Narod
У РУМУНИЈИ
Париз. — Дописник »Најс Цирадхер Цајтз нга« доно си ова обавештеи.а о политичкој ситуацији у Румунији: Оставка румунског министра финансија Сулеска изазвана је чињеницом, што јс овај државник увидео, да је немогуће да тн 1’умунији фииансијску помоћ под условима предвићеним Вукурешким уго вором. Министрове изјаве морају бити довољнс основане, јер ево всћ више недсл.а од какоје Солеско Поднео оставку и до еада му сс није могао још да маћс заменик. У осталом ситуација Ј - е у Румунији нсома замућена и неизве< на. Изгледа по свсму, као да се иалази у очи неког урагана. Ако се догаћајн на западном фронту и на балканском ратишту буду и дал.е повољно развијалв по Сиоразум, треба онда очекинати потпун преокрет у политици Румуније.
0 ПОБЕДДМД Парив. — »Пти Паризиен« конетатује, да се савезничка победа у Маћедонији над Бугарима и пораззадат Турцима у Палестини, не смеју посматрати само са војннчког гледишта, јер, према свим изгледима, то ће имати неликог политичког дејства. трупама коЈе су их извршиле и које настављају искоришћавање успеха са дивним жаром Шаљући вам своја лична честитања ја вас молим да предате трупама Савезничким и Француским под вашом високом командом уверење дивљења и захвалности Владе Француске Републике. Клемансо с. р. Ђенсрал Фрвнше д‘ Епере
ТУРСКА БЕНЕТАЊА Лопдон. — Један турски народни посланик, пишући у »Османише Лојду«, увсрава Пе.мачку, да ништа нећс одвратити Турску од »светог задатка« да, поштој* по то, истера Кнглезе из Палестине.
у ФАЗИ ОФАНЗИВА
Париз,—Показујући снигу савезничкнх планова, офанзиве се свуда добро, развијају, у Француској,|
де сломљена њена кинма, то јест кад њена војничка ра ЈВИЈаЈ у, У ^пиу^Ј., будо уништена. среМаћедоннЈИ и Палестини,; _Ј Д __2 .. ИЛРП Лли . упркос тешкоћа, које С)'|
разчма, а за сваког памет* ћај на граниЦи Познато ног човека је јасно, да ће је, да аустријско становни11 -мачка приЧватити ове шгво, које живи \ лизини прннципе тек онда кад бу- маћарскс границе, чес !0 прелази уМаћар ск У« Д а на бави себн нешто хране уз повољнију цену. Маћарски
царински стражари употре-
Савезницима направилибољшевици у Кусији, дозво лившн Немцима да преба це своје трупе са источног на западни фронт. Јсднз је ствар извесна: да ера велнких борби није завр шена. Интересовање јс ме ћу тим сада највише за нападе против Турака и Бугара, у очекивању дадоћс ред и на Аустрију по шго је Немачку већ јуче снашао нов удар. У Палестини остатци турске војскс потиснути, с
ћом, тај дан је много оли ~,- г . - - - , жи, него што сам ја и ми-јбљавају оружЈС. да би спре-
1једне стране према обали/вана за овај зајам. От почели су преговори с банкарским кућама. Величина зајма је 200 милионахоландских фо рината. Зајам ће бити гарантован државним боновима.
слио кад сам дошао у Фра-јчили ово трговање. Било нцуску. Сјајни успеси Са- је пишс пута рањених чак везника на свим фронто-|и мртвих. »Арбајтер ЦаЈвима показују, Д* Је мон- туиг« бележи, да постоји струм добиоударацод кога јсдан »мвћарски. фронт« и се гшшс неоноравља.« 'један »маћарски блок«. 1 »Фремденблат« протсс ЗАЈА1И У ХОЛАНДИЈИ твује против строгости ма ћарских власти. Великн жуАмстердам. — »лин денсблат« јавља, да на берзи у Вотердзму, кружи вест да 1с Савезници закључити зајам у Холандијн. Енглсска је спсцијално заинтересо
а с друге премајорданскоЈ Писац чланка изражава Д° ЛИ1,И - гдс их чека Ј>' а ‘ наду, да се пријатсљство Р апскс снаге к Р аља Хеџа ' савезника Туреке неће о- са - »отпуно су обкољени граничити еамо па давање,” очеви Д но Д а е скоро савета, већ да ће и Лус > апит У ли Р ати - Дога^ауи у трвјанци и Немци послати Палестини не само што освоје дивизије, да помогну Турцима да истерају Ен-
'безбећују °Д сада апсолутно сигурност Египта н Су-
