Narod
6Р0Ј 396'
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Н а р о д« излази сваког дана по ћодне.
Ш т а м п а р и ј а се налази у улици Коло1*00 број 6.
Вл&свик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
СОЛУН, ПЕТАК 14 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД
ГОДИНА II.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не враћају;
Огласи и белешке наплаћују се по погодбл,
Редакција је у* улици Коломбо број 6.
веровати, то смо се ми
Поред тога што јејтај начин изнела генеџ фронтовима, почев рално своје гледиште Мурманских обала на Аустрију у односу до Солунског фрон- на њене потчињененагј, свуда речена сна- роде. јна реч од стране Че- Представници поробЈословака, Пољака и љених народа, као поЈугословена, ипакпред-Јзвани и својом дужно
јставници тих народа, у лвцу Масарика, Паде"ревског и Хинкопи-ћа, прогсворили су и лич нопред Вилсоном, представником велике и слободне америчке демокрације. После једне конференције у Вашингтону,
ш4;у и мандатом наро да у чије име говоре, дали су дегаљнчјеизјаве пред Вилсоном којима прецизирају своје захтеве и траже организовање слободнихдр жава: Чешке, Пољске и Југославије. Ма да још није поз
сви уверили. Ангажовање Америке за какву идеју, значи исто толи|ко колико и остварење те идеје. Поред општихвојничких успеха и ово треба забележити као је дан разлог више, да са најве-ћим поуздањем можемо очекивати задовољење и наших праведних захтева.
на ко]ој ]е детаљно пре- нат одговор Вилсона тресано питање о раду представницима потлаза ослобофење подјар- чених народа у Аустримљених народа у Ау-|ји, ипак се може, према
стрији, поменути представници примљсни су
свему, очекивати апсо лутноповољна речВил-
били од председникајсонова. Ово тим пре Вилсона и изјавили: »да кад се има на умукајсу потлачени народн скорија изјава Вилсо чврсто удружени у бор-Јнова поводом званичне
би за ратне циљеве Америкс.« Ово је било потребно, кад се има на уму последња комедија аустриских агената са програмом »Федеративне Аустрије«. Овом су изјавом расчишћене и интриге, које су спровофене од Ау-
У ПАЈШСТИНИ
ноте аустро - угарске владе, којом се позивају зараћене стране дај отпочну поверљиве ра зговоре о условима закључења мира. Председник Вилсон је изјавио: »Најбоље је решење: потпунорушење Аустрије«, пошто је,
стриЈе у циљу, да се„ П обеда потребна. и то цело војно учешкеСло-|је главни циљ.« вена у противничкоМј Позната је пресудна табору представи каоЈи незаменљива улога
наЈамничко. Што се тиче ратних циљева Америке. који се односе на Аустрију они су довољно јасно изражени у последњој изјани Лансинга, државног секретара за спољне послове, којом је допуњена ранија изјава од 15 маја. Као што је
Америке у овом рагу у смислу чисто економско-војном, ван икакве је сумње да "ће њена улога бити иста, ако не и јача, и у политичком смиелу. Као што се данас речју и учешћем ЈАмерике добијају одлучни резултати, исто ће тако и њене данашње
Лоидоп. — Победа ђе нерала Алемби. дословце значи упиштење целе турске војскег на овом фронту. Изгледа да непријатељ држи још јед ну незнатну линнју с обе стране Јордана, алн Турцн су и ту ухваћени с бока и пошто немају комуникација, да спасу тешке транспорте. то ће сва транспортна средства пасти у руке Енглеза. Заузеће Назарета и Афулеха је било једно велико изаенађења за Турке и то је најввше н допринело деморализацијн турских трупа. Лондон. — Коментаришући победу у Палесгини, »Тајмс« каже, да она води потпуном уништењу целе турске војске у томпределу, и
обећава још ве/ће побе-
де противТурака. »Ако наша војска успе каже лист — да се довољно развије, биће уништепо турско царство јужно од Тауруса.« ЗАЈ&ДКЗЧКА ТЕЖЉА
Рим. —Италијанска шгампа коментарише звииичну ивјаву, која се односи на југословенски покрет за слободну и независпу др-
трупе нападају на Велес, који очајно бране немачки јегери и одреди из више бугарских пукова. Наставља јући;
Миљукову и др. који
притисак на XI не мачку армију, одбацили смо н.ене заштитнице у брдовиткрај западно одлиније КрушевоКопољево. Италијанске су трупе на |дохвату Крушева.
