Narod
СОЛУН, С.Р1-.ДА 23 МАЈ Р»18 ГОД.
г,Р. 201
ГОДИ51А II.
Б!'ОЈ 15 ЛЕПТА
н:
кНарод« иллази свакога да, по поднс.
Штнмгг.рија се налази V улици Коломбо број 0 .
Нласнпк КРСТА Љ. МПЛЕТИЋ
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не нраћају.
Огласи и белешке наплаћују се по погодби.
Редакција је у улици Коломбо број (3.
РОБЉЕ Ш БУНИ
вссти.
Кроз ЈЈ Т ен>а и маписе о АуЈгрији, билп онн из взвора аустријских, нсјтвзлних или савезнич!их. ствара се уверење 19 сс сада о Аустрији ,чвори, као о засебној [ржави, сзмо због Слозена, који су у њој поробљсни. Аустрија је пмница у којој јс робл>с готово на буну. Цок |е Аустрија имала цо-ћи да "постоји у току озогп рата, мањс више, као самостална дрЈгаЕГ., она је имала погребу да бар сгвара ијузију о унутрашњој титици. кој-а, колико шико, има обзира и ) другим народима сем Ча^ара и Немаца. Али гредавши се сада, и јојнички и економски, лотпуно у руке Нехачкој, Аустрија не саио да нема потребе за цузијама о једној таквој политицк, него оча нема нн могућноети ц их обнавња.
обавс- стаиком у Риму,
све
то доводи Словене у Аустрији до крајњег узбућењм и чини их рсшсним за борбу и жргве. Са свију страиа Аустрије јавља се о нередима н протестима. У Трсту, Загрсбу, Љубл>ани н Прагу било је протсстпих митиига и дошло је до озбиљних нерсда. Бсз сумње, дз су ови догађаји, и још каква тачнија сазнања,
ЗСТИ ширих рззмера И) Екпиомско приближеи,е тимс добиги обим оп-јПоЈжсшке државпма ('поште ј)еволуцнјс, може ризума и Америци, знатио сс једино објаснити побољшква љену ситуацију страховитим терором, у упоређењу са Шведском, И распоредом НССЛО- где јс криза у жниотним памориицама п у произво-
венских трупа цо словсис ким центрима. Оваквом стању у Аустрији има се приписати, тако рећи, хе[)метично затварање границе аустриске, као и пабранл за странце да је прелазе. Овакво стање не мо же дуго трајати. Државно-политички парадокс: да се народиједне државе боре и у градали поводалисту »Мин ницама државним и пан хенер Иахрихтен« да Т11 -х граница противу
Једанпут била заустав-!јим рукама д;;а члана љена бела гарда. царске руске породпце, За министра војног у којс је сматрала као новој фимској влади на-својс највеће непријаимснован је доктор Си-јтеље. То су Марија Февен, лекар који је це- одоровна и Николај Ни-
дкма постала кугна.
доисга а-
конста гуЈс: »да су краЈ њи елементи свију народности, изузимајући Немцс, склопили заверу противу Аустрије«. У Прагу јс пала крв. На поновљеним манифестацијама, како то «Цајт« јавља, дошао је до сукоба п полиција јс под командом пуковника Куденхо веа, пуцала на масу. У Боки Которској избила јс побуна на ау-
те исте државе не мсжс опстати. Тај парадокс негира и срушиће га сама та бо[>ба народа, као шго га негира прикцип слободе. правде и морала. Може се претпоставити, да јс под тим утисцима, и у име Са-
ло врсме рата провео У Пемачкој, гдс јс као лехар био у једном ба-
колајеви!;, Кнез Пиколај, док јс бно бољшевички заробљеник, био
таљону финских добро-Јје учител> својих нећавол>аца. Ово је јошје- ( кама. Остали велики дан доказ внше, коли-.ксжсви занимју се пол>ки уплив има Цемачка,ским радовима.
у оргаиизацији финске војске.
ИЗ РУОИЈЕ
ИЕРЕДК Т ЧЕШКВЈ Лопдон. - Кореспондвнт »Тајмса« из Милана јазља да аустрискз листови дају детаље о озбиљним нередима, који су избили у Чешкој. »Арбајтер Цајтунг« каже: ово личн на буну Ломбардије н Зенеције у 1848. У Колину је народ скннуо аустркску заставз г к истакао чешку. Јавне граБевине у: Табору, Броду, Иглану) Лон Д° н - ~ Еенерал Мо јбити сигурни да Фош зпа и Оломуцу упаљене су .јР ис публикује у »Дејли Крс-'све, пгга непријатељ може јниклус један чанак, у ко- да покуша. Фзш има своје ме коментаришући топографски изглед бојног по- • ља, изјављује да Савезницн имају преимућство јср им герен дозвољава велику ла-
Премп »БерлинерНационгл Цајтунгу« отпочети су преговори са руском владом, да се царској породици доЖенсва. — Немачки пусти о;шазак у Румулистопи јављају да Нс-,нију, а потом у Швајмачка држи сада усво-|царску.
