Narod

БРО.Ј 384.

БРОЈ 16 ЛЕПТА

»Наро д« излази сваког дана по подне.

Штампаркја се налази у улици Коломбо број 6 . В л а с н и к КРСГТА ЈБ. МИЛЕТИ 1 \

СОЛУН. ПОНЕДЕ.ЂАК 3 СЕПТЕМБЛР 1918 ГОД.

ГОДИНЛ П.

БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не вра-ћају Огласи и белешке напл&'ћу|у се по погодби

Редакција је.у улици Колбмбо број К.

Распарчавшће АустјЗије постоји не само !,ар захтев нгпобредно заинтересованих народа, него се псчиње уносити и у манифесте појединих политичких

десет и више милиона. Што ће се том приликом уништвти јсдна стара. мрачна и подла државна организација У толико бол>е, и неће се имати за чим ни за-

странака, које имаЈу чи- жалити. сто принципијелногле- Интересантно ја анадиште у националним лизирати да.ве изгласапитањима. 1а појавану резолуциј*у, при че

скида сваку шовенску боју и одузима, у

му ће се видети њена копзеквеитност и прин-

литику, проглашену 1918 на конгресу у Риму.« На тај начин итали:ански социјалистиуносе у свој програмисто толико захтев за разо рење Аустрије, колико и задовољење нашнх народних аспирација Та околност још јед ном доказује оправданост наших захвева.

ПССЛЕ ПЗРАЗД Берн. — У Немачкој је

исто време, могу-ћност, ципијелност. У тачки! пораз п 1 ,0 У 3 Р оковао У жасно !дејство. Довољно је читати не мачке извештаје од бктке на последица стварања иа Марни до данас да бк независних држава,По- се схватило на ко -> н начии љске, Чешкс и Југоцијалистичке и у Аус- олавије. Иа тај начин стрији и у Немачкој.јАустрија се третира, која се ставила потпу-]као анахронизам, чији но у службу бечке ка- је опстанак спречавао марилеи немачких пан-јразвиће толиких нпрогерманиста видимо, зајдз, и рад чијег уласка

да се покрету народау другој резолуције, расАустрији припише сит-јпарчавање Аустријепона национална искљу-јављује се као при[>одчивост. или какав утицај са стране На супрот већинесо-

овој мах, италиЈанске социјалисте, где у служби својих доктрина долазе до исггог захтева до кога су дошли и најватренмји чисто на ционзлни борци. „Управа италијанске социјалистичке уније, поново истичући мисао да садашњиратмо ра имати, као битни циљ,оснивањеЛиге Сло бодних Народа изј .в љује: да таква лига н гје остварљива, ако се Аустро-Угарска не роспарча у народне државе, независне и слободне*. Оаим ставом почиње Социјалисгичка Италијанска Унија сво-

у Лигу Слободних Народа трсба и уништити тзј анахронизам. Обухвативши најопсежниЈ*е на тај начин питање нгГродности у Аустрији, у манифесту се даље, из скоре италијанске историје, виде светла имена Мацинијб, Гарибалдиа и Кавура чија су великл и пле ч иатриотска срца

влада маскираистину: »До бровољно повлачење, »ис правка ливија« и т. д. или »избегли смо кепријатељев напад и избегли додир с њим.« Фразе ове врсте страшно су дејствовале. Немци у повлачењу! И зато сада све у Немачкој почиње да говори, да једини спас Немачке јесге, да закључи што пре мир. То се данас види из писања свих немачких листова. Ф Ћ Н 0 Н А

ЈУ резолуцију изгласануша: да се 80 хиљада на пленарној седиици добровољаца изјул<них у Риму пре четири аровинција подјармљеДана. :них од Аустрије боре Доиста језавидан по-'и умиру у ред шима .њжај једне странке, Споразума.“ кад доживи то задово-1 Прокламујућл на тај љство, да њени крајњијначин право Словенпринципи при свомејСких народа Социјалиреалиеању задовољава-јстичка Ун: ја тражи: »да ју животну потребу Италија међ државама читавих народа од два-.Споразума предводи по-

Шгокхолм. — 0 реакционарном систему куцала а за потиштене финскс владе, »Социал п поробљене Словене, Демократен« јавља: Јекао и за некада поро-дан једини, од 93 собљеки игалијански на- циалистичка послани род. Али да би прин-ка, могао је остати у цип л исторнја имали'скупштинској дворани. в и ш е убед.вивости у Сви остали, прогнаги резолуцији се помиње су, или су ишчезнули и факат из ових да-‘или суухапшени. Мно-

Један део финске војске се побунио против владе. Ухапшено је око 74.000 људи и стрпано

Северно море, изузимајући довл>а налазн се у лукама гле нема природних пре мп«а удаљеЊа. ( Лас Палмас, Пиго, Кадикс.!прека. које би му помогле Цела н.ена акиија свела Билбзо, Санта Куц и Тене у одбрв^и. се на одржавмње отворе- рифа. I Али у стварч линија на у затворе у Хелсинг- ног пута сумарснима. | Остатак је раздељен по Мези и ак<> краћа. вр >оЈе форсу, Свиборгу И Ви | Од пре петнајбст месепи лукама: Барцелоие. Карта незгодна, јер бл ее фронт

ооргу.

