Narod

БР. 271

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 3 МАЈ 1018 ГОД.

ГОДИНА П,

БРОЈ 30 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штамларија се налази у улици Коломбо орој 0.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не враћлју.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улицн Коломбо број 6.

За време овог затишја на западном фронту, док се чини последње прибирање снага Немачке и њених савезника, Немачка је покушала своју »дипломатску офанзиву«. Али и ту је прошла као и на бојном пољу. Може се рећи, још и горе. 'Герен њених интрига овог пута била је Енглеска и Америка. Док Енглеска хладно, део по део тих интрига, испитује, квалификује их, и по том одбацује као несолидне и несавремене ствари, дотле Америка, гестом једне младе нације са .новим наравима и обичајима, не само да их и не узима у обзир, него их спонтано парира својом гигантском и величанственом радљивонгћу. Америка иде журно путсм посленог човека, којије свестан, да ће посао најбоље свршити, ако га што пре сврши. Оно што је највише плашило Немачку, а њене савезнике доводило до очајања, то се десило. Оно што се очекивало и тиме изазвало бесомучно шиљање у с.мрт немачких армија, то се догодило. То се није могло задржати. Америка делује, њено учешће је убрзано и увећано у истој сразмери у колико непријатељ жели да убрза своје крајње успехе. Последњим вестима, које се обично пуштају кз.д је ствар већ свршена, угвр-ђује се м®-

гућност, да се број америчких војника попне на 5,000.000, и да се њихово пребацивање у Европу удесетостручи и убрза. Солидност политике америчких управних кругова утицаТе, да се убрза и интервенција Јапана на крајњем истоку, и тиме ке се довести у питање експлотација прилика и добара, коју је омогућио уговор мира у БрестЛитовску. За го време снажни отпор Савезничких снага задржава на западу непријатеља и смањује његову енагу оном убиственом сигурношћу, која исто толико дејетвује материјално као и морално. Али Америка није дала и своју последњ} г реч. То се види и из одлуке, коју је Сенпт у Вашингтону донео, и којом се даЈе председнику Вилсону неограничена власт, да може реорганизовати сва миннстарства у циљу примене народних снага до највећег напора. Ово се, у Једној земљи као што је Америка, не чини узалуд. Ово ће имати значајних последица. Кад у јсдној републици, један велик и слободан народ, као што су Американци, да овакву власт једномчовеку, онда и тај човек, као и његова дела, морају бити велики. Крај се може предвидети. За дипломатским столом, где ће сс сређивати резултати ових дугих и крвавих бор-

|би, срушснн немачки !милитаризам неће имати свога представника. ХАРДЕН 0 ЈАГОВУ Цирих. — Фон Јагов, бранећи немачку политику у 1914 против напада Лихновског, позива се на Бизмаркову традицију. Харден му то побија и вели, да ои веома добро увиђа, шта бн урадио Бизмарк у ситуацијн, какву у осталом, он никад не би ии створио. Никад он не би увукао Немачку у рат, да одбрани аустријску политику на Балкану, већ би наГоворио Аустрију, да се споразуме са Русијом, Енглеском и Француском. На тај начин не би изневерио савезника и обвезао би био три великс европске државе. Он би знао, да никаква дипломација нс би била у сгањуда одржи Италију у савезу, коме је глазни непријатељ Енглеска. Тако исто знао би, да су уговори са Румунијом вредели једино у случају једног изнеиадног руског напада, а то није било 1911. Ни часа не би сумп>ао, да ће се Италија и Румунија придружити оним државама, које би им обећале испуњење њихових националних аспирација. Он би ваљда осудио министре тих земаља због неувићавности, али никадзбог неверности, јер је и он некад тим земљама савстовао, да у случају европског рата остану неутралне све дотле, док не виде на чију ће страну победа, па да се онда тој страни придруже. Бизмарк —наставља Хардсн — никад не би веровао, да би успеси, постигнути победом над Русима, могли бити трајни; у распаду Русије видео би несрећу за Немачку, јер јето за источну Европу почетак

