Narod
н
БРОЈ 391-
СОЛУН, СРЕДА 12 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
ГОДИНА II.
»Н а р о д« излази сваког дана по цодне. Штампарија се налази у улици Коломбо број С. В л а с н н к КРСТА љ. м идетит. Енглсски краљ Ђорђе упутио |е Краљу Пстру овзј телсграм: Изра;кавам Башем Беличанетву моја искрр.ва I ртааа на великом успеху. који еу задобнле Ваше дивне трупе под номандом Пре-
НАРО
вила се борба. Убијено јеГгурску војску Ш ксја ћејтеријал. Варош је десет Белгијанаца и један тако1>е имати великог 5‘ти-;нетакнута. Задоби-
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вра^ају.
Огласи и белешке напла^ују се по погодби.
Редакција је у улици Коломбо број 6.
Пемац, и више Немаца ра- цаја на развитак рата као њен0> и на положај Енглеске на Друга 1'рупа од шсст или Истоку.
ли заробљеника. Савезничка авиатика са нарочитом упорношћу врши |енглеска кољичка дивн10В01 задатак, уза-
столонаследника Александра и дубоко се дивим седам Белгијанаца прГшла! Лондон (зваиичнок пежовтикног херојства в трпки«, у „рати.и нсј.о с «а ,е ,една држљивости, ко,|б Је показала сраска нација у.мачких дсзсргера. току ове четири године искушења и беспример-'" ЈГ ЈГГ”™ жрт,, “ а - ЂОРЂ , 7 ПАЈ1ЕСТИНИ БЕ. Г1а овај телеграм, краљ ГГетар је одговорио: Дубоко сам ганут честиткама, које ми је изволело упутити Ваше Величанство приликом успеха српских трупа под командом Поестолонаследпика, и захваљујући од свега срца, молим Вас, да верујете, да ће ерпска војска бити сре Гна, кад зна, да Вашо Величанство цени шртве, којс она прнноси на олтар слободе, и у томе она види гарантију, да њене жртве неће битн узалудне. ПЕТАР
ПРИЛЕП
Сваки даи нам доноСи по јодно обележје успеха. (Јбележје, јер успех већ постоји. БратСке фраицуске трупе ушле су у ГТридеп. Трубе слободе, француске трубе, огласиле су дан слободе града Прилепа, чије су суре зидине некада знале и штитиле храброг и правдом снажног Србина, с.ина правичне Јевросиме. Правда, она вечита >,правда Бога истинога«, којом је и мајка Јевросима задахнула' свога сина Марка, збратимила је велики Француски Народ са Српским и довела га, да лије своју племениту крв под рушевинама старих српских краљевских кула ради наше правде и слободе. Судбина није могла одабрати лепше и боље јунаке, да унесу зрак великога сунца слободе у стари српски краљев ски град, него што су синови велике Француске. Са крвљу проливеном пре шест година за слободу Прилепа од нетстогодишњег
ства, слила се и крв француских синова за слободу Прилепа, изгубљену на правди и вери. За вечна времена искупљена је слобода При лепа, за вечна времена урезан је спомен у срцу нашем на палеборце, који, далеко рофени а у смрти срофени, бораве вечни сан подсенком Марковог Града. Радосни врисак српских бораца са планинског венца биће одјек француских труба у Прилепу, чије кратковремне »господаре« сустиже одмазда крвава
Париз. — Турски коминике признаје, да су турске трупе у Палестини у повлачењу на целом Фронту. Само што је то повлачење право расуло турске војске. Сада су први пут арапска племена предузела општу акцију против Турака и заузела на више тачака жељезничку пругу, којом. се снабдевају турске дивизије у Арабији. Лондон. — Сматра се да је турска војска у Пале'стини уништена. Коментаришући победу у Палестини »Тајмс« истиче, да су се Турци у овом пределу били ограничили на дефанзиву, а главну своју пажњу пренели на Кавказ, Персију и Азију, дајући гако прилике ћенералу Алемби, да предузме офанзиву и да задобије овако важну победу, која је уништила
заја заузела Сен Шан |д‘Акр и ХаиФу. Непријатељ се повлачи из пред;ела;дол.чне Јордана према Орману. Аустралијанска и Новозе ландска коњица и батаљони енглеске пешадије гоне непријатеља. Наше су трупе данас после подне заузеле Ее Салт. Задобили смо топова и заробљеника. Заробљеници непрестано пристижу у великом броју и много прелазе објављену цифру од 25.000. Наша авиатика веу морно бомбардује не пријатељске колоне на путевима, који воде у долину Јордана и у Ес Салт. Наши су аеропла ни напали Дерна Керак Непријатељ је еваку исао Ман, који су заузеле арапске трупе. Арапи узастопце гоне непријатеља у повлаче њу дуж жељезничке пру ге за Хеџас.
стопце гонећи непријатељске колоне у повлачењу. Бачено је 4.000 кила бомба.
