Narod

СТР. 2

Н А Р 0 Д

БРОЈ 222

нс;ј са Аустријом. Ми, на мссреКу, } г пек изаберемослабе коње: Криге[>а, Абдул Азиса, Абдул Хамида и Вида, и најзад смо се нашли у шталама графа Бсртхолда. Мало после мог доласка у Лондон, крајем 15)12, Греј је предложио измену мисли измефу појединих велесила, да би се избегла могућност, да балкански рат изазове ев^опски. Греј јс поштено настојао да измири обе групе, и за све нреме преговора, који су трајали 8 месеци, он је у том праицу употребљавао сву своју енергију и добру во.Ђу. Међутим, Беч је увек упорно остајао на свом глодишту. Л1енсдор<}) је предводио Т|)ојни Савез у Лондону. Ја сам долазио после њега.Да не би створио претекст

за рат. Греј је често пристајао уз нас. Али, смрт Фрање Фердинанда дала је Аустрији прилику да зарати.« МД-ВДРСКИ АПЕТИТ Базел. — МаЈјари траже, да анектују целу -румунску територију, која се протеже линијом од Кланца Црвене куле до једне тачке на Дунаву код Гилрамара па на запад V површини од 3.000 квадратних километара, обухватајуки у те границе горске пролазе Вулканаисточна вратаиЂердап. А1УЈЕРИЧКА Рј10Ћ Рим. — Сједињене Америчкс Државе одобриле сукубанској влади зајам од 75 ммлиона лира за војне припреме. Тако су исто одобриле и Гнглеској нов зајам од 1 милиарде лира.

ЦИЉЕВИ ГЕРМАНИЈЕ

Лондон. — У свима својим списима бивши амбасадор Сједињених Држава уБерлину, Џерард, показао се као оштри послатрач немачких сгвари, и затоје од вредности ако констатујемо са каквом јаеноТом он пише о потпуном вазалству А у с т р о-У г а р с к е према Немачкој. У послсдн.ем одељку своје књиге, која излази у Енглеекој и Америци, отворено изјавњује, како има мало особа у Амсрици, које знају за потпуно господарство Не.^ачке над Аустријом. »Необична царевина позиата под именом дуалистичке аустро-угарске монархије није толико у ствари царевина, краљевство или држава.колико лична замена Хабзбурговаца који су у току столска, уговорима, интригама, ратовима и женидбама, сабрали под свој скиптар мародс, који се меТусобио не разумеју и који сс разликују по обичајима, култури и вери . Пошто је изложио мере, које је цар Виљем предузео, да исхористивши надвојводу Фран.у Фердинантији него прс, и да ме пуштају да радим што ја хоћу. Жакобсон нарочито, она је права нежност. Она ми ништа нс да за рад, а изјављује да радим врло добро. До скора виђења мила Кло. Теби дајем један велики пол.убац за тсбе и још једа.ч, и са њиме ћеш урадити што будеш хтела; само ћу га ја тражиги натраг од Хенрика, кад се видимо. Ох ја би рада, да већ с тобо.м брбл.ам, у мојој соби. Ништа нијс лепше од тога. Луција де Кокур., Н.З. Ако ме Хенрик обмањујс са кокогама, не удајсм се за њсга. Ово му озбил.но клжи. А ја ћу знати. Луција. III Господину де Монтиври, 23. улица Беотије, Париз.

