Narod

БР. 292

СОЛУН, ПОНЕДЕЛјАК 21 МАЈ 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

БРО.Ј 15 ЛЕПТА »Народ« излази свакоги дана по подне.

Штлмпарпја се налази у улици Коломбс број б. Власник КРСТА Љ. МИДЕТИЋ

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не нраћају.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број ().

— ЦКД) Н УЛОГА СДВЕЗННЧНОГ ЕН0Н0ХСН0Г САВЈЕТА —

Иницијативом Сједи- једнакост, и тиме Сацсних Држава 1917 о- вег постаје животни снован је у Лондону центар ])ата. И Амери-

Савезпички Савст у ци-

ка, пришавши свим сво-

ма у помоћ, утиче, како на непосредно снабдеваше, тако и на вредноет свих савезничких

монета. По томе имамо до 5.000.000 људи. Нони зада вредност долора по-.кон дозволиће председнику диже и ожнвљава ши- Нилзону, да може по по-

ју регудисања ратногјнм снагама Савезнициснабдевања и финан-' сијеких односа међу савезничким државама. Ово је бно први савезнички скуп иа коме је узела учешћа и Амс'рнка. Трежећи у то време прсдседничко место у Савету, више као дужност, но као иочаст, Америка га је добила. Овим се Савстом хтело извршити јединство енергије, уштеда времена п матсрнјала, и да се многоструки напори удруже и тиме учврсти што јаче и у економској борби заједнички фронт. На првом месту Савет нма дужност, да претреса и срсђујс све потребе и набавке, које Савезници врше код Сједињених Држава и неутралаца. У Савету се заједни-

ЈСЈедногласно предлог нред ссдникаВнлзона о Аеограии ченој регрутацији војника за борбеИу линлју до крлЈ’а рата. Сурадпик »Дељи Телегј)афа« у Вашингтону каже, да ћс парламенат ратифаковати без сумње предлог комисије, примајући и ноки закон, којим 1\с сс зпмениги онај последњи, по коме је одрсфена цнфра бораца

линг, лиру и франак У Савету г су заступљене сада Сједињене Државе, Француска, Енглеска и Италија. Остале савезничке државе позивају се на седнице кад год су њихови захтеви на дневном реду. Председник је савета Крозби, лични пријатељ Вилсонов, а његов главни помагач јс

треби позивати под заставу људе, без претходне одлуке парламента. Сепат ће примити ускоро пројект вакона, који је скоро предложио сенатор Мак Лин, а којим се проширује граница старости обавезне војне службе од 31—45 године. Сеиатор Рост тражи, дх се америчка војска одмах повећа на 3,000.000 људи

ство, симпатије и нујвеће поштовање. Иадамо се да ће доћи дан. када ће амерички војници ступити на ита лијанско зсмљиште и донсће тамо наше чеетитке. Споразум и Сједињене Д])жаве боре се уједињени и неустрашнво, и нећс сгати, док не однесу потпуну победу, која ће обезбеднти будућу цивилиза цију«.

тт у прдгу

,У Америци министар |ШХ о брже, без обзира иа Мак Аду. Делегати оста-'потребе и војну ситуацнју. лих држава позцати су • као зналци, специјали- ДО ПОТПУНЕ ПОБЕДЕ сте или као практича-! ри по овим иитањима.| Њујорк. — Приликом Као стални органи прославе италијанског овог Савета поетоје у дана уласка у рат у чки врши’ испитивање‘Лоидону и Паризу ко-Њујорку, на једној цеи проверавање свакејмитети којима је дуж-Јремонији у корист ипотребе, и кад се до-Јиост да одмеравају италијанског Црвеног несе одлука, онда се цене, после потпуногЈКрста, бивши кандидат претреса и фииацсиј-јиспитивања и сталног.за председника Сједиска страна, ради реа-јпраћења прилика и до-јњеиих Држава, Шарл лизовања позитизнвх|гафаја, економску моћ Езанс рекаоје: »Фран‘цуска, Енгдеска и Игалија створиле су од својих фронтова једну брану за нас и ми не смемо никад заборавити наш дуг. Прс три гогине ове ноки италијонски су се војници првим нападо.м спуштали низ поноре Доломитских Алпа? Са дивљењем што је Италија учинилп.шаљемо јој приликом тротодишњице наш поздрав, љубави пријатељ-

одлука. У вези са овим,|Сав?зника.