опасне балканизације.Схватио би, да руека мобилизација пије могла да буде узрок за рат, јер 6и знао, да мобилизација у држави без комуникација и организације не значи оно исго што је Немачкој. Он би Петрограду одговорио хладно и можда би употребио ту прилику, да појача своју војску. Он би настојао да се часно споразуме са Енглеском, одрекао би се заетарелог тројног савеза, посредовао би између Русијс и Аустрије и, на крају «рајева не би био одобрио политику Јагова, већЛихновског. ИЗ РУСИЈЕ Берн. — Немачки Амбасадор у Русији, предао је у л т и м а т у м бољшевичкој влади. Ултимагумом се захгева брзо решење питања о ратним заробљеницима, распуштање црвене гарде и целе бољшевичке војске, као и окугтција Петрограда и Москве од немачких трупа, које ће бранити немачке интересе, пошго бољшевици нису у стању да их заштите. • Поводом ове ноте Лењин је захтевао, да се престоница премести у Нижњи Новгород. Троцки је одбио овај предлог, тражећи одбрану. Париз. — Телеграфиш}г из Шгокхолма, да су комуникације између Петрограда и Шведске прекинуте прекјуче, то јест од дана кад је Немачка предала ултиматум Русији. Париз. — Бољшевици концентришу своје трупе да бране Петроград од Немаца, који су већ у покрету. Лондон. — Према информацијама из Петрограда, глад узима све

,етрашније рамере. Општинека је зграда етално опкољена од народа, који је четири дана остао без хлеба.

ЈЕДМНСТВО СВНЈУ Париз. — У часг америчких радничких делегага, који се налазе већ неколико дана у Паризу, приредили су француски раднички синдикати банкст. На банкету су учесгвовале све најодличније личносги француске социалистичке странке. Нарочито су били интересантни говори секрегара француске социалистичке странке Дибреја и секретара генералне конфедерације рада Жуо. Американац Џемс Вилсон рекао је, да ће поред службеног конгреса о миру радници држати један други

конгрес, где ће сс бранити интереси рада. »Ништа нас не дели, сем разликл утактици, али амерички радници неће се никада састати са немачким докле год ови не напусте милитаризам п империјализам. Све до тога дана Американци ће се борити до последњег долара и до последње капи крви.« СВА/БД 0К0 ПЛЕКД Рим. — Јављају из Цириха; Гроф Ревентлов протествовао је протнв мира, који је закључен са Румунијом, јер је он донео Аустрији територијално повећање, кога је се Немачка одрекла. Напад је карактеристичан и по томе, што се Беч јасно упућује, да учини Немачкој компензације на другој сграни.

ЗАПАДНИ ФР0НТ

Милан. — Дописник »Корисре дела Сера« са енглеског фронта у Француској пише: »Увећавање снага, које је непријатељ употребљавао у битци, било је тако брзо, да је тешко одредити њихов број у моменту кад се ово пише. Били смо рекли, да је 137 дивизија ушло у акцију од 8 марта. Ова је цифра била тачна у моменту заузимања Кемела. Данас број немачких дивизија, које су ушле у борбу износи најмање 145 дивизија. Како цела немачка војска на западном фронту износи око 210 дивизија, значи да је 70 од сто од целокупних немачких снага у Француској учествовало . до сада у борби. Остаје дакле непријатељу још око 00 потпуно свежих дивизија. Али од тих, 17 до 18, састављене су

од шкартова, и тако права нетакнута маса своди се на 42 или 43 дивизије. Истина је да су Немци употребили до сада преко 145 дивизија, али само 45 од 28 марта, што значи, да три чегвртине целе војске одмарају се већ месец дана. Извесно је да ће непријатељ поново напасти, и то би могло бити на фронту измеђуАлбера и Араса.Ово затишје прсдсказује нове нападе. Хаг. — Један телеграм из Берлина, упућен листовима у унутрашњости, препоручује публици да се не узнемирује због прекида офанзиве. Берлински дописних »Фолксцајтунга« објаш-

њава, да су агенти нспркјатељски у неутралним земљама узрок песимистичком расположењу немачких маса и каже, да то песими-

