Narod

БР' 277 :• -••*в№^Д!св , л'ЦП*муздст1 илжг БРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Народ- излази спзкога дп на по поднс.

ШтампаЈшја се шшти у улкпи К'; -:амбо Опај Г.. Власник КРСТА Д>. МИЛЕТИЋ «^ г,*јз- • гј^ г < |»г«

Пг^.ггг

гј2^Дјј*1зл (> МАЈ )УБ Ч Г • •

ГГДИп, м е=т;тетг%-г ■ае.ча»с^=:СУ',ГЈО.-аг^- • -%.»г?в^гд- гх-тј 1 . :.т -■■_- > БРО.1 10 ЛЕПТд Рукоп КТ1 (V !)(:• ВрЛ'Г.1,ју. Огласи а Лелешко ишшју,ју 1 'С 1)0 НОГ ,, 5 'Л.

Редакција је у улицк К • .о.л6о број 6. М«пум«]пппАа1 ** 4 Г ' ' • ~. , . : Т. . Т-~ ■* —1 ■ ^

СЛСТЛИАК ЦЛРШД

иида, само ме мппи, да ук»не приват)гуспојмпу. Није

ци. Ово сво можо да сс доседс у всзу са по-

ЛРЕД ЕНСШЗНЈ018

шовиннета, али јс по ро-! следњим Сајдлеровим

Последњи саетанак.њем свога економско цора Кај>ла са којзером индустриског домено колико зчачи прибира-] Развитак њс и последњих снага дога-ђаја кпо да ]е дао германских, толико ис- прилике Немачкој, да то обележава нсмоћ ијфамозну идеју о »Мител-Европи« приведе до локушаја остварсња само зато, да би јо, у том немо-кни’ и! стањ У’ могли нашиСа-

пад Аустрије. Сви чисто германски елеменаи у Аустрмји,

се

опаспрети| 1- <

: всзници савршено уни-

: ШТИТЧ. Овс су тенденције очевидне, исастанакца-

оссћају несигурни пред мошку, која им од концентрациЈе сло венских елемената. И уј Немачкој сс то увнфа ■ Р п и КЈ, Ј зе Р] 1 имроЈСда гачно, као што се схва-1 им да ( 'Тређенију форта и опасност која би: м ^‘ снашла Немачку, кадј ц анаш ње сгање у Аби ти словенски еле- У ет Р и ) и > аа 1 Ј; - Ч! комнро

Цирих. — Рестаурација бечке општинске зграде, из које је још прс две године био и! стерам чешки пошЈаник јКлофач, била је позор•кица :

. ћ?њу и осекајима Украји совором који јс из пре•: нац, он хоће једну Украји- јсумативне југослевен|пу сдободну и не.пвисну, ске државе искључио данашњих а не као саставни део ве- оне Југословвне, који се ликс Руспје. Мисли д.ч ће иалазе измс.фу немачке се новац врзтити у саобра- • Аустрије и мора. гКај сада кад сељак има могућности да купи земље. Мисли, да је општа иотреба да се доће до мирног ; .. ' јционалци сматрали су гг ЦИОИХ. — НчЧТ>О ј *И|ГИ до-псао ИЗЗЗИН‘Ј№>(* 03 М\^ ЧИрада. Према другим пок ве- 1 , ,* , т . ј иочаиадњ). саму чи писиик »Франкфуртер Ца]-ј њеницу, што се за недржи Т “ УНга<< Ј Ј Ф ИМ У’ посетио је ■ ким столовима говори1 ^| замакЂубер, где сс од алрн- ло чсшки. Дошло је до

Једног ноног нс‘|Т б Р V П 1/Г Т Р | мачк0тЧешкх,г инциденПЈ !*«««& та. Гости немачки на-

менти дооилл Јнчег утицаја на ток ствари у двојној монархији. Било би можда н сувише претенциозно рећи, да би то значило крај овог рата, али је сигурио, да би у том случају Немачка имала једноГ;

митовање цара Корла пред својим савезницима, све јачм утицај немачкога племства на управне кругове у Аусгрији, буђење нациојналие свести и једин(ство словенских народа 'јчине посмртну поворку

Аустрији при њеиојсеслаоог и несигурног са- ј 0 § и Ј вечност _ у »царство Немачко.« Овим се кида и послед-

везника, га могла

или чак, дабиј и изгубити.