жаву, који је ( -' Ј °брпзан ) д а11а д НО 0 д ЈЈнто прпнципима за које се Са- ! везницн боре. »Епока« ка
же: Признање југословенске државе дошло је од етранс државе, која је највише н непосредпо заии тересована за југословенски развнтак. Стварање југословенске државе као и независносг Чешке. јесу наши ратнл циљеви. »Епокс« додаје да је ово приз нање најважнији акт ратне политике италијанске пладе »Идеа Национале« пише, да званично признаље од стране италијанске владе уништава сумњу, која се била ту скоро појавила у погледу спољне политике Италије. Савезничке владе, нрихвативши овај акт италијанске изјаве, показују, да је против аустријска полигика постала заједничка политика свих држава Споразума, и распарчавањс Аустрије принцеп европског права.
НА МАШОНСКОМ ФРОНТУ Коминике Савезничких армија на Истоку
12 септембра смо.су храбре енглеске проширилиуспехе. трупе ушле у Струобјављене у комиумицу. Савезничке никеу од 11 септем-јтрупенаступајубу бра. ^гарском териториСеверно од Дој-|Ј ом После заузећа
ља наше трупе гонећи непријатељс ке заштитнице ско ро су стигле до то ка реке Семнице. На свом наступан>у савезничке трупе свуда наилазе на велики матери јал. Само на фронту једне српске ди визије запленили смо кара, предњака, 6.000 пушака и много волова, које смо одмах употребили за наше тран спорте
су заступа.!И бугарско гледиште.Њ°гови чланци о нашим праведним захтевима одјекивали су широм целе Европе. За време свог новинарс-
ког радз, више од 20 година, увек је био вел<:ки пријатељ српскога народа. За своје велике заслуге одпикован је од српске владе орде ном Св. Саве. Његовом мученичком смрћу, Србија је изгубила једног од највећих својих пријатсља и побор нике. Његову смртжалиће велики број ње гових пријатеља и познаника. АУСТ-НЈСНИ КУРС
Царих. — Исгштујући тешку ситуацију аустријског ноичаног курса, »Рајхс посг« цише: »Наша !е ситуација тим неповољнија, што је наш извоз спао скоро на нулу
И да Немачка сваког месе-
ца не ставља на наше расположење око 100 милиона марака немачког новца, одавно би наша круна била изгубила сваку вредност. Има већ нсколико времена, да се у Немачкој све више жале, да ова помоћ већим дслом доприноси и опадању немачке марке. И рзвултат овога је био да је пала круна и на берлинској берзи.
СТРАХ ОД ХОЛАНДКЈЕ
Амстердам. — »Тид« дознаје да се Немци припремају на сваку евентуалност, избогтога всћ неколико дана раде ровове и фортификације, дужином холандско немачке границе према Меру, Нордбеку и Сленакену. Велика количина дрвсне графе транспортује се беспрекидно железницом према овим местима. ЗАПАДНИ ФРОНТ
Авиатика без пре -ј Париз. - Према ч»в.е .ида узнеширавај 11ицаиа В31 ае да д 3 су ПеивпрвЈатаља. Она] : . ш . а Мкжтк> ~тално илв.штава . т1!|11 св&ки офаидцвни дјх команду о непрча ф 1)а11ЦШ|10Ј . у с ,ва Р „. тељевим п о к р е Ј„, Ј а да Ј онв „, 1)а> Ј в0 тиша. раде св\’д 1 дн пред ХинСТРЕЉАЊЕ ПРОЛЕРА јст«е см*средствааГмогу-
—'ћу одбрану. поља су Један телеграм из Пе- .. ии мииа ма против т
посеции манама против тепкотрограда Јавља, да Јв на> и направили дубокеја-
по нарслјењу оољшевичке владе стрељан директор ивласник по знатог р у с к о г листа »Биржевији Вједмссги«, Пропер. Пропер је био г.ознаг као новинар широм целога света. За цело време свога рада на журналистици био
ме и бројна митраљеска гнезда иротив пешадије. Такоће су знатно умножили своје уобичајене замке. Пре неколико дана, на примсј ), они еу на једној раскрсница путева оборили велики крег, те да спрсчава сваки саобраћај, а жицо.м су га спојили са једнпм сандуком бомба тако,
клона и ровова, као и против комупикација у позадини да би ометали транспорте и снабдевање. У осталом, свак зна, да сусва ова средства била немоћна да спрече француско енглеско иапредовање: као пример је, заузеће села Вандеј, на пет километара северно од Ла Фер, које се
налази позади масива шуме Сен Гобен.
