Narod
СТР. 2
Н АРОД
БРОЛ 209
Париз (званично) После снажнеали кратке артилериске припреме, Французи су јуче после подне преотели једну велику партију терена који су Немци били заузели. У току ове операције Французи су добили заробљеника од којих 4 официра и запленили материјал. И поред шиве акције непријатељевих батерија и извиђачких оделења, Французи су одржали своје нове положаје и организовали их.
На десној обали Ајете, у Шампањи у области Масиж и северно од Ремса, у Лорену у шуми Аји, Французи су са успехом извршили више малих операција и одбили непријатељске испаде, у току којих су заробили 35 војника и 1 официра. ЈучејепоручникФонк оборио 6 немачких апарата: два прва у један исти мах, трећи после пет минута, а три последња у другом лету.
КРИЗА У АУСТРИЈИ
Цирих. — Сазив Рајхсрата за 17 априлбио је одложен за 25 април и вероватно ће бити опег одложен. Чеси и Југословени објавили су, да ће свако даље одлагање парламента сматрати за »сазиз ћеШ«, и тако се влада опет налази у врло критичној ситуацији. Да се спасе, изгледа да ће овај пут Сајдлер сазвати седницу за 25 април али 116 учинити, да та седница буде чисто формална и да траје само неколико минута. Парламенат ће затим бити одложсн за после Тројица. Цирих. — Криза у Аустроугарској ушлаје сада у једну веома акутну фазу. Гроф Карољи огпутовао је у Беч, да се договори са шефовима опозиције о заједничкој и жестокој борби против Тисе и Буријана. Присталице Карољијеве развијају велику пропаганду у маси против компромиса о изборној реформи. Пошто Карољијева странка има највише утицаја у народним масама, то званични кругови са великом стрепњом прати даље развитак догађаја. У Аустрији, немачки националисти све се непријатељскије држе према Сајдлеру. Они имају два циља. Први, да оборе Сајдлера, који се показао веома попустљив према Словенима, и други, да омету из-
борну реформу. У борби против Сајдлера веома вешто искоришћују тешкоћу у исхрани и на њега бацају сву одговорност. Веома је интересантно, да се у борби против Сајдлера највише истиче »Фремденблат« за којега је утврђено, да је у служби министарства иностр. дела. Сајдлера подражавају једино немачки клерикалци и Пољаци. Да би омогуђио рад у парламенту, Сајдлер Је позвао на договор шефове свих странака. Чеси су одбили позив уз протест против евентуалне нове одгоде сазива парламента. Цирих. — Један аустријски коминике демантује, да велика узрујаност влада у југословенсним покрајинама. Међутим према вестима стиглим овде, потврђује се да покрет постоји и шта више да су букнули нереди у више вароши због строгихмера које су власти предузеле. Цирих. — Пред безизлазном ситуацијом Сајдлер је поново одложио парламенат за 5 мај, да би добио времена. Али самим тим ситуација постаје све опаснијом. Изгледа да је неминовно да парламенат отпочне свој рад, јер треба одобрити бу-
дужити још неколико дана. Интересовање Савезника и понућене цене за откуп изложених предмета, које је сваким даном бивало све веће, сведоче о оправданости овога мишљења. Изузимајући концерата војне музике, ми у Солуну у ствари готово нисмо ни имали никакве националне пропаганде. То само по себи каже да је рок од пет дана био мали. Замисао о стваран.у ове изложбе заслужује сваку похвалу, али зато је тим пре ту замисао требало извести до краја. Поред тога, могла би се, изгледа, извссти боље и лицитација изложени.х предмета. Наравно, у њој апсолутно не треба да учествују наши људи: по намени и по свему осталом, изложени предмсти греба да иду једино и ис-
кључиво сгранцима, у противно.ч половинц једног лепог нашег успеха изгубиће се. Иадамо се, да ће се идућег пу га узети ове напомене у обзир. М. Б. ПОШТД ЗА СРБИЈУ Светислав Поромац 2 чета Желевничке команде Бр. 999. извсштава свога вета Радосава Јоваиови+.а у село Врнчане срез Таков. округ Руднички да је жив и здрав и моли да га иввести за његове ку+,ане у селу Бод.ковцима. Душан Т. ЂукиЈ! из села Маричића, нзвештава свог оца Тодора Ђуки+.а у селу Маричи-ћу, Куршумлша, да јс са Лратом Пстронијемжнв и здрав. Милорад и Влади.мир тако-ђе су здрави. Моли га да се јави.
