама из Бсрпа, у цен■Јралним држаиама влада незадовољство због уступања

МАЛИ ОГЛАСИ Александар Тодоровг ]) 0 Сторате[) »ГТсГве Гмирн< објаВљује, да је после о! модневног застоја огиоч(; ])ад у истом рестораиу, к | ји се налази преко пуј рибље пијаце а испод Грл ског КоПзулата. Препоручује своју најб | љу и прву орпску кујпу 11 чистој свињској масти. п 1 бдсвсну разним српскимј'* лима и најбољим пић<*ј Кујпа је удегбсна нарочгј то за Грбе. Треба доћи увсрити с.е. Услуга брза , тачца. Цеке умеренс. 2 -

Српско Трг. Друштво Улица Александра ВелЧ ког број 7, обавља све ба< I карске, трговачкс и тран-Ј портие нослове. Препоручл је нашем свету, да се ристи услугама овс новчв -не установе за све својс п I с. 1 ове. Брши на својој бл 1 гајни размену свих иовччЈ них монста по приол>ни_ дневним курсевима^

Штампарија Акуароии

-0