да и његову жену Софију Котек, оствари свој пројект о превласги над Аустро Угарском, Церард помиње како је Виљем II, кад умре Фрања Јосиф, хтео да ноотане император ми гелевропе, у којој би њсгови синови били краљеви Чешке и Угарске; наследник Хабзбурговаца био 6 л само краљ или велики војвода аустријски, а краљевином југословенском владао би опет немачки принц. Мисли се насгавља Церард — да је уКонопишту 1911, кад јс Кајзер у пратњи Тирпица посетио надвојводу Фрању Фердинанда била уговорена завера, по којој би у случају стварања једне велике ценгралне империје, имао један од синова војвоткиње Хоенберг, жене Фердинандове, да дође па престо Чешке, а други син да посгане краљ нове државе састав...ене из Босне и једног дела Србије, док би Ајтел Фј)иц и остали кајзерови синови добили остале пресголе на Балкану. И ако изгледл несхватл.иво, да је убиство Фрање Фердина; Прексутра долазимо у Париз, мој драгане, са малом гуском и са њеном мамом. Надам се да ћу Вас истога дана видети код Иас код куће у пет сати. Ох, ви ћете ме љубиги као у Бокуру, за]) не? Цело ово време мислим на вашу француску иерверзност, и црвени.м. С богом, драги стари пријатељу: много пол.убаца, Дејзи Жакобсон. АН Е гТотТ Суиаров је д]>жао постс. Потсмкин му јс јсдном р«као смсјуЈ.п сс : »Очевидно, пи хоћете да уђетс у рај кроз уста од јесетре.« Та шала, разу.ме ее, била је примл.ена са одушевЛ.СН.СМ ОД ПоТе.МКИНШШХ П|)Ијател.а. Неколико даиа доцнијс једап од н.егових удворица усудио сс да и сам поноии Сунарову : »Је ли тачно, ваша евстлост, да хо+.ете да- уђете у рај кроа јеоетру?« (Чваров му је ирез]>иво одгонорио: »Знајте, Суваров само поетав.ва питаља, али никада не одговара.«

ј да могло бити засноваио 'у дворским круговима, ипак има једна околност која би могла потвј)дити ту претпоставку. Покојни надвојвода и његова жена били су сахЈ)ање?ш без цсремонија и са таквим презиром да скоро морамо поверовати да је Фрања Јосиф откјшо, да је престолонаследник био уплетен у нско дело уперенО пј>отив царске куће«. У сваком случају ца Вил.ем наговорио је Фрању ФеЈ)днналда да присгане на светски ј)ат, н припј)еме за то толико су напредовале, да ии смрг надвојводина ни је могла изменити ситуацију нити зауставиги ратну странку у АусгроУгарској од провалије. Дневне Вести 7 Д?. СПИРД ДћКИТРИЈЕВИЂ После кратког боловања, у Водену је прекјуче умро др. Спира 11. Димитријевић, л е ка р срсза гружанског и ј>сзервни санитетски мајор. То је био човск широка срца и широке руке, по души чист и без пакости. Нс по оном уобичајеном начину да сс целом свету после смрти пишусамо панегирици, већ у истини, он је био добар човек; о њему се може реФ.и само добро. И као дугогодишњи лекар општине крагујсвачке и К р а гуј е в а ч к е Г и м н а з н је, и као лекар среза ружанског, и као политички човек, и као војник, чинио је услугс коме је год могао. И у Крагујевцу и у целом округу он је био за иста о.м ил>е н а л и ч н ост и приман врло радо и са особитим задовољством свуда и у свако д])уштво. Ако је, као и сваки жив човек, и имао нелријатеља, њих је морало бити врло мало; вал.да је вео.ма рс. к човск којп би се и I; ■ њега могао пожалити. Припадао је Иапрсдној Странци и у њој био не само један од најагилнијих људи, или можда и најагилнији у Крагујсвцу и о к ј) у г у крагујевачком, него један од најинтелегентниЗВАНКЧНИ_ ФРАНЦУСКИ К0ГУ1ИНИКЕ Ф))анцузи су одбили јагке неп|)ијател>ске испаде јужно од Живснкура и на секто|)у Года, северно од Куреиа и северно од Ене. На овс две последње тачке истакнута фрапцуска одсљења после живсборбе одбила су нсмачка одељења нансвши им тсшке губитке. У Шампањи западно од б )да Корниљс један не.мачки иокушај такођс је пропао. А рт иље р иј ска а кц иј а у брдском ПЈ)еделу и на неким тачкама на дсс-

