Narod

БР. 342

СОЛУН, ЧЕТВРТЛК 12 ЈУЛИ 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

БРОЈ 15 ДЕПТА

»Народ« излази спакога да< на по подке. Штампарпја се налази у улици Коломбо број 0. Власник КРСТА Љ. МНЛКТИЋ

Г»РОЈ 15 ЛЕПТА

Рукоплси се не врађају.

Оглаеи и белешкс наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број б.

МЕДИЦИНСКК ФАКПТЕТ — д-р ст; з. кв.

Факултет је жижа ко је расипа зраке каукс на раднике своје кроз цео њихов живот, и после изласка из факултста. Ми, лекари, у Србији нисмо имали своју жижу научну. Ми смо сс вра1>али у земл,у са страних факулгета, а у земљи нијс било за нас научног средишта, које би било за изс извор живе науке. Међутим факултет је и за медецину, као и за сваку науку, место где ааука живи и развија се. У пракси наука вегетира, онаелужи практичним циљевима, и

да у свакој прилици импровизирати. Факултет значи за лекара кладенац живе воде, на коме се освежава и подмлафује знање према напретцима науке. То је један интиман разлог за оснивање мсдпцинског факултета. Ати има и хиљаде других. 1Ја првом ме ету ми никад нисио имали број лекара ни фиближан потребама нашим. Ми имамо крајева гдс на 60—100 хиљада долази само један лекар. Може ли ту бити речи о хигијенском

нема могу-Јшоети разви-фаду лекара у народу па. На факултету се^или о васпитном утиналази повољно зем- цају лскара на народне

д.иште за испитивања свих модерних проналазака; за проверавање свих пових научних кстина. Медицинске науке су у сталном разви&у, сваки дан донесе по какву новину. Примена тих ствариу пракси, у болницама, у јавној хигијени и т. д. захтева предходно упознавање лекара са тим новинама. То је могу■ке само на факултету. Многе ствари, које ле кар после велике муке савлада читајући о њима, дају сс научити за неколико сати, ако се лскару да прилика, да види какосе раде. Према литератури, на пр Карелова метода лечења ззгађених рана, из гледа, веома сложеном. МеЈјутим, кад човек ви ди тај начин лечења у пракси, постане му ствар за неколико тренутака потпуно јасна и толико п|)оста, да се

масе? Може ли што год да учини за народно здравље и хигијену један једини човек, срески лекар, који има срез од 1100 км. у обиму са 16 општина, одн. 64 села, са 30 хи љада становника? Свет у многим крај°вима не схвата лекарски посао ни у најпримитивнијој ма н ифестациј и његовој,

секције и томс слично. Овоме јс поглавити узрок, што код нас нема довољно лекара. Лекари су према броју становнишгва толико разрефени, да они у назаднијим крајевима никаква социална утицаја на масе немају. Алн није у нас потреба само за практичним лекарима- Прак тичних лекара смо и мали у народу, по сре зовима бар на 30—40 хиљада становника по једног. Али, ћогНзНе сНеи, нисмо имали ни једног епидемиолога, ни једног хлгијеничара и бактер^Јолога, ниједног лекара за туберкулозу. Једном речи никакве диференцијације за разне важне специалне социално медицинске задатке нисмо имали. Хигијена у нас иије иостојала. Осим ако сс није рачунало у хиги јену, што је по варошима по неки пут обилазио фурунџинице и механе лекар са кметовима и квартаљницима да надзиравају чисто'ћу! Може ли се вратити наша држава у прератно стање? Не може и

једак дооар део нашихјне сме. И зато морз на селу мисле, да лекар;још сад, да створи свс не уме сваку болестјшто јепотребно, да зада лечи. Озо мишље-јједно са радом осталих ње нарочито важи зајфакултета отпочне ра фрактуре и луксације.јдити и медицински фа Зато су и могли да на- култету Београду. Ме-

дицине у довољној мери. Крајње је време да се и о томе одговорни позабаве, јер ово није мала ствар. Докле се код нас од кбуњп неће да види храст? САЈДДЕРОВ КРАЈ Лоидон. — Према неким иојединостима о дискусијама у аустријском рајхсрату објашњана се узрок Сајдлеровог гада. Против њега су били ГЈољаци и иије било иаде да створи већину. Пољски су га послаиици жучно напали. Смртоноеан ударац задао му је председник пољског клуба Тергил. Он је изјавио, да с а е странке морају нападати од гшчетка до краја Сајдлеров говор. Затим је Тертил изјавио понова, да еуПољаци против Немаца. После овог догаћаја запечаћена је била судбина Сајдлеровог кабинета и у Рајхсрату се формирала против пемачка псћина. Париз. — Варону Фон Хусареку повзренјесастаз новог аустријског кабинета. Данас је почео преговоре са странкама н изложио км свој црограм.