НА МАИЕДОНСКОМ ФР0НТУ Коминике Савезнччких армија на Истоку
Продужујући сво —-—,је наступање, СаБЕГСТВО ИЗ РООСТВА везници су задобили нове важне ус-
Хавр. — »Амстердамски »Телеграф« јавља, да јеједна група од четрдесет Белгијанаца покушала да се пробије преко границе да би избегла хапшење од стране Пемаца. Били су наоружани револверима и кљештима за изоловање електричне струје, која је проведена кроз препречне жице на холандско-белгијској граници. Немачка погранична страроп- жа их је приметила и раз-
пехе: Саверно одБитол»а наше су колоне стигле на путКрушево-Прилеп. Прилеп је пао у наше руке после подне НЗсептембра Ми смо продужили напредовање северно од пута Прилеп-Градско и северно и источно од Вардара. Више на исток
ТРАЖИ ПСШОЋ
АМЕРИЧКИ РЕКОРД Вашингтон. — Начелник штаба америчке војске ђенерал Марк похвалио је одушевљење и полет америчких официра и војника у борбама на Сен Мијелу. Ђенерал Марк сем тога изјављује, да се још једна дивизија Америкапаца искрцала у Енглеској и истиче, да ће се идуће године у велико олакшати операције око иекрцавања
Лондон. — Према ин Формацијама »Келнише Цајтунга« бугарска ј е У Француској, усаврша-
вањем и графењем пристаниша, која су сада у извофењу. Већ је сада систем искрцавања ред најбоље воље то не- тако усавршен, да је
влада затражила хитно појачања у Бечу и Пешти, али јој је одговорепо, да је сада и по-
могуће.
наше се напредо вање појачало з пределу северно од Дојранског језера У току овог напредовања задоби ли смо велик плен. Преко 30 топова, муниције, животних намирница, 11 комплетних возова, 200 вагона жељезничког материјала, аеропланских инсталација и т. д. остало је у нашим рукама. У Прилепу смо нашли огроман ма-
САСТАИАК РАЈХСТАГА Цирих. .— Из Берлина: Тек се данас састаје буџетска комисија Рајхстага, пошто је канцелар морао ићи у главни стан и присуствовати ратном савету. Вероватно Ее канцелар огворити седнице комисије једним говором. Штампа странака из већине тражи, да се одмах сазове пленарна седница Рајхетага, и каже, да се исте.странке, у погледу спољне политике, чврсто придржавају одлуке од 6 септембра, али да је и пак треба сходно допунити. дна ла-ђа може искрцати свој терет, у људи ма и материјалу, и истога дана да буде готова за одлазак. Једном приликом стигло је у Француску 1лтранс портних бродова у један.дан, адругог дана
уз]утра 12 их је поново отпутовало за Лмерику. ППСЈ1Е ПОРАЗА Цирих. — Псмачки листови објављују поводом војне ситуације дуге звапичне телеграме из Берлина, чији извод овако гласи: »Треба рачунати да ће непријатељ продужити нападе и у том пиљу он већ концентрише сав матсријал који му је на расподожењу. Треба исто тако рачунати, да ће непријатељ напасти на крилима фронта, где јс раније био у офанзиви, па ће можда напасти и у пределу измећу Мезе и Мозела. Немачки народ треба да схвати сву озбиљност ситуације. Непријатељ 'ће можда у једном страховитом налету, — који још до сада није достигао максимум јачВне, — убрзати своју одлуку да победи Немачку«.
ЗАПАДНИ ФРОНТ
ПОРУКА ИЕМЦКМА Лондон.—»Дејли Мел« пише: »Немци намеравају да запале Армантиер. Иза Армантиера се налази Лил. Савезници стављају до знања Немачкој, да Ее после уништења Лила, пре закључења мира, изреванша, доФи на ред уништење Хамбурга, Келна и Берлииа.«
Цирих. — Аустро Угарски министар војни изјавио је »Н а ј е Фраје Преси«, да мир са Русијом и Румунијом са војничког гледишта није дао очекиване успехе, пошто су још остале ангажоване знатне снаге на источним фронтовима Што се тиче ситуације на западном фронту, министр је изјавио да је напад између Авре и Анкре био вешто припремљен и изненадио је немачку команду. Али ипак је ова умела да изведе повлачење на старе положаје од прошле зиме. Сада два противиика стојепред новим одлукама. »Келнише Цајтунг« такофе истиче преимућство немачких положаја, али враЕајући
се на прошлост, не може да одговори на питање које себи поставља: »Ако смо сада на тачки, где смо били прошле зиме, какву су нам корист донеле наше велике офанзиве, и да ли су биле потребне? Начин, како је немачка команда извела свој план, није био повољан за Немце пошто је пружио Фошу једну згодну тактичку игру.« Париз. — Са војничког гледишта последњи дани су нам донели једну интересантну ствар: Немци су покушали да поново прсдузму офанзиву али су мећутим потучени као и при свом повлачењу. И то Сч. догодило на француском и на енглеском фронту. Борба је врло јака у пределу Сен-Кантена, али огорченост борбе није иишга ма*
АНРН лавдан:
Ф Е Љ Т 0 Н
0 П А Л
Једис вечери нађох се на само са бароном П... Била је зима и, крај топле пећи, разговарасмо о разним стварима. На једном љубопитсгво надвлада моју уобичајену рсзервисаност и ја га запитах: — Извините моју необ зирност, али, већ сам одавно опазио на Пама јсдан прстен — нсмојте узалуд криги своју руку аашто је проб^шен и из кога разлога га носите обрнутог изнутра, да Пам IIијс то каква амајлија? Учини ми се, да га ово моје питап.е збуни и већ сс ночех у себи кајати што сам га у опште о томс и питао. Мсћутим, он свргнувши прстем са свога прста и иоказујући ми га
1 ставивши га измећу кажипрста и палца, одговори: Некада је на овом прстену био усађен један опал. Једног лепог дана ка.чен исиаде и ка ко га не мога дох наћи а постављање другога би ме и сувишс скупо стало, ја задржах прстен онакав какан беше. Ето Нам због чега је про бушен. Но, како све ствари стојс у међусобној вези, и како јс овај прстен изгубио од тога »ре.мена три четвртине својс вредности то сам га окренуо изнутра, да се кроз тај отвор ие би видсо мој оголићен прст као ии моја беда. — Па ирогив! 1о баш нарочито пада у очи; новиках ја. Има ту насигур-
но какве скривене тајне! — Понављам Вам, одврати ми он, да у целој тој ствари нема ничега нарочитога; да тај прстен није нарочито тако удешен и пајзад.... да је наша уобразиља мало и сувише јака. Ја се насмејах. У моме
година (из тога разлога бала. У осталом тешка је
нима које су признавале мени свиђа, то је поморан-
да имају двадесет и пет).
