Narod
БР- 361
Ш Н. УТОРЛК 31 ЈУЛИ 1<»1Н ГОД.
5РОЈ 15 ЛЕПТА »Народ« излази свахог.? а<'јјз по подне. Штампарија се нвлази у улипи дЈОмбО бро; 6. Власвик КРСТА Љ. ТЈИЛИТЈТ^
ГОД>*НА II.
НРОЈ 15 ЛЕПТА Ј ;п.ис 1 * се не враћају.]
<;гласи и селешке наплаћују ' по погодби. Гсдакцша је у у лвци Колс м6о брсј 6.
11 ШГОН ИУТ)
7
к.чд јебарон Гауч са Јрв-Мо еаој први ка|!,Н 1 Т даоје Хусареку, №)ф сору канонског ),,ва ни бечком уии и;)ЗИТСТу пр >светни 1јјтфел> као иоед. тав|,,КЈ' хришћчнскнх СО кјзлиста. Падом Гауча и.т.-о је о! политичие
чити аустрискд политички систем, јер његова п<Ј.штичка проштост не даје ниједан повод за оваку прет поставку. Долазак на владу барона Хусарека поже се најбоље каракгсрисати ов <м дефини цијом: н >оа фмрма но
1)«фнице и барон Ху-стар -ј р:<дн>и.
•к. који је опет прн ф свок* професорско ито. СаЈ му је КфЛО ПОТ' ж 1 к зада гак, да акон катастрофалшшитике Сајдтера, екцон: нта б-рлинске вр,нчс команде, спасав < чтунцију, коју је С;<јр својом арогант зшћу много погорша<< р |е отерао и Ј 1 дан 1сТсжн и део П >љака словенски опозицио I блок. Како мисли гсарек спасавати сицију није тешко по дити, јер постоје само е могућности, прва, продужи рад у’ сми 1 у рада Сајдлера, што е без сумње онемогу
П Јлитичка ситуација у Аустрији променила се у т<жу последње две године ич основа. И стина, било је у аустријском парламенту увек борби и Опозиције. али та опозиција била је увек или паргијска или национатна а данас је та опозици ја противдржавна! Дннас опозиција у аустри ском прламенту не може пактирати ни с једком владом, која за ступа гледиште целокупности дунавске монархије под хабсбуршком династијом! Ову опозицију не може утишати ни влада, ни кру-
јмогзо решавати то пијТан>е, које се решава ;данас на бојном пол>у. В. Ј ЈЕДАН МЕ^ОРАНДУ^ Амстердач. — Кружи сада по цедој Немачкој један меморандум, у коче се жестоко наггада држање Нечачке према Белгији. Овај научни меморандум има наслов : »Право Белгије и дужност Немачке. Објаснио немачком народу са гле дишта војничког и поли гичког јгдан ратник, који се не бави политиком«. На челу меморандума стоје ре чи, које је о Белгији изговорио канцелар 4 августа 1916.
на ни са којим полиити рад партаментаЈ.тичким или националлк &е покушавати, да ним концесијама, јер се дзоји Пољаке од опо-|опозиција бори против вције и да на тај аустријске државне и
ачин помоћу њих и емачких социјалиста с и г у р а моменталну арламентарну већину. Програмни говор, тто в је држао барон Ху т -
династичке идеје, идеЈе која је Аустрију у т чинила вазалном државом немачког средње-европског програма. Зато се од доласка
арек у аустриском пар-;барона Хусарека не аменту, толико је пра- може и не сме очекивн и без сваке боје. вати никакав преокрет ■ако да засадјош није,у политичком животу огуће оценити и од-дунавске монархије.Као едити нови политички што јз отишао Сајдлер, )авац, али ипак стоји дошао је и отићи ће и као утврђени фа- Хусарек, а аустријско ат, да Хусарек сасво-питање неће моћи ре1 М чиновничким ка- шити, јер у границама инетом неће ни у нај-монархије данас не поан>ој ситници проме-стоји форум, који би
ШЉЕ У НЕ^АЧНОЈ Лондон. — Дописник »Дејли Кроникла« из Амстердама пише: Рекрутовање ко|е се продужује у Немачкој са наЈвећом строгошћу, изазива великсј незадовољство и велику депресију. Више људи од послоза који су били отпуштени из војске да раде у неутралним земљама, позвано је у војску, што доказуједа Нсмачка силнооскудева у људима. Путници, који су стигли из Немачке причају да је карод ужасно депримиран, нарочито у крајевима на Рајни, где је велики број рањеника пренесених са фронта произвео на становништво најтежи утисак.
