Narod
411 .
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Н а р о д« излази сваког дана по подне.
Штампарија се палази у улици Коломбо број (3. Власник КРСТА Л>. МИЛЕТИТ.
СОЛУН, СУБОТА 29 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улицк Коломбо број 6.
шппш дш
Јучерашњи коминике Савезничких армија на Истоку даје матсријал . не резултате офанзиве од 2 септсмбра на овом фронту. Брзина операција и савршен пораз непријатеља на свима
тљиви, а они, коЈима су савезничке армије на овом фронту билелслободни заробљеници« поражени су овим резултатима. Организовањем Савезничких армија иа
шм се пошло правилан ,и циљу достижан. А ( 1иго их на том путу о' 1 чекују милијонижељни правде и слободе, то "ће учинити, да се они обаспу славом и захвалношћу читавих поколења. деловима фронта нити Маћедонском фронту је давао времена, нити;био је постављен, у ифизичке могућности да с .то време, и један просе изврши сабирање. блем, на чије се реше1ек после капитулаци- ње није тако дуго моЈе од 1(ј септембра мо-.рало чекати. Познато гло се је приступити|ј е под каквим је околчишненл терена и при- ностима и укојејевреПИлû 1+*\7 ППРН9 и ооп/л. ,. л • V Ј Ј ^ Ј 1 ме овај фронт Оио за-
БДЛКДНСКК ФРОНТ Комшшкс- савезничких војсака на Истоку Солун. — Нншта важ но на целом Фронту.
ПОРУНА НЕМЦММД
бирању плсна н заробљеника. Политички резултатшвао у једномнездЈтавом офанзиве изражени су пределу, пред иобедоу капитулацији Бугар-носним непријатељем и ске, и последице тога под опасностима једне чина, довољно се јасно несолидне- позадине и оцртавају, како у непо- са врло удаљеним ба-
Париз. — Поводом немачких предлога за мир, »Нтујорк Хералд« пише: чет. Он се организо- »Кад се буду водиле борбе на немачкој и аустријској територији, као што се во де на турској, онда ћемо имати друкчиЈе предлоге мира«.
средној близини нашој, зама. Кад се буде пи тако и у даљем своме ( сала историја овогфродејству. Њихова је ва-^нта, да-ће се достојно жност првог {теда ме^ место и политичкој аксвима тсковинама саве- цији, ади оно што је
зничког оружја.
оправдало ту акцију, и
Али резултати чисто што је овај фронт на војничког карактерајчинило важном чињепрестављају једно са-,ницом у овоме рату, то вршено дело. Част за је ве г ћ сршено дело.Јето припада, како се то'дан је непријатељ унии у самом коминикеуштен, а у исто време
каже, колико самој ко манди, толико исто и трупама. Цифре изнете у коминикеу представљају резултат чисте борбе, всђене пре капигулације, као и после, али само са оним .трупама које нису хтеле извршити одредбе капитулације и два су друга угрсжена. Да се до тога до г ђе колико је труда, колико предакости голико
У ПАЛЕСТИНИ Париз. —Француски контингент трупа уПалестини под командом пуковника Пипапа, узео је великог и славног учешћа у разбијању турских армија. Француске се трупе у Палестини састоје из две групе: пешадије и коњицс. Коњица је оперисала са
еиглеским кои,ичким маса- Било је бурних сцена ма, које су дуж обале извршиле покрет заобилажења, шго је и проузроко-
вало пропаст турских армија. Шго се тиче пешадије, она је оперисала у самом центру нападног фронта. Лондон. — (Званично) — Јуче су нашн блиндирани аутомобили напалн па жељезничку станицу и аеродром у Хомсу. Једна лака батерија блиндирапих аутомобила ушла је у Балбек. Јављају да се станозницима предало 500 војника. Француски адмиралитет јавља да су Турци евакунсали Триполи н Литакију.