ПОВРАТДК РУПРЕХТА

јгубитци од сумаренске ак фене, Л.гћери, Малага, Се ције непрестано се с ању- вил а, Тарагоча и на остр ју. Рангје су сумарени о- вима Балсари.

Париз. — Јављају, да се баварсчи принц Рупрехт вратио понова иа фронт. Он командује сагенералом Бемом групом немачких ар мија према Енглезима. Принц је недавно оставио своју команду зсг ве- ' }ШХ бродова . ридбе са принцезом Антонијом од Луксенбурга. 'Јако немачки листови г.окушавају да првкрију прави узрок његовом одласку са фронта.

перисали далеко од обала, али разв-.тком »система

поделио на двоје. Ардене, које непоередно долазе. разделиле би његове комуникације на два одвојена си-

До сада су немачки сумарени потопили 0-1 шпан- етема, један који нде у Лопрвћења« бродова, све се ска брода. Уннштсна лона- рен, а други који иде у то измени ло. Торпиљира- жа приближноодговарабро- белгијску равницу, без чвр-

ња се садн обично дешавају на десет миЛ|8 од оба-

без

довл>з г , на које мадридска стих спојних тача«а и влада хоће сада да приме гшбочнич комуникација.За•\а, на тај начин ми спаса ии узапћење. Упраао због то се непријатељ огранивамо велики број оштеће-; гога се сада шпанска вла-јчује за садч на одбрану лида и одлучила ни овај ко-није Сен Кантен Каибре рак, боје&и се да се новим и Дуе. Ова је линија за-

НЕ^АЧКА 11 ШПАННЈА

ЈЕДИНИ ПУТ

Рим. О шпанско немачком с п о р у, агенција »Волта« добила је ове информације: Број бродова, који прппадају централнцм силама, а који су остали блркирани у шпанским лукама у почетку рата, износи 88 , од тих је 68 немачких а 20 а устроугарских. Ови бродо ви имају укупно 280.773 тона.

Цирих. — »НзЈ*ес ВинеЈ) Тагблат« публикује, да је гроф Карољи дошавши 18 августа у Беч, дао ову изјаву уредништву »Унгарише Рундшау«: »По мсше мишљењу офанзива за мир могла би рачуна ј ти на успех само у слу-! чају, кад би пре н>< триумфовала демокра-ј Париз. НемоЈши, тија у свима државакш ла се 0 ..р Же Н а каналу

потапањима шпанских бродова, не поремети сразме 1 ра према аусгро иемачким лађама које су у шпанским водама.

УКРДЈИЧА Штокхолм. јини св настављају жестоки сукоби између немачких трупа и сељака. Немачке власти и>кра јичска влада склониле Већи део овог бро- 1 су се.

ЗАПАДНМ ФР0ИТ

централног блока. Пр- Црпзат, којиштитиСен ва дужност централних Кантен сајугозтпада а сила била би, дакле, да Ла ф ер сазапада. Нем реформишу свој устав ци су били твксф* не У демократском ДУХ У>м<Ани да спреЧ е на „ . ... иначе Саор&зум неће пое довање труп 'ђене-;њу линкју Ремс Верден-В > веровати њиховом иа- ла Дсбенеја. И < вегези. Тачо Немци стда

•ћт се дакте метод пр е битке н I Соми, почиње нова битка. Лочдон. — Ако се глед; стдашња лииијт фрона. посгаје јдсно д«Савс .п ци нмвју счда н I расположе

ги су послзници задржани у затвору и ако се доказало да нису учествов^ли у црвеном покрету. Два су посланика пуштена ш>д условом, да не до-ђу на седницу, а четири су ухапшена два дана пре него што ће скупштина донети одлуку о мо нархији.

