Narod

БР. 2 Г ’8

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази спакога дана по подне.

Штампај)ијг. се налази у улици Коломбо орој 0.

Вла.с:шк КРСТА ЈБ. МИЛНТИТ

СОЛУН, ПЕТАК 27 А11РИЛА 1918 ГОД. д - -- « г ■ Т . ■ — . Г--Т Т^~- -Ј --

ГОДИПА II. БРОЈ 10 ЛЕПТА Рукописи се нс враРају. Огласи и бедешке наолакују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број б.

~чг"<?»==> - «*■

Данашње нередовне прилике проузрокују у свима зараћеним земљама нсредовно и необично буџетирање, као п особите, нерсдовне и огромне издатке, којима се морала тражити нова и изузетна покрића. Због тога се свуда, н поред џиновских ратних зајмова, прибегло чак и новим порезама. Само, док у централним државама ново порезивање погађа у првом реду сиротнс класе, дотле је у Француској и Енглеској, каошто се и могло очекивати од земаља које се боре за демократију, обопитање решсмо порезом на луксуз. Наравно, то није нрошло без приговора ни од стране трговаца са луксузним предметима ни од стране богатијих класа у опште, али то је! остало без икаквог дејетва. И од сгране државних управљача иод штампе и интелектуалаца, желело се да се спроведе оно што је најправичније, и зато никог није много узбуђивало протестовањс о них који се на овај начин порезују. Новипорез је облигатан, а даће га онај коме претиче новца и за многе непотребне, а међутим; врло скупоценествари. | Тако се резоновало и| тако сс иоступило. А| гужбалице онихкоји сеј осећају тиме погођсни не узимају ни са које странс као нешто необично и озбиљно, јср се увек, то је општс позната ствар, фискал-:

на новачсњг, макар била најнужнија и најправичнија, дочекцвала негодовањем п ој е д иних класа. Аргументи сањс њихово, у овом спсцијалном случају, да кс нови порез нансти луксузној и ндустриј и такав тежак удар, од кога се она никад неће ■ подИјги, прима се само као један неоправдан и пеистинит рефрен боТаташких жалопојки које никога не могу да трону кад је у питању отаџбина. ~ 3ВВЗДИЦВ Ледан модеран оглас: »Љубитсљнма »б о л о н а н. а« стављам до знан.а да сам, укрштањем дома+.е расе и крвних грла, однсговао шест комараца за пронзво+>ење маларијс. Успех сигураи. Скок 50 драхми. Адреса: Комарац, бр. п, 606.« Гаргантуи. длзас 51 т?т Цирнх. — Из Констаице: Глаина комисија Рајхстага ускоро ће претресати на тајиој оедпици о будуКности Лдзас-Лорена. Према »Шгутгартер Цајтушувпреговори о овој ствари воде се између немачкпх савезних држава. У принципу је одлучено да ове две провинције поделе меКу собом Пр}'ска и Баварска. СД КаИФ&РЕНЦИЈН Лондон. — Коминике објављује да јс савсзничкз конфсренција у Абевилу решавалп чисто војничка питања. Париз. —Клсмансојс дао објашњења комисији за спољне пословс о резултатима савезничке конференције у А

! бсни 1 у. Орландо је признао у име Италије »аименоване генерала Фоша за главног команданта са в с з н и чких Т РУП«;_ ОПЕТ П0БУНА

Рим. — »Кориере д‘ Италија« пчше: Срби Кривошије побунлли су се протнзу Аусгријанаца и прете да заузму Котор. Аустријанци су послали трупе, да угуше покрет. УЗАЛУДНИ ( 1 ЛДН 08 И Цирих. — »Нувсл Ероп« јавља, да је општински одбор у Либеку у споразуму са берзанскам комитетима у Ригп, започео преттгвре о пројскту за ивраду канала Балгичко-Црно Море. 0вим ћс каналом долазити шлепови из Одесе у Ригу за 12 дана. Жито из Украји.це, петролеум из Батума стизало би два пута брже у Хамбург. Поморски транспорг би•ке врло тежак после рата услед недостатка тонаже бродова и мораКе да се замени са транспортом речним, од чега ће и.мати велику корист присханишта у Бал гичком Мору. На овај начин Пемачка би хтела да се снабдева жигом без икаквог учешћазападнихсила. МШМЈАИШ Ф?а«Т Цнрих. Наилазе лепи дани, тоии се снег на италијанском фроагу и поводом тога бечки листови почињу говор о аустријској офаизиви. »Наје Фраје Пресе,« пишући о италијанском фронту, каже: Немачка јс отпочела своју вслмку офанзиву! 8 мирта. Зашто Ауслро-У-* гарска није то исто учи-ј нила? Заједничка офанзива’ одговарала би стратегиским! принципима. Бојним успехом манифсстује се сво-,‘