У ШВАЈЦАРСКОЈ Берн. После конференција са извршним радничкам одбором о економским и политичкнм захтевима, Федерално швајцарско ве4.е је одговорило на
захтеве, које је форч} г лисао раднички' коргрес у Базелу. Беће изјављује да ће се држати строго свог декрета, за којк конгрес тражи да се укине, а који се односи на одржавање ја вног мира и поредка. Из лаже да јс исти декрет погрешно протумачеп и да аије уперен против уетав них ирава грађана, ве-ћму је циљ да спречи, да се руши јавни ред. Што се тиче протерлвања војчих бегунаца, Федерално веће изјављује, да ће га подне•ги на укинуће парламенту, али да ће га за то време и даље примељивати. Шго се тиче захтеза економске природе, Федерално веће јавља, да ће установиги нарочита надлештва за исхрану, да ће извршати ревизију мгра за поделу намирница, да ће побољшати намирнице, да ће се борити протиз злоупотреба у трговинн, даће се побринуги за снабдевање угљем и да ће образовати једну комисију за наднице, у коју ће ући послодавци и радници. Федерално веће одбија смањење радног времена. Р?сположено је, да подстакне граћење кућа под условом, да у томе учествуЈу и општине и кооперативиа друштва. Федерално веће завршава жалећа што се, упркос добре воље и гешких времена, претило о п ш т и м штрајком; што је Швајпарски народ осудио.
ЗАПАДНИ ФРОНТ Лондон. — »Франкфуртер Цајтунг« коментарншући о савезничкој ОФанзнви каже: »Помоћу многобројних напада са тенковама и без артиљеријске прнпреме непрнјатељске батернје су успеле, да сконцен-
трншу сву сзоју пдшњу нд тер јч, којиш су придолазздв наше резерве, * Да унаште наше батерије. Немачка артнљарнја. све до трећегдана сазезнпчке от>анзизе није бпла у сгањуда дејстеује «
НАД БЕЧОМ Рим. — Сви листови комемтаришу смео лет италијанских авматичара иад Бечом, истичући са задовољством да је то први пут, што су асроплани у јсдној ратној акцији прешли " с - ,и,п 1 * а « а 1ЛПП IV исто огме, кад и побепреко 1000километа Р а.Р оаосие фра| ; цу ^ 0 енгле . Вест о овом сјајном из-ј СК е акције у Пикардији лету муњевитбм се бр
дз сва средстаа.која су употребљена за нзпршеље ово: лета Јесу производ*'. нацноналне индустрп Одјек о овом смелом- - злегу ксд непријатеља и код Савезника имтће велике важности. Рич. - *Епока» кзже: »До;с немачки топ данас без реда бомбардује приватне етапове у Парнзу, италнјански авчјатичари легећи нчд аустриском престоницо-- уместо да бомбардују становништво, пушгају гиу мали.ч прогласа »Идел Иационзлев пише, да ба<пње италијанских прогла < над Бечом пада
зином рашчрила у рововима и у позадини к лроизвела велико одушевљење. Подминистар за авизтику Киеаа у интерв|у изјавио је »Е п < к и,«
Ово јг као опомена : Усуд асдч неминокно циљу. Аустрија мора би^и унишгена. Лустријанца ће једног дчна моћи рећи, дасу им италијаиск.ч авиатичари са бечког меба па време објавнли прспаст АустроУгарске. ДОГАЂАЈИ У - Париз. — Говорећи месара одобрио је крео дзнашњој ситуацијијдит од 300 милиона руј Русијн берлинскијбаља, који је иамењен
)’ . »Еерзен цајтун г« за кљу чује, да су се епе наде бољшсвика расплинуле пошго маса руског народа није била вична радикалним и терористичким променама. Влада совјета данас може да иза'ђе из незгодаог положаја једино ако се обрати интелектуалцима средње класе, које је нестало са руског политичког поаришта. Према информацијамл немачке штампе, влада Дон-а је укинула сва ограничења, која су била наметцута немачким поданицима за време рата. Совјет народних ко-
за борбу протнв Чехос, 10 ва к а" и п роти в савезиичких трупа уМурмааији. Лондон. —Нема још детаљнијих извгштаја о хапшењу Локара енглеског дипломатског преставника у Москви. Литвианов преставник Бољшевика у Лондону стављен* је под лолицискп надзор. Немачкилистови признају, да је сигуација у Русији неизвссна, и да се из дана у дан очекује прохчена владе. Јављају, да су Чехословаци стигли близу Москве и пресекли скабдевање вароши животним намирницама.
