Narod

БР. 249.

СОЛУН, ПЕТАК 6 АПРИЛ 1918 ГОД.

ГОДИНА II. БРОЈ 10 ЛЕПТА

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улиди Коломбо орој 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Рсдакција је у улици Коломбо број 6.

НЕМАЧКА И ЊЕНИ САВЕЗНИЦИ ТУРСКП И БУГАРСКО УЧЕШЉЕ У БИТЦИ НА ЗАПАДУ

Још у само.м почетку немачке офанзиве, било је извештаја да су идентификоване бугарске трупе на западном фронту. То је требало чак да послужи каоразлог Сједињеним Државама за об]аву рата Бугарској. Мефутим, после тога дошли су деманти тих вести, а од тада су непрестано вести противуречне и о учешћу бугарских и о учешћу турских трупа на западном фронту. Док једни телеграмијављају, да Немачка хитно тражи појачања од својих савезника, а Аустрија, Бугарска и Турска ово одбијају, и услед тога наступа мефу њима неспоразум — дотле истовремено долази телеграм, да су кроз Келн и Диселдорф за Цариград прошла прва два санитетска возатурских рањеника, а да за овим иде и један воз рањеника за Софију. Ипак се могу и овакви извештаји у неколико довести у сагласност, и ако изгледају парадоксални. По целокупном току ствари и по изгледима за један преокре г, за Немце неповољан а може бити и фаталан, највероватније је да су Немци заиста тражили п о м о ћ својих савезника, и то што прс и шго хитније. Ови су на сваки начин одбили ученгће у великим масама, бојећи се, и с правом, за своју рофену кућу, и дали може бити само ситне делове, колико да се одржи заједница. Истина, њима се нагла-

шавало да "ће се на томе фронту свршити цео рат, али не изгледа ипак, бар до сад, да су се њихове трупе иојавиле у борби у већем б Р°ЈУНемцимаје, мефутим, сваким даном и сваким сатом, ово питање све прешније, то је извесно. Чак и да нисутражили појачања, они то м о р а ј у с места учинити. »Тајмс« јавља да Немачка позива под оружје све људе. И они који раде у ратним фабрикама упућени су одмах на фронт. Многе су фабрике затворене, а у многима раде једино девојчице.

То показује да се мора искати од савезника да се на невољи нафу. У осталом, то се види и из немачких листова. »Форверц« каже, да Немачка мора однети што пре потпуну победу, јер друкчије не може изићи из незгодног положаја у коме се сада налази. Али како нема ни помена о тој сањаној потпуној победи, онда се мора апеловати на савезнике.

Отуда се немачка дипломатија упиње да изравна несугласице између Турске и Бугарске; отуда долазак бугарских фенералштабних официра у Беч; отуда непрестана саветовања измефу Турске, Бугарске и Аустрије.

Да ли 'ће то најзад донети по Немце повољне одлуке или не, о томе се не можејош закључивати, али и не-

љацима — каже министар — биће: ојачати Немачку и опрезно задовољити жеље Пољака, у колико се то слаже са првим циљем; јачање германизма постићи •ће се акцијом комисије за колонизацију. Источна Марка мора остати немачка, ако хоћемо да очувамо положај силе. Други стуб консерватизма, граф Јорк фон Вартенбург одрекао је Пол>ској право иа Холм. Јорк не даје много на теорију о самоопредељењу н а р о д а. 1 рсба проширити немачку сферу утицаја. Он пристаје да се Пољацчма даде слобода вероисповесги, наставе и економска, али они се морају по Јорку за свагда одреки панпољских снова, односно одре ћи се захтева о независносги.

