Narod
БР. 288 БРОЈ 10 ЛЕПТЛ •»>Нзр<ЈД« излп.чи свакога дана по ичдне. ШтДмпарија ео нплази у улици Коломбо срој 0. оласп;;;; КРСТА Љ. МИЛЕТИТч
СОЛУИ, ЧЕТНРТАК 17 МАЈ 1018 ГОД.
ГОДИНА II. - г - " •— — - - -• Г.РОЛ 10 ЛЕ1ГГА Рукописи се не враћају.
Огласи н белешке наплаФ.ују се но ппгодби.
Редакцијаје у улици Колокбо број ().
НТД.Ш.Ш10Ш ФРШ1Т
Готово напоредо са немачком офанзивом на ззпаду, а по навршетку три године од улаека Италије у рат, ком и н и кс и ита .ч и ј а н ски јављоју о извесним успелмм покјЈетима италијанских снага. Извесне истакнутс тачке, важнс као доминантнс, преузетс су од аустриских трупа, и брањсне од прггивнапада, остале су у поссду И^алијпна. Гелативно велики број зароб.Ђеника чини ово успело подузет.е важнијим. Познати су нам немилн догсђајп у Италији, од којих је непријател, очскивао врло важис,' дп сс пс кажс, нресудне, послсдице. Али здрава свсст, родољубљс и памгтно схватањеприлика од стране Италијс и њепих савезника, спровели су те последице тако, да то тренутно оболсње има за резултат тако звани имунитет. Италија, којој су у више озбиљних момената, социјални односи задавали доста бригс, она је из-ашла из овс кризе опорављена, прибрана, и
иису сс моглс гаквс вести узсти као вероватне и остварљиве, бар у скором времену. Ови успели офанзивми покрети на италијанском (})роиту падају у врло сре-ћно изабрани моменат. Колико се могу узети као изјјлз садањег здравог стања Италије, и у војсци и у позадини, толико сс исто могу сматрати, као израза реванша и захвалиости Италијс према спојим савезницима. Данас, кад се готово целокупна немачка снага ангажује на западу, кад Фоанцускп и Енглеска примају ка себе главни удар снага цснтралних сила, Италија би могла својом дивеј)зијом учинити драгоцених услуга и себи и општој савезничкој ствари. Изгледи су, да ■ће она то и учинити. То јој налаже и части дужност. Треба сс Аустрији—осветити; а Савезницима се треба одужитн. г \у~
Д38ИТАК НАРОДА/
слично не десити. »Ке8Ј81еге
Рим. — Јавио италијанско мнење дубоко је дир\ нуто манифестацијама соса уверењем, да се што носги и симпатија це . може више )Лог света П р ема Италији јприликом трогодишњице Р ег еб18 * е ': њеног уласка рат. Италнја ге«, ТО ЈС с.ада парола> са за д ОВО љством схвага, да целог италијанског иа-, њен положај у борби за Р°Д П * |с. 1 ободу народа цсне сви Вести од пре више ; народи. Италијански народ дана предсказизале су Ј потврфује, да ћеза туборнам: аустриску офанзи- ј 0 у дати сву своју матсриву на итал ија нс ком . јалну сиагу и морални ауфронту. Ајји кад се јс ! торитег своје прошлости, зцало, да ни прошлају 0 дбрани принципа слоофанзива аустриска ни- бодних народа. је била изведсна безу-ј Италијански политички чешћа немачких снага,• кругови истичу да послед-
ј ње јавне свечаносги значе, да формула слободних ппрода ступа дефинитивно у званичне програме плада. Свсчаности су биле прослава потлачених народа. Сматра се, да само развитак свих народа централнс Европе можс обезбедити одбрану света, нових руских држава и Азије од немачког империјализма.
