Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

АДМИНИСТРАТИВНО ПРАВО

општинама, од 5/6 1903). У чл. 96 Устава предвиђају се и градови као управне јединице. До доношења закона о управи градова постоје као засебне управне јединице само они градови, који су то и раније били (као Београд).

Према уредби о подели земље на области, Краљевина се дели територијално на 33 области. Области се деле на срезове (котаре), који су већ постојали на дотичним деловима државе (чл. 3 уредбе о подели на области). Али остаје и деоба области на округе (жупаније), где је постојала, а са изменама, учињеним поделом на области, и ако према закону о обласној и среској самоуправи окрузи нису самоуправне јединице. Окружни начелници (у жупанијама поджупани), где постоје, задржати су као помоћни органи великог жупана у округу (жупанији). Њихова је надлежност одређена у чл. 15 закона о општој управи. У већим срезовима може министар Унутрашњих Послова, на предлог обласног великог жупана, установити за поједине од среског места удаљене крајеве среске испоставе са старешином на челу (чл. 20). Општине као најниже управне јединице постоје према, већ реченом и даље у оним местима, где су постојале по покрајинском законодавству, док се не донесе закон о општинама. -

Према чл. 95 и 96 Устава, као и према закону о општој управи, и закону о обласној и среској самоуправи, у областима и срезовима постоји двојака о л0кална управна власт: државна и обласна, односно среска. Државна власт отправља. у области, односно у срезу, као деловима. државне територије, оне управне послове, који су од значаја за целу земљу (т. зв. принцип административне деконцентрације, т. ј. преношења мањег или већег дела управних послова с централних на месне државне управне власти), т. ј. од општег (као што је на пр. и нарочито старање о јавној безбедности). Обласна, односно среска власт пак OTправља у области, односно у срезу, по правилу само управне послове месног значаја (т. зв. принцип административне децентрализације, т. ј. преношења. управних послова с државних на самоуправне власти), т. ј. обласног и среског (као што је на пр. старање о обласним саобраћај ним установама и имањима). Државна власт у области, односно срезу, је према. томе саставни део државне управе, један од њених подређених органа. Обласна, односно среска власт у области, односно срезу, је међутим аутономна, самоуправна, т. ј. сама собом, у своје име отправља, обласне, односно среске послове, који су јој законом поверени. Појављује се дакле као обласна, односно среска, самоуправа, и као таква се и представља у Уставу и поменутим законима (т. зв. принцип ад-

министративне аутономије или аутоадминистрације). |

Али обласна и среска самоуправна. власт није ипак потпуно независна од државне управне власти. Она стоји под надзором обласних, односно среских, државних власти, великих жупана, односно среских поглавара, што је наглашено и у чл. 101 Устава, а у погледу свога буџета под надзором министра Финансија и Главне Контроле, што је наглашено и у чл. 97 Устава (т. зв. принцип административног надзора, насупрот принципу административне слободе). Овај надзор је установљен, да би се отклонило мешање самоуправне власти у круг државних управних послова, као. и да би се обезбедило законито вршење самоуправних послова од стране самоуправних органа. Али је, и поред тога права надзора, датог представнику локалне државне власти, овоме изрично у закону стављено у дужност, да у свима важним стварима од локалног значаја, разумевајући ту и полициске наредбе, сем оних за одржање јавног мира, саслуша обласни одбор и њетово мишљење тражи (чл. 12 закона о општој управи). Тиме се хоће да у неколико спречи занемаривање обласних интереса од стране надзорне власти, чему би она као таква могла бити изложена.

а) На челу државне управе у области стоји велики жупан, у срезу срески потлавар (чл. 95 Устава, чл. 6 и 18 закона о општој управи). Први се постављају краљевим указом, на предлог министра Унутрашњих Послова, а по пристанку Министарског Савета, други од министра Унутрашњих Послова. Они врше у области, односно у срезу, све послове »опште« управе, који су им законима додељени. У »општу« управу спадају »сви послови из садашње ~ надлежности ~ министра _ Унутрашњих Послова, Просвете, Аграрне Реформе, Пољопривреде и Вода, Грађевина, Трговине и Индустрије, Народног Здравља, Социјалне Политике, Вера и Шума и Руда, у колико се не односе на управу државним доменима« (чл. 1 закона о општој управи). Велики жупан је надлежан за све послове »опште« управе, »који су према постојећим прописима, изузети из надлежности среских управних власти, 8 нису придржани за надлежност министара« (чл. 10).

У надлежност среског поглавара (као и старешине среске испоставе) спадају »ови послови опште управе, сем оних, који су посебним прописима стављени у надлежност којој другој власти« (чл. 18).

Док је централна државна управа подељена на више, једно од другог независних министарстава, локална државна управа, је дакле цела поверена једном државном. органу, великом жупану, односно среском – поглавару. ~ Локална _ државна, управа. је на тај начин једна врста опште државне управе. Централна управа He

— SO —