Narod
6Р. 350
СОЛУН, ПЕТЛК 20 ЈУЛИ 1018 ГОД.
БРОЈ 15 ЛЕПТА оНарод« излази свакога дана по подне.
Штампарија се налази у улиди <1>10мбО 6 рО| ' 1 . Оласнин КРСТА Љ МИЛВТИЋ
ПРОТЕСТ
Кад је 29 јануара о- чито нереализовање ие године Троцки на-Деја о политичкој сло|стио био Брест Ли-бодној организацији и
ГОДИНА П. БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се ке вра^ћају.
Огласи и белешке наплаћују се по погодби.
Редакција је у улици Коломбо број 6.
век и прогласио ста»ни мира ни рата« зме-ђу Русије и Не1 ачке, и по том 10 феруара веТ био потпин мир у Брест Литовку, по коме је, поред талог, признато прао Немачкој да има увцаја и политичког и ојничког у пределима инландије и Украјие, тада је већ 6 марта ршал Ајхорн ушао а својим трупама у (винск, а Лисинген у [уцк. По том је настало ређивање и експлоаисање плена од стра:е Немачке. Нарочита ! пажња обраћена на крајину због гвених огатих житница и болства у стоци. За војног гувернера 'крајине би одрефен зршал фон Ајхорн, ознат са своје свиреости и искључивости. их дана пада и приз1 ање Немачке о неус!еху сумаренске блока[е, и према томе једи1 а нада беше Украјиа, чијим би се богаттвом могло, колико то Вико, побољшати еко1 омско стање и исхра1а централних држава Употребљавана су срајња и безобзирна :редства, да се до циЈ>а дсђе, и на тај начик народ је уУкраји'и доведен не само у оложај потиштенога, »о и у положај опљачанога. Сем тога несре^ђено шитичко стање, ме^усобни покољи и крмво сатирање, а наро-
социјдлно] правди, учинило је, да се из дана у дан све више наслу'ћивало уУкрајини, као и у осталој Русији, прибирање родољуба и оних који највише осећају беду своје домовине. Као одг’Овор на то, од стране Немачке дошло је апшење и кажњавање утицајних људи, па чак и оних који су сара-ђивали са Немцима, као што је случај са бившим председником савета и шефом делегације у Брест Литовском, Холубовићем. Али готово једновремено са вестима о хапшењу и прогањању у Украјини стиже и вест о убиству Ајхорна. Као што се види, ствари на истоку иду брже, но што се могло очекивати. За непун месец дана ово је друго убиство немачких истакнутих власнкка. За Мирбахом је дошао Ајхорн; проговорио је последњи разлог, бомба и револвер, и изгледи су да се неЗге на овоме зауставити. После РусиЈе протествује Украјина. Овакав начин разрачунавања већ постаје, по свему, систем, којим
ИДЕЈА ПОБЕШЈЕ Царих. — Југословенска идеја шири се и у војсци, где изгледа да узима чисто револуционарии карактер.
То се види из одговора које шаљу поједини листови на. разна писма војника. Та писиа су такве садржине, да се ни напредни листови не усуђују Да их донесу. У малим кореспонденцијама »Словенског Господара,« налазимо ове одговоре: Словенцима 47 пешад. пука 1 чета: »не усуђујемо се да штампамо.« Војницима 87 пешад. пука: »То би запленила цензура.« Војницима у Горњој Аустрији: »Ваше саопштење било би занлењено. Цензура не дозвољава такве ствари.« Л. Пушнику и његовим ратним друговима: »Радује нас, шго се тако одушевљавате за југословенску идеју. Срдачно вас поздрављамо али верујте нам, да је немогуће донети ваше саопштење.« Овакво расположење објашњава, зашто аустријска врховна команда, која је у свом последњем комуникеју хвалила храбростсвојих ненемачких и немађарских једаница, није се усуђивала да спомене Југословеве.
