Narod

г,р. з:’.о

СОЛУН, СУБОТА 30 ЈУПИ 1У18 ГОД

ЕРОЈ 15 ЛЕОТА

»Народ« излази свакога дана по подке.

Штампаријп се нтлази у улшш Коломбо број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТх

ГОДИНА II.

ВРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не вро Јјају.

Неоспорнојс, да Немци имају, ссм добрс војске и одличие тсхничке спреме, потребнс за акцију, још и организаторски дух, способан да експлоатише

ну тактику. За чстири дана бикстс у .Вснецији«. Генсрали су га по

разоиги о дубоку веру у коначну побсду и хлоднокрвиу присеб ност Савсзника.

САЈДЛЕР ПОД СГД

Цирих.

Према изве-

слушали, и вратили СС| шта 1 има иа Веча, скуп ко-

са тученим армијама к компромитоианим сво -

све околности и ситу-јим ауторитетима

ације до ситиица. Али

Хецендор({) је бијсн

Немци имају и јсднуу планинама, а Бороје капиталну ману, да ома-јпи'ћ исцрпљен у крваловажавају противника^им и бескорисним посве дотле, док нс осс- кушајима да прсђе

Пјаву. Ни прелаз десно од центра на Монтелу ни у центру ка Канделу и Масароди, као ни лсво између Фосалте, и Сан Дона — иије рсализоваи. Фронтална битка на оиом бојишту, као ина осталима, остала је у покушају, и ако крвава. Пожртвовање талијанског народа, охрабр е н о г п р и су ст во м Ф р а н цуза и Енглеза, за дивл>ење је. Још неколико оваквих сусрста исцрпиГ.с Аустрију. Војнички неуспеси, поред унутрашњих нсда1;а бифатал- тс његову песницу. Познато је, шта су писали о нама и нашој војеци, како су са својим казненим походима успсвали, док нису најзад најмили против иас и Бугаре. Французе су третирали као народ дегснерисан и неотпоран све до Марке, Вердена, Изера и Соме. Енглсзи с.у били дуго у Немачкој, по рсчима кајзеровим »за презирање мала војска«, која и данас са чашЉу одолева пруским гренадирима. А м с р и к а н ц и с вој и м п ож ртвова њем и јунаштвом у Валоу ће за Аустрију и Лорену, свакодневно демантују немачког министра војнсг Шгајпа. Али нарочиту мржњу и дубоко презиррп.е Немци су имали од увек за Талијане и п.ихову војску. Хиндснбург је куражно и поуздано поверио Аустријанцима оно, што је по њему требало бити лако, али чега се сам није смео подухватити. Он јс послао Хецендорфа и Боројевика и поред ра нијег горког искуства, да похватају »свираче на маидолини«. »Идите, рекао им је, имате силу и моју рат-

и су држате све групе чеш ке изразио се протинувладе бечке, а г пецијалпо противу Сајдлера. Предлог који је подиела група социјалиста дасе оп тужи Сајдлер није примљен, а то због тога, што су миоги говорници гтриметили, да такав предлог треба да иогкрепи , парламента. Јер ако русинска и пемачка машина подржавају Сајдлера — а они имају 200 чланола — они могу успети сами да спасу Сајдлера, од и.сгових огорчсних противника.

подвнга бачено је 61.500 кила бомба. Ечглески излети у 11емачку постају све интензивнији колико у погледу бројном толико у погледубаченогексплозива на важне појне објекте. Они податци патиуно су независни од података о баченом експлозиву од ст[)аие авиати

Огласи и белешкс ипплаћују се по погодби. Редакција јс у улмци Коломбо број 6.

После св[)шетка по- шњос.ти земље сазвао гррф следње иемачке офан- Карољи. зиве на фронту Ком- У Баји, једаичлан странпиења, и ако није било ке карол.ијеве бло је приакција од велике важ- нуђен д.т одбије посланичку кандндацкју, кој г му је псшуЈјена, због немогућносги агитације и држаљс зборова.

ности на нашем фронту ипак ми нисмо престали да узнемиравамо непријатсља мањим операцијама, којима смо успели да побол.шамо наше положајена више тачака, нарочитоупре

чара краљевске вазду- дслу Антеја, Мулен су ј Туван, Кевр; на ивицама шуме Виљер Ко-

шне флоте на немачке линије западног фронта и цротив објектива дуж обале, то јест против Остсиде, Зебриџа и Бриџа. Ови податци независни су и од рада који је извршила француска авиатика.