јих ? најнесебичнијих.} Био јс посланички кан-’ дидат неколико пугп, а у последњс време члан Главног Одбора. ГРЦИ ЗА ШТАМЛУ Грчка јс влада ослободила све шгампарије, у којпма се штампају новине од плаћања нове таксе за слектричну струју. ~ША НАРОДА ЊујоЈЖ. — Тафт, бивши председник ]>епублике, овако се изјаснио о пројекту лиге народа, која би имала да спј)Счи будуће ратове: »Практичан успех лиге народа, која би имала да осигура будући мир у свсту, зависи од победе над КајзеЈш.ч и п оз н а њск и м зло ч и н ц и ма. Савезни народи мо1 >ају за тај цил> да употребс сву својуснергију. За наш рачун ми морамо шт .1 пре да организујемо појску од ба Ј) 5 милиона људи, и да је пошаљемо у Европу. После по])аза садањих евојих управ.вача, немачки 'ће народ ући у лигу на])ода. А.ти, веома је опасно веровати, да би са Аустријом и Нсмачком могло доћи до споразума мирном дискусијо.ч. Ударати на неп])ијатсља са свом снагом којом располажемо, то је јединч начин који ће нас довести до трајног мира.« САОПШТЕЊА Читуља. - Љуба Сганојеви !\ адвокат из Шапца, бип. по : ПЈ>едседник На|)одне Скушитине, преминуо је у Београду 17 јаиуа]>а т. г. после осмо-дневног боловања у евојој 71 години . У место наше ожалошћенс мајкс Јелене и сесфе Миле, као и у име наше, извешгавамо о овоме за нас до сада најтежем удару, очевс и своје рођаке, ..ријатеље, другове п познапике, налазсћи велике утсхе у нади, да ће код свију њпх наш драги отац остати у најлепшим усломенама. Ожалошћени синовн : Милисав (пољски дивиз. 315), Војислав (Сиди Абдтла Тунис) и Димитрије-Чика. ИЗВЕШТАЈИ ној обали Мезе и у Бевру. 23 сата. Достајака нспријатсљска акција спажнија по подне на ]>азним тачкама северно од ШхјспДе-Дам, у области Сурси и Ла-Поипсл, и у Ш.ампањи јужио од Моронвилијера. Три бсзуспешиа немачка испада се«ерно од Суена и исгочо од Тстаца. Прскјучс су уништена двн немачкн авијона и четири тешко оштећена после ваздушне борбе. По])Сд тога три немачка апарата су оборена из топова. Гру-

па иемачких авијона п])ешла је наше линије синоћ и бацили бомбе на Компиењ и нсколико села. Послс пола сата враћени с}'. Извештај Штаба Источае Војеке. Артиљеријска активност и борба патролана разним тачкама Фронта. Француски су авиатичари бомбардовали каптонмане северо-занадно одВитоља. Париз. — Јављају из Шангаја да Кина чини свс припреме за слање т|)уиа у Манџурију. Лондон. — Иа пигање посланика Кина, лорд Сесил изјавио је: Всроватно је да је наоружано доста аусфо-немачких заробљеника у Сибиру, али се не зна место њиховог концентрисања. Вост о доласку тамо једног немачког генерала изгледа тачна. Њујорк. — Државни шеф секвесгра открившида Немачка Банка има још у Америци око једне и по милијарде франака, не рачунајући огромну количину памука, која је одрефена за Пумачку о д м а х по за кључењу мира, предузео је све мере за конфисковање. ПАРИЗ. »Матен« добнја из Штокхолма да се осећа јакпокрет против бољшевика за заједнички рад са Јапаном у Сибиру. Државни удар ће доћи неизоставно. Дописник »Матена« додаје, да једно ванредно добро обавештено лице тврди да је на прагу повратак уставне монархије. Велики књаз МихаилоАлександровић био би владалац. Тај је пројект популаран у целој Русији. Лондон. — »Манчестр Гвардијан« јавља да ће над целом јадранском флотом предузети команду енглески адмирал Келфорп. Цирнх. — Пое е узимаша команде над флотом у своје руке, цар Карло је сменио све команданте корпусних области у Босни и Херцеговини и Хрватској. Југоеловенске трупе изјасниле су се против ове смене. Цирих. — Немачка штампа на дуго коментарише о изјавама Клемантела у француској скупштини у погледу споразума измсфу савсзника, да насгаиегшсле рата екоиомски блок против Немачкс. Рим. Минкстар нојни генерал Алфиери, подносе•Ј»и остаику, мотшшше је жељом, да се нјкгги на своје мссто ма фронгу. Намспио га јс генс|п .1 Цупс.ти. Лондон. Посланик Трсбегиан тражио је у Доп>ем Дому, да се образује парламецтарна комисија за спољн.е послопе слична о-