„ШТУРТРЕГЕРИ
и
Цирих. — Јављају из Беча: Председникбарон Хусарек изјавио је у Господској кући, да централне силе подржавају дефанзиван рат и да су приправне: »да закљуле^иасан мир ако се њихови непријатељи одрекму да ихуниште«. ЗатиуГје додао: »Наш
ску, уверене да се извор њене цивилизаторске снагс налази у њеном немачком језгру.«
се за сада Једино може општити са Немцима.ј ^ са Немачком биПонижена отаџбина '^тначан у смислу трај нашла је осветнике^ Ча не па цифистичке заје^ днице«; и завршио је с овим: »Аустрија 'ће испунити своју улогу, ако су различиге расе, које састављају Аустроугар
СТАРИ ПЉАЧКАШИ Портсмут. — Између осталих ствари, које су Немци опљачкали за време окупације у Шато Тиери, треба поменути и библиотеку од велике вредности, која је имала више стотина старих књига и рукописа. 1УшшТ Цирих. — »Чешки Социјзлист«, орган по сланика Клофача, уброју од 3 јула, коменгарише фантастичне вести бечке и пештанске штампе о тобожњој некој подвојености измефу чехо-словачке буржоазије и социалиста. Лист пише: »Морамо прскути у смех, кад читамо сличне фантазије. Истина је, да је јединство у чешком табору потпуно и апсолутно. Крамарж и Клофач као шефови чешке националне странке има-ће више прилика да то ефикаено докажу колико пријатељима толико и непријатељима«. У наредном броју исти лист полемише са неким листовима из Немачке, који су били протурали вести, да се у чешком парламентарном клубу појављу|е јака активистичка струја, то јест да учествује у влади. Лист одговара: »Наша поли тика у парламенту не•ће се мењати. Истина |је, да желимо да буде [активнијз, али само у смислу најуже солидарности са осталим потлачени народима. Спо
разум са Југословенима је савршено дело. Конгресу Прагу насје зближио и са Пољацима и Италијанима, и хоћемо да се ово зблкжење манифестује и на парламентарном пољу. Чехословачком народу је суђено да постане веза између народа од Аустрије потлачених. Ма који непријатељски акт против ма којег члана наше заједнице изазваће солидариу реакцију свих потлачених народа. Ето у том смислу ми хођемо активистичку политику«.
ГУБИТЦИ НА ГРДПИ Рим. — Два итали јанска војника, који су прошлог јуна били од Аустријанаца заробљени на Грапи, успели су да побегну из ропства. Они кажу, да су првих дана аустриске офан-
зиве видели, где се непријатељски батаљони смењују са Грапе са самих 80 па чак и 60 људи. Оиа изјава потвр■ђује тррдње аустријских заробљеника, п])ема којпма С) г аустријски губитци на Грапи били огромни.
Токио. — Приватни крунекн сазет држао је изванредну седницу под председањем Микадовим да нскига услове ннтервенцијз у Сибиру н одобрно је мере, које је влада у том погледу предузела. Како је познато јапанска је влада на основу споразума са Сједињеним Државама наклоњена интервенцији. Данашња вест према јтоме потврђује, да је одлука о интервснцији ^садн дефинитивна.
ДОШАЈИ У РУОИЈИ
Лондон. — Један руски званични радиограм доноси текст уговора, који је закључен између савезничких представника и мурманског савета у циљу сарадње у одбрани мурманских крајева од немачке коалиције. У уговору је предвиђено примање у савезничку војску руских добровољаца или стварање руских снага под руском командом, којима ће Споразум пружити сву погреб ну гшмоЋ за опрему. Савезници осећавајУ да ђе снабдевати животпим намирницама, и да ђе обезбедити увоз другог материјала најнужнијег за мурчанско становииштво и да ће мурманском савејту дати потребну финансијеку помођ. Савезници
изјављују да немају никаквих завојевачких намера, а мурмаиски Савет изјављује, да је уговору једини цил, заштита ненрикосновености мурмапског краја због успостављања једне велике уједињене Русије. Цирих. — »Локал Анцајгеру« један кадет излаже, како је саетављена војска, која потпомаже бољшевичку владу и између осталога каже: »Има три врсте бољшсвика, који сачињавају црвену војску: црвена гарда; »бољшевици поуверењу« рекрутовани између козака, који неђе да признају свога поглавицу; и најзад тако звани »партизани,« банде беспосличара сваке зрсте иротив којах има само једно срество: »у-