Ш8ЕДСИД Т0НАЖ4 Штокхолм. — Губитди Шнедске тонаже одпочетка рата до краја марта оис године досгигли су број од 170 бродова, са укугшом тонажом од 171.172 тоиа.1 У почетку рата бродови су стрздали само од мина, а тек доциије почели субро-

и у коак- смо

оље одлазе у унутрашни као и за њеног ин- н.ост Немачке, бомбар спиратора и учитсља дујући што стигну и - Немачку. јводе борбг источио и Лудендорф, међутим далско од бојног ноља. • ^ ' " Агшатичари

Лондон.— Ратни до писник »Тајмса« истиче свс већу надмоћ.ност е н гл с с к их авиатичара пад немачким. Сада Ен-;Д° ВИ Д;Ј етрздају од сума глези сво дубл.е и ду.јрена. У 1911 годпни иијед 'ну лафу није потопио сумарен, док су 1916 7 лдђа са 21.(110 тона и 5 једрилица са 21.010 топа и Г> јсдрилица са 1.529 тона биле

т[>е, шуме Б е л о п р е д е л V Во и те 204. Овим локалним цијама задобили заатач број заробљсника. Заробљавани су у групама од 50 до 300, а каткад и више. Укуп:ш број заробљсника за до биј еиих посл едњ их 15 дана у кооПерацији са Амсриканцима износи 4500, од којих 60 официра. ДУСТРЛЈШ ФЛОГД

нијс био ништа сревиији навападном фронгу. Бсзуспешни покушаји, нарочито они између Врии.и и Помпслс, најбољи су доказ, да су предпоставке и резоновања о Савсзницима била логрешна. Његова нова тактика могла је само за моменат да изаенади Савезнике. Али Немачка нервоза у политици и у војсци, као први симптом слабости и одсуетва самопоуздања, мора сс на крају крајева

су имали веома всликог учешћа у борбама против нсп риј а гел.ски х фо р мп ција пешадије бомбардујући и нападајући их м итраљсзима. Вауста вљали су читаве нспријатељскс нозове са храном и уништаволи депое. У току месеца јуна једиа нарочита иезависна група енглеских авиатичара извршила је преко 74 лста над нема ч ко м те р ито ри) о м. За време ових јуначких

жртве сумпрена. У 191(1 годиии 18ла!)а са 17.3(15 тоиа и 19 једрилица са 8.000 тоиа; у 1917 години 18 лафа са 51.800 тона почогшли су сумарени. За прва три месеца 1918 годипе, потоиљеио је 11 бродова са 18.777 тоиа и 1 рилица од 992 тоне.

У УГДРСНОЈ Жсиева. -- »Цлјт« јавл.а да је угарска плада фор марлао с.абранила скуп, који би у

Рим. — Заробљеницн, унитаНи о томе, какав је утисак произвело у Аустријм потапањедрсдчота »Сент Иштван«, уверавају, да је аустријска ескадра била изашла па пучину у циљу да уништи бране, које су Италијани поставили у отрантском каналу против сумарсна. Ескадри су се код Боке Которске имале придружити и друге мање јединице са хидропланима. Оклопњачс су имале задатак да кооперишу при пробијању Отрантског канала и да приме бигку са игалијанским н савезничким лађама, које би прискочнле да спрече пробијањс. «Сент Иштвли« спаки|за један сат био јс под унутра-!водом.

СОЛУНСКИ ФРОНТ

Рим. — Стижу поје диности о италијанско акцији у Албанији, ко ја се, започета у

је у равпицу Фје)И. АустЈ)ИЈски аерод|)ОМ

косдсл пм и ч н ог аустј) Иј ског отпора, и има за цил. Берат. Од Војушс Ј е Д-;једним сјајним нзлетом [линија ее помакла на “ ~ ’,Семени, за 30 киломеЗАПАДНИ ФРОНТ тара у дубипу на фрон—ту од сто километара, Лондон. — Једна зва-!простирући сс одмора нична нота доноси сле-'до горског масипа Тодеће информације о по-|мој). Лево италијаиско следњим опсрацијама к Ј) и л о потпомогнуго на западном фронту. к о њ и ц о м с т и г л о

ноћИју фјеЈш нао јс у Ј)уке 22 јуна, наставља уп[)-|ц а шим трупама, које су заплениле и цео материјал. Међутим још у

нот.и лрсд 22 Јуиа на десном к|)илу нашс су трупе нападале масив Томор дссни од Берата. Борећи ее најогорченије заузималесу гребен допревши до 2000 метара висшге. Сада се напредовање развило у центру, пошто је италијанска ко-