ПАОДОЕЈ! НАСКЛА Берн. — »Словенски Народ« каже, да је одмах после Сајдлеровог говора пјјотив Словена царски намесншс Штајерске гроф Клари издао нове наредбе у погледу цензурисања слсвеначких листова. У многим чешким окрузима уведено јс опсадно стање, да би се стало на пут нсредима који сс дога'ђају у више места. Јсдне ноћи само ухапш^цр јс због нереда 150 осодр. Имањс кнеза фирстенберга опљлчбАно је и заппљене/ као и многа ИхМања. Било је и ојУоиљних нерсда у Острови у Моравској у Плзњу и у Находу. Сајдлер је позвао Станека на разговор. Сганек је је одбио к упутио писмо Сајдлеру обраћају•ћи му пажњу на опасности, које могу настати од мера којс влада прсдузи.ма, и скидајући сваку одговорност сп себе. Остали део писма јс забранила цензуЈ)а. Лист »Глас« из Загреба доноси исте вссти и додаје, да југословенски народ чешку ствар сматра као своју сопствену, и да ће се према томе и управљати. А М Е ? И К А Рим. — Било их много у почетку рата, који нису давали никакву важност уласку Америке у акцију. Свн су сс ти до сада уверилк да су били на погрешном путу. Многи су мислили, да државз, која је толнко оклевала, шаљући Немачкој, ноту иза ноте, неће ући у овај рат са потребним жаром. Мећутнм, индустријска и мирољубива Амерпка, кад се у последњем тренутку уверила да је јсдино сила кадра да свтада тептонскп варваризам, ушла је у овај рат с тзрдом памером, да га води до краја и да оиемогући насилницимп, да и у будуће шкоде; те, пајзад, да заведе у свету систем, који ће осигуравати мир. Та се воља Америке сваког дана све- више очитује. Најбољи је зато доказ говор председника Вилсона. Хипокритски покушаји централпих сила не могу више никога дазаведу. Вилсон је рекао, да нснскрени немачки предлози о миру значе, да Немачка жели, да јој се оставе слободне руке па исгоку, да остварп своје завојевачке експлоагационс плпнове. Лли, го јој се не може дозволити. Упркос руског лудила и издајства, источно питање и даље осгаје кажно за савезнике. Они траже да Немци ограниче своју активност и апетиг на земље, које им припадају по принципу права народности. Кад би Немачка успела, да на Исток експортира свој злочиначки империјализам, свег би и даље живео у великој несигурности и нспрестано се спремао на нове борбе, до којих би сигурно дошло. Овакво решење не желе народн, који су ушли у о-
Ф Е Љ Т 0 Н
8*,РСЕЛ П?Е8п:
НЕВИНИ САСТАКАК (12 ВЕНБЕЗ-УОТЈЗ ББАНС)
И изненад(/о ми падотие на ламет спе жене. које су се ваљале у овој постсљи, и дало своје тело Жилијену.... Колико жена? и какних жена? Девојака, малих буржоаскиња »ухваћених« случајеМ неког тумарања (он ми је причао неке историје ове врсте)... жена светских, као... бароница Шпарган, на пример, коју назива данас л.убазно; најстаријом јавном жсном од Израиља. Све су оне биле на овом кревету љубави, за повац или из задовољсгва, да би причиниле пријатно задовољсто Жилијену Корамберу, писару Министарства Спољних Пос-
|4 лова. А спдо, био је на мене ред... Нисам се свукла; али сам хтела да извршим мробу што даљс од стварности, и потпуно обучена, пружим се преко постељс. Изгледало ми је одмах да сам девојка и очекујем наставника, мога наставника и свију оних равних мени, које су туда прошле пре мене. Нисам неодољивог гемперамента, извесно али заклињем ти се, моја Кло, сав тсмпераменат који сам имала изчезао је наједаи мах. Скочим с посгеље са ужасом, затворим јс, да не бн внше видела цинични подсмсх постељних ствари....