Ф Е Љ Т О Н
ОРЖ нуршп:
ЗАБУШАНТ — Баће свашта! помисли грознице. Ево већ трећз
весели болесник. Изрећзше се још њих не»лаиина. Најззд доће и на 1рМ ред. Чим зачу своје 'а он изаће из редова гово пресавијен са лицем рввљеним од бола- Од о је }шао био у амбу'Ту, па све до тога трека ударао је сталпо лакма о зид ие би ли по Иао пулс. — Госпон докторе, јако боли гуша. Нисам у ста У више ни да (едем Чак боли и кад гутзм своју ^ну пљувачку. ~~ Прићи ближс, обрецну Доктор. 1 а послуша јадикујуи даље: Имам мадо в
ноћ како ни ока да склопим. Доктор га ухвати за руку, потражи артерију и за стаде мало. Наједанпут дохвати јсдну врсту кашвчи це од слонове кости, која му је била на дохвату па пареди: — Зини! Лпперин разглави уста што је игда могао. • — Тхе, нешто мало ззпвлења. Са језиком још увск под кашичицом Лаперину се учини да ће се задавити од изненаћења. Ипак се уздржи и стрпељиво сачека резу.-тат прег«,еда. Лекар настави:
— Преписаћемо му нешто за позраћање. Жилбере, донеси дер мало ематика! ()словл>сни болничар се готово стрмоглави орману с.а лекаријама и кроз отворена крила сс сручи у њега до самих мамуза. Једно време могло се чути како претура читаву армију од флашица, Из отвореног ормана у коме беху парс-ђа не дар-дар размобојне флашкце претрпане свежњима липовог теја изби и распростре се по сали опор и одвратан мирис. Најзад се указа поново Жилбер, носећи у једној руци флашицу а у др}Гој малу шољу од олова. Лекар узе флашипу, стави у шол>у мало прашка, кога јс претходно штедљиво одмерио, нали воду, па пошто је добро измутио даде сг.е то болеснаку д.< попије!
— Прогутај то! Лаперин се покори наредби. — Мислим да неће дуго трајати. Имаш два дана поштеде. Ако ти ипак прекосутра не буде 6ол>е, јавк ми се опег. * « Лаперину је налазио днв ним ово дводневио забу шавање које му је. дозвољаваЛо да устане кед хоће и да се по цео боговетни дан излежапа крај фуруне. С тога сс трећег дана поново јави за лекарску. — Но, како је? дочека га лекар. — Бога ми, госпон докторе, није да кажем горе, али није да кажем ни са свим добро. Кад би овај хтели да ми још једном да те оно за поврићање?! — Добро, добро. Зини де! Ошоче г-ста комедија к.чо и пре неки дан. Пешго је
развалио виккце као сом лекар га понова прегледа п опет наће да има мало запалења. Лаперин се и овог пута једва уздржа да не прсне у смех пред самим доктором. Сасуше му у грло стипсу-горчину, која му је изгледала веома пријатна с обзиром ва још два даиа поштеде и позиз лекарев, да му се опот јави ако и овај енергичии лек ие успе. Паш весели болесник пропеде /. ова друга диа дана као какав раџа. Беше удесио жнвот само како се да пожедети Устајао је кад му је била вол>а; умивао се у млакој води: чистио ципеле ч четкао свој копоран, урлајући на глас неке ста ринске патриотске песме;)
глед и одговарају на трубне знаке. Свиреј, свнрај прикане, го за мене не важи ич! мислио ба он у себи. Остали део дана проводио је авиждућући, чарајући ватру, ударајући разне маршеве по прозорским окнима, гушећи се са читавим комадешкама хлеба намаваним маслом, које би претходно натакнуте на бритву попржио к р а ј фурунских врата. Из осећаја заостале срамежљивости беше обавио врат башликом. Још три пута узастопце беше напрегледуи сватри иута му упали ксц. Постепено беше умазао . цслу гушу а врат префар-
шалио сс са др\ говима и а0 Ј°Д ом гледао их јс чисто подруг-ј — Свршиће се љкво како пргпремају стмри за 1 дући суботни пре-|