Narod

БР. 270

СОЛУН, НЕДЕЉА 20 АГТРИЛА 1018 ГОД.

БРОЈ 10 ЛЕПТА »Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбс орој 6.

Власиик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИИ А II. БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке наплаћу ју се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

РУСИЈА

.!ош ни данас се не| зна ништа о ономе што I се догаЈја у Русији. Пе-| троград је непрестано изолован од осталог света и све телеграфске станице везане са Русијом, које траже вести, остају без одговора. Главно је, да то, што агенције немачке пропаганде растурају гласове о рестаурацији монархије, изгледа врло с у м њ и в а ствар. Шведски лист, који је први донео вест, »Афтонбладет«, пла^ћен је од немачке владе, пошто је нарочито основан за немачку пропаганду. Једнодушно мишљење француских листова је, да Немачка, поштоје уништила војничку снагу Русије, изазивајући анархију, сада хоће да искористи земљу и с гога јој је потребан ред у њој; зато ће урадити све да обори бољшевике и да успостави цара. »Пти Журнал« помиње, да је Русија земља изненађења; али пре него ли се поверује у ове вести о успостављању царизма, треба чекати на потврду. ЈОбазривост је у толико пре потребна, пошто је Немцима у интересу, да изазивају нереде у Петрограду, да би имали повода за интервенцију. Њихове се дивизије налазе у Виборгу на сто километара од Петрограда, и сви знају, да немачки посланик у Штокхолму одавно ради на успостављању монархијског режима у Русији. »Пти Паризиен« пи-

ше, да нс треба веровати, да су сви они који желе повратак нормалног режима у Русији германофили, али је природно, да непријагељ гледа да искористи ово стање да би створио режим себи повољан. Ерве пак констатује у »Виктоар«, да повратак монархиског режима, ако није гу, приближава се великом брзином. Све се састоји у томе, да се сазна, да ли •ће успостављање монархије биги дело Немаца или ће се догодити помоћу Савезника. »Устезање влада Споразума — насгавља Ерве да се не мешају у унутрашње ствари Русије, нема смисла. Спасимо Русију помажући је нашим финансијама и помозимо јој оружаном снагом преко Архангелска или преко Владивостока. Д а н а с сваки онај којибудеса стране интервенисао, да зада смртниударацбољшевицима који су нас издали, и који буде о слободио од њих Русију, биће примљен од целог руског народа као ослободитељ. Зашто Савезници имају много скрупула те не предузимају ништа? Утом случају биће Немци ти који ће први стићи у Русију као ослободиоци и бићепримљени каотакви« НОВИ ПРОТЕСТИ Цирих. — »Цајт« пише: Као што је већ јављено, војна власт почела је употребљавати на разне службе у опера-

тивној војсци жене и девојке, које се јаве добровољно. До сада има преко 20.000 женау војној служби. Генерално аустријско женско удружење одржало је једну конФеренцију, на којој је протествовало против владиног пројекта о општој обавезној војној служби. Донетаје резолуција, у којој се каже и ово: »Збор протествује против сваког проширења милитаризма, против рекрутовања младића од 17 година и људи од преко 45 година, а поглавито против насилног прикупљања жена за војне службе.« КРИЗА У АУСТРИЈИ јЈондон. — »Тајмс« мисли, да је аустријски цар свестан великих опасности, које му прете. Лист држи, да не може бити сумње у постојању и величини ових опасности. »Потлачени народи вели лист — којима је до сада управљала круна насиљем и преваром, уграбили су прилику, да за време овога рата изјаве своје националне жеље и да их обуку у и с т с демокрагске принципе, које су до сада истицали Савезници. Преко оваких факата не може се прећи. Судбина хабсбуршке куће зависи од храбрости, којом ће дочекати ову ситуацију. Да ли је Карлу било увек познато право стањс ствари? Он може, или да положи сву наду у Хохенцолерне, или да се придружи већини својих поданика, да им да тражену аутономију.