СТАРИ МЕТОДИ Ц и р и х. — Службени »Лист закона за Чешку« публикује царски декрет, који ће даћи велику буру у Чешкој. Ради се о реформама статута чешког административногодбора, која је према декрету подељен у немачки и чешки, са одвојеним функцијама. Како је иознато, Чеси неће поделу њихове земљс. Ова незгодна одлука бечке владе показује њену заслепљеност. ВЕРА У ПОВЕДУ
сваке врсте. Немачки националац Валднер изјавио је, да Станек говори као издајник и то као безобразни издајник. (Протест на словенским клупама). После тога је Хусарек изложио мишљење владе, изјављујући да •ће влада дати аутономију народима. (Протест код Словена, одобравање код Пемаца социјалиста). Затим устаје председник југословенског клуба, др. Корошец и изјављује, да председник владе долази врло доцкан са пројектом о аутономији народа. »Друго хоће народи! — каже Корошец. Ни једна људска сила не може више разделити Словенце, Хрвате и Србе. Ма шта се урадило они ће се уједиНИТИ.« После говора неколико Немаца, које су Словени прекидали лупњавом и лармом, закључеиа је 'седница усред буке и повика.
не за аустро угарскс сна- сгало је опште ге, које тамо још оперишу. После ослобоћења Маће доније, услед бугарске капитулације, француске су колоне прешле на источни фронт Албаније да кооперишу са италијанским трупама иротив аустро угарских трупа. Те су колоне дошлс у всзу са италијанским трупама у Ечбасаиу.
ЗБОГ ПОЉАКА Цирих. — »Шлезише Цајтунг«, пангерманистички лист, који излази у Бресла ви, објављује следеће о ра сположењу духова, које влада у Познањској: »Повлачење немачке владе пред претеизнјама Пољака, произвсло јеовдезапрепапгћење. Перасположење у источној Иемачкој дошло је до врхунца и по-
бави и сл}’жбе отаџоини било потребно. Политички и војнички резултати, добивени органкзовањем савезничког фронта у Ма
У току овог рата те-ј'ћедонији, представљају, шко је на-ћи примера, ! дакле, једно савршено да се за време од пет-јд ел0 и У политичком и најсст дана онеспособиЈ во Ј ном смислу. цела једна војска и да| Проницљиви политисе готово петина њених чари и енергични војбораца баци у ропство, ници могу бити задои у исто време да јој'вољни са овим што сс већи део њс-не спремејје до сада догодило, и буде заплењен. .то ће им створити. јеЗа непријатеље овијдно јаче, непосредније резултати биће несхва-!убефсње, да је пут ко
АМЕРНЧКЕ ЖЕНЕ Њујорк. — У Евансвилу је држан први национални конгрес амернчких матера, чнји су синови на Фронту. Копгрес је упутио пре-
Цирих. — Из Беча:'и Немачку изјавивши жртава, колико је љу- Последња седницаРајхс да треба да престане срата билаје врло бур-овај рат који су иза-! дседнику Вил сону и ђе на. Југбсловени и Чеси звали освајачки апети- нералу Першингу резо и Пољгци заједничкијти централних сила косу повели дискусију о је узалуд тврде да воде владиним изјавама,тра-јрат одбране. »Прошла
Чиновници, пензионисани официри, и учнтељи жалс се овако: »Ми смо продапи н издани, Пемци треба да напустс ову земљу, која језа V будуће изгубљена за »1)еи1зс1шт«. Тго се тнчс општег права гласа: бићсмо бачени у канџе 11ољака...« »У пољским круговима расте дух анти исмачки, ови људи су убећени у победу...« 11 пангерманистички лист завршава овако: »Са клонулошћу ми гледамо у будућност. ^чвршћењс Пољске је за нас велика опасност. Питамо се, да ли су стотине хиљада Пемаца, који су пали на пољској земљи, дали своју крв за иарод, који је увек био наш нелријатељ«.
ЗАПАДНИ ФРОНТ
Париз. — »Матен«пише: Прва логична последица пада Камбрса јесте немановно повлачење Немаца из Лаонске области и Шампање. Ако Лудендорф мисли друкчије, он неће довести своје војске до пораза ве ћ до к а т астрофе. Лондон. — (Званично.) Јутрос у зору, поново смо предузели наступа-
У селима и варошима које смо заузели. нашли смо велики број грађанских лица од којнх 2500 у варохни Кодри. Југо источно од Ланса наше су трупе поново напредовале н заузеле Рувроа.