НОМАНДА САВЕЗ- ВОЈСАКА БР. 520 3 НАРЕДБА БР. 85 Гснерал Команднт Савезничких Војсака срећан је да стави до знања СавезничкимВој скама на Истоку следсћу дспешу коју му је послао ПредседникМи нистарског Савета Министар в о ј н и Францускс. »Офанзивне операције које су предузеле Савезничке војске на Истоку узеле су размере једне велике победе. Сјајна и славна дела која поново стварају Храбрим Српским Армијама приступ на њихову народну територију чине највећу част команди која их је спремила и руководила и
РУМУНСКИ ИДЕАЛ Париз. — Румунски сенатор Драгическо у »Ом Либр« посвсћује јсдан чланак Iрансилванском покрету. Пошто је поменуо,* ка ко жалбе румунских иредентиста у савезиичким земљама наилазе на све звучнији одјек, н пошто је поздравио њихову политичку организацију, који у Фран цуској и Сједињеним државама припремаЈ - у свој повратак матери зем.г.и, пн
глезе из јужног дела царе- ( ецк ° 1 кана - 1Л > вс ^ и У М У вине и да на тај начин »у. слиманском снету, скоро це ниште њихон империјгии- лом - изазивају веома вели стички сан на блиском ис-! ко одушевљење, јер пораз току«. 1урске помоћу великог шернфа Меке значн уништсње османлијског народа чија је тиранија била увек парочито мрска арапским племенима. Популарност Малика Хусеина расте вој ничким преслижом, којиће без еумње краљу Хеџаса донети титулу Калифа и омогућити арапској цивилизацији, ослобоћеној и еманципованој, да поново заузме своје место у Азији на место покварсне управе Тураиаца. Војничка ће сс акцијом у осталом- наста- вити, и ако у датом часу
МЕЂУ ЊИМА Цирих. — Има век више недеља, како се аустријски листови жале на драконске мере, које предузимају маћарскс власти, да би онемогућили саобра-
иан шопронске жунаниЈе, која се грцничи са Доњом Аустријом, издао је наре ћење, да се оружаиом си лом протерају преко границс сви Аустријанци кој» прећу маћарску границу Тако је једне недеље '201 војнпка и стражара заузе ло станицу у Шопроњу 1 г похватало све радникс и раднице из Винср Најшта та и специалним возом вра гили су 500 њих у Вине[ Мајштат.
Дневне Вести Д0Ј1АЗАН МИНИСТРА ПРАВДЕ Синоћ је допутовао у Солун миниетар прав де г. Млрко 'Буричић.
сац говори о појзви легије румунских добровољаца на страни војника Споразума. П овако закључује: »Румуни нодјармљени од Аустроугарске узимају место
у редовима савезничквх јућим концесијама, већ по-
војсака на француском и италијанском фронгу уз чехословачке и пољске легије. Они су поносни, што припосе своје жртве жртвама своје браће из краљевине, у чијим се редовима борио већ иелики број. По ову цен\* само оии хоће да добију слободу и и право да се уједине са својом браћом из Румуније.« — како бележи »Матен« постане могуће да се од Немачке одвоје неки од њених савезника, та се операција неће остварити интригама или понижава-
бедом оружја.
СМРТОНОСАН УДАРАЦ Ница. — Уредник лиета »Еклерер де Нис« интервјуисао је Таке Јонеску о махвнацијама цеатралних сила за мир. Јонсску је из јавио : »Смешно је говорити о миру пре цего што Немачка уевоји принциие за које се боре народи Спо
ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ
ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ 23 сата. — 14 септембра Француске трупе, потпомогнуте тенковима.поново су напредовале на целомфро нту битке и сломи ле отпор Немаца, који су узалуд по кушали да зауста ве њихово вапредовање. Оне су задобиле терена из _ мвђу иСентМ а -Д°стин<е 6 ниломе ри а Пи. Упркос жестоких
Трупе Охиа, Њусерсеа. Внргнније и Вашингтона одбиле су понављане непријатељске против нападе на корпус ђенерал мајора Калероа. ЗАПЈ1ЕШИ СМО ПРЕКО 100 Т0П0ВА, 0Д КОЈИХ 12 ВЕЛИК0Г КАЛИБРА. ВЕЈ1ИКУ КОАИЧИНУ РОВОВАЦА И НА СТОТИНЕ МИТРАЉЕЗА. БР0Ј ЗАРОБЉЕНИКА П Р Е Л А 3 И 3.000, ОД КОЈИХ 125 0ФИ ЦИРА. ЕНГЛЕСКИ К0МИНИКЕ Није при.мљен.
ИТАЈ1ИЈАНСКИ КОМИНИКЕ У Бал Лагзрииа, на Пазубио и у котлини Иозина и на неким секторима на Пјаии знагна артиљериј. ска активносг. Северо источно од Лаги, јсдна наша патрола изненада је напала ручним бомбама и пешачком ват])ом непријатељска одељења и натерала их у дивље бегство задобивши заробљеника. ’ Једно наше извидничко одељење задобило је анробљеиика у долини Орниха. Три су непријатељска аероплана бнта принхћена да се спусте на земљу.
