Narod

БР. 240.

СОЛУЦ, СРЕДА 28 МАРТ 1918 ГОД.

ГОДШ1А II.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Нирод« излази снакогп дама по поднс.

Штамтфија се иалааи у улици Коломбо број 0.

Власник КГОТА Љ. МИЛЕТИТг

БРОЈ 10 ЛЕПТА Рукописи се не нракају. Огласи и белешкс наплакују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број Б.

УЗРОЦН 0ФАНШЕ }

Још су у живој успомени ч у и с н е ј)ечи Виљема II »о малој, за презирање, војсци енглеској«, речене еамо за то да појачају дух немачког народа, јер је он врло добро знао и средства и висину отпорног морала • Енглсске. У то се нрсме спремао немачки Јзенералштаб за поход, којим би онемогућио инт. рвенцију енглеских снага на континенту, због чега долази налет на Изер и марш на Кале. Кулбњ, Дункерк, Кале, узеги после Анверса и искрцати се у Енглеску, парализовати је, и то онда, кад је Киченер са грозничавом брзином организовао војску. Ово се мислило онда, кад је Немачка чинила очајне налете у компактним масама обнављајући их непрестано, и опијајући алкохолом и етром е в о ј е трупе, док су савезнички митраљези и топови правили на њима крваве бреше. Данас се та тактика обназља, јер ее на ратној позорници појавио нов чинилац — Америка. СеКамо се са каквом је зебњом немачки народ примио ступањс Америке. И док се немачком народу гонорило: о пацифисгичком расположењу Американаца, о немогућности брзог организовања нове војеке, о сумаренском блоку, о оскудици тонаже за превоз милиона војске; уиравл>ачи немачкл су врло добро зпали огромна средства

и о))ганизатореки дух Америке, и силни идеализам једног човека од посла, као шго је Америка-нац. Немачки управљачи еу врло доб|)0 знали да, од доба ратова за независност Америка није водила никакав ра г, и да ће сада тај млади и снажни народ хтети и моћи да манифестује евоју снагу и своје јединство. С оне стране Аглантика Немачка има најогорченијег и пајопаснијег нелријатеља. У Арици се спрема закон о обавезној абјној.служби; еопственици бродова нуде своје .бродове за пренос трупа; један милион људи биће у Француској још пре Краја ове године; Першинг тражи гу част, да учествује са евојим корлуеом у битци ; светла, звездана застава јлепрша ее на пољима Пикардије. То је р а з л о г што Немци, идући до крајње изнуЈ)ености, бацају дивизију за дивизијом у смрт, али су се, то је извесно, преварили и овоп! пута у рачуну; крајња ће победа иггак бити наша. То знају и наши Савезници, чије хе.ројскс трупе учествују у овом последњем крвавом разрачунавању с Немцима. У мадом замку код Сен Кентена садо сигурно о томе мислс мсмачки генерали; неспокојство и гешке елутње колебају већ оно н> и хо во е; 1 м о п оу зда н>е из прзих дана.

Д. И. ЈЕЈО.

ФЕЉТОН БД ЕЊ Е

о

Само н>их су дноје остнли код куће. Свегу су куТ>\ затворили да у н.у не улазе л>уди, да / н.у не улази л>унки сунчев зрак. Ко|)ов им се успужао до прозора, нетар им је валупио вратнице пред којим.а су некада играли у колу кршни момци и јсдре девојке. Старцу је суха старост узела очни вид, пог|)бала га и бацила у запеТ.ак. Ту он живи покривен мраком што умотава кутове пустих домова, у којима сс одмара чаћави пра.ч, што га са себе стресају дремл.иве ноТ.и и дуги, не|>вдни дани, мрзовољни и каљави, тешки као грдне пладине I Старца је напустило ве-

дро памћење, заборав му жуљавом шаком утире енетли ум. Не распознаје дап од ноћи. Заборавио је како изгледа треперец>е јулских звездида, како на цветови.ма трспсри л.упки мај, — нити га весели мили живот, који јс човеку драг докле год му смрт нс помрачи ум I Седи на оронулој ■гронож жци крај етарога банка,' изнад којега умукле висе гусле: покиданс на њима стрче гласне струне; снажну орлону главу на тим гуслама уплео је у своје мрежс иакосни паук, који се по њој игра животима бедних муха!... На брижној глави орловој мирпо почивају пет минулих векова до сунца уздигнуте