цифистичком расположењу. Без демократ. јг сви говори дипломага неће имаги никаква успеха.« СИТУДЦКЈА НД М0РУ Лондон. — Једна висока личноег из маринских кругова, даје следећа обавештеља о поморској ситуацији »Недавно је немач:;а вр ховна команда изврши >а потпуну промену у марин ском официрском кору Може сс потврдити да од битке код Јитланда кемач

наузевши Травеси нг млју само треЈ> 1 ну свих О <зи, Северно о Ла снага на . апидн <м фроату. фера Гјробијају т-.О :'!. 1 у-.Сем тога с. езничке сн;.глово на ХинденбVрго-!ге на тим положајимв, које вмј лчн ји. Немци се'могу да уд ре у п >авц<упорно бране очајним севера ка > л у правцу иог^рчењем, и л »■< : • ју сгоишју ■ сво;<и рупопустити пред при ;«а >а свз елементе за - <тиском С везника- По ненађењ . Оаасл .боогН шго велике кише ОМе маца на јгжно« делу фр >тају а 1 ;ц 1 ју асроплана и тенкова, то ће топ поново, да Х'ђе у акц ју да сруши кем чк<организнци;е на X н

денбурглвсј Л: н; ји. гдс I велик.: (••<>_) м :-

ка флота нчје и лазила у рпљеских г> : езЈ . Б}> >-

грожена и може да буде пробијена. било на левом крилу у Шампањи, било на десном на критичној тачки код Камбреа. Но пошто су Енглези прешли канал Норд лаузели Левр и Авренкур >то цео терен после тога је кра- веома осетљив и отворен, с тога је неминован пад Камбреа. Један пут кад Кзмбре падне, онда су и положаји Сен Геб:-н и Лаон ивгубљени за Немце и Иемцн ће се морати пову•ћи на целој линији. Али треба видети да ли ће непријатељ бити стпњу да се повучс после овако страшног пораза а нарочито сада кчд су Американци начели нони сектор, са кога чогу лако да загрозе Мецу. Пзриз. — П<>што је учинио све могуће и немогуће да бдржи важне цент|>е, не^ријатељ је изаео н <ве поплаве око Ка-мбреЈ и Он Кангена. »М <тен« обј »вљује једчу вапонест. «• ја је нл ђена код зар »бљеника, а из ко|е се види, Да је немачк.г команда б/ 11 н наредла ди по снаку цену требадржн ги к >на 1 Кр инт, к<ми 3 1 < 'ђ\' Оазе и С<>ме нрани изврсау одбрпн > IV .ин IV И с О Р е Д'

нта очогућава аретпос ав.<у, да нелријап-љ ралмишља о толс, да Јнагчо скрати лини : у, пжукчзши се постепенл нн М зу л чо Хчн >е бур ове ЛИНИ Т|кбивши тако с 11 > 6 <>дне А 1 и нису у'пели д< •• >< див’3иј<‘ на јужњ-м сект><-оДј Ж , в< 'ћ су га нану<-.у, нчрочито V Л >рен\*. сти <и

Ф Е Љ Т О Н

Цфред кдпип:

ЦЕО СВЕТ БОЛЕСТАН!

ДогIор. (победоносно) II равно! Јлто пас на чистини!... Пахоче! Нтсам смсо ни помисли ти на овакав резултат... ' а Дии .1ладићу! Наш отаи ! е био луд, а по свој' при ткци и отац Иашег оца. (с Ј'Дија) Пе бп ме ни најкан,е лачудило кад би са 31| ао да је у овој породи ки било лудака још за вре кс крстагаких ратова. (Злочиццу) Д е , дс, пријатељу, лолако, треба да ио |’ ет е <а мном. Ми 1)6.40 |,а с '• лечити. Злочннац Је л* у нвсј! Доктор. Каква апса! 'тод менс, у собу шго 'тца на врт. Имаћсге од‘ а1Ј ио лечење. 'чочинац. — Шга, ;;ар е Не-ке гиљотинираI л'

Доктор (карајући га блага). Хоћете ли лаки да избијете нз главе те мисли? Кажем Нам бићете као у својој рођеној кући... Злочинац. А косл? Доктор. Два пута дневно. И«ј утра: ровитајаја, котлет ... у вече: једна порција мсса и јсдно

ЈС-

ке трговачке фирме, којиније; лудило, које се са дигли? На шта сте га упо -јелно се он; . друт < м.| ^>|>%е Цк_е> ковик - д а1 ,„н, п , је утекао пре неколико ме- стојн у томе што неко л»г требилв? Ј д . цфд«36074 сеци у Брисел, поневши це дигие било ствари било Благајник. - Пот; шио паввљо • .. ( •исну < п. • Д- к. ,.ц. вред! 1 сст>: " вамер! нрисвоји и то под утгца- Доктор. - Да није са 'ћемо В»с. пр-јакљу. ал« 3(50/.> к. јем једне неодољиве силе женама? (судијн) О ратн-ЛР гом ирилкк м • - ! ЗП070*к" 147 / 30 . ^ чије је седиште у једн ј те само пажњу на оно што ј а те се о->(> дч :.:е нс с »о , Ђ д оки ^ м И(1ИКИ зо.о;- к можданој вијузи, која се‘ће одговорити. Ако је <>н ји грош н„ стра.^у. 744.