АМЕРИЧКА ТОНАЖА
жећи да влада отворено каже своје мишљење о питању мира и о праву народа да располажу својом судбином. За времс дискусије шеф свих чешких странака Станек, изложио је поново чехословачки програм. Он је нагласио солидарност свих Словена у Аустрији, же стоко напао Мафарску
су времена — закључко је Станек — кад је мањина заповедала ве•ћини. Нови ветар дува и долази триумф слободе и дсмократије. Аустрија мора одмах.за кључити мир као Бугарска.« Прсдседник је позивао често говорника на ред. Немци су га бес прскидно прекидали
луцију, изјављујући им, даихмилиониратничких матера лојално помажу и да су оне одлучно против тога да се закључи мир са Немачком пре безусловне капитулације Немачке.
У АЛБАИИЈИ Рим. — Једна полузва нична нота, публиковапа синоћ, каже: »Операције у Албанији развијају се у све већим размерама и постају опас
Вашмнгтон. — Из статистике која је предата амење на целом Фронту би-1 )ИЧК0 -' ! сенату, види се да
тке. На свима тачкама смо нагло напредовали упркос напора непријатељских заштитница да задрже наше надирање. Наше се трупе приближују великим шумама источно од Боена и ушле су у Во Андањи. Северно од овог места стигли смо на главну линију Сеј, од Сен Суплета Солме до ивица и заузели Ле Като. Западно одСолме освојили смо Авен, Рие и Тен-Сен Мартен. Западно од капала Еско заузели смо Тен
Ј"е целокупна тонажа бродова, који су до сада спуштенп 2,596.000 тона, а бродови, који су сада на изради у бродарницч.ма, пресгављају т о н а ж у оу 1,103.000 тона. У месецу сепгембру израћено је 100.000 тона бродова.- РУШЕЊЕ ВАРОШИ Париз. — Камбре је опустошен експлозијама у моменту немачког повлачења. То свирепо дело, учинили су дивљаци, тешко по 1 'оћени поразом. Ово јс при-
пскар метеније:
Ф Е Љ Т О Н
ЖРТВА ДУЖНОСТИ
Са годинама — већ беше зашао у шесету господин Дибоа Дикел Же.мжоф, стари костоболни богаташ из Русије, беше изгубио слух. Та његова глувоћа била јс тако сграховита, да чак ни кроз своју акустичку трбу нијс биоустању да • распозна поједине зиакове. Мислим да Ба.ч ни јс потребно више гово рити. 11>егова брижљива и одана му гувериаита бешс нозвала око болесника сву њсгоау појјодицу. (Јдржао се конзилијум. Зар да оставе овога Ди боа Дикел Жемшофа да за вечита времена утонс у глувоћу, која се готово граничила б})Љивошћу? Нећаци, француске кјј-
ви, Ги, Гонтран и Гастон предла 1 'али су у гом смислу. Зар није много лкаше закачити са неколико наполемдоЈЈа старог стрица. који је још уз то глув? — Не, иикада! испречи се стара кузина Аделаијдс. Ни у ком случају не треба дозволити, да наш јад11 и Дибоа Дикел-Жемшоф ПЈ)оведе још ово нскодико година живота што му о етају, у овом незгодном стању. Он јс богат, иеожењсн и без дсцс, ризуме се законите, узакоњено или признате; ми смо према гоме дужии да учинимо све што нам је у могу'ћиосги е да би му иобољшали сгањс. делајиде па и сам Гн, Гонтрап и 1’астон из бојазни да се вс замере роћацима. Као признање за иницијативу овох-а доброг дела Аделајида би почаствована дужношћу да пренесе у болницу доброга старца Дибоа Дибоа Дикел Жем шофа или да пот|>ажи савета у лекара. Опа се даде на посао, морамо то одмах признати, са највећом преданоогћу. У току читаве јсдне године сви н јчувенији спецнјалисти из свих могућих светских нрестоница прегледаше овога стаЈзога доброга руса, и цела ова булумснта сагласи се да му спаса нсма. Осућен од свију медицинских факултета Дибоа Дикел Жемшофтребао је остати неповратно глув
ства и са новцем, који суј — Повине? извлачили стзјјом глувомј — Да, ма какве. 1лавно ујаку, дељаху нсверовагно је да у њему има оштам-
вслике шлаге. Али, једнога лепога дапа.