иаМГБУ С01ИЕ а ОДЗЕ За време 2Г). и 2(>. марта иапади на ссктору Амијена еу оелабили. Комуникеи од ова два дана јављају нам само за акцију аргиљсрије јужпо од Соме у пределу Хангарда, Меснила и Гривена. Северно од Соме Немци нападају позиције Бикој, 20 км. јужно од Арса; они су свуда одбијени. Јужио вд Соме, и.!меТ,у Хамела и Марселкава, Енглези врше уепешне против нападе и заробл.авају Немце. У сектору Оазе, Немци су задржани у њиховом напредовању од НоаЈона, и они су сада на десној обали Оазе, и покушавају сада да пренесу акцију на леву обалу реке. Они су се утврдили у пределу Шони Баризи, заштићени с лева масивом Сен Гобен. Французи, који држе у овом сектору угврТјепе позиције од Кусиа до Краона, преко Анизи и Шмеи де Дам учиниће немогућним операције немачке на левом боку северног сектора Ене. Изгледа да је циљ немачки, стварајући нови борбени фронт, да принуде Французе, да разбаце евоју снагу, и да одврате н.ихову гпшњу од Амијена, који остаје увек главни објект Немаца. ПР05УЂЕНД СНАГА Циј)их. — Дочек Ко|)ошеца у Љубљани, који је стигао да прими .албум еа 200.000 потпиеа југоелоненских жена, био је величанетвен. Словеначки пбеланик био је дочекан од масе, која јс бројила .хиљаде лица. Испрегли еу коње из његових кола и маса је довезла Корошеца до хотела као правогтриумфатора. На банкету је — - >-■— ——■ српскс прошлости; истурен језик орлов пробада тупу садашњост! Старцу.долази ве])ни мачак, да му прсде по вае дуги дан и сву драгу ноћ. Превлачи му репом преко дршћућих руку; жмирлвих очију погледа кад кадацтарца, док старац блееаво куња! Пс. зиа сс крлико ће још дана пробдити у прашљивој тами гужпи стлрац: тежак је жлвот у њо.ј, јср је ирпуњава огровап ваздух, по коме звера.ј\ злобнс очи прогнаних духопа, ниги сс зна колико ће га суроце године још шибати својим шибама! Можда ће га у тој тами загећи и подмукла смрт, али очајно каено, јер она радије одлази у домове у којима сганује срећа, која је пред н.ом иемоћно јагње, што га крвожедни вук од једнога скока обара у преплашеноме ста-

Корошец изјавио, дл нема сумње, да ће ее југоеловенски идеали остварити. За време боравка Корошецевог варошке зграде и приватне куће биле су окићене на|)одним заставама. Немачки свсштеници хоће да се одупЈ)упропаганди у корист незавиене државе, коју проповедају њихове колеге словеначки и х|)ватски евештеници. И саетали су се у Целовцу, где еу изјавили, да су они у цачелу противни сличним аспирацијама. Мећутим се јавља. да аустријеке власти настављају п р о г а н> а н> е потписника југословенскс декларације. Већина лица на саслу.шању пред полицијом одговара, да се не ематрају Јобавезним, да дају изјашњења, одбивши чак и да потпишу запиеник саслушања. На Ријеци су саслушавани од полиције и калуђе])и капуцинског реда. Влада је позвала црквене власти, да збаце цео хрвагски клир. ИТАЛНЈАНШ ФР НТ Рим. —- Један ратни дописник па фронту талијанском пише да јс офанзива аустријека на талијанском фрон гу неизбежна. Али кад ће почети офанзина, зависи од атмосферских прилика, а исто тако од операција у Француској. Сматра се да јс непријатељ већ готов, Вепријател. ради на томе већ три .мссеца, а у послсдње време јако је активаи. Аустрија конценгришс снаге у планинској зрни фро.цга. Измсћу Ђудикари и масина Грапа конценгрцсаие су три арм.ије Конрадове, а у зони блис-

кој позадини непријатељевој доводе се иове труце и пласирају нове батерије, јисто тако . нагомилава се муниција и храпа, Резсрве које долазе из Тренгцна прилазе постеиено динији за напад. Из.мећу Бренте и Пјаве а иза маеива Грапа надазе се дивизије Кевешонс, које сачин.авају лево крило групе Конрадове. ИЗ РУСИЈЕ Париз. — »Матен« дознаје да су Кадети руски узели иницијативу да заједно раде с Јапаном. 3~А П А Д Н1 Па])из. — »Голоа« каже: Наша врховна команда користила се застојем ^непријатеља, да изврши нове концентрације снага, које јој стоје на распбложењу. Велики број дивизија доведен је на фронт Сомс, трупе свеже и обузете најлепшим моралом војничким, које су Кајзеровс дивизиЈе, иецрпљене офанарвом, са пуном жестином среле јуче и ерешће сут|)а на бојном пољу у Пикардији. Париз. — Ове значајне операције пружиле су нашим војницима најленше дане борбе. Они су потпуно косили иакленом ватрбм трупе непријатељеве узбијеним ])едоиима и причиниле им невероватВе губитке. Немци су припремали напад с трупама у које су веровали, да су нсцобедпе, и њихово разочарење мора бити иелико кад виде овс трупе заусгављене у своме елану. Према изјавама заробљеника, немачке груце брте су уве|)ене да ће францу-