ранског језера ен познато у тој посгед-Ји доцније речи иматијглеско грчке трупеЈШтипа, српске сујје поборник зд о - : јда Је немогуће уклонити њој изјави речено је: одлучног утицаја на де јпосле огорчене бо-^трупе потисле по
да Сједињене АмеЈ>ичке'финитивна решења исДржаве желе потпунојтакнутих питањапосле ослобођење словенских рата. народа испод аустри-ј А да ]>ечима предсеског ига. Америка је на дника Вилсона треба
рбе која јетрајала 7 сати, освојиле су коту 14-94 немачку осматрачницу на Беласици. Јутрос
тучене бугарске о дреде у богатом пределу Брегални це. Кочане освојено. Савезничке
бојјење и уједињ/њејхрст, а да се не изазове српског народа. За вре- смртоноснаексплозија. Онн ме нашег сукоба са Бу-јодржавају ватру своје аргарима 1913 годинебра- тиљерије против савезнич 1 -ио је'и заступао наше ких првих положаја, гдс гледиште одговарајући мисле да ова немају за-
Лондон. — (званично) Јутрос су се развиле огорчене локалне борбе у близини Селанси. Наше су трупе задобиле велики број заробљеника. У току јутра непрвјатељ је извршиодва противнапада против на" ших положаја северно од Фаје. Сломили смо непрнјатељеве нападе, наневшн му осетне губитке баражном ватром наших митраљеза. Доцније је непријатељ поново извршио противнапад, али је опет био пот-
Ф Е Љ Т О Н
ч«кс Н АЛЕКС »ишер: КМЖАРЕВ0 БУНИЛО
1
Нећ је неколико недеља како је издавач Папирус пао у постељу. Гога петка беше госноћа Папирус дозволила Паскалу Давенату, Риголону и два десеторици писаца, чија је дела издавао њен супруг, да ућу у болесникову собу. Још је мало у ватри, шаву она полугласно. Мећутим, лскар тврди, да је сади ван сваке опасности. Исћ су Давена, Риголон и деадесеторица љихових колсш намеравали, да сс уклоне, да не би узнемираиали болесног књижара, кад овај отпоче бунцати: — Прићите ирићитс ближ»-, пријатсљи! Имам да Нам нсшто саонштим, неШго шго ћс ИосожалосЈИ-
ти.... Ја сам 13ас срамно преварио.... Не.ма сумње, Ви ћете ме обасути грдњама.... Ви ћете ме мрзети.... Али ја сам сс за]>скао, да сваком од Вас саопштим... да, свакоме од вас... Мећу којима нма таквих, који нису били у стању да за три месеца плате газди кирију.... који су сматрали кроЈ‘ача за човека, који греба да ради не надајући сс никаквој награди... ја сам сматрао да треба сваком е од Вас ноказати на кој'и сте ми начин помогли да доћем до мога огромног имања.... Изгледало јс као да Папирус тражи очнма Давената, суптилног романсијера, љубимца женског сцјс -| 1 та. Затм насЈави:
— Мој јадни Давенате...! Онрости ми, мој јадни Да венате.... Ви вал»ада још и сад држите да је Ваш ро ман »Зашивено срце« имао цигло четрдесет нздања? Није ли тако?... Ха, ха, ха! Јесте, али не рачунајући ту тајна прештампавања... расиродао сам осамдесет и три издања! Само у Америци растурио сам уједанпут бО.ОШЈ примерака!!!. Сви се погледи унравише на Давената, Јесте ли и Ви ту, Риголоне, најдуховитији мећу шаљивим писцима?... Ако се не варам Ви сте за Вашс »Бистујсво Наседаније« примили свега 1000 динара?... А знате ли коди ко ми је та ствар доне ла?... добро чујте ту огром ну суму.... на њојзи сам зарадио сто седамдесет и л ри хиљаде франака!... Двадесеторица н.их зачушо једно за другим сво јја нмсна, Иаиирус сс хва