џет. Усамљеност владе није била никада тако потпуна. Чеси и Југословени раде заједнички на оснивању своје независне државе. »Наје Фраје Пресе« каже: »Они очекују свој спас само од Споразума«. У Чешкој, у Штајерској и ујадранским провинцијама против немачка агитација постала је крајње жестока. Немци од своје стране воде велику кампању против Словена, али су неприЈ'атељски расположени према влади, што није досга енергична према агитацијама С л о в е н а. Тако, куд се год окрене, Сајдлер види огорчење и непријатељство.
Дневне Вести ПРЕМЕШТЕН Гувернер Солуна г. Аргиропулос премештен је. На његово место постављен је г. Адосидес. ПРОСВЕТНИ ОДБОР Ових дана установљен је у Паризу Српски Просветни Одбор, у који је ушло 18 каших иајистакнутијих наставника свих школа, а чији је председник г. Др. Мих. Петровић, ред. професор Универзитега. Одбор треба да замени наш Главни Просветни Савет и као такав има за задатак: спремање за све школе наставних планова, програма и свега другога што је потребно унапред припремити да рад у школама и свима други.ч просветним установама отпочне у најкраћем року и што интензивније по нашем повратку у земљу. На првом свом састанку Одбор је дискутовао, с обзиром на ратом створене прилике: о питању преурефења нашег Универзигета, о изједначењу школовањл паше омладине заосгале у Србији, интерниране и заробљене, као и оне која је још и сад на фронту, са њиховим друговима који су сада на шко-
ловању: затим, о урећењу наставних планова, програма и уџбеника, који ће важиги за прво време прелазне наставе, којом ће отпочети та фаза рада у Ср бији између ратног и потпуно нормалног стања наставе. ОШБОЂЕН У последњој партији размењених заробљеника допутовао је у Француску и рез. пешад. капет. I класе Драгољуб 0. НоваковиГ. судски писар, који је, као тешко рањен, приликом евакуације морао остати у Врњцима.
У ШВУ МАЖУРАНИЋА Цирих. —Приликомсмрти угледног члана српскохрватске коалиције Богослава Мажуранића 22 фебруара, председник Хрватског Сабора и члан коалиције Медаковић држао је надгробио слово, у комеје између осталога рекао: »Цео свет сваком приликом могао се уверити да је покојник био не само човек високе интелегенције, већ и човек прожет највећом љубави за свој народ. Кадгод је он говорио, могло се опазити, да он ни(е мислио само на слободу наше једнне Хрватске, већ је желео и радио, да по цену свога живота обезбеди јединство и слободу нашој целој нацији, која тражи путеве, који ће је одвести овој слободи и највећој срећи.«
САОПШТЕЊА ЧИТУЉА. — Из наше крвљу и сузом натопљене отаџбнне добио сам 1 поражавајућу вест да је моја добра и мила жена Милица преминула 15 јануара ов. год. у Младеновцу, оставивши сина, кћер и мене вечито неутешне. Њена исжна душа није могла поднети овај дугн растанак.јсрце јојјеодбола препукло. Ожалошћени:ПантаЖивкови-ћ са децом. Пешад. потпоручник Ђорђе Стојановић моли се да се јави Славку Терзићу, 1. багаљон п. бр. 88, код кога има карте од мајке из Крагујевца и Лепе из Ваљева.
ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ
ФРАНЦУСКИ К01ИИНИКЕ 23 сата — Ничега, сем артилериске борбе, која је доста снажна у области Гривена и измећу Ласињиа и Ноајона. СОЛУНСНИ ФРПНТ Рад патрола на више тачака фронта. Енглески су авиатичари бомбардовали логоре у пределу Дојранског језера и Сереза. ИТАЛИЈАНСКИ КПМИНИКЕ Рад патрола и артилериски двобој на разним тачкама. Оборили смо 4 аероплана. ЕНГЛЕСКИ КОМИНИНЕ Малени део наших истакнутих ровова, које јејуче ујутру непријатељ био заузео северозападно од Албера, поново смо преотели у сино-ђњем контранападу. Имамо и заробљенцкаНепријатељска артилери-
ја била је ноћас активна у долини Соме и Анкре и на разним тачкама на Лису. Доцније. — Данас је било локалних борби у шуми Авелиј, северно од Албера. Изузевши нешто артиљеријске непријатељске акције на разним тачкама, нарочито на секторима Вими и Робека и јужно од Дикебуша, иначе ништа важније. Авиатика. — 26 априла наша је авиатика радила цео дан. Нашн су авиатичари вршили осматрања за артиљерију, извиђања и узимали фотографске снимке у непријатељској позадини. Наши апарати за бомбардовање били су врло активни на целом фронту. Бачено је преко 24.000 кила бомба на разне објекте, а нарочито на важне жељезничке станице Турне,