мештају кости у Србији Жабарци, и дифтерију да лече Бојови синови. Зато 1 е у Србији могао Живко травар да експлоатише народ својим бућкуришима. Лекар се врло често сматра државним чиновником, који дајеуверењп о повреди, врши

дицински факултет имају у Загребу, Бугари су га створили у Со фији. Србији 'ће пак внше од свију требати факултет, који ће пер манентно давати нове и нове генерације лс

ПР0МДС ЧЕХ0СЛ9ВАНД Цирих. — Публикован је манифест, који је издао Чехословачки Комитет, заједничко тело за националне аспирације Чехословака у Аустрији. »Мисија че хословачког народа састоји сс у систематкара. Само са медицин-јском раду око скупљп ским факултетом Срби- ња свих народних сна ја 'ће добиги радника га у циљу, да сс по по свима струкама ме-'стигне оио што је не-

раздвојиво право свакога народа, да одлучује о својој судбмни у свој°ј сопстзсној држави са својим суверенитетом. Народии комитст хоЈш да буде тумач ове народне воље.'Рад неће бити лак, алиниједиа тешко-ћп неће моћи, да задржи народ на гом путу.« »Овај изванредни пе-

Б0ГЛБАРД0ВАЊЕ ПУЛА

Рим. — Прско Швајцарске ствзку из Аустрије вести о носледњем бомбардовању Пуља од стране италиЈанских авиатичзра. Штете проузроковане куд и камо су веће од свих проузрокованиху пређашњам бомбардован.има. Тешко је оштећено иеколико фабрика, а арсенал се налази у ужасном ста-

ске одоране.

риод исгориЈе кажс ц,у. Аусгријскилистови жесе даље у манифесту—сгоко на ладчју комвиданта нека нађе све људе и;Чуљз, чннећи п одговоржене чешке нацијесва- 1ним 3 '!’ >г недовољне оргакога на свом мест у, низац:,,е против ае Р оплан приправне иа узајамно потпомагање а руково■ђене духом братства. Нација стоји иза Комктета као челичнизид. Здраво, иароде чехословачки! Својом ро1уеном снагом устао си из вековног гроба, и својом снзгом свстлићсш ме-ђу слободним иародима будућсг оелобо ђено г чов е ч а нетва.« Председник Комитета: Крамарж; подпредтедници: Клофач иШзехлп; секретар: Соукуп.

ЗБО? У СПЛКТУ Цирих. — У Сплиту је држдн политички југословенски збор. »Обзор« доноси резолуцију, која је била изгласана на збору, и у којој се каже: «Српскохрватско-с л о в е н а ч к и народ има права и дужнсст да створи своју уједињену и независну државу, па основу право народа да одлучују освомс животу“.

ЗАПАДНИ ФГОНТ Лондон. — ))ФраикФур-'стаЕља лнет — пркнудио терЦајтунг«каже: Хин-јби озу ариију на повладенбург стратегијскИ:Чење под веома. неповољплан је коипромитозаи. 'ипм условнма. Фошов Атратегнјска ситуација^напад није само одговор је још гора. Ћенерал^на немачкн напад код Фош је умео, да Формн- Ремса, већ је опасност ра једпу јакуг резервну|за ц е о Хинденбургов војеку. Садаон покуша- план,« Пориз (званично). Ноћ је прошла у великој артиљсриској активнстн измефу Марне и Ене, у шумама Куртон и 1 5 оа. Западно од Р с м с а, Немци су јучс изврши• 1 И један протиз напад око 21 сат у пределу Врењи. Французи су сломили све нападс ке-

за да одузме иницнј&тиву из Кинденбургових РУку. Немачка је оФанзива пред Ремсом заустављена. Фош својим нападом не пде само за тим, да прнвуче немачке резерве, ваћ и да иза леђа зада смртан ударац фое В емовој армији. Кад би Фош у томе успео — на-

». КУПРКН :