Ако се реши на прво, доћиће у положај баварског и л и саксонског краља, а ако на друго, значило би, да се одриче већине аустријских Немаца, који би припали Немачкој. Избор је веома тежак, с тога је разумљиво одуговлачењс. Али, ако се ово настави, нестаће сваке могућности избора.« МИР СА РУМУНИЈОМ Цирих. — Из Науена: Уговор о миру са Румунијом потписан је 24 априла, по старом, у 11 часова пре подне од делегата четири централне силе. Последња седница била је иод председништвом Килмановим, у истој сали палате Котрочени где је некада одлучена објава рата Централним силама. Овим миром јужна Добруџа провизорно је дата Бугарима, а северна Добруца биће кондоминијум четири централне силе. ()стало је да се реше још нека питања потпуно одвојена, у којима је Румунија незаинтересована; због чега није имало разлога да се одлаже са закључењем мира. У очи дана потписа мира Макензен је давао ручак у част делегата, на коме су учествовали сви делегати, као и Маргиломан и румунски министар спољних послова Арион. Генерал је изјавио да ће на оеновици овога мира Румунија имати бољу будућност (?). ХОЛАНДИЈА И НЕМАЧКА Лондон. — Познато је, да је изме-ђу Холандије и Немачке дошло до споразума у два главна питања: у питању о преносу песка и шљунка из Холандије у Белгију и у питањ}г о употреби холандске же

лезнице у Лимбургу. Н ако је Холандија морала да учини неке уступке, ипак јој је Немачка признала право на некуврету контроле. Криза је била врло озбиљна збогтога.што је Немачка захгевала неку врсту контроле у пристаништу Ротердаму. Истина овај захтев није категорички постављен, али је Немачка у том смислу изјавила своју жељу. Наравно, Холандија није могла почети преговоре у питању, који би значио свршетак њене неутралности и њеног суверенитета. Ваљда је услед одлучног држања холандске владе Немач3 А П А Д Н Лондон.— Војни кригичар енглеске телеграије без жкца јавља: итуација, створена нападом немачким противу Енглеза 25 априла северно од Кемела, између Вурмезеле и Ла Клит, потпуно је успостављена јучеједним енергичним контранападом. Операције су скупо коштале непријатеља и то му је послужило да се увери још једанпут, да је његова жеља за побољшањем позиција била само раскош који га је врло скупо етао. Непријатељ има велике губитке јер је изложен нашој артилерији и за то врши своју концентрацију м н о г о дубље на линији, него ли што је раније предвићено. Само у случају ако је бројна јачина трупа врло велика, по неки који преживи од наше артилеријске ватре,мо-

ка повукла свој захгев. Томе је, могуће, допринела и војничка странка, која је саветовала, да се у оваквим озбиљним моментима не изазива сукоб са Холандијом. ИЗ РУСИЈЕ ' Петроград. — Конгрес ратник заробљеника аустро-иемачких, држануМоскви, завршио је седнице. Конгрес је изгласао резолуцију, иозивајући свераднике и сељаке немачке и аустриске, који се налазе у Русији, да отпочну пропаганду социјалистичку, чим се врате у своје земље и да активно раде на извршењу ове резолуције. И ФРОНТ гу да дођу, до наше линије. Зато смо непријатеља одбили врло лако, јерје употребио две свеже дивизије, што је врло мало да би постигао жељени цил>. ОчеЈкују сејачи напади, јер непријатељ полаже велику важност на ове позиције. Лондон. - Дописник»Дејли Хроникла« са енглеског фронта јавља, да је непријатељ 10 априла у 5 сати у јутро према плану генерала фон Армина почео напад, у циљу да заузму линију брежуљака, која идеод истока на запад, то јест линију Шерпенберг, Монруж и Монноар, који праве костур енглеске одбранс јужно од Ипра. Ови субрежуљци од велике тактичне важносги и држе их Французи. Да би их обишли, Немци су покушали да пробију енглеске линије измећу Локра и Вурмезеле и измећу Мери и Метерана, односно с леве и с десне стране Француза. У овом