нодлежи нарочитом интересовању и ку])с као и првенство потребе заинтсресованпх држава. Бек утвркена одлука упукују се Сједињеним Државама, као и Савезницима. Дефинитивна одлука д\)носи се у Вашингтону. Ван Савета не може сс никоме пружити по моћ, нити пак допустити извоз. На тај начин искључена јс спака не-

Ови Комн гети, то су главни штабови економских снага Савезника, и псго тако, као и они на бојишту, у име права и слободе, хоће и труде се, да добију битку и ла овом пољу. ~тГшш Лондои. — Парламснтар иа комисија, која ироучава војна иитања примила

Цирих. — Тепеграми из Прага јављају да су се маниФестације поновиле препотданау Прагу. В и ш е хиљада о соба са словенскнк за

јцсницу, да су и ове др-!је главна тачка. »Овде жлве, а не само Пољс-јје јасно — каже Фридка, постале заједничка јунг — да се радн о јсствар двеју монархија!јдном заједничком трајГако је бар формално ном послу. Признаће се Пољској празо 'да о-

и са гледишта мефународног права, и ако Аустро-Угарска радо уступа немачкој царевини, да слободно располаже са ссверним државама, пошто она нема интереса јсдног суседа и у тим земљама не држи посаде. Али требаће, у сваком слу чају, да се заључи један уговор између Беча и Берлина, да се одреди део права Аусгро Угарскс на севсрне територије Естоније и _ Литваније.« Фридјунг затим до

длучуЈе о сеои, али... уз услов, да закључи уговор у војничком, жељезничком и трговачком погледу, пошто централне силе, а нарочито Немачка, свој извоз у Русију и Украјину не може допуститн да зависи од тарнфа пољске држапе, и морају се осигурати, да се војска нове државе у будућим ратовима буде борила на њ и х о в о ј страни.« — Збиља нраво слободно самоопредељење по рецепту Фридјунга!

стазама напала је по-, ла ^ и ма Пољску, која лицнја и после огорчене борбе, растзрала. Прашко епштинско ве ће и трговачка комора Париз. — Главии шшад једцогласно су нзгласа-Јпрвог дапа борбе почео јс ли енергичан протест између Ворсејона и Бери против суспензије »На-|о Бака. Оиај су напид изродни Листи,« то исто веле трупе пемачког преурадили су и чешки но-столоааслсдиика. Две еивипари, којп су лнчно глеске дивизије држале су протествовали под наме-:линију Краон—Берн о Бак. сника Чешке. Полнцнја Француске дивизије биле је забранила политичкеЈсу па њиховом левом и де|1*езеррве су одмах дошле

3 А П А Д НЈИ ФР0НТ Париз. — Главии аапад риш са презирањем смрти и имали страховите губитке. На крају првога дана од Брнмона до Бери о Бака није било никакве промене у иозицијама. Линија је сачињавала пепрекидни фронг и није имала ни један пролаз за нспријатеља.

екупове и концерте, које спом крилу. Пемци, пошто прнређује уметннца Емајсу нагомилали огромну арДестин, којој је наре- тиљерију, припремили су

ђено, да одмах напусти Праг. Дестин је америчка поданица.

ФРИДЈУНГОВ РЕЦЕПТ Цирих. — Из Беча: Пољским питаљем хоке да се бави и професор Фридјунг. »Најес Винср Тагблат« доноси чланак, у коме покушава, да захтева за Аустрију бар један део права и на сеперне државе, које су ,'оцепљене од Русије. »Врло мало се обраћа пажња — каже Фридјунг—на чи-

иапад једннм врдо кратким бомбардовпњем, али врло снажним. Ово бомбардовање иочело је у поноћ а престало у 4 изјутра. Пападачи, који су биди изодабраиих и добро извежбаних трупа, прешли су брзо лииију француско енглеску. Удар је био до крајности јак. Битка је одмах у почетку имала карактер невероватпе жестине. За време од много часова бит-

на место; њихова појава даје борби прави карактер. П а р и з. — Штампа бележи са задовољством што француске трупе јуначки издржавају на крилима. Р1згледа, да је слвезничка врховна команда донела одлуку да не уступа више терена и да ке примити битку. Генералисим Фош и геиерал Петеп заједно сарафују. Бројна инфериорност

ка је била нерешена. Нем- савезничких трупа из часа у час све је мања и већ је авиатика отпочела свој рад. »Пти Журнал« исти-

ци С} г одбијашт, десетковани, ватром из миграљеза н пољских топова, али су увск понова ишли на ју-