ЗАПАДНИ ФРОНТ
Редакције немачких листова »Прагерцајтунг« и »Прагер најссте нв хрихтен« полупане су.
Изме-ђ народа и др-јстријској флоти. И сажавс у Аустрији дошлојмо немогућност, да се је до потпуног раски-|Из Бокс иза%е на отвода. Словени као поти- рсно морс, учинмла је, лпсни, осећају дун;ност,|да се ова побуна заврда себе спасу кад др-јши без озбиљнијих режава, од које никада и.зултата. Али ииак прсништа нису добили,|ма обавсштењкма ин пропада. " талијанских листова, доСтрашан пример еај гп ћ а ј Ј е завршен: »пиРусијом, бедно решење; сменим обећањем да по&ског питања, безоб-| по ^У њени Ц н нете бити зирпа политика Черни-, К:,жњенИ(< * нова према Чесима, на-ј Ови и овакви нерсдн, сиља и вешала над Ју-јма да упек морају имагослоЕенима на јсднојтк какав непосредни, страни, — а на другој|лскални повод, ипак призрак слободс и прав-сви они у основи носе дс приведен до могућсгјједно исто обелсжје: аностварења признањнмајтидржавно, или боље залагањем савезничкихјрећ и, антиаустриско илада, и још више пјш- и револуционарно. ближсн остварењу са-ј Што они не могу у-
везника,лордСесил при-[0^АНДб У ФРОКТ^ ликом последње про-' славе }' Риму и казао;{ * >1ЈМ - — Јављају нз Веро»Никакво уре-ђење од-ј не > Д а Ј е председник мининоса у Еврони није мо-| ста Р ског савета Орландо, у гуће, ” док" се захтеви[ пов Р атк У с ФР онта с Пјаве, потлачених народа у'свратио у Верону, затим Аустрији не задовоље«Јј е обишао долину Лагарине, команданте армија и
ПОЛОЖАЈ ИОРБЕШНЕ Јтрупе. Председник је срдачно дочекан од народа. ОдШтокхолм. — После економског уговора с Аме >иком, Норвешка јс послсд-
лазећи, Орландоје нзразио команданту трупа своје задовољство због одлпчног
њих дана потписала п Р в У|реда као и због високог конвенцију са Енглеском, морала трупа. за коју су се водили дуго^■ времена препторп. У сми-ј Ф $ Н С И А слу овог уговора Норвеш-ј —:ка, одобрава слободан из-ј ШтОКХОЛМ. — Норвоз у Кнглеску консерви вешки лисгови јављају, и рибе а извозиће у Ен- ДЗ ј е Финска бела гар-
да чинила нове покушаје да пређе норвеш-
глеску и извссну количину сардина, које је Шведска^ обичио добијала од Нор-јку границу. Сем тога всшке. Енглеска ће од сво- се јавља, да се налази јс стране снабдевати угљем једна нова наоружана петролсумом и другим по- чета у Полови, код Бо-
треоама.
