Narod

БР. 243.

СОЛУН, СУБОТА 31 МАРТ 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се нс враћају.

Огласи и белешке нанлакују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број (5.

Економска питања су увек заувимала важно место у преокупацији централних држава.Оне и сада чине све могуће напоре да би у овом погледу обезбедиле своју надмоћност за после рата. Германско надирање ка истоку је већ стара карактеристика ове полигике. У томпогледу је од особитог интереса рад на Балкану великих немачких банака. До прошле године велике немачке банке биле су посредно представљене у балканским државама, али у току 1917 оне су основалеу Ру.мунији и у Бугарској филијале, које су их непосредно представљале. У Румунији и у Бугарској имало је дотле гри банке, које раде под контролом великих немачких банака. Дисконто Гезелшафт и кућа Блајхредер основали су 1897 у Румунији Банку Генерала Романа, која има пет филијала у земљи. У банци Мармарош иКомпанија у Букурешту заинтересована је Дармштетер Банк и Берлинер Ханделсгезелшафт. У Бугарској, Дисконто Гезелшафт и кућа Блајхредер основали су 1905 Кредитну Банку у Софији, која је попела капитал од шест на десет милиона и основала филијалуу Скопљу. Али прошле године 1 септемора п. н.,Дајче Банк основала је под својим сопственим именом филијалу у Софији, а мало потом и

IIБАЛКАН

другу у Букурешту. Рад ове друге филијале. огромно се развио, нарочито у експлоатацији петролејских извора иупловидби на Дунаву. Са своје стране, Дрезднер Банк спрема оснивање филијале у Букурешгу, која ће се отворити по закључењу мира. Та одлука показује да се Дрезднер Банк решила да изведе на Балкану нарочиту активност. Дајче Оријент Банк, чији је рад у Турској и у Египту готово потпуно обустављен због рата, спрема се такође да прошири своју акцију у Бугарској и у Грчкој, где већ има многобројне филијале. Види се да се високи немачки финансијери спремају да узму знатну улогу у експлоатацији балканских земаља, ако се не буде паметно њихов рад парирао. РАЧУН ЗА ИСПЛАТУ Цирих. — »Грацер Тагеспост«, уверена да је Бугарска остварила све своје аспирације, протеетвује зашто се бугарске трупе не употребе сада на другим ратним позорницама. Бу гарска војска може да да резерву централним силама против споразума, и ако се неће слати у Француску, може се употребити за ослобођење Палестине или Месопотамије. Према »Тагеепосту« бугарске би се трупе могле такође корисно употребити против Италије. »Бугари

не смеју заборавити, да им Добруџа није уступљена непосредно већ од четири савезника, заступана на преговорима у Букурешту. Зато не би било од тих савезника ни мало некаваљерски кад би послали Бугаре у Палестину.« УНЕШЂЕ ЈАЛАНА Париз. — Нове трупе јапанске искрцале се у 13ладивостоку. Становнишгво их је одушевљено дочекало. Бол,шевици се подлаче са журбом из вароши источног Сибира, и не мисле да се одупру интервенцији Јапана. У Русији чак ова интервенција има велики број присталица који не крију паду да у Русији видб ускоро учвршћену народну владу. ИЗ РУСИЈЕ Париз. — »Тан« добија из Петрограда : 5' Москви је одржан збор шефова револуционарних социјалиста, кадета, националних социјалиста из групе Плеканова и предствника разних радничких удружења. Збор је донео резолуцију, у којој се тврди, да је миром у Брест Литовску Русија ојачала Немачку, и да је Украјина постала нека врста савезпика централних држава, те да су с тога савезници стекли потпуно право, да на руској гериторији организују отпор прогив Немачке. Урезолуцији се даље вели, да при организацији овога отпора треба да суделују сви савезници. На тај ће начин савезници прикупити све рурке елементе, који су одлучно противни миру у Бресг Лиговску. П а р и з. — Из Москве : Посланици Француске, Италије, Сједињеннх Држава, Србије, Кине, Сијама и