иан позоришни програм — Ево »Екселсиора«! То
неки стари лскар специја-су једине новине, којсјош
листа, кога дотле нису звали, пошто је прегледао болесника, изјави: — Еурека! Пронашао сам. — Шта то, за име Бо-
интересуЈу нашег Јадног роћака, који, на своју ве лику срећу, има још одличаи вид. Лекар узео »Ексслзиор«
докторе, опда ]>адите како Вас памет учи. Дајем Вам одрешене руке. То рекавши тетка Аделајида се дубоко поклони. Још те исте вечери два
жје? запита тегка Адели- н баци летимичан поглсд
Јадљ Пронашао сам лск, којим се може отклонити ова упорна глувоћа. — Ох, благи Боже, да ли је то могуће!?
— Ако ствар стоји гако,
О, хвала, хвала! Ја чујем!
на позоришни ПЈтграм — Еу])ека! узвикну стари лекар, коме је та грчка 1 >еч ушла у павику. — Шта је, докторе? Вечерас се даје у опе
Вагнерова музика ми је повратила слух. Лекар не беше ни мрднуо. — Понављам вам, докторе, да сад потпуно чујем! раздера се опет Дибоа Дигосподина у фраковима ио-јкек Жемшоф, нагнувши се садише се мећу остале ис- лекару на ухо. Ви сте ме то тако одевене глсдаоце.Јспасли!... Поклањам вам у храм, који пок. 1'арније половину мога имања... Ах, беше подигао у част боги-јдокторе!... Та одговорите ња Терпсихоре и Еутерпе. ми, за Бога! Први чин проће добЈК); 1 Лекар остаде непомичан. тиме хоћемо да кажемо, даЈ Имао је и зашта...
— Понавља.м Вам, да јсјр И Валкирије од Вагиера...
то права правцата истина. Ваш роћак ћс сутра чути исто гако јасно и разговетно као и Ви сами. — Ах, учините нам то, докторе! Можете рачунати на наше признање. — Пе говоримо о томе,
Тетка Аделајида беше пајт у страшно очлјање; 1 и госпоћо, не гоиоримо о ш Цела сакупл.сна породн- 1'отрап » Гасгон мс! Рсшсп <■ са*. »*•.« ца усвоји |'.|,сд«ог тстаА !трл.»ху руас од оадовох |»и каквс иоаит.
— Да, али на што то? — Вечерас водим Дибоа Дикел Жемшофа са мном у опсру, да чујс ово Вагнерово дело. — Али, докторе — Нема ту вншс »али, докторс« Нли ћстс мс слспо слушаги или ја нс одговарам за оздрављење
господин Дибоа Дикел Жемшоф иије девао ни најмање знака да што чује. На другом чипу он сс поче мешко.вити и начуљи уши. Најзад за време трећег чина, из његовнх груди му се оте узвик, прави урлик, који сс срећом није чуо од музикс, која је пратила сцсну у једном црначком селу. — ДоКТОре, ОКЈ1СТС сс он лекаЈ)у, ви сте мо сиасли
Његов болссник бсше о-
здравио, али он оглуви од I
Вагнероис музике. Јадна жртво дужности! САОПШТЕЊА
Спасојо Ј. Исшић рач\ нопођа II СК0110М скоп.канскс ПО.1>0П|)Ииредне школе навештаиа, да јс 1ј ов. м. иагубио бу ђслар га 160 др. Порсд нопаца иагубио јс школско уверсње, увсрса.е о војној обавгаи н осталс аабслешкс. Молн онога, који је ово нншао да му прсда докумснта а ноаац му као награду уступп.