отима, противници му дају мира, и ако пи за њкх па расположењу не колико празнпх портфеља.; Ла ПроШ - 1е године »“. {фепирке и до туче. ~—.—-—.——1. : као интернирани чланови Интервенисали су чеКОД НЕПРН.ЦТЕЉ4 кућс Романова. Новипар шки иосланици Станек, - ; каже, дн се замак налази I Халупка и други, али Бсрн. — »Цајт« има иа Ј е Д ном дивиом положвјујнемачка публика нпје извештај из Берлина,. к<) Ј и доминира иад морем. јсе умирила, докле ни да јс на конференцији О а Ј ! е к Р а Ј П У Л елепнгших, цу Чеси изашли. ЧеV немачком главном вила - Двадесет пет војникајшки посланици доставистану донета одлукм, да: сов Ј ега еевастопољског са-јли су нлади инциденат, сс наименује заједнич- : чињавају посаду замка. 11а- : нозивајуки је, да у Беч ки врховни командант °РУ жани су пушкама, ми- ј за аустро-угарску и не-, :Т Р аљезима и РУ ЧНИМ бом-ј Шеф ау- ‘ бама, и под командом су ј ђенерал- Ј е Д ног официра. »ојници ј

вишс не шал»е морц.иСЈсе Јфомпнрс. Ако се ј»е трци чешки језл ;, иека се нс једу нц ч... шки кромнири. ШШ 1 Е (ЦШШ Рим. — Дгјплом; тел-и кру. гови у Швајцарској смаграју да се послс састанка царева мора очег:ивати, да •ћс Аустрија проглапп:: г,нексију Пољске. Према истим информацијама чешки и југословснски поеланици бооиће се У Рајхсрату протвв обнавлања савезног уговора са Немачком ч тралЈиће дч сг одмах закључи мцр. Немачка штампа јсдпо душао тоаиси да се ш го више немачких трупа \’пути у Чешку и југословенске земље да бк се угуадиле демонстрације. ЗАПАДНИ ФРОНТ мачк} г воЈСку ' СТроугарског ђенерал- Ј е Д ног официра. иојници • Милап. — Рзгни доиисштаба.генералфонАрц, | С У Р* зшени > Д а спрече спа- ПИ1{ »Сикола« са еиглеског одмах је устао протиз ки иокушај бегства али и ■ фронта у Француској пише: тога гГ])Сдлог< 1 . али пред ааклели су се, да ће шти-: Еш-лески војфлс веома је Хинденбургом морао је тити заробљенике од сва-^ весео, шго се рс|)ОЈ;ска борна крају да попусти. ког евентуалиог напада. јба претворила -у покретпу.

Сем тога Иемачка, у садањој својој офанзи-

ња спона и з м е ђ у аустријских народа

ви на западном фрон-]и Аустријс као државе, ту, осека св'е јачу ијкоја је, као такпа, јачу потребу зн »ош-јједино могла живети ‘ експлоа гишући њихову досадашњу неслогу, њи хову крв и све њихове моћи, дајући им за то:

триЈом војном ооавезом«, коју треба да пренесе и на евоје еаиизнике, а то ће рећи, да

Вероватно Је, да -ћеХин- ; Ри

деноург ралисим.