Дуе, Маркоен, Шолн и Камбре и на логоре у Карвен, Перон и Шипиљи. Такофе смо бомбардовали докове у Зебриџу. Било је ваздушних борби целог дана, а нарочито пред вече биле су борбе огорчене. Оборено је 27 немачких аероплана и 12 других
принуђено да се спусте. Уништен је и један балон. 6 наших апарата нема. У току нођи бацили смо 4.500 киаа бомба на докџве и на улаз у канал Остенде и 3.500 кила још је бачено на Перон, Шолн и Бапом. Сви наши апарати су се вратили. НАЈНОВИЈЕ Б 0 Т И
Париз. — »Тан« пише: Због конфискације Црноморске флоте од стране Немаца, Споразум ке сигурно појачати флоту у Средоземном Мору, да би спречио сваки излаз флоте из Дарданела. Париз. — Листови јављају да је француска влада известила швајцарско Савезно Веће, да ће сгављати месечно на расположење Швајцарској око 85 хиљада тона угља. Париз. — Затишје се продужава на целој линији фронта. Цирих. — Јуче је истакнута на згради руског посланства у Берлину црвевена застава. Скинути су царски амблеми. Рим. — Педесет чешких официра осуфени су у Аустрији на смрт, јер су одбили да отпутују на фронт. Лондон. — Литвинов, преставник Русије у Лондону, изјавио је, да је добио јз г че од бољшевичке владе у Москви извештај да иема ни мало истине у пронетим гласовима о контрареволуцији у Русији. Ово је вероватно учињено у политичком циљу. Лондон. — Према »Лејли Мељу« конста тује се у Енглеској инвазија неутралаца који као долазе ради различитих приватних послова, али који су у сгвари изасланици Немачке за дефетистичку пропаганду. Вашингтон. — Министарство војнс јавља, да до 14 априла губитци америчког експедиционог корпуса у Француској износе 4027 људи. Берн. — »Фремденблат« чише, да су понуде за мир наметнуте Румунији врло тешке. Он мисли да ке то изазвати врло велике нереде на Балкану. Париз. — Поенкаре је у присуству министра спољних послова Пишона примио америчку радничку мисију. Берн. — Ускоро ће се држати велика Савезничка конФеренција на којој ће Јапан изнети своје намере. Вашингтон. — Нови амерички тенк може да се креке без икакве опасности кроз кишу граната. Париз. — »Еко де Пари« јавља: Диктатор Скороподски, кога су поставпЦЈ —ЦИН Ј Л 1 I I _ 1 ј—|
ли Немци у Украјини, у једном манифесту извештава Украјинце, да је узео апсолутну власт без контроле и да ће довести земљу у ред и променити режим о својини сељака. Лондон. — Шве-ђони са Аландских острва побунили су сезбог р-ђавог поступања немачких и финских власти. Цирих. — Пошто је пуштен из затвора у Минхену, где је био због оптужбе за велеиздају, главни уредиик »Форверца« извршио је самоубиство. Цирих. — Афера Лихновскогсе комплицира.Према једном телеграму изБерлина при истрази је утврћено, да је Максимилијан Харден подстицао Лихновског. Капетан фон Верфелде, који је био ухапшен због растурања Мемоара, изјавио је, да је мемоар примио од тајног саветника Витинга, који је Харденов брат. Према првој истрази Харден је утицао на Лихновског преко свога брата. У сваком случају изгледа да ће Харден у афери играти велику улогу.
СРПСКИ ЗВАНИЧАНИЗВЕШТАЈ НоФас смо ватром и бомбама одбили јаче непријатељско одељење пешадије у области Ветреника. МАЛИ ОГЛАСИ Српско Трг. Друштво. Улица Александра Великог број 7, обавља све бан карске, трговачке и транспортне послове. Препоручт је нашем свету, да се " користи услугама ове новчане установе за све своје по слове. Врши на својо] бла гајни размену свих новча них монета по повољним дневним курсевима.
Српски Магацин — Душана Стојановића, улица Навахија Лимно бр. 30, пошавши од хотел »Париза« ка покривеној чаршији, прва улица десно у непосредној близини Бурмали џамије. Има на етовариштуразне сорте гарантираночистогпрнродногви- на у бурадима н флашама, које нарочито препоручује српским менажама. Магацин је обилно сиабдевен коњаком, ликерима, ракијом и осталом робом. Продаја на велико и на мало. Цене умерене. 1—10
Речници Стевовића у књижари М. Ристивојевића. Могу се добити речници Стевовића српско-француски и францЈчжо - српски, комад 6.50 драх. — Књижара моли погатоване мушгеријс са фроита да поруџбину врши преко курира, пошто јој је немогуће преко поште слати. 11-30
Одговорни уредник Крста Љ Милетић.
Штампарија Ахуаронн.