И впдех јасно све маме ове еамоће, намењене само на оно што у љубави има најмање племенитог, гдс сс улазн само зато, да би се послс оставило, као нека кућицп љубавнс потрсбе. бне које су провеле ту један часак журног миловања нису имале времена да спазе, да се боја на зндовнма скинула потпуно, да се прашина нагомилала у угловима, да никада једна брижљива рука нијеуреди ла украсе на столу и на камину. У једном пехару биле су укоснице. Отворих случајно једну фијоку од ормана: наћох црње и горе. Не, није имало душе, ово мало приземље; није би’ 1 о никога; оно јс било стан пполазне жеље, заклон за два пола у узбућењу за неколико минута... ....Побсгла сам одатлс, заклињући сс да више ту
моја нога неће ступити. Јер ако припаднем Жилијену ту, осећам, да ћу да патим дссет пута внше, неге ли шго сам ту патила сама услед моралних мука. Утврдила сам ту жалосну исгину, моја драга Кло, да нисам створеиа за прел.убу... И казала сам у себа истога вечера!, вечерајући једно према другом са мојим мужем: »Баш има среће, та животиња ту!« А Жилијен? Ја сам га се отресла ирло просто. Написала сам му мало намирисапо писамце, које гласи: Драги мој пријатељу, ја сам вас чекала јуче код ваше куће, три сата. Лко сте смаграли да није требало доћи, пи сте врло наивни. Ако ли не, ви сте врло неучтиви. У оба случаја волем да оставим наше пријатељство онде, где је сада. Збогом.«
јва; раг из преке нуждс; то не жели ни Америка, која се бори из чистог идеализма. Њепа је воља свакога дана чвршћа и одлуччија. Њен је напор сваксг часа све већн и акција шнра, тако, да се Немачка, мора битч, озбиљно забринула. Централне државе урадиле су све што су могле. Мобилисале су св\' своју снагу поуздајући се једино у своју грубу силу и рушећи брутално сваки правни и културни припЦ.Ш. Кроз кратко времесавезници ће биги надмоћнији у свему. Треба само храбро и са вером и даље истрајати. УТП Лондон. — Тек данас енглеска штампа налази за сходио, да коментарише мало опширни* је о догађајима у Ирск<)ј, п из тона данашњих чланака лако је увидети, како сс владина акција уопштеодобрава, и ако либсрални листови постанљају по коју резерву. Да би се
дала једна слика раеположсп.а, које утом погледу влада код раднкала, дово.ђно је казатн, да »Дејли Њус« пише, да, ако влада има у истинн у рукама доказе о постојању једног комплота измелзу »СинФенсра« и Немачке, онда је треба бодрити, да угуши заверу у свим њеним облицима без обзира на број, особу и положај ухапшених. Обратно пак, ако влада нема ових доказа, мораћс да плати за ПЈ)едузету одговориост и за клевету, коју је 6ацала на целу странку. Ово је једипи изузетак. који налазимо у комснтарима. Сви остали листови сматрају, да влада има д о и с т а гешких могива, кад поступа у правцу угушивања, и подсгичу изаршну власт у Ирској, да без оклевања постугш, имајући у аиду, да иза својих леђа има не само енглеско ј а в н о мнење, веЕ и мнење најбољег дела Ираца.
ЗАПАДНИ ФРОНТ
Лондон. — Ратни дописник еиглсског радиа јанља. Јуче у зору непријатељ је почео један напад надва одељсна фронта, го јест, јужно од положаја Мпра, измећу Ло .ра и Вурмезеле, где је претрпео много тешких пораза, и на фронту од 50 километара измећу Соасона и Ремса. Пред оба напада предходило је крагко али врло мнтензивно бомбардован.е са загушљивим гасовима и осталим метцима. На северном сектору. први ударац, Ткако се и очекивгло, имао је иешго почетног успеха, и непрнја-
јтељ је успео дазаузмебрсжуљак 11 и болницу.Локра и иродро је у прлвцу језера Дикебуша. Лли наши савезници, који су држали један део ове линије, одмах су извршили контранапад наиевши непријатељу врло тешке губитке и успосгавили свуда ситуацију ссм иа Јсзсру Дикебуша, где огорчена борба још траје. На фронту Соасон-Ремс непријатељ је напао са пајвећом одлучношћу, употрсбизши ЗОдивизија на фронту од 50 километара, и успео је у првом налету да се дочепа положаја Шмеп де Дам. У подне у цснтру је продро прнлкчно далеко
ШАЛА И ЗАБАВА »Изволге, изво.тгс драги господине, од срца се радујем што вас видим! Како сге, како су ваши?« — »Благодарим, све је добро; само је отац нешто слабуњан?« »0, сажаљевам, а шта му је ?« — '»Бпли га глапа, пати од несвестице«. »О, о, како мн је од срца жао! А да није случајно послао новац, који ми дугује?« — »Није, још јс при свести !« Председавајући: »Дакле, можете ли сс заклеги, да сте гужитељу татили дуг?« Тужени: »Врло вероватно!« Председавајући: »Реч вероватно при заклетви мора
: отпастн. Ви има да се за} кунете: или ја сам платио ј дуг, или нисам платио дуг«. ! Тужени: »Е па тако и јз хоћу да се закунем!« » Неки наланчаннп реши се да конзултира једног црофесора једнс чувене јклипике о својој дуготрајј ној бољци, гихту у ногама. ( Професор: »Но, чујте, иа | ноге сте бар могли опрати, ! пре него што сте ми до! шли!« Пацијепт: »То ми је саветовао н мој домаћи лекар; али сам ја мислно, пре но што се решим ма тако што, да чујем и мишљење капацитета«. НА БАЈ1У 1’осподин: Ала вам је леп и бео врат! Госпоћица: Тако ми ј е цело тело.