!• М. ФЕДОРОВ ;
Ф Е Б Г О Н
Ж Е Н А
\Ј
Чежња предосеђаја.страх вала њсга, самог њега г • тешки кораци, који су чак у том, што јој је допучзпомињали мрачни сан—стио да га загрли. Она је до самог његовог до проклињала њега и своЈе л &ска. Шта више. го шзо чувство према њему, које )с сматрала с његове стра-јој се представл.ало ниским 8 с знаком бсскрнјке љуба до гнусности. Ако је он чинило јој се сад само није штедио као туђу жеОв рутношђу. |ну, морао ју је поштедиги Како је ои могао дођи, као ма Ј к У-
|»Д му је умрло дете! Како
Није било те жртве, коју
I * могао приђи к њој, ма- она не би сад принела за Те ри туђег детета, кад је искупљење свога подло: “.сгово умрло од заразе! ПН јој био одвратан, и то
греха. Само да дете останс живо, само да остане жи-
Што се тада појавило утај во > н.ен мили, јсдини дсчко
Гл Ухи час очекивања, там-
Она се није одмицала од
80 сазнање непотребности његовог кревета; она није - п ,,„„ скидала погледа с његових нресгупљења њихове л,у- А , и Ј ._ . Ј немоЂних, тужних очију и , сад ју је давило сво- Г рч С вито дрхтавих усана, '° и тежином, |из којих је излазило дисаОна је у свему окривљи- ње смрти.
Она није примеђавала како дан смењује ноћ и рађа се нови дан: њој су били дан и нођ у очима њеног детета. Кад се из тих очију светлила нада свитао је дан, кад је нада гасла — подизала се нођ. Али кад је настала субота, обични дан њиховог састанка преко целе године, она осети чудноват немир, који се одвојено издизао од тих неисказаних материнских чувстава, која су је жегла и трзала узбуђење бешс обузсло њено тело, у коме је страст подизала своју змијску главу. Окнима подиђоше сумраци. Он је веЈг чекао тамо. Она поглсда на мужа, који је тако исто делио с њом очити ужас. Она се уједно старала и за своје дете и за мајку; хтела је пасти његовим ногама и
покаЈати се за све, молити га да оде тамо, освети се, убије тога човеха. Њој се чинило, ако га убије, да ђе јој дете остати живо. Морала је прибегавати невероватним напрезањима, да би задржала ту набујалу силу покајања. Зз држлвало је то, што је у њеним очима и на њега падао део крипице. Али ипак, без речи, бсз суза, с иеисказаном молбом у очима, она му је љубиларуке. А он, као да Је иредосеђао, шта је.с њоме било, гихо је умиравао: —- Не треба, не треба, Бог ђе се сажалити, неђе допустити, спасиће наше дете. 111 . Али Бог се није сажалио, није спасао. И по тређи пут учини ло јој се да види тај ужасан сан. Опет је чула те-
шке кораке. Неко је долазио да узме њено дете и да га закопа у земљу. Она се ударала у немођнимтрзајима жалости. Да се је пробудити. Али је она била с, тиме за увск везана. Очи су јој биле отворене, она је видила, дисзла, живила. По тешки кораци пратиће до конца и притискизати својом црном тежином. И, кад је њен муж, отац гога детета пришао к њој, она та није познала, тако се ужасно изменио. Има биљака, које дају само један цвет и кад се тај цвет отргне од ње — оиа угине. Таким јој се представљао он. О, како он није нали чио на тогаI И у тај је час сазрела њена мржња према ономе. Не њен муж, него она, морзла му се осветитити за своје дете, његовог оца и себе.
И то је било у суботу. Она је то осећала и с оружјем у рукама пошла је к њему. Узнемиривалаје само једна мисао, што знајуђи за њену жалост, он сад нсће доћи на место састанка и њена ће се намера угасити и они ће остати пеосвећени. Али је на прозору њихове собе сијало светло. ()и је био тамо. Светло на њиховом будућем гробу. Оиа сама мора, мора умрети после тога кад га убије. Да ли је оа њу видео кроз прозор као увек? Хоће ли изаћи као и пре на врх степеница, да јс дочека? Она се бојала подићи очи на врх степеница, да неугледа у мутном полусветлу његово наклоњено лице, не сусретне се с његовим очима: он ће одмах познати по њеннм очима, да је догала да убпје њега и ссбе