Ф Е Љ Т О Н

ИНТЕРВЈУ

2 већ Шекс

— О-ох, — стење Крапи-ј — Није мој, вин, спуштајући се с шу- пиров. иом у фотељу и бришућиј Али све једно, ки одличмарамицом чело. — Ужасно ио знате, млади човечс, ( » узрујанам. Цели мссец шта ја могу учинитистом иишта неједем. Пијем чи-бронзом,—додајсон )мортаве флаше пајјачих нар-јним гласом, ах, удаљи коза — хлорал — хидрат и гс ссмолимвас, удаљнте се трионал... Не излазим из|из моје куће. Одтазитс г Чадне бан.е... Тапкин. РепоЈјтер климаглавом и; —Овогминута, мајестро, *>рно пише. 'Одмах, одмах... Још дваКрапивина обузима страх т р И последња питан.а и ја — Шта ви тамо пишете? вас оставити нзсамо с ‘Јујеге ли ви мене или не? вашом М узом. Ваше миш<-ве сам то рекао у шали, љсње 0 С авременој уметно°Д злобе... Метните у џеп стп ^ вашу гнуспу књижицу Ме-ј _ л е ЗН ам, ништа не “г„г У “бр<;;^ - у-ри- к рстатуицу? пивин. ~ Паша бкста, чини мп' ^ ИМ8М »гтмз-.

квас, млади човече? У мене једомаћи... Смалинама. — Где намеравате пронести лето? — Нг знам... у том истом... како се зове, ссверном екватору. — Ваш поглед па футуристе? — Остави ме на миру несносни човече, умољавам ге. Доста је и то, што си ми покварио сав мој радни дан. Одлази! — Како мислите о садашњој скупоћи ствари? — Никако... Врр... Па шо! Та хајдетс кад вас зовем, лен.ивче аустралски Ево, овај млади господин Типкин врло се жури, ради ван<ног, исодложног ио

знаш драматурга школе аезаборављеног Островског. Последња питања: кпквог сте мишљења о »пораи<енцима?« Крапиван не издржава више. Брзо скида са зидног ћилима старински, зарђан пиштол. с устима цеви на лик на писак, оружје врсмена Измаила и Чесме, управља га на релортера и виче, тресу ћп се целпм телом: — Сместа ћу те убити, штучји синс, из овог поганог пиштаља, ако не исчезнеш! Иитервјуист исчезава. Последња јјсч, која слично лављој рици, долази до ње-

ци »Дневних Новина,« чи- поверићу вам шго шта. Ја

Па-

се? Рад ТрубецкоС?

ша, кваса! Пијете ли ви

сла. Подзјте му капут, ше-ј ГОВ ог слуха, — реч »ман шир, штап, галоше, сунцо- гул.«

бран, шал и најмите му аутомобил за мој рачун. — () како сте ви добри,

Другог дана познати дра матург Крапивин, спи ње гови другови и поананици

драги пишче. Одмах по-!а такођо}) сии претплатни-

тају еледећи чланак: Код г. Крапивина (лични разговор) Затекли смо поштованог драматурга у иајвећем јеку његовог рада. Таленто вани аутор »Пропасги породице,« извинивши сс за јутарњу тоалегу (раскашан извсзен спвлом атласни ноћни капут, — дар, како сс сећамо, једне од безброј1И1Х поклоница руског Молијсра), примио пас јесвојом обичном руском, лукул овско м доб р одушношћу, у раскошиом кабнцету стила Луја Каторза петнаестог. На наше питање, каквим ће нас новим дслима подарити плодни писац »Нсповрећене«, чувенн је ау тор одговорио: »Ја увек због празноверја држим своје замисли у тајности. Али за сарадника »Дневних Иовина«, шга да радчм,

једновремено радим на неколико ствари, — такав је мој манир рада. На прком месту велика историска драма из вој'иичког живота у којој је централна фигура — познати руски рагни генерал. Затим саврсмена драма »Сумња љубомо]>е,« у којој ће заблистати својим прекрасним тоалетама наша несравњика уметница Тапина ГЈерестроева. Осим тога предвиђам план духовите комедије, нсшто иалик иа осггљив, љубавни фарс, чога мислим назвати »Жена с младежом.« »За време својих премијера, узрујавам са као дечак пред испитом. А за време рада, сплштам ноге у хладну воду, мећем на главу врућ компрес и г.ричам у великој количини грихлороехинокок«. — Свршиће се —