П П

Ф Е Љ Т О Н РЕЦЕНЗИЈА п ФРСН Војничко позорлште п. бр. 216

ГосподинеУредниче, сматрајући да се и на овај начин треба да одужимо онима који иам пружају разонођења и ублажују бол за нашим домовима, ја бих Вас молио да нустите ово неколико речи о нашем војничком позоришту, разуме се, остављајући говор о његовој историји за други пут, а сада задржавајући се само на приказивању репертоара. У прво време, када су се давали поједини лакши »ајнактери« са акробатским продукцијама и на примитивној позорници, већина посетилаца одушевљавала се и долазила пре због »окус-бокуса« него што је

због неког правог уживан,а. Али доцније, појављивањем 'Бида, Ивкове Славе и Девојачке Клртве, који су комади но неколико пута понављани, видело се, да су глумци, а ако дилетанти, потпуно рпзукели додељене улоге, те се неуморни директор позоришта, рез. псш. кап. I кл. г. Милан Радосављевић латио и озбиљнијих и тежих ствари тежих бар по мссту где се изводе и ередствима којима се располагало. Почела се и публика више интересовати, и ускоро затим видимо да се дају: Зулумћар, Моравка, Хајдук Стапко, Војвода Брана, Артилерија Рустикапа.

Потпун успех охрабрио је управу, тс сс продужило и дал.е, тако да смо једиог дана са задовољством чули, да ће се давати Подвала и Карлова Тетка, ствари којс се тешко изводе и у најбољим иутујућим позоригатима. Затим смо добили Одави•ћев комад: Хеј Словенн. А најзад, нећете веровати, и Коштапу, која се тако рећи и не даје у путујућим повориштнма. То нам је била последња »премиера«. Коштану је нграо на потпуно задовољство редовЂура Маринковић. Не само да му је кретање одговарало улози, но и глас, па н сама појпва и хаљиие. Нисмо се надали да мушкарац може тако одиграти једну такву улогу. Нс мање симпатичан био је иС. Станојспић—Шућур у улози Митка. Својом појавом на

ја снага. Мећугим, у овом тренугку, сигурно је д« би Французи и Енглези повукли своје трупе с талијанског фронта у случају да је почела једноиремено офанзива аустро - угарска. Ако би мирно радили по прииципу: сваки чувасебе. ове трупе не би могле да оегану у Италији. Игалија је нам противник, наша је дужност као и наших савезника, да је гучемо и учинимо војкички нсепособном или у најмању руку, да приогане на закључење мира. Кад би поетигли овај резултат, ми би смо учинили с иашс стране да непријатељ буде побећен. Што се тиче тренутка почетка саме офанзнве ми ћсмо еету руководити чисто војничким принципима. И критичар здвршава говорећи, да су климвтске прилике задоцниле ову офанзиву, јер оне нагомилавају велнке тешкоће нападачу на овоме фронту. Рим. — Пуковник Егли пише у »Базелер Цајтунгу« да јс иеодложна офанвива на италијанском фронту. Због ње су се и састала два цара, јер по мишљењу војничких и техничких стручњака не треба и даље остати неакгивиим на том делу фронга. Рим. — Измећу многих знакова, из којих се може видетн, да ће скоро почети аустро-немачка офанзива против ИталИје, допосимо и нопе коментаре непријатељскс штампе. »Национал Цајтунг« пише: »Према свим чињеницама може се смаграти, да је и аустријска офаизива прогив Италије, а коју захтева Иемачка неминовпа. Војинчкн нзгледи у успех нису били никад тако повољни као сада, кад еу све снаге западних сила ангажовање у великом немачком пападу.«