лио фантастичним прева-јљада примерака растурерама, бевбројним недозво- ннх с оне стране Атланљеним трговинама. јског Океана! Сада ме виЗапрепашћена, госпоћо (ле ни најмање не зачућаПапирус сс вајкаше: ■ г-а популаруост, коју тимо — Онб)нца. То је стра- уживам!... шно... Ја врло добро знам,; __ 173.000 франика! узви-
да је то све лаж. И суви- ! К иваше Риголон. Био је у
шс сам пута мрелиставалајстању да ми макне 173.000 њсгове ' рачунске књиге. Јф раН ака! Его најбољег до-
али шга ће помислити о ви писци?... Јадлн мужу, где упропасти своју издавачку фирму! Хтеде већ да се умеша и да им сбјаслм:
»Господо, преклин.ем Вас немојте му веровати! Он
каза да је моје »Бистујево Наседаније« право ремек дело! — Он је диван! Он је сјајан! узвикиваху остали. Какав несравњени издавач
овај наш Папирус! Просто
продаје колико зажели:...
Је у ватри! Пе зна шга ј'о- . . ћ , , А Ја, будала, за мало шго вори! - али немаћзше ,, ,, га нисам папустио. времена. У соби се од јед
ном подиже ужасан жа!'ор, кроз који се јасно ч\јаш» ,
само један бескрајан уз
Давенс, Ријт>лон и њихове ко.пте поздравкше _ 1 са ПуИО ПОШТОВ ЛЈ.Ц го»по-
Мој Сви
ћу Папирус. — Доћи ћемо да се оба-
вик: »успех... успех.. успех... наш успех присутници честмтаху јс .вестимо о Вашем супругу дан другоме. сутра, прскосутра, свакога То јс јсдиистаено! вв-дана, ако ним то дозиоликлшс Давенс. Нс-дсссј ј» јс ... Сада идемо својим до-
мовима да легнемо на посао како би му донели нов рукопис чим се буде опоравио.
1ША И ЗАБАВД
Олакшавајуће околности Судија (оптуженомс): Псторицу гостију ударили сте вриглом у главу и осам избацзли напоље! Оптужени: ,,Да, да — то ј'е моја слаба страна“. НеЈЈазумљиво Шта, моју кћер тра жите за ж» ну, а не питате 9!
колико има миразаУЈ — Не, тако лакомисленог зста не требам!"
Прилнање „Ну, Марија, шта вслиш за моју вештину у кувању?“ „Мичостива госпоћице аогди би се удали за најлепшсг наредника!“
Све у залуд Један млад брачни пар посматра у галерији слике »Адама и Еву у рају.« »Види, драга душо, како је Ева била жена без великих прохтева!« »Та иди шта говориш! Зар ти мислиш, да се је Ева могла задовољити само јједиим листом!« Из предострошностн »...Да, поштована госпоћо, и ја имам свој мали роман! Волео сам седам година једну девојку, а то јој нисам рекао!« »Опростите ми господине — онда сте били веома кад јој то нисте ре-
глуп кли!
»Баш напротив госпоћо! Да сам јој то рекао, морао би се с 1 вом оженити !<г
Богат отац А: »Видите како су ружне оне баикареве кћери!« Б: Не мари — он себи мо> жс тако штогод дозволити.