ИЗ РУСИЈЕ Вологда. — »Новоје Слово« потврфује, даје Аустрија у очи Лењинове контра револуције понудила сепаратан мир Русији и да је то учинила преко шпанског посланства. Аустрија је тада уверавала, да ћс за свој предлог придобити и Турску, али јс тражила да то остане тајна, нарочито пред Немачком. Исти лист пишс, да жена Керенскога из нужде сада ради у једној фабрици дувана. Берн. — Немци се труде на све начине, да из јужне Русије узму намирнице, али народ одбија да ма шта прода.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

ка би немачки савезнициупутили на западни фронт своје трупе у већим размерама, то није ни мало неповољна околност по наше савезнике, јер 'ће та'да немачки савезници ослабити свој фронт и довести своје положаје у питање. ЕНГЛЕСКИЗАХТЕВИ Лондон. — »Глоб,« КОји се сматра органом Бонар Лоа, публикује овај чланак: »Ми морамо тражити минимум оштете да накнадимо наше жртве. Пошто будемо помогли рестаурацију Белгије и повраћај Алзаса и Лорена Француској, нешто ће и нама бити потребно. Немци, који су уништили један знатан део наше трговачке тонаже, вратиће тонузатону, и ако за то не буду имали довољно тона да регулишу рачун, доплатиће одштетету за накнаду наших губитака. Ми нећемо вратити ни један квадратни јард немачких колонија, које смо заузели. Ако рат мора трајати и двадесет година па да свршимо са Немачком, ми ћемо наставити рат до потпуног и коначног задовољења. И наши пријатељи и наши непријатељи треба да знају, да ћемо срушити сваку владу, која би предложила средње решење. РАЗДРАЖЕЊЕ ЧЕХА Париз. — Јављају из Берна, да је према информацијама из сигурног извора, и поред оставке грофа Чернина, раздражење Чеха тако велико, да озбиљно брине цара Карла.

БЕСАРАБИЈА Париз. — Јављају из Цириха: да је Украјина дала Бесарабију Румунији с условом, да јој ова да велике ад,министративне п о в л аст и ц е. Берн. — Народ у Бесарабији се побунио и тражи независну демократску д р ж а в у. На много места избили су нереди. • ПОЉСКА Мало по мало све јаче чује се пруски глас немачког горњег дома. Ових дана се говорило о пољском питању. Говорници са деснице и референт у питању немачке колонизације у гакозваној Источној Марки, захтевали су, да се пољско пруска граница регулише према војничким потребама. Референт Керте је мишљења, да те потребе могу захтевати да се обухваги и цела руска Пољска. Ои тражи да горњи дом прекине са застарелим предлогом Рајхстага. Да сеНемачка економски подигне, њој је потребна велика рагна одштета. Приликом 53 ћег роћендана Лудердорфовог референг је убећен да ће му највише угодити гиме ако изложи војничке потребе у системизирању границе. Министар агрикулгуре Ајзенхарт Роте слаже се у гоме, да се при урећењу источне границе води рачуна о војничким интересима Пруске. Тражи такоће да владе преговарају, и да се други, па били и чланови парламента, не мешају у то; алузирајући при том на преговоре, које су ту скоро водили Ерцбергер Науман и Давид са пољским делегатима. Формула практичне политике према По-

Берн. — Један Немачки коминике покушава да угиша јавно мњење због огромних губитака. У њему се признаје да су губитци тешки, веФи него ли ма у којој прилици до сада. Немачка штампа захтева бројно стање губитака, и не задовољава се само фразама. Париз (званично). — У области Корбени ставили смо под ватру и растерали једно јако непријатељско одељење које је после артилериске припреме покушало да допре до наших линија. Непријатељ је покушао више испада у Шампањи, на десној обали Мезе, источно од шуме Кориер и према Дарлупу нарочито. Сви су ови покушаји одбијени, остало нам је и заробљеника. Ми смо, са своје стране, с успехом извели неколико упада у-немачке линије и добили заробљеника. Париз. — Поводом немачког н а п а д а на фронту Ла Басе-Армантијер допнсник »Тајмса« на француском фронту )авља : »Велико наступање Немаца заустављено је. Вероватно је да Фе непријатељ продужиги на овим тачкама, али -ће на целој дужини борбене линије наићи на отпор свејачи и јачи. Његови напади изгубили су првобитну јачину и они су много прегрпели ових последњих дана од вагре наше артилерије. Задржавши наше позиције противу свију непријатељевих јуриша, ми смо на много мсста противнападали и приморали непријатеља да одступа. Ова офанзива нсмачка потпуно је промашила свој циљ, који се састојао у пробоју нашега фронта.« Затим кореспондент описујс

ГИ ДЕ мппасан:

Ф Е Љ Т 0 Н

ЦЕПАНИЦА

Мало по мало ја сам се пустио да ме заведе чар њинога заједничког живота; вечеравао сам често код њих; и често, враћају•ћи се ноћу кући, помишљао сам да учиним као он, да се оженим, јер сам сада налазио, да је врло жалосна моја празна кућа. Они су се, изгледа, волели, нису се никако одвајали. Али једне вечери, Жилиен ми је писао да доћем на вечеру. Одем. »Добри мој, рече, ја ћу морати да одем, одмах после вечере, због неког посла. Нећу се вратити пре једанаест сати; али ћу у једанаест тачно, доћи. Рачунао сам на тебе да правиш друштво Берти«.