Ф Е Љ Т О Н АЛФОНС доде: ПОСЛЕДЊИ ЧАС — Прича једног малог Алзашанина -—

Тога јутра много самбио закаснио за школу и јако сам се бојао да не будем укорен, тим ире шхо нам г. Хамел беше рекао да ће нас пигати о глаголским прилозима, а ја о њима ни појма нисам имао. У једном тренутку паде ми на памет да изостанем од часа и да се прошетам мало по пољу. Време је било тако топло и тако лепо. На ивици шуме певали су косићи, а у Рипертовој ливади, иза стружнице, чули су се Пруси где су се вежбали. Свс то мамило ме је много више но употреба глаголских прилога; али сам био довољно јак да о-

долим искушењу и отрчим брзо пут школе. Пролазећи поредопштинске куће, спазих доста света пред таблом за објаве. За последње две године с ње смо добијали све рћаве весги: о изгубљеним биткама, о реквизицијама, наредбе из команде; и не заустављајући се помислих: »Шта ли је сад опет« ? И како сам прелазио нреко трга трчећи, ковач Вахгер, који је са својим шегртом стајао код табле и читао објаву, довикну ми : »Не хитај толико, мали ; сгићи ћеш у школу доста рано!« Помислих да ми се подсмева, задихан ућох у мало двориште. г. Хамела.

У школи је, у почетку часа, обично бивала велика ларма, која би се чула чак на улици: фијоке би се отварале и затварале, ћаци би понављали лекције на глас сви заједно, затиснувши уши да бол>е утуве, а учитељев лењир ударао би по столу: »Мир, мир!« 11а све то рачунао сам да се довучсм до свога места непримећен; али баш тога дана беше све мирно као недељом у јутру. Кроз отворен прозор видео сам своје другове, који су већ седели на својим местима, и г. Хамела, који је ишао горе доле са оним својим страшним гвоздеиим лењиром под пазухом. Ва.вало је отворити врата и ући усред ове мртвс тишине. Можете мислити како сам био црвен и поплашен. Али нисам имао зашта.

Г. Хамен ме погледа без љутине и рече ми врло бла 1 'о: »Иди брзо на место, мој мали Франчс; хтели смо почети и без тебе.« Прекорачих преко клупе и одма.х седох на своје место. Тек тада, када сам се повратио мало од страха, приметих да је на учитељу, ње 1 ’ов лепи зелени капут, скупоцена набрана поша и дрна свилена везена капица, којс јс носио само кад долази надзорник, или кад се раздају награде. У осталом, цео је разред имао нече 1 - а необичнога и свечанога. Али највише ме је изнечадило, кад сам у дну учионице, на клупама које су обично биле празне, видео неке наше сељаке, који су седели и ћутали као и ми: старога Хаузера с његовим тророгим шеширом, старог кмета, старог писмоношу и

још неколико њих. Сви су они изгледали тужни, а Хаузер беше донео неки стари поцепани буквар, који је широм отворен држао на коленима и на коме су попреко лежале његове велике наочари. Док сам се ја чудиб свему овоме, г. Хамел се беше попео на катедру и оним истим благим и озбиљним гласом, којим је мене дочекао, рече нам: »Драга децо, данас вам предајем последњи пут. Из Берлина је дошла наредба да се у школама Елзаса и Лотрингије од сад учи само немачки... Сутра ће вам доћи нов учитељ. Данас је ваш последњи час из францускога. Ја вас молим да будете пажљиви.« Ове речи необично ме потресоше. Ах! проклети Пруси, го ли су, дакле, објавилн пред општином.

Мој последњи час из францускога! А ја сам једва умео хшсати! Нећу га, дакле, никад научити! Мораће, дакле остати на гомс!.. Како сам пребацивао себи шго сам изгубио толико време, што сам изостајао од часова, тражећи гњезда или клизајући се по Сари. Књш'е, које су ми до мало пре биле тако досадне, које ми је било тако гешко носити, моја граматика, моја црквена историја, чиниле су ми се сад као стари нријатељи с којима ми је тако тешко растати се. Тако и с г. Хамелом. На помисао, да ће огићи, да га више нећу видети, заборавио сам на све казне, на све ударцс лењиром. Сиромах г. Хамел! — Свршиће се —