чешнл по::?ет Берн. Гроф Чернин путује за Бер.тин да би се споразумео о мерама да сеугуши нокрет у Чешкој. КОД ИЕПРИЈАТЕЉД Гим. — Према изјавама, заробљеника аустриских, ситуација у Ауетрији у погледу иамирница је кригична. Било је побуна у Грацу и Загребу; јављају за многе смртне случајеве од глади. У целој земл.и влада епВдемија великих богиња. Боје се, да се пе рашири куга преко 1’алиције, из Одесе, јер у Одеси има много случајева. Гфро н т зи одступити. Поред оетплогзападно од Ноајона Пемпи су напали снажно Монрено, и њихов је коминике објавио заузсће тога места. Не само да је Момрено осгао у нашим рукама, већ смо успели захваљујући храбрим контра нападима да проширимо наше положаје у правцу севера. Париз. — Генералисим Фок посетио јс и поздравио новс трупс, које су му изјавиле, да са нестрпљењем очекуЈУ улазак у борбу. Лондон. — Лојд Цорџ се вратио с фронта, гдс се сусрео са Клемансом. - Лондон. — Прсма званичним мишљсн.има иојних кругова непријатељсв напад од 22 и 23 марга погпуно је пропао. Против\' Енглеза у околини Албера, противу Француза на Соми северно од Мопдидиса непријатељ је бацио до 20 дивизија. Према обаиештењима заробл.еника и документима наћеним код’ њих, непријатељев циљ је био да пресеку железничку линију Сен Жист—Амиен и управе напад иа Парид. КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ Данило Крајиновић, благајник покретне арт. радионице пошта 111 моли свакога онога, који би шго знао о ниже именованим војницима да га извести, како би им могао послаги карте, које су за њих из Србије сгигле: Миливојевић Пенад, иослед, одбр. младића од мајие Стамуне из Азање. Милаиовић Љубомир, а])тил.ерац од сНаје Наталије из Мраморца. Милошевић Милоје, наред. III поз. од женс Живке из Кушиљева. јПилршевић Александај), из Ореовице, од мајкс. Мијатовић ДиМитрије од оца Лазара из Азан.е. Михаиловић Чедомнр од Иване из В. Крсие. Мијушковић Радован, од Аике Тасовчеве, Београд.

ду! МожДа ће с<- гу скаМснити кукавни старац, да, послс много година, на њогова плсћа слећу гавранови или мудре совул.аге, што по гамним ноћима прете сиавачима својим ужасним гласом! Ој, да -хоће друговати са мудрим совуљагама, које тако дивно презиру днсвни живот, када се кроз људске гомиле пајбрже протура дволична лаж и столико лукавсгво, По т о м сЈ прашл.ивомс, прашљивоме мраку пипа још једин прозрачап 1 живог, ту живи сгарчев верни друг. у црној убрадачи убраћена старица. Прошлост јс угасила пламен њених свежих образа, зб])чкала јој груди на којима сС одгајише четири војника, чија имена убележишс у најславпију л.удску повесницу. Њу је напустио весели људски разговор, глухо јој ћутање

затиорило старачка уста. Поломиле су се звонкр речи ста])ичине, још поцеку, тужну и трому, к])ије гипки језик. Вид нијс издао несрећну матер: још он блуди за сунцем, што нагиње мрачмоме западу; још она упире благи поглед светоме истоку када се раћа сунце!.., IIа дому јој поглед укочено пипа сваки кут. Али јој у оку не пламти вишс срећа, нигц јјо њему плива љупка нада. Кно замаЈ .рсло сгакло, које је задухао љуги олуј, бсз светлости, коју у очи угони спокојан дух, назире Л>ено око стари бамак, на коме лежи чађави прах, у коме увиру гЈОследњи стпрчеви дани и последње ноћи његове: хучни скокови живота давно угонуше у вечни мрачни гроб; још само остадс бледуњав траг, као од усахнуле реке успорен последњи ток!.., - Свршиће се