НАГНОВШ ВЕСТИ Париз. — Војвички до- је, где су кронпринчеве а ? ■аБаји на маћедонском мије биле ) масама, и на
еровту одјекнули су оЈбиљно у Бугарској, где .-зрујаност сваким да1 ом расте све више. Мишстарсни Савет од не;еље непрекидно држн седнице, којима редовно лрисуствује и шеФ краљевог кабинета Доброаић. Седница Собрања бнла је врло бурна. Собрање тражи потпуно обавештење о ситуацији. Полицнја је забра-
таЈ смо начии заузели свс објективе. Париз. — Пошто су прве примсне Бернског уговора од 20 априла, који се односи на замену интерн ираних графана и војних заробљеника као и интернираних официра у Швајцарској дале повода маси неправилнвсти и незаконитости. од арло штетног утицаја по по-
аила бављење на улица- родице интересованих то је Француска Влада упутила Немачкој
тар Гратреј а исто тако и село. Више на исток заузели су такође СернеАн-Дормоа. Више на десно Французи!
ма у вече. Упорно круже вести о министарској кризн. У изгледу је да ће Малннова замевити један ђенерал. који би вршио једну врсту војничке диктатуре. Очекују се озбиљнн ин циденти. Парнз. — Ратни догш-
сник Хаваса даје ове иоСу помакли СВОјејј Р д НН ости о почетку оЦ^анлиније за један КИ- злве заоадно од Лргоне. 5 лометар северно од оио ј са дашњој нашојофанзиви неирвјатељ је поку-
Буконвила и заузели шуме Ешел-Де Серне. Од јуче њихово напредовање
против напада и сточно од Сомпи Французи су пре шли железничку пругу Шалранж на простору од четири километара и напредсвали преко 2 километара на север. У пределу северо источно од Таир Французи су освојили снажноорганизовани цен
тара. БРОЈ ЗАРОБЉЕНИКА, КОЈЕ СУ ФРАНЦУЗИ ЗАДОБИЛИ ЗА ДВА ДАНА. ПРЕЈ1АЗИ 10000 ЗАПЛЕЊЕН ЈЕ ТАКОЂЕ ВЕЈ1ИКИ МАТЕРИЈАЛ. АМЕРИЧКИ К0МИНИКЕ Северо западно од Вердена прва армнја јенаставила операције које је јуче започела. Заузелн смо селаШарпантрн, Верн, Епннонвил и Ивоарн.
енергичан протест, траже-ћи гаранције за будућност као и правичне накнаде. Лондон. — Јапанска владаје поднела оставку. шао да пас имитнра у до чекивању напада. Пред наш напад, ои је евакуисао ис такиутс положаје, као што смо мн урадили 2 јула, Али у чему смо ми успели против кронпримца, у гоме Немци насу успели против нас. Ми нисмо пали у замку, коју смо већ раиије Немцима приредили. Наша команда, чим је наша артиљерија отворила прнпрсмну ватру, послала је ноћу извиднице, које су, вративши се потврдиле, да су Немци већ свакуисали прве положаје. Тога момента, наша јс артиљерија дејствовала на другс положа-
ИЗВЕШТАЈ СРПСКЕ ВРХ0ВНЕ КОМАНДЕ о дејстви.ча наданМ. септ. „14 СЕПТЕМБРА ПОСТИ гнути су нова успеси. НАШЕ ТРУПЕ ПРОТЕРУЈУТИ НЕПРИЈАТЕЉА НАЛАЗЕ СЕ НА ПЉАЧНАВИЦИ. КОД ИАРЕВОГ СЕЛ4, КОД СВ. НИКОАЕ И СЕВЕРНО ОД ВЕ АЕСА. У околини Скопл>а виде се велики пожари. По приближној процени запленила је до сада само српска војска око 160 топова не рачунајући рововска оруђа.
иет гвоздених шиљака њени мрсти ми се зарише у врат. Бранећи се као мпхнит да се ископрцам од ове страшне жинотиње, ја сам стра ховито дречао, као што никад живн с твор није урлао. Тада облада наједиом мојим бићем неко блажењтво. Ја отворих очи, познадох своју собу, све ствари, које су ме окружавале пуних 15 година од како сам о-
стао удовап На столу ста^ља као анћео док пре
спазих — то ће вам објвснити мој страшан сан моја два омиљена писца Едгар Пое и Тургењев поред у мермеру израћсне руке моје миле жене, руке
варени муж излази као обнчна вулгарна личност, биће бсз душе, неспособно да схвати лутку или пернерзну сензуслност, ко'јом се оженио. Само нек
коју сам наредио да се из- има двадесет хиљада чита-
ради на неколико часова по љепој смрти како би вечито сачувао њен облик н њену дивну нежност.