Ф Е Љ Т О Н кмл мАкдЕе: ИЗОМНАјИЗОЛИН Само да јој дозволс да се иоворке, на белом коњу игра са својом лутком и који трссаше гривом, бешс Својнм малим псетанцетомјмлад господин који имафапо ста.зама крпљевсксбаш-ше тако леп стас и нзрате, где јој тице гопораху:'зиту лепоту, да јој се од «Ваш глас је слафи од на-Јтога поглед засену и срце

шсг«, где јој руже говорах у: »Ми нисмо тако црвекао ваше усне«, опа би показала задовол,на, и чије тражила друго шго; била је као какзв мали Чвет који не зна да мора <>ИТИ узабран. А)и једног дана када сс ^авила везивањем једне »ре*е ладолежа о нрат јеленчета које копаше ногом од

ствеиу поворку, и, иа челу

узнемири. »0\! Ала је диван!« помисли она; и први пут помишљајући на те ствари, призиаде у себи, да јој тр не би било непријатно ако би је он просио. Мефутим, младн господин, спази Изолину преко цветне ограде; и заусгави се очаран и он такофе. Нека би добре виле дада сте вн

РЧос™, она зачу ."Н&етМјгФ •4'ку на оближњсм путу; Чодиже очи, виде величан-

долазим да је просим, и нема ничега на свету тако дивног као што сте ви

— Изолина! зајеца мати. — Нисам вншевашакћи већ ваш син, оче мој! ни-

Ја сам кнегињица Изо-'о час ражљутио кад би га! IV литта, рече она. одбили да му даду кнеги-ј Истину да вам кажем, Они више ие говораху,'ц,ицу. Да га известе о у- краљ и крпљица беху дагледајући се Једнако; од' жаси0 м усуду којн је наме леко сд гога да се осећајујсам више Изолина, него Итог тренутка, вољаху се та-ј н , е н Изолиин, не би се из- спокојни ; после весеља.Јзолин, мајко, И, говорећи ком љубавл.у да нема речи вукли из неприлике; он не

које бн то могле нзразити.]би пов»ровао прнчи тако 111 !мало вероватиој, и помиМожете замислпти у ка-јслио би да хоће да му се квој се забуни нафошс краљјнпругају. Тако разнежени

и краљица! Сад није требало дати одговор послаеицима, већ п . иховој ' кћери самој, која преклињаше плакаше и куњашс се да ■}>е услед тога пресвкснути. С друге стране, кнез Дијаманг пије био од оних кога је лако било одбити; он је бко син цара из Голконде, могао је завојштити про-

четири или пст прмиЈа од којих би једна једина била довољнм да опустоши нсколико краљевина, пал,ало је сс дакле сасвим бојати његовс љутње, а он би се

од својс кћери, абојатн се кнеза, краљ и краљица бе ху принућени д.ч се запичају да ли неби ксто тако урадили добро да пупс нека ссвари теку као да се одатлз никаква иесрећа не можс десити ; могло се десити, у осталом, да се ви ла Урганда, после толико годииа, одрекла својс ос-

тиву својих непријагеља са вете - Највад, не без многих

устезања, извињавања, оклевања, они присгадоше на заручсње двоје заљубљеиих, и никад сс није видла, чак и на краљевској свадби, лепша невеста, ни срећнији младожсња.

кад су се повукли у своЈе тако, нокн кнез, диваи, одчје, не могаху ока скло- горд, са мачем о Седримп, пити. Сваког тренутка бо- засукиваше брчиће са из-

јаху сс да не чују вику, куцање на вратима, да не виде кпеза да се појави луд од очајања н ужаса. Али

гледом зачикивања. — Све је пропало! рече краљ. — Иа жалост! рече крпљица. н и ш т а не узнемири . ,. - . Али Пзолин, окренувши иоћну тишину ; опи се- се В р аХ 1 Јма и Јтољавајућим у м и р и ш е мало по мало:! Г ласом: без сумње имали су разло- — Хајте, одите, рече он, га да мисле да је зла вила моја мила Дијамантино! Заопорекла свој усуд; еутра што дршћете тако! Љутио дан после свадбе, они у- бнх се зато што сте поцр-

ћоше без супишног неспо којсгва у престолу дворану где ће нови супружници похитати, по обичају, да клекпу на колена за нреме крал,евског и родитељског благослова. Нрата сс отворише. — Кћери моја! узвикну краљ иун ужаса.

венили, кад вас то не би чннило лспшом. Јер, у исто време када је кнегињица поетала мушкарац, кнез беше постао девојка; тако је, захваљујући добро.ј Уржелн, осујећена освета зле виле.