рис Глиба, где је већ
резерве и штсди их за одлучну битку. Лондон. — Коресподент »Рајтсрове Агенције« на француском коћу у крет:ч>у, док не- фронту јавља: Међутру'пама, које шшадају, откривено је присуство вншс немачких јуришних дивизија, које до сада нису узимале учсшћа у бороама. Сигурно је да су оне образоване почетком борбе у марту. Дне дивизије немачке гарде идентификоване су у борбспој линији. Париз. — Велика живост у кулоарима Парламенга; посланици су претресали са задовољством обавешген>а, која су дали делегати парламенгарне војне контроле. Делегати су потврдили изврсан утисак којн је на њих оставио морал трупа, и дивизија, које су биле спремне да сс баце на непријатеља. »Ехо де Пари« каже да енглески високи војнички кругови изјављују да је не-
приЈатељ има својс армије загворене у једном уском пределу. Ово преиму ћство генерал Фош ће знати да искористи шго пре, пошго је већ нанео огромне губитке Немцима. Лондон. — Енглески војни критичар пише, да је непријатељев циљ: Фошове резерве. То је принцип, који је у септембру 1914 изводио фон Клук заобилазећи својим деспим крилом и покушавајући да потуче Фошову армију. Али тај се принцип окренуо против фон Клука и довео до победе на Марни, јер Немци претерујући у обиму свој‘их првах усаеха, нису били још довољно јаки да изведу до краја свој амбкциознп црограм. Данашња ситуација и даље је озбиљна, али можемо
јјш шкдес:
Ф Е Љ Т 0 Н
ОГЛЕДАЛО
I
'ишла по вароши, да сусре Иио се догодило у једпојтне свој лик, па, знајући к р5л.евини где нкје било да је грозна, беше јој уте^ледала. !ха да мисли да се друге (’ва огледала, оии што'пису посматрале како су к исе на зидовима, ручпаЈлепе. °на што се носе за пОЈа-! 1>и судите доб[)о да млаС() м, била су поразбијана иЦе девојке и младе жепе из п Рстворена у мрвпце по на-|те земље нису биле никако рећењу краљпчином ; ако задовољне ^ се нронашло најман.е П1та вреди имати иајлеп Ог ледвло ма у којој кући, пропустила да
[у том крају; вода се вади-јНеко који налази да стсј — Да, ако то може уз!ла ттз гако дубоких бунарајлепи н не зазире никад да.немиравати да имате у лада никако није било могућ-!вам то кал;е, може служитп кој косн која се уплсће, као огледало. јдве мале шкољке сложене — Шта? одиста? питаше као тсч; сад расцветали каона, боја мојих очију нема ранфили
она неби
ше очи на свету, уста свежа као руже, и задснати
због тога ие погуби укућа-Јцвеће у косу, кад се не мо110 нлјстрашниЈ'им казнама. же видети ни коса, ни усШто се тиче узрока ове та, ни очи? ч УДНовате ћудн, ја вам гај Што сс тиче одласкп раМог У рећл. Ружнп у толи-!ди огледања у потоцима и к °ј мери да би и најруж-у језерима, на то није трен, 'је наказе пзгледале див-јбало рачунати; под плочаНе поред ше, краљица се ма добро спојеним биле су Ни је хгела ивложити, кад је сакринене реке и рибњаци
но спазити њихову тсчну ровршину, и не у судовс у којима бн било места за одсјај, већ у чинкјама сасвим плитким. Жалосг је прсиазилазила оно што би човек могао замислити, парочито код лепотица којс нису биле тако ретке у овој земљи кпо у осталим; крал>ица се кије обзирала на то да их сажаљева, напротив сасним задовољна гиме што су н>еае подаиице незадовољне шго сс никако не могу видети, као штоби она сама осе-ћала ужас да себе види. 11 Међутим била је, у једном предграђу вароши, једна млада девојка по имену Зумбулка кој'а је била маи.е тужна од осталих, због драгана кога је имала.
ничега што се не би допадало? — Оне еу равне 1)1еис1к-у у који би нала бистра капља ћилкбара. — Ја немам црну кожу? — Знајте да је ваше чело чистије него пахуљиц: гнега: внајте да су ваши образи као бледе руже. Шта треба да мислим о мојим усн.чма? — Да су као отворена малина. — А о мојим зубима, молнм вмс? — Да зрна од пиринча, исто тако фина као они, нису исто тако бела. — Али што се тиче мојнх ушију, зар немам ме ста да се узнемирујем?
I ако оии разговараху, она очарана, ои још усхићеиији, јер он не гово- ћење ?«
Кад се добро наједем и напијем нисам способан ни за један тежи посао сем спавања. Докгор: »1!о, како јс дејствовао новн лек за чиш-
раше ни Једне речи ко|а ие боше сушта исгина; оно у чему сна налазпше за довољстпо да чује да се хвали, он уживаше да го види. Толико и тако лепо та н.ихова узајамиа љубав постајаше с часа на час све силнија. (Насгавиће сс)
ШДЛА И ЗАБАВА Газда Гпста испраћа свога сина на воз и прашта се: »У здрављу да стигнеш и Бог нека је еп гобом!« — »Шта ти говориш, оче, — као да Бог путује трећом класом.«
Пацијент: »Добро, днппута !« Доктор: »Шта, зар само два пуга?!« Пацијент: »Јсдан пут од 8 11 и други пуг од 2 —7 часова. Једам телефонски раденик отиспе сесн петосиратне куће, и кад је био при паду у висини другог спрата, одржи себи онај монолог. »До сада ово падање није баш тако страшно, — само ако потрајс и даље овако «.