позорници успео је да нас зи моменат пренесе у Врање, а успео је и дијалектом, тако да су му многи, разуме се Миткови земљаци викали из публике: »Алал ти вера, брс Митке!« Што се тичс Стојана, ту је Ћосић показао да има доста, љубави и воље за уметношћу. Улогује одиграо са потпупим разумеван.ем, само му је у неколико сметао дијалект. Пелагић и Јаковљевић су одиграли врло добро и са разумеван.ем улоге хаџије и кмета. Улогу сестре Стојанове и мајке одиграли су ванредно Тошић рез. наредник-учитељ, једпн од најумиљенијих чланова, и А. Поповић цариник. Вредно је изнети још и ове појединости. До сада је играно око 40 комада, всћином српс.чих. Позори-

ОСКУДИЦА Базел. — Комисија за, снабдеаање ионова јс отпочела рад. Министар фон Балдофи даојеизвештај о стању снабдевања Немачке, који је далеко од тога да буде успокојавнју ћи. Види се јасно, и поред онога што је цензура скратила, у каквој се забуни надази Немачка. Прсдвиђања из прошле године била су врло оптимистичка: Морала се смањиги порција од 8 на 6 килограма произ-1 вођачи.ма. Министар је изјавио да је кромиира

оило врло много, али услед тсшкоћа за транспорт и услед ведмке потј)ебе војске иије се могла новећати пој>ција произвођачима. Пе монсе се чак рећи ни да 'ће се одржати у томе поглсду досадања порц ија. Зоби је било мање за 200.000 т о н а него у 191(5. Много је стоке заклано једгшо због оекудицс у исхрани, те да не би линсала; између осталих и (5.000.000 свиња. Због тога јс количина меса смањена и преко сваког минимума, тако да меса готово и нема.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Париз (званично). 0бостраиа жива артилериска акцнја северно п јужно од; Авре. Једна немачка патрола, која је покушала да се приближи француским лшшјама у области Шапел Ен Ен.ан, одбијеиа је. Париз. — »Ла Либерте« пише: »После интензивног бомбардовања наших ноложаја код Инра и Локра од стране немачке артиљсрије, како већ јависмо, није дошла никаква пешадијскаакција. Непријатељ није још до данас поновио свој јаки нашор од 10 априла. Према информацијама утвЈуђује се, да су Немци спремали врло јак напад и да је наша артиљерија разбилаофансивниплан генералаЛудендорфа. Документи нађени код заробљеника ухваћених при локалним операцијама у суботу после подне, доказују, да је напад морао бити поновљен у суботу у јутро у 9 сати и 20 минута на

фронту од белгијских положаја северно од Иира до Локра. Немци су имали као објекат да прошире своју липију у правцу Коперинга и да заузму висове западно од Кемела. Четири дивизије учествовале су у нападунезависно од резерви, које су се налазиле у неј поередној б л и з и н и фронга. Припремно ! бомбај)довањепочело је ! у одређени сат и киша немачких пројектила | п а л а јс на енглеекофра нцускс п о л о ж а 1 е. Смеета је одговорила савезничка артилерија, чија је баражна ватра сломила немачке планове. Наша противприпремна ватра потпуно је уништила ефектс нсмачких и аустријских батерија. Неке формаци је спремне за н а п а д б и л е су десетковане пре него што су и дошле до полазних положаја. Колонеу покрету биле су заустављеие и дислоциране на вшле

ште је увек пуно; само о »Коштани«, која је била и прва вечерња представа, била је прско 2000 гледалаца, на намештеним амфитеагралним седнштима. Још уз све то ваља додати, да позориште располаже сада са гардсробом, која је јача — него све телалнице у Фишеклији. АФОРВЗМИ Не излази се из опасности бсз опасности. Макијавељ. Љубав, милосрће, воља, ето целог човека; тело је само подробност, која се даје, случајно, као приде. Пол Дешанел. За популарност ваља захвалити својим манама, за славу својим заслугама! Ж. Симон. Песимизам је занаг пре-

вареног човека: то је вештина патити унапред зла хоја човек нећс можда никад имати. Ернесг Легуве. Расплета има само у позоришту, стварност га нема. Жерар од Нервала. Има ограничених духова сличних дуварским сатовима које треба чесго навнјаги. Марија Адвил. Када наша машта не би увсличавала оно мало добра што га чинимо, ми би престали ускоро да га чанимо. Г. М. Валтур. Врак без деце; кутија за накит без накита. Иваи де Воистии. Амбиција је пен.алица која се не зауставља ни нижим спраговима. Гиј Делафорест.