Ф Е Љ Т О Н

ВИТОМИР Ф. ЈЕЛЕНЕЦ: Л И Д И А

Наједанпут диГне Лидиа главу, погледа ме, посматра ме неко време, а онда са свим мирно каже: »Прилично времена се већ нознајемо и живимо заједно, и чудим се, како ме ниси још питао за историју мога живота. Башго ме ниси питао ко сам и како сам дошла овамо!« Иронички сам јој одговорио, да сам имао прилику слушати већ много жена, које живе истим животом као она, како иричају о своме живот\’, о своме првом паду, а све тс историје су једнаке.. Љубав, и то обично прва љубав, долази он, први грех, превари и напусти ју, а она иде даље

својим путем. Оно што је некад жртвовала из љубави продаје данас за новац, јер је изгубила веру у свет, поштење и морал! »То је историја сваке жене твоје прошлости«, и рекао сам, зато знам и приповесг твога живота и ако ју до данас још нисам чуо«. У првом моменту ми није одговорила ништа, само погледала ме је и насмешила се, а онда је почела причати: »Можда имаш ираво, јер тешко јс наћи данас у животу нешто ново; тешко замислити једну оригиналну историју живота, јер сав живот, сав свет окреће се данас само око једне тач-

кс. Љубав је данас најбаналнија фраза, коју може у опште проговорити, па била то жена или човек, али илак сав живот настаје и престаје тамо у оном душсвном расположењу, шго су га некад песници опевали као блаженство, срећу и вечност, и то расположење назвали љубав. Ви, ви, који сте модерни људи, дали сте томе расположењу свакојаке друге називс. Вама је љубав сексуално уживање, дивљаеротика перверзних страсти; вама је живот све, а осећаји, жртве то вам је само каприс! Да, и ја сам била млада и лепа, сањала сам о срећи, о лепоти света, живота; сањала о лепој будућности. И дошао је он, дошао онакав, као што сам га ја претпостављала у својим сновима, кад у дугим ноћима узрујана Иисам мог-

I ла спавати, нсго сањалабудна о њсму, о лепоти и слагкостима живота. Како сам слушала његове речи, грејала сам сс на његовим грудима и у његовим загрљајима, опијала у његовим пољупцима... Иисам онда ни помислила, шта радим. Заборавила сам на све. Савладали су ме они осећаји, који се иробуде у нама женама, кад се развијемо из детела у девојку; кад осетимо у себи помисао о свом будућем задатку у животу. Нисам онда мислила о жртвама које ћу поднети, била сам убећена, да је та велика жртва жене само дужност, коју нарећујс љубав... Осетила сам загрљај његових руку, дрхтала у његовом страсном грљењу и л>убљењу... и била сам његова... сасвим његова... Ко је био крив?

Обично ће ти свака жена, уврећена и преварена одговорити: Он је крив! Он је искористио моју младост, моје неискустзо, играо се с мојим једва пробућеним осећајима! Он, човек је крив... Али, веруј ми, то пије истина! Ако можемо уопште тражити кривицу и кривца, онда мора жена рећи: Ми, жене, смо криве, можда више криве него он... Јер и жена тражи сласти живота, јер и же«а хоће живота, на који има исто право, као сваки човек. Зашто онда тражити кривца? Ја сам искусила то, зато не могу и не знам оптуживати никога! Ако сам се жртвовала, ако сам згрсшила, ако сам пала, крива сам сама, јер радила сам свесно... Отишао је ! Куда, то не

знам, јер се нисам никад распитивала о гоме. Ја сам остала сама... а он јс пробудио у мени жељу за животом, он ми је дао први ону срећу, о којој сам сањала... и ја сам ишла даље и даље — нико није могао зауставити мој корак, нико променити начин мога живота... И то сам крива ја сама... Дошао је живот, тежак и неумољпв живот, ја сам се нашла сама на свету, нико ме није познао, нико погледао... и тако сам дошла овамо, где сам данас. Оно што сам некад жртвовала из љубави, данас продајем за новац, продајем своје осећаје, своју младост, своју душу... И томе сам крива сама!« Престала је мало, опда опет продужила: »Видим нас двоје се довољно познајемо, зато не