ГИ ДЕ ИОПАСАН :

Ф Е Л> Т О Н

3 Н А К

»И узмсм мој позоришни! Еила сам усхићена, и врл-

доглед да дознам н.ен поступак. Ох! оп је био врзо прост: прс свега миг, затим осмех, напослетку један врло мали покрет главе, који је говорио: »Попиите се?« Али тако лак, гако иеодрећен, тако смотрен, да је заиста требало много отмсности па да се успе као она. >>И упитам се: Да ли могу да изведсм исто тако Добро, тај мали знак, дрзак и љубак оздо иа више; јер заиста ј'с био врло љубак, њсп покрет. »И одем да покушам пред огледалом. Драга моја, извела сам га боље од мпого боље!

тим се поново уз прозор. »Пије могла да ухвати више никога, сирота девојка, баш никога. Заиста ни је имала среће. Како то мора да буде страшно зараћивати свој хлеб на о вај начин, страшно и кадкада занимљиво, јер на иослетку има их који нису хрћави мећу овим људима који се срећу на улици. Сада прслазе сви на моју стран\", а баш ни јсдан на њену. Сунце се преокренуло. Стизали су једни иза других, млади, стари, црномкљасти, плави, проседи и седи. Видела сом и врло љупкс, драга моја, много згод

нијих од мога мужа и од приЈатељице, паше испотвога, твог бившег мужа,!веднике ако су згодни. Ми пошто си распуштсница.јпркмамо н.ихов начич разјмишљања, њихов начин 'овора, н.ихове речк, њи-

Сада можеш да бираш. Рекох у себи: Ако им дам знак^да ли - ће ме разумети, мене, која сам поштена жена? Ето, како ме је обузела луда жеља да им дам знак, али то је била жел.а жене у другом стању... жеља страшна, ти знаш, од оиих жеља... којима се не може одупирати. Дофе ми на памст кад када нештотако. То је глупо, кажк, те ствари! Мислим да ми жеие имамо душу мајмунску. У остаЛОМ ТО МИ ЈЦ ПОТВ))1)СНО (један ми јс доктор то казао) да мозак мајмуна ли1 К много иа наш. Ми трсба увек да подражавамо нзше мужеве, кад пх волеМО, у првим брачним месецима, и еатим наше л.убавиике, па ондз наше

ховс покрете, све. То је глупо. »Ја, кад мс нсшто много дрпжи да извршим неку ствар, ја је увек извршим. Рскох сама ссби: Гле, ја ћу покушати на једном, свега на једном, да видим дејство. Шта може да ми се дсси? Пишта! Измени•Кемо по један осмех, то је све, ја га више нећу видети; па баш и да га видим пеће ме позиати; а ако ме позна ј;> ћу одрицати. Почела сам да избирам Хтела сам једнога који би био згодаи, врло згодан. Па једанпут приметим да долази један вксоки плави, врло леп дсчко. Ти зиаш волем плаве људе.

»Ја га погледам. Он ме погледа. Насмејем се, оп такоЈјС; дам му знак; ох! једва приметан, једпа приметан, он одговори »да« глзвом и ја га видсх да ула.чи, драга моја! Ушао је па велика кућна врата. »Ти ге можеш себи да прсставиш шта сс све догађало у мепи у то.че тренутку! Мислила сач да ћу полудети. Ох! какав страх! Помислим, може да говори с послугом! С Жозефом, који је тако одан моме мужу! Жозеф би сигурно поперовао да иознајем одавно тога господипа. »Шта да радим ? рсци ?, Шта да радим? А он ће звонити, овог тренутка, још за секунду. Шта да радим, реци? Помислим, да је најбољс да му отрчим у сусрет, да му кажем, да сс прсварио, да га преклин.ем, да иде. Пмаће мнлости ире-

ма ЈедпоЈ жепи, јсдиој јздној женн! Притрчим брже вратима и отнорим их баш у тренугку кад је прннсо руку звоицу. »Муцала сам потпунозачуђона: »Идите, господине, идите, ви сте се преварили, ја сам поштсна жсна, удата жчна. То је заблуда, етрахоаита заблуда; држала сам вас за једног од мојих пријатеља на кога много личите. Смилујте се на мепе, господине«. »И шта мислиш он поче да се смсје, драга моја и одговори: »Добар дан, мачкице. Разуме се, знам твоју историју. Тисиудата, то је дна златника, место једног. Имаћеш их. Хајде, покажи ми пуг.« — Свршиће се »НАРОД«' ппима огласе ао умзреаој ценн. —