Млада жена се смешила: »То сам се ја прва сетила да вас позовем«, настави она. Ја јој стиснух руку: »Ви сте дивни«. И осетих на својим прстима пријатељски и дуг стисак. Нисам на то ни обратио пажњу. Седосмо за сго, и тачно у 8 сати, Жилиен нас напусти. Чим је он отишао, ми почесмо да се осећамо некако нарочито неугодно. Нисмо се још никад дотле нашли сами, те и поред наше интимности, која је сваким даном расла, овај случај нас је стављао у нов положај. Почех да говорим о празним стварима, оним безначајним стварима, којима се испуњава незгодно

ћутање. Она не одговараше нишга. Седела је преко пута од мене, поред камина, оборене главе, неодлучна погледа, с једном ногом пруженом према ватри, као удубљена у неко тешко размишљање. Кад сам већ почео да бивам баналан, ја ућутах. Чудновато како је некад тешко наћи шта да се каже. А после, осећао сам у ваздуху, осећао сам нешто невидљиво, шго је немогуће изразити, неко тајанствено наговештавање које вам предочава тајне намере, добре или зле, неке личности у поглеДУ вас. То мучно ћутање трајало јс неко време. Загим ми Берга рече: »Метните једну цепаницу у ватру, пријатељу, видиге да ће се угасити.«. Отворих сандук за дрва, намештен исто тако као тај ваш, и узех једну це-

паницу, најдебљу цепаницу и ставих је у облику пирамиде преко других дрва гогово изгорелих. , И ћутање наново отпоче. После неколико тренутака цепаница је тако буктала, да нам је горело лице. Млада жена подиже очи према мени, очи које су изгледале чудновато. »Врло је топло, сада рече; хајдмо тамо доле, на канабе». И прећосмо на канабе. После наједаред, гледајући ме право у лице, рече: »Шта бисте ви радили кад би вам нека жена казала да вас воли?« Одговорих врло збуњено: »Бога ми, случај није предвићен, а после, то бл зависило од жене.» Тада она поче да се смеје, сувим, нервозним осмехом и додаде: »Људи нису никада дрс-

ки и препредени.« Ућута се, па опет настави : »Јесте ли кад год били заљубљени господине Поле.« Признадох; да, био сам заљубљен. »ПричаЈ - те ми о томе,» рече. Причао сам јој неку историју. Она ме слушашс. пажљиво; показујући често негодовање; и одједном поче: »Не, ви се у томе ми мало не разумете. Да би љубав била истинска и јака, треба, ја мислим,* да узбуди срце, намучи живце и однесе главу; треба да буде — како да кажем — опасна, чак грозна, готово злочиначка и нечасна, да буде нека врста неверства; хоћу да кажем да је потребно да руши препреке свеге, законскс, брачне везе; кад је љубав мирна, мека, без опасности, је ли то заиста љубав?« — Свршиће се —

С АОПШ ТЕЊ А Драгутин Веселић, пушкар 1. митраљеског одељења п. бр. 210, тражи сина Василија Веселића, родом из Вранеша, срез жички, округ чачански, последњег регрута, који је, по причању другова, дошао био до Војуше са Крушевачким резервним трупама. Милорад Радивојевић, из Попадића, срез колубарски окр. ваљевски, сада у Инвалидском Одреду, п. бр. 999, тражи браћу Љубисава и Станимира Радивојевића и моли свакога ко о њима зна да га извести. Драгос-лав Вељовић, из Драче, срез гружански, округ крагујевачки, сада у Инвалидском Одреду, п.бр. 999, тражи стрица Милана Вељовића и моли свакога о н.ему зна да му јави.