Бразила стигли су 16. марта у Вологду, варош ГмјО километара удаљену од Петрограда. На нозив посланика, јуче су приспели овде шефови игалијанскс и француске мисије, који ће се задржати свега неколико дана. У последње време савезничке војне мисије у непрестаном су контакту са врховним руским војним одбором, коме председава Троцки. Врховни ратни савет израдио је правила за нову црвену војску. Функије одбора простих војника ограничена су на питања скономског марактера. Врше се озбиљне припреме за одбрану Полтаве и Екатеринослава. Добровољачка војска за одбрану Кавказа од Турака сваким даном све је многобројнија. Очекују се крваве борбе у области Батума. Париз. — Јављају из Петрограда: Берлинска влада тражила је да све руске лаће из балтичке флоте напусте територијалне воде Финске, јер треба да буду разоружане 12. априла пре подне према 5 члану уговора у Брест Литовску. Преки с} т д је проглашен у Ларском Селу, поводом побуна, које су произишле услед немања хране. ЧЕСИ И ЈУГОШВЕНИ Цирих. — Наставља се рад Ч е х а и Југословена, а и влада наставља прогонима. У Хрватској је забрањена општинама свака манифестација у корист југословенске идеје. У Загребу је забрањен за осам дана један југословенски лист. Издата је нова уредба за цензуру, која скоро онемогућава опстанак листова, кош не би ширили искључиво немачке и-

деје.»Словенски Народ« поводом иницијативе да се дофе до споразума измефу владе и Југословена, пише: »Ма каква била реформа устава, она ће задржати немачко мађарску превласт, коју ми хоћемо да оборимо. С тога је узалудно и беемислено и преговарати с Немцима, који не пристају на словенско становиште. Треба признаги право појединим народима на независност и п р а в о самоопредељења.« ВЕШТО СУ ОВјАСШИ Цирих. — У Аустрији се много говори о лорду Нортклифу и његовој пропаганди у непријатељским земљама. Неки аустријски кругови у покрегу потишгених народа виде прст лорда Нортклифа. И немачки пбсланици у бечком парла3А П АДН Лондон. — Од заробљеника дознајемо, даје цео крај, куд су Немци прошли, прекривен лешевима и да је ваздух заражен задахом смрти. Немогућа им је употреба бунара, немогуће становање у порушеним селима. Ервиљер, Гонекур, Вранкур и друга села посејани су немачким лешевима и дуж путова између села велике су гомиле лешева, које су на крају сваке борбе слагали на гомиле да ослободе путове за саобраћај. Тек пре неколико дана непријатељ је почео да спаљује и покопава своје мртваце. Пре није имао времена ни да пренесе све своје рањенике а камо ли да покопава мртваце. менту поднели су влади интерпелацију, у којој се измећу осталога кажс, да »пројектили енглеског новца« раде у унутрашн.ости монархије. АМЕРИЧКА САРАЛЊД” Вашингтон. —Донесен је закон којим се одобрава отварање новог ратног зајма од 40 милијарди франака, од којих ће се ставити на расположење савезницима 8 и по милијарди. Пошто сенат ратификује закон, рачуна се да ће нови зајам досегнути до 43 милијарде и 330 милиона. Министар финапсија Мак Аду, мисли, да ће та сума бити довољна за ратне трошкове, и да неће бити потребно прибећи н о в и м финансијским операцијама пре јесени ове године. и ф р о н 'Г Париз. — Артиљериска борба била је врло јака у току ноћи у пределу Ангар ан Сантер. Извифачка француска оделења била су врло активна на секторима Наојан и Кали сир Мац. Французи су нмали известан број заробл.еника. Бомбардовање је врло јако у пределу канала Оазе и у шуми Парга. Фраџцузи су извршили препаде па линију непријатељеву према Шермези и западно одБит ди Менил и довели заробљенике. Лондон. — Дописиик Аггенције Рајтер јавља с француског фронта: »Немачке дивизије нападају са овом методом: у првој линији налазе се две групе, пешадија од по три батаљона, који дирекгно наступају према објекту. За њима наступају специјалисти,

