Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

А ДМОНТ

локалне управне власти и општински судови). Оне се у толико појављују као судске власти, као кривични судови. То је случај на пр. с царинским кривичним делима из царинског закона, за које су надлежне царинарнице, а у другом степену министар Финансија (чл. 184 и 198). Кад је у дотичном закону прописано, да је Државни (Савет надлежан у последњем степену, као што је то прописано у царинском закону (чл. 201), онда се и Државни Савет, поред дотичних управних власти, појављује као кривични суд.

ж) За спорове о накнади штете нанете приватном лицу од државних управних или самоуправних органа, надлежни су редовни судови, и за исту је одговорна држава, односно самоуправно тело, а дотични орган је њима одговоран (чл. 18 и 91 Устава). Шрема томе лице, оштећено каквим управним актом, који је постао потпун, може подићи спор за накнаду штете код редовних судова против државе, место управног спора за поништај акта код Државног Савета. Тужба за оштету застарева за 9 месеца (чл. 18 Устава).

3) У колико би закон чинио упаде у имовину појединаца, оштећујући је, право на накнаду штете постоји само онда, ако је то у закону прописано (на пр. чл. 41 ал. 3 и чл. 43 ал. 1 ст. 2 Устава не дају то право). За случај упада у имовину појединаца каквим сходно закону изданим актом управне власти (на пр. забраном увоза неке материје потребне за извесну трану индустрије, експропријацијом, забраном подизања зграда у интересу будућих улица) право на накнаду штете постоји такође само онда, кад је то у закону прописано (на пр. закон о експропријацији с чл. 87. ал. 2 Устава и чл. 43 ал. 1 Устава, дају то право). Тако се има узети зато, што је и овде у питању законита, повреда туђег права, и ако ту, за разлику од првог случаја, одлука, који ће грађани бити погођени одредбама законским, – вависи од управне власти, те је тако могуће, да неки трађани поднесу финансијску жртву за државу, а други не (што је дало повода за противно мишљење, које се образложава, од неких природно-правним принципом неповредимости стечених права, од других принципом правне једнакости, према коме није допуштено | неједнако оптерећивање грађана).

Литература: Ст. Марковић, Администрација Краљевине Србије (1893); К. Кумануди, Административно право, 92 изд. (1921); Ђ. Тасић, Одговорност државе према принципу једнакости терета (1994).

Т. Живановић.

АДМОНТ, стари манастир бенедиктинских монаха у долини Аниже, у горњој Штајерској. Имао је велике поседе у Оловенским Горицама, где су бенедиктинци у великој мери извели колонизацију. Етимологију имена из словеначког водомата

~

доказао је Др. Штрекељ у Мариборском Часопису 1 (1904) 71—79. Ф. К.

АДНИ. БВ. Абоговић Махмуд паша. АДРИЈА. ВБ. Јадран.

»АДРИЈА«, фабрика чоколаде и бонбона у Београду. Основана је 1923 од Н. Џинића и Друга. 1924 купио је Милош Јаћимовић. (Сада производи дневно 1000 килограма чоколаде и 1500 кг бонбона.

Запослено је 50 радника. Бредност је 4.000.000 динара. С. П. »АДРИЈА«, опште осигуравајуће дру-

штво у Београду. Основано је 1922. Капитал 3,000.000, резерве 703.320. До краја 1923 уплаћена је половина предвиђеног капитала. Губитак је 514.411 дин. Бави се оситурањем живота, пожара и транспорта. У 1923 940 полиса живота, 19 милиона динара. Председник управног одбора Милутин Марковић, генерални директор Драг. Миловановић. JI.

АЕРОКЛУБ у Београду. Основан је 1/4 1999, иницијативом солунских авијатичара. Циљ. је А. К. буђење народне воље и ориентисање његове енергије у смислу подизања једне моћне авијације. А. К. је имао 1924 око 6.000 чланова и 20 месних одбора у свим крајевима Краљевине. А. К. је узео још на себе послове, које у осталим земљама обављају министарства, или државна надлештва, за цивилну авијатику. Он је данас једино компетентно тело и једина организација за цивилна _ аеронаутичка питања. А. К. је члан »Интернационалне аеронаутичке федерације« којој припадају А. К. 28 држава. Израђена је конвенција, коју је и наша држава потписала. — Поред многобројних протласа и брошура, које растура у народ, А. К. издаје и свој месечни, илустровани часопис Наша Крила. Ово је први стручни аеронаутички лист у земљи. Први број изашао је јуна 1924. ИО.

ДЕРОНАУТИЧКА ~ ИНДУСТРИЈА. Као чисто аеронаутичко предузеће у Краљевини ОХО постоји само фирма Икарус у Новом Саду. Ово предузеће израдило је прве аероплане у земљи и они су задовољили техничке услове. _ И

АЕРОПЛАН. ВБ. Летилице.

АЕРОПЛАНСКА ПОШТА уведена је 15/4 1993 између наше државе и Угарске (Будимпешта), Аустрије (Беч), Чехословачке (Праг), Пољске (Варшава), Румуније (Букурешт) и Француске (Париз и Отрасбург). Пошту преносе авиони друштва ФранкоРумен, и то: обична, препоручена и хитна писма, дописне карте, робне огледе, пословне папире и тисковине. Максимална је тежина поштанске експедиције 100 кг. Аеродром је привремено у Панчеву. За време летње периоде аероплани саобраћају сваког дана, а у пролеће и јесен три пут недељно (свега 208 дана годишње). Зими

— 50 —