ссбом и касу. Случај је тим интересаитнији, што је до данас био беспрекорног владања. Био Вам је то чановник на свомс месту, тачан као сат, кад једног лепог дана.... Докгор (смеше-ћи се). — ТоВас изненађује само зато што нисте лекар. Знате ли Ви з'нраво шта је тај Ваш благајник?

Судија. Свакако, даје :.е.... лГалчицс г.има са во , ;0 д е фр а уд а нт... дом. .. Доктор. (слежући раме-

Злочимац. • Ако је та ко, оида ааиСЈа признајем, да сам луд._ Живео доктор!

налази на четври и по сан- заиста клептоман, он ^а ]е тиметра од чеоне кости. сигурно новац потрошио ЕШТАЈ Судија. На који на ,са женскиаем. 1обввешта"ј..ог Б.,роа Срп. Цр-бр- 36079 К. Зад.ЗО. да начин обчашњавате ње-ј Благајник. — Јакоје, са, всног кр С та у Солуну о испла

Н Ве*к> ш<+, - Милев« приз. б () . 36078 К 744. В. Гкмриловкћ - Еш.цп IIр.

Р. ГлишоКи-1, - Босн.м ц

гог! одлазак у БцНсел?

!дамамп.

■ћеним г.ошиљкима.

бр. 36080 К. 162,10.

пр.

Локтоп I То је тедна! Довтор, (судИЈН) Да ви-ј ОиаЈ извсштај састављсн нп Антоније Деспотови* - Г,пврста клептоманије, 6 ри-> тс Још јсдну стсар! Она основу добипеннх списков. о с -*ки пј>. бр. авЖ К. -т<. а>.

број

Доктор. (бришући једну сузу). - Јадни дечко! Судкја. 'Го је див но! Док сте још овде, хтео бих В.-.с, д кторе, .м.питк ги за једеу Дру|у <">в ц.

■■ - Дефраудант! Шта јсј Судија. то дсфраудант?! Ништа, жеи01 1 лакше него данас рећи за човска, који је собом но-

Уведите оптуженбг! 1 Доктор. — Добар дан,

. Стрјапови* - ? вите који грош гп стрв-ну приз. бр. Збпбб, К 87-Г><>. ради лечења? В. Вико.■ . - Стини, прпз. бр. Благајник (и 8 ненађен) • ИЈ - Ш>7 К. Ј Јраг. Псиш-ћ - Ллсксандрн,

нео касу: »То је дефраудант!« Судија. — Па лепо, шта јо, бко нвје дефраудант? Дрктор. — 'Го јс, по свој Вамислит< сам<>, _\ханс; ојирилици, кидивидун, в<ј <1 смо блига н!<<:.< јсдне 1.С.« јпати од лудила клспгома 1нили <а иовцем

•% ( и/<11 , | 1, ■ пријатсљу, добар дан. Ка- I ади <" : < м.. Бога ми , ,. т ..

ко је нремс у Бриселу? Благајник. — Врло ру жно. Доктор. (С'.Д!'јч) ио јо, има брисе.ткУ, ш<лн у шаг.е ПравД

ДмК 1 ор.' Несро-Ј.и ■ ! Мина!-Аап-.ганв, -36.06И на т<> није ни помлшљао! к. 1 <» 2 . На Вашу велику ерећу, Димвпжјешгћ

Тач драги пријатељу, Ви с.т<

и о

глјпику). ГЈа, ц: < а стс КО’>1

Јелицн . 36070 К.,681.30 Мил. К. Норисаг.з.евић - Кости - 361)71 К. 177.

ЗС084 К. 4-15.00. Милаа Аћимоаић - Рад.шану пр. бр. 36086 ,К. 184 — ПасташЉс сс —

а Г.е ВчС ц;.б лечиги, Лазар Брајкошгћ • Зори 36072

стс < судтји). Повешћу 1 а за- К. И 1 , 8 ».

МАЈ1И ОГЛАСИ Сотнр Јов. Кондули х нрург. 3 \бн« .!<•>. |> 6 «<шн пркфесор гимнк.о је. И ;<а т <|гвн ул. 6 р. 384 д • чесме Шедр, бцч. — Орди! ра од 8—'2 пре п. и «д 2 -<> по под»е. 2—10