Ф Е Љ максим горки: у ст Пред нама на хоризонту блистале се магловите фигуре, чији су се крајњи рубови преливали из љубичасте у ружичасту боју. — Сигурно су оно кримска брда, рече »фак« сувим гласом. Брда? Одговори војник. Њих за дуго још неће бити. То су облаци, само облаци. Погледај како изпедају, као малина у млеку! Ја приметих, да би било пеома пријагно кад би се облаци састојали од малине и млека. Та моја примедба на једанпут појача нашу глад — питање наше егзистенције. — Дофавола, грдиојевојник и зурио у даљину, кад 6и барем наишлџ на каквог

тон ЕП И 0' — 2 ) живог човека! Никога нема. Мораћемо, као медведи зими, да сишемо своје рођене шапе. — Говорио сам ја, да се ми кренемо у насељене крајеве, рече »ђак« поучним тоном. — Ти говорио, иовика војник узрујано. С тога ти и јеси научењак, да говориш! Али где има овде насељених крајева? 1о сам враг зна! »Ђак« заћута. Сунце је залазило и својим зрацима обасјавало облаке на хоризонту, који су се одразивали у најразличитијим, неописивим бојама. Наша је глад постајала све несноснија. Црева су крчала. То је био јсдан ве-

ома неугодан осећај. Изгледало је, као да еокови из свих мишића тела некуд истичу, испарују, и да услед тога мишићи губе своју снагу и покретиост. Усга и непци били су стално суви, глава тешка, а пред очима непрестано су играле неке црне тачке, које су, с времена на време, добијале облике топлих комада меса и хлеба. Успомене на ове »наше слике из прошлости« рефале су се са одговарајућим укусом, и тада је изгледало, као да се у желудцу окреће неки нож. Ипак смо ишли Даље, причајући један другоме своја осећања. Обазирали смо се на све стране, не би ли видели какво сгадо оваца, и слушали смо, да ли се чује шкрипа каквих татарских кола-, која преносе воће на јермснско тржиште. Али, степа је била мирна и пуста.

У очи тога тешког дана појели смо били три до чбтири фунте хлеба и пет лубеница. После гога прешли смо скоро 40 километара — то није никаква сразмера измећу примања и издавања — и заспали смо на тргу у Перекопу, где нас је глад цробудила. »Ђак« нам је с разлогом саветовао да не спавамо, вс.-ћ да нреко ноћи наћемо неко занимање, које — ипак у пристојном друштву није лепо говорити о повреди права својине и ја бих хтео то да прећутим. Хоћу да говорим само истину, али у овом случају није корисно за мене да будем суров. Знам, да људски оссћаји у наше културно доба постају све блажи, и да, кад човек зграби свога‘ближњега за гушу, у чврсгој одлуци да га угуши, — он се труди да то

уради што је могуће пријатније, узимајући у обзир сва правила пристојности, која су у таквим случајевимауобичајена. Тај напредак човечанства консгатовао сам на својој властигој гуши, и ја тврдим са угодним осећајем и уверењем, да се на овом свету све развија и напредује. Особито се овај величанствени напредак јасно види у свакогодишњем умножавању тамница, кафана и извесних других кућа. Док смо гутали пљувачу и у пријател.ском разговору насгојали да умањимо бол желудца, ишли смо даље кроз густу и нему сгепу, обасјану црвеним зрацима вечерњег сунца. Пред нама је залазило сунце полако купајући се у зракама обасјаним, нежним облацима, а около нас већ се спуштала модратама, скри-

вајући посгепено непријатни хоризонт. - Хоћемо ли браћо, да запалимо ватру, рече војник, дижући са земље парче дрвета. Преноћићемо у степи. Дрва суво грањс купите и донесиге све. Сифемо с пута и почнемо купиги суву траву и све што је било за гориво. При сваком сагибању јављала се код нас сграсна жеља, да легнемо на земљу, да на њој останемо непомичии и да се ње наједемо, док се не уморимо, па да опда заспимо, макар то било вечним сном, само да једемо, да жваћемо и да осетимо како на.м тоила каша полако мили низ уста, кроз суви Једњак, у лакоми и сужени желудац, који гори од жеље, да иешто у себе прими. (Наставиће се)