Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

АГРАРНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ до субтропских (памук, пиринач) Kao Површина и принос винограда и вошто ретко која европска земља има. ћака износио је 1922: Површина винограда и број и принос воћака износио је год. 1922: | Брета Површина Природ Ha 1 Врета Ђрој Природ | По | културе ха мтц ха културе дрвета MTIL дрвету | Виногради 167.610 | 4,565.195 | 275 || Кестени 462.(47 69.586 | 15-0 | рој дрвета По Смокве 679.806 11.195 | 105 дрвету || Маслине 3,460,914 | хл 64.824 || Шљиве 60,958.902 8,490.820 | 13:9 || Све остало Јабуке 7,158.094. 1,151.427 | 226 воће 5,395.283 _— 2 Крушке 3,686.539 659.003 | 18-:9 ny Ораси 1,745.067 308.189 || 1777 ||| број воћака | | 89,146.655 = =

Принос воћа врло је неједнак код нас,

на пр. за шљиве се креће између 2,000.000 до 10,000.000 мтц. Он је сигурнији у крајевима са лаганим прелазом из лета у пролеће (субалпска клима), а несигурнији је где је овај прелаз натао (континентална. и понтиска клима).

Наша држава производи редовно сувишак жита преко своје властите потребе, и тиме улази у светску утакмицу. Према томе се равнају и цене крушноме биљу, према ценама спољних тржишта. Ипак

ове цене у државним границама варирају

| | | |

у знатној мери. Најефтинија је (по службеним подацима за 1922) у Војводини, Срему, Мачви, Босанској Посавини, Јужној Србији, најскупља у Црној Гори, Далмацији, Херцеговини (у месецу септембру 1922 у Бјељини 1 мтц пшенице: 300 дин., у Вуковару 375 дин., Битољу 375 дин., у Никшићу 750 дин. у Оплиту 600 дин.

У погледу стоке статистички подаци нису поуздани. Претходно могу да служе подаци, који су приближном сигурношћу установљени за 1920.

Број пер ата се

| Покрајина Говеда | Бивола Коња Магараца Свиња Оваца Кова и Magra Северна Србија | 1,050.514 6.206 68.750 8.911 | 32.498 | 9,257.7092 | 281.983 Јужна Србија 53.100 49.045 11.367 62.261 19.732 | 1,393.564 | 449.545 Црна Гора 19.754 41 9.966 4.998 11.162 221.849 (8.979 | Војводина 371.182 1.184 | 805.401 1.945 | _ 997.909 591.758 8.849 | Хрватска и Славонија 1,103.092 9698 | 846.504 3.213 | 960.760 544.295 18.555 Далмација 51.029 50 19.180 16.228 22.200 266.998 | 114.058 Словеначка 444.719 1 55.562 495 | 989.024 69.935 20.283 Босна и Хер· цеговина 1,078.830 490 187.948 7.975 | 945.488 | 1,444.966 | 1,340.140 Укупног.1990: | 4,732.220 50.883 | 1,057.578 | | 100.348 |3,268.508 6,749.667 | 2,367.865 „ 1914: |6,216.855 || — | 1,550.186 — 1 5,288.950 |11,570.260 =.

Литература: Министарство Пољо- | Аграрну Реформу оснивање т. зв. А НО,

привреде и Вода, Обрађена земља и жетвени приноси у 1920 и 1921, у 1921 и 1999: Annuaire de la statistique Agricole. Pu 1924: Hickmann: Geographisch-stati-

stischer Universal-Atlas 1924, : О. Франгеш.

АГРАРНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ. Ради остварења циља Аграрне Реформе, да се стварају нова самостална мала сељачка газдинства, потпоматало је Министарство за

| |

задруга добровољаца насељеника и Атрарне Реформе. Тим је заједницама даван бескаматан зајам из државних средстава, за набавку: а) семена, жита за храну, одела и других потреба, ва. живот; 6) спрежне и приплодне стоке; в) пољопривредних алата, справа и машина; г) грађевног материјала за подизање станова и газдинских стаја. Ти су се бескаматни зајмови давали само судски

0.0 др. интересената.

= lo —