поетати гсне-

ттш покшдјк

их нагна на ефективно | насиље, неправду и ропучеш"ће на западном 'ске ланце. прилике. ° В0 За ° аД0Н>е ! У К Р Л Ј К Н *

Али животно питање наме-ће Немачкој за будућност јсдну нарочиту бригу. Исцрпљенз економски у овом рату, и под теретом огромних ратних трошкова оиа врло добро зна, да иичим другим не може санирати такво стање него једино прошире-

Цирих. — Дописник »ТаЈ-еблала«, који је аеропланом прелетео из Беча у Киев, да интервјуише украјинског диЈкгатора Скоропацког, пише, дамујеСкороцацки изјавио, да он није реакционар; шта више да његов програм о аграрним реформама превазилази програме Шајдемана и Да-

л. — Бољшевичка Са Д М У се »РУ*» прмлика влада била је набрани-; Д а В "А И непријатеља, који ла представницима са- употребљаич скоро исвезничких држава, који љључиво миграљекс и ручсе налазе у Вологди, да ј пе бомбе, док Еш-лези мношаљу шифроване депе-јго в »ше воле и употребЦцрих. —- Према »Фо- ШС) али услед њиховог јљавају пушку,јер њоме русише Цајтунгу« приса- протеста, комесар за; кују веома добро, мирии су, јсдињсњв Босне и • спољне иословеукинуо^првзиру опасност, мило сс цеговине Угарској изгледа готова ствар. Та-ј ко-ђе је узето у расма-1 трање и иитање да сс| и Далмација откине од

јс заорану.

ЗАЈАЈИ СЛОБОДЕ

служе заклоиима, у спште

I осећају се индивидуално ■ надмоћнијим од непријате] ља. Где се ј-од нађе човек прсма човеку, а не маса, крја се ваља као нека машина, Енглез је надмоћнији. Енглески авијатичар скоро је увек победник у ваз-

Вашингтон. — Зак-ј Аустрије и присајединп 1ључено је упививање за круни Светога Стевана! трећи зајам слободе. Утако да би Хрватска, купна сума уписаног Славонија, Далмација и јзајма слободе исноси Босна и Херцеговина у 40 милиарди франака. јдушноЈ борби. оквиру земаља крунејМинистар финансија Св. Стевчна, сачињава-: Мак Аду, у једном слуле једну југословенску | жбеном прогласу, захдржаву, Док би из тога! ваљује народу на њебили искључени Хрва- ‘ говој обилатој патритП из Ис.тре и Словен- отској помоТи.

Чуо сам много лепих епизода из крвавих битака у Пикардијп и Фландрији. Шкоћани, Аусгралијанци, Енглези, јужни Африканцн, сви су дали доказа о сво-

јој храбрости, хладнокрвилст-и и пожртвоаању. 0вде на фронту схвагиосам значај речи маршала Хвгн, које је унотребио у познатом прогласу: »Многи еу измећу вас уморни.« Тешкоће, које је стоички шзднела ова војска, парирајући инјетрашнијп удар у овоме рату, заисга су страшие. Неколико изнуреаих и огрезлих у крви дивизија, које су ,се за више дана и ноћи бориле на фронту на Соми и по том биле упу•ћене на сектор код Лиса, где се ианад није. предвидео, ноново су бнле ангажоваие у страховитој билци. Веома су се добро држали и нови рекрути, којима су сс попуњавале празнине. Сад ове трупе зн*ју да се спремају нове крваве и страшне борбе, а ипак се не примећује никакав знак нервозе ни забринутЈСти. Како -ће се завршитп ова четврта фаза битке? У нај-

Ф Е Љ Т 0 Н

ЧАРСЕД ПРЕВО: МОЈ БРАТ ГИЈ

Било ми је мало непријатно: не желим да неко дозволи себи тако велику интимност бев дозволе; али рекох усеби: Очевидно, то се намеће само ио себи. Ако се противим, изгледаће да нисам саставни део »корпорацнје«. Илдеаку је продужио своје истраживање, без отпора, кад на једанпут Фани Лав узвивну ошгрим гласом и једиовремено удари лепеаом сурово по руци сирогог Гија: — Доста, драги пријатељу! хоћете ли скоро престати, да ми прљате хаљину вашим ногама? Где мислите да се налазите? у Шателеролу? - »У Шатслеролу«, —