ПОДЛИСТАК МАРКИЗЕТА — Роман од Фелиснана Шансора
20
Па ипак на крају крајева шта је то у самој ствари: Човек, који себи користи, у прпом реду себи, затим своме имању, својој слави, али зато »рло мало осталом свету, коме чак бива чссто и спесан. А, роман, онакав какног га аа.мицЈља всћина садањих
писада! вечита песма л,убави! Лажљина и хипокри-
тељица и успех је осигуран бар са материјалне стране. Зар нема ничега другог на овом свету сем љубани и браколомства? Колико се изгуби само времсна у читању тих глупости, можда по који пут и од књнжевне вредности, али које немају ничега стварнога, ничега од грознс искрености живота...
јс генерациЈе напајале нечим јачим и свсжијим, гледали би на људе и ствари онако какви су у исгиПи. Опе би тада можда.за неколико година извршиле оно, што иначе нс би постиглс нн за цеоједан век. Љима се спутава папрсдак. Вр еме, које нам ромапи одузимају, једино је криво што жељезница иијс већ одавма пошла трагом путничког дилвжанца и што их нвјс замснила каква компанија за каздухопловство; што се нијс ухватила и искористила она страховита снага, која свако днснно два пута уадиже и
...Ах како је страшпо 1 «-спушта морску површину.
1 Ска апотеоза жене! Л на спитање, које се из тих Плима и осека! Какав би
— Онда најбоље одузми људима а нарочито женама право да се дневно бар два три сата ослободе етва рносги живота, узвикну Пјер Бисон, разрогачивши очи, које беше држао упола склопљене. Мало часми је Всрде иребацивао што идем у позориштс. При свем том ја се тога нећу окаиити, јер има треиутака кад позориште као оно старо вино учини да на све заборавим. Има тренутак у којима човск осећа потребу да му се причају Поданове... — Овде сим! узвикну Подан. ( ви пренуше у смех на ову пошалицу бившсга професора. Један јсднни
била занимљива кад би ту идеју разрадио до краја. 1 вој јунпк у роману убвја, дави да би сс могао додворити једној глумици; да доће до пара. Видиш ли, то није ника
што то? Само зато да привуче за се жснски читалачкн свет! Па, затим, вечито браколомство, умијеноу примамљин облик и окружеио таквим стицајима о' колности, да со жсна п|) 0 д-
књига ирпи! Глупо ужива- страшан мотор оне предњс безсласти. Уместо што стављале! Кад 6и се родно га чнтате живите животом! какав практнчан несник он Гетко да су квд романи би наснгурпо обладао јед-
интересаптни. Предиоставимо да изаћу из модв. Тада 6и се стари-
ног дана том силом и нскористио би јс за општу иорнст.
кав тип, то је болестан чо- мином?
ћута он се поново обрат Љмуру! Је си ли то хтео рећ! — Не. Писам ни пом! слио на такво објашњен. — Шта, зар ми то пш хтео да кажеш својим р
век, који спада у делокруг патологије. Пошто је извршио злочин он убрзо по том чини једно добро дело. Пи у једном тренутку га не задржава помисао на своје роћено спасење. П])во се заводи за злочином,, г ... г »атим спасана дете, које се гуру« и продајући је дави, са рукама још крва- (Наставиће се) вим од убиства. ј ^ Гсћи ћеш ми да га је С ена опрала од његових касапских мрља. Знаш ли
Онда си сигурно нс) књижевни нихилист! Дакле, то није ништадр го до једна обична, бан« на анскдота, једна диев вест са треће стране н вииа, коју мислиш да в причаш »правећи литер
МАЛИ ОГЛАСР јсдпни касапских мрља. онаш ли ЧИСТИ ВОСИК сме.х преоблаћввашс цео управо шта доказује ово Продајс се чисти г жагор. 1 о бсше Мирацдов, ! добро дело код овога зло-Сак првог квалитета који сс опет обрати Ла- ’*.д' - 1 н Рлп '
муру. — Ламурс, јс си ли кад год помислио на убистио? ...Схваташ ли то? Твоја би књига тск онда
Одговорни урсдннк Крста Љ. Милегић
чинца? Ис? Да јеубица ма-|Цркве у радњи Бра ње опасан од будале. Чо- ПвтраКОГЛу, БарЉ вск убија само један П ут|ска Капија, улИЦЗ * док мећутим будала остаје Параскеве. Продаја такав цсло 1 сног живота. ВСЛИКО. • Пошто кеко в]>емс ио-г
Штампарији Лкуаронн