ИТААИЈАНСКИ КОШНИКЕ Нрло 'кива патролска акција. На сектору Нал Френцела-Брента једно негфијатељско одсљсњс успело је да продре у један наш истакнути положај, али је ба1 >ажн 6 м натром з.тдржапо и коитра пападом одбачсно. Северо-источно од б ј> д а Грапе заробили смо неколико војника. Наши и савсзнички авијатичари обоЈ>или су 5 негфијате.љски ;1ероплана. цуској. Он јс оштро КЈ)Итиковао тајне уговорс, по којима се ЦаЈнпрад уступао Русији, и фаво]>изи]>ан>е анексионисгичких и ангидемократских тежња Италије. Одговарајући на ове кј)итике, државни сскЈ)етаЈ) за спољне послбве објасниоје Ј)ад мипистаЈУства спол.них послова и његов офо.мни задатак. Он иијс кј>ио да су ти уговорибили закључени под министарством Гјјсјоии м. У сваком случају додао је он, не треба у моји.м речима гледаги намеру за критику. Ми нисмо могли да нс усгупимо Русији Цариград, кад га је она затражила у критичном момснту, јср смо се бојали да не изгубимо саЈ>адњу својих Еавезника. Вашингтон. — Мипистар војни тражио је од Конгреса кредит од две милијарде за израду тешке артиљерије. Лондон. — Председник општине града Њујорка објављујс, да 'ће америчка влада конфисковати једну и гш милијарду франака, које се налазе код банака америчких а припадају Немцима. Париз. — Велики књаз Михаило Алекеанд|>овић одбио је да према нарефењу Лењиновом иде у Сибир и остао је у Петрограду. Изјавио је, да ће се ставити на чело владе коју би изабрао народ или Уставотворна Скупштина. Кадети га потпомажу отворено. Лондон. — »Дејли Експрес« добија из Петрограда: Лењин је пред катастрофом. Његове присталице осећају се као звер пред хајком. МАЛИ ОГЛАСИ Српски Магацин — Душана Стојановића, улица Мавахија Лимно бр. 36, у непосредној близини хотела »Париза«. Има на стоваришгу разне сорте гарантираночистогприродногви- на у бурадима и.флашама, које нарочито ирепоручује српским менажама. Магацин је обилно снабдевен коњаком, ликсрцма, |>акијом и осталом робом. Продаја на велико и на мало. Цене умерсВе. - 1—10 Српско Трг. Друштво. Улица Александра Великог број 7, обавља све банкарскс, трговачке и транспортне послове. ПЈ)епоручује нашем свету, да се користи услугама ове нбзчане установе за сие своје послове. Врши на својој благајни размсну свих новчаних монега по повољмим днсвиим курсевима. 8 10

КАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ ној која посгоји у Фран-

Одговорни урсдник Крста Л>. Милети 4 -.

ЦЈтампарија Акуарони.