го се односило на мене. Разумела сам и ојјзо сс по-| вукла, на велику жалост Илдеска, који је иретурао; својим лспим црним очима ј са изненађењем и жалошћу... " I! Вечера се Ј’Скоро сврши ] у тишини. Једино су Лисиен и лепа Кордоба одржавале конверзацију; оне су говориле о златним рудницима. Око два и по сата, сишли смо. Три даме поздравише се са мном усиљено. Метнули су их у кола: Илдеску је желео свом снагом,да ме испрати. — Сгани, драги мој, рече Гиј. Ја сам тај који ће одвести госпсђу. СиЈГОмах румуискн гроф.

Он јс имао израз тако ме-. ланхоличан, да сам му дозволкла, да ми стегне руку толико, колико је хтео својси шаком, коју ми је пружио. Кад сам остала па само с Гијом у колима, ја *ем му направила једну сцену. Иећеш вал.да, да ти верујем, да је то једна од ваших вечера, оно што ви називате провести бурно ноћ! Ти си казао тим трима неваљалицама ко сам ја, то је идиотски. А тако би се запимала! Он се живо бранио: Дајем ти реч, да све наше мале свечаноста личс на ову. С времена на време, по неко објашњсње, нли нервна криза, то је једино занимљивије ..Наиослетку, провести бурно ноћ, то је то.,.. Видиш, како је то смешно. Шга ти хоћеш? Треба провести вече.

— Али, на крају, оне нису увек тако... уљудне, те девојке... Ја претпостављам, да у интимности... ■— Ах, одговори Гиј смешећи се, очевидно, у интимности, то једруга ствар. Али интимност за њих, го је посао, посао плаћен; оне се добро чувају да не раде ни за шта, у часовима кад нема рада... Љубав, видиш ли, за ове жене, то је њихозо »канцелариско време«. Изгледало ми је да ова реч мога брата није била без извесне дубине.... кад самлегла, равмишљала еам, и уверавам те, моја Колето, да су моја размишљања била крајње морћлна. То не треба да буде смегано, љубав принудна, са неким Илдеском поред ко1 -а се вечсрало! Сироте жене! Још им ми аавидимо кадкад! Како их разумем,

кад размислнм, да играјуј часне жене, када се одма-ј рају, као ми што нграмо > покварене, ми друге, у на-ј шим уживањима у провинцији. Враћам се у Бурж у идућу среду. Јави о моме доласку г. од Егзила. Он јс сигурно бољи од Румуна. Што се тиче Румуна, ти незнаш? Отварајући јутрое »Журпал«, замисли, наћем ово у малим огласима: Млад човек црно\*ањаст и богат, којије всчерао код Жовефа са днвном личношћу од Шателерол, умире од жеље да је поново види.—И. »И«, то је Илдеску. И тако од нас четири, Фани ЈЈав, Кордобе Аржансон и мене, ја сам била га, која сам »збунила« Румуна, ја, аматер! Ах! кад би ми само хтеле! ми којима нбје то »кинцелариски рад« — као шго каже мој брат Гиј.

АФОРНЗМ Насиља јаког протип слабог, гпјост природии закон код ; сивотиње, постају код човска кривице, чији су сведоци сами сал чесници. Речи су лажан повац, који пролази најбоље; »вихч човек награћује себс самог, нсто тако као и друге. Г. М. Вплтур. Човек поштује положај, цени само карактере. Алексамдор Дима син. Има критика па чак и покуда, које чине вишс частн него похвале. Казимир Перије. * Немогуће је захгевати плодове од дрвета. чнје су жиле посечене. Лео XIII.