сам се увек и удварао о
и за сваривање. Што се
џа, округла, развијена, зре-
Друго, тражим само уда-ла и сочна. Кад јеједсш с-
те. То Вас зачуђава? Да Вам одмах објасипм: пре но што ногодите слугу, Ви обично тражите о њему податке, као на пример: пи-
осмеху беше поред иеве- је ли кочијаш или да ли сорице и нешто изазивачког.јбарица има швалера. Исто Најзад, доброћудно и каолако потребно је, да жена сваки љубопитљивац, који коју волимо има свога гожели да разбијс оно што сподара од кога ћемо мому се испречило на путу, ћи дозиати оно што нас ја запитах: пнтересује. Муж је тај, ко— Али молим Вас, драгији нам и против своје вопријатељу, испричајте ми *е даје траженс податкс.
ту тајну! Ја Вас молим! Вндите, да смо апсолутно сами. Нико нас иеће узнемиравати. Ах, ала сте Ви нски љубопитљивац! Па лепо седитс онда и слушајте.... Ви већ одовно по.шајетс мој укус. Прво, ја се зал.убљујсм само у жене, које су прстсралс тридесст
Најзад, оно што је најглавније, тражим да жсна
стаје ти у руци кора мека, миришљаватврда.... То Вам је болашствен плод, једини, који освежава, гаси жеђ а при том нс кварп укус. Прелазим на ствар. Пре неколико годипа удварао сам се једној.... поморанџи. Дозволнте ми да шј прећутим име. Дивна прилика! Гридесет и две године, са својом сопственом косом, плавих или црних очију, не сећам се више. Ја је стра|сно л.\’бљач, као што то
жиии са својим мужем, јер ја читам само опе кп.иге, чији с.С листови већ иссчени. Цвећс у пупољку нема мириса, зелена јабука ми трне зубе, бресква од 7.") пара дин. килограм?.... Човек је увск мора љуштитн јср не зна гдс јс сгс
могу снмо ја. Мужа сам јој познавао. Бно јс ћене]»алштабни капегаи. И ако ме је називао »драги пријател.у« и чеето ме позивао на вечеру оп ипак за менс бешс само обичан познапик. То јс у осталом било само моја деликатност. Вило би
ми милије да се нијс толико руковао са мном али, кад му је то већ толико годило, мсни јс било врло мучно да му одбијсм тај знак пажње и међусобне симпатије. Послс пуне две године лудачке трке, Галатеја ми најзад паде у загрљај. Како?.... као што падају све жене; врло љубазно и онако како сам то ја хтео. Зашто?.... тсшко би ми било то рсћи. Можда зато што ге тога дапа ваздух био тако благ и што сам ја приликом говора учииио неколико срећних покрета руком. У кратко речено она се изненади кад се погледа у огледало и примети да ми завија бркове. Од господина постадох на један пут Жорж. Пије баш миого волела снога мужа, што ми је у осталом и доказивала. Го |е, мсђу тим била жеиа, која јс имала свс услове да
остане поштена: новца, да га троши до миле воље; добре пријатељице да их посећује кад зажели; послугу, да грди и најзад децу, да их васпитава по својој ћуди. Па несрећу, она је имала и сувише песничку и живу уобразиљу. Са таквим душевним преиму ћствима тешко да је могла наћи кога међу штабним официрима. Долазили су јој тренутци кад је била утучена и меланхолична. У тим би ми тренутцима са очима, које су ме прождирале, узднсала: »Лх да сам се могла удати за Ал[>рсда де Мисе-а!.... То би била права права прилика за мсне. То говораше тако убедљиво да је ја